Kapgrasov sindrom

Kapgrasov sindrom spada u paranoidna stanja koje karakteriše pogrešno prepoznavanje bliske osobe i čvrsta zabluda da je ona zamenjena dvojnikom.

Stanje je nazvano po Džozefu Kapgrasu koji ga je prvi opisao 1923. godine. Ovaj francuski psihijatar imao je pacijentkinju, gospođu Makabre, koja je uporno tvrdila da su dvojnici zauzeli mesto njenog muža i drugih ljudi koje je poznavala. Zbog toga je Kapgras bolest nazvao “”l’illusion des sosies” što u prevodu znači “iluzija sličnih”.

U početku je Kapgrasov sindrom posmatran simptomom drugih mentalnih problema, kao što je shizofrenija. Da bi danas bio svrstan u neurološke poremećaje.

S obzirom da se veoma retko javlja ne postoje detaljna istraživanja o njemu. Ipak, utvrđeno je da češće oboljevaju osobe srednjih godina, pre svega žene koje već imaju narušeno mentalno zdravlje.

Šta izaziva Kapgrasov sindrom?

Tačan uzrok Kapgrasovog sindroma još uvek nije otkriven. Naučnici smatraju da je njegovo postojanje posledica prekida u nervnom sistemu. Naime, kada ugledamo lice neke osobe centralni nervni sistem skenira njegove crte. Zatim prenosi emocionalne informacije vezane za to lice, omogućavajući nam da prepoznamo ili ne osobu koju smo ugledali.

Kako se sindrom ispoljava pogrešnim prepoznavanjem bliske osobe tumači se prekinutom vezom u nervnom sistemu. Obično je prekid nastao usled oštećenja mozga pri fizičkoj povredi. Ovu teoriju potvrđuju i statistički podaci. Prema istraživanjima trećina registrovanih slučajeva Kapgrasovog sindroma jeste kod osoba koje su pretrpele oštećenja na mozgu.

Druga grupa naučnika ističe da su pokretači isti kao kod Alchajmerove bolesti i demencije. Razlog ovoj tvrdnji leži u činjenici da sve 3 bolesti menjaju način na koji osoba doživljava svet oko sebe.

Bolesti zavisnosti, takođe, mogu da pokrenu problem. Mada se Kapgrasov sindrom vezuje i za pojedine mentalne bolesti.

Kako se manifestuje Kapgrasov sindrom?

U početku se javlja ubeđenje da se u telu samo jedne, bliske osobe nalazi neko drugi. Obično je to emotivni partner ili jedan od roditelja.

Nakon izvesnog vremena stanje postaje složenije, te sa razvojem bolesti dolazi do pogoršanja simptoma. Odnosno, oboleli počinje da veruje da su i ostali članovi porodice, kao i bliski prijatelji, “zamenjeni dvojnicima”.

Zablude su toliko intenzivne da su frustrirajuće i zbunjujuće za obolelog, a u isto vreme su nejasne i uznemirujuće za njegovu porodicu. Na emocionalnom planu oboleli doživljava snažnu traumu, jer “osoba koja je njemu bliska zamenjena je potpunim strancem”. Kao posledica traumatičnog doživljaja često se javlja niz negativnih emocija koje su karakteristične za paranoidni poremećaj ličnosti, ali i anksioznost.

Da li se Kapgrasov sindrom može izlečiti?

Ne postoji lek za Kapgrasov sindrom, ali se može držati uz odgovarajuću terapiju. Lečenje zavisi od uzročnika problema.

Važnu ulogu ima i psihoterapija. Zahvaljujući terapiji prihvatanja i potvrđivanja napetost i anksioznost se ublažavaju, jer pacijent dobija osećaj sigurnosti da dvojnik-prevarant nije tu da ga povredi.

U cilju razumevanja problema i prepoznavanja simptoma neophodno je i porodično savetovanje.

Ukoliko vaš voljeni pati od Kapgrasovog sindroma potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.