Strah od zmija – Zašto se javlja i kako ga prevazići?
Strah od zmija je normalna pojava kod ljudi. Ova urođena negativna reakcija razvijena je od davnina. Na taj način je još praistorijski čovek mogao da identifikuje opasne pretnje iz okoline.
Međutim, kada je strah od zmija ekstreman, neracionalan i traje duže od 6 meseci onda je reč o fobiji. Ofidiofobija, kako se naziva, je specifična fobija. Ime je dobila od grčkih reči „ophis“, što znači „zmija“ i „phobia“, tj. „strah“.
Iracionalan strah od zmija je česta pojava. Istraživanja pokazuju da oko 3 odsto onih koji se plaše zmija ima ofidiofobiju. Javlja se kako kod mlađih, tako i starijih generacija.
S obzirom da je u pitanju anksiozni poremećaj koji ometa svakodnevni život ili osećaj sigurnosti psihološko savetovalište Sana vam otkriva potencijalne uzročnike.
Zašto se javlja strah od zmija?
Tačan uzrok nije otkriven, te se smatra da ofidiofobija nastaje kombinacijom više faktora.
Genetika ima važnu ulogu. To znači da postoji veća verovatnoća da će dete razviti neku specifičnu fobiju ukoliko postoji porodična istorija anksioznih poremećaja i specifičnih strahova.
Traumatska iskustva povezana sa zmijama, takođe, mogu biti pokretači. Naime, osoba može razviti strah od zmija nakon što je ugrize zmija ili gleda zastrašujući film koji uključuje napad zmije. U pojedinim situacijama je naučeno ponašanje. Odnosno, nastaje iz iskustva bliskih ljudi koji već pate od ovog poremećaja.
Ofidiofobija može proisteći i iz drugih specifičnih fobija. Herpetofobija (strah od svih gmizavaca), ranidafobija (strah od žaba) i tanatofobija (strah od smrti) se najčešće povezuju sa strahom od zmija.
Sujeverja i kulturna verovanja doprinose ofidiofobiji. Zmije se u mnogim narodima povezuju sa lažima, zlom, iskušenjem i paganizmom. Primeri uključuju zmiju u Rajskom vrtu i Meduzu iz grčke mitologije, koja je imala zmije za kosu i pretvarala ljude u kamen.
Koji su simptomi ofidiofobije?
Intenzivna anksioznost je karakteristični znak svih fobija, uključujući i strah od zmije. Ona se javlja ne samo pri susretu sa zmijom, već i pri samom pomenu zmija. Neretko se ispoljava i kada osoba ugleda sliku zmije, razmišlja o njima ili čuje buku za koju misli da bi mogla biti zmija.
U tim situacijama dolazi do napada panike, ubrzanog disanja i rada srca, stezanja u grudima. Ove simptome prate vrtoglavica, osećaj suvoće u ustima, obilno znojenje, pa i mučnina, povraćanje ili dijareja. Kod nekih se javlja i tremor, osećaj peckanja u rukama i nogama i osećaj konfuzije ili dezorijentacije.
Da bi sprečala pojavu ovih simptoma, osoba prilagođava svoje ponašanje. Izbegava domove prijatelja, prodavnice kućnih ljubimaca, zoološke vrtove i druga mesta na kojima mogu biti zmije. Dok neki preduzimaju ekstremne mere da biste izbegli zmije, kao što je odabir mesta za život ili odbijanje da izađu napolje.
Kako se leči strah od zmija?
Ukoliko strah od zmija počne da utiče na društveni, profesionalni ili privatni život, neophodna je stručna pomoć.
Lečenje podrazumeva primenu određenih psihoterapija. Najčešće upotrebljavane su kognitivno bihejvioralna terapija i terapija izloženosti.
Kognitivno bihejvioralna terapija je strukturirana psihoterapija koja pomaže da razumete i kontrolišete misli i emocije. Ujedno, uči vas racionalnom ponašanju pri bilo kom susretu sa zmijama.
Terapija izloženosti predstavlja postepeno suočavanje sa strahom u strogo kontrolisanim uslovima. Na taj način uči vas kako da kontrolišete strah. Na primer, može početi sa nečim manje strašnim, kao što je slika zmije iz crtanog filma. Poslednja faza je bliski susret sa zmijom.
Nemojte da dozvolite da vam strah od zmija narušava svakodnevnicu, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Navike koje štete mentalnom zdravlju
Navike koje štete mentalnom zdravlju svakodnevnica su mnogih ljudi.
Verovatno već znate loše navike mogu da dovedu do brojnih bolesti. Tako, na primer, preterano konzumiranje prerađenih mesnih proizvoda i jaja, utiče ne samo na kilograme, već i na holesterol. Povišene masti u krvi, pak, stvaraju pogodne uslove za razvoj srčanih oboljenja.
Kao što loše navike mogu biti štetne po vaše fizičko zdravlje, postoje i one koje su pokretači psihičkih tegoba. Ove navike mogu povećati rizik od depresije ili uzrokovati da se osećate više anksiozno ili pod stresom.
Imajući u vidu ozbiljnost komplikacija, psihološko savetovalište Sana vam otkriva najčešće navike koje štete mentalnom zdravlju.
Perfekcionizam
Težnja za izvrsnošću je zdrava navika. U želji da postignete važan cilj neophodno je da date sve od sebe. Raditi nešto savršeno može povećati vaše šanse za uspeh. Međutim, potreba da budete savršeni u svakom trenutku može zapravo potkopati vaše napore i ugroziti zdravlje.
Psiholozi opisuju perfekcionizam kao pozitivan ili negativan. Pozitivni vam pomaže da date svoj maksimum. Naime, kao perfekcionista, nikada ne postižete ništa manje od svog apsolutno najboljeg posla. Navike pozitivnog perfekcionizma uključuju postavljanje realnih ciljeva, suočavanje sa neuspehom, viđenje grešaka kao mogućnosti za rast. Takođe, podrazumeva zadržavanje anksioznosti i stresa u zdravim granicama i uživanje u procesu kao i u ishodu.
Za razliku od njega, negativan perfekcionizam karakteriše postavljanje nedostažnih ciljeva, preokupacija neuspehom ili neodobravanjem i gledanje na greške kao na dokaz nedostojnosti. Ovakvi stavovi, vremenom, mogu da dovedu do depresije i poremećaja ishrane.
Prekomerna upotreba mobilnih telefona
Gotovo je nezamislivo da dan provedemo bez mobilnog telefona. Ovaj pametni uređaj u mnogome nam olakšava obavljenje poslova. Ujedno, predstavlja izvor zabave i druženja. Međutim, upotreba mobilnog telefona u pojedinim slučajevima može da preraste u problem.
U nastojanju da ne propuste zanimljivu objavu, notifikaciju ili ažuriranje neke osobe često proveravaju svoj telefon. Ova navika može da dovede do zavisnosti od mobilnog telefona.
Istraživanja pokazuju da kompulzivna ili prekomerna upotreba pametnog telefona pogoršava simptome depresije, anksioznosti, hroničnog stresa i/ili niskog samopoštovanja.
Krivica
Osećaj krivice zbog nepravde obično sprečava osobu da ponovo počini to delo.
Navika osećanja krivice često počinje u detinjstvu. Obično deca nauče da se ponašaju na određeni način iz straha da porodica neće biti ponosna na njih. Odrastajući, kod pojedinih sazreva i emocionalni stisak krivice. Posledica toga jeste preuzimanje odgovornosti za rešavanje problema koji nisu imali veze sa njima. Zatim, doživljavanje sebe kao loše osobe za činjenje manjih prekršaja i odbijanje da sebi oproste.
Manjak sna
San je izvor fizičke i emocionalne otpornosti. On pruža vašem mozgu i telu priliku da se oporave od teškoća prethodnog dana. Istovremeno, pomaže da se suočite sa izazovima sutrašnjice. Gubitak sna tokom jedne ili dve noći učiniće da se osećate umorno, mrzovoljno i van fokusa. Dok konstantno loš san dovodi do ozbiljnih tegoba, te opravdano spada u navike koje štete mentalnom zdravlju.
Loše navike spavanja ne podrazumevaju samo manjak sna. Često buđenje noću, ispijanje kafe neposredno pred odlazak u krevet, korišćenje elektronskih uređaja pre spavanja – samo su neke od njih koje utiču na kvalitet sna.
Studije su potvrdile da su osobe sa lošim navikama vezanim za spavanjem u većem riziku od depresije, anksioznosti i psihološkog stresa.
Ukoliko imate navike koje štete mentalnom zdravlju, a ne možete ih sami pobediti, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako prevazići anksioznost u vezi?
Anksioznost u vezi odnosi se na intenzivno osećanje brige, nesigurnosti i sumnje koja se mogu pojaviti u odnosu sa partnerom.
Sasvim je normalno imati određeni nivo anksioznosti u ljubavnoj vezi. Ona se javlja naročito na početku veze. Odnosno, pre nego što shvate da partner ima jednak interes. Mada se može razviti i kada veza sasvim dobro funkcioniše duži period i kada ste razvili poverenje, uspostavili granice i naučili međusobne stilove komunikacije. Obično je to u slučaju kada se planira preduzimanje novog koraka u zajedničkom životu.
Međutim, anksioznost u vezi postaje problem ako su osećanja nesigurnosti, brige i sumnje toliko jaka ili traju dugo da ometaju odnos sa partnerom i utiču na druge oblasti života.
Zašto se javlja anksioznost u vezi?
Anksioznost u vezi može biti rezultat raznih faktora. Najčešće je to traumatično iskustvo u ranijoj romantičnoj vezi. Naime, izdaja, neverstvo ili gubitak dovode do neprestanog preispitivanja sopstvene vrednosti i privlačnosti. Takođe, dovode u pitanje stabilnost veze i osećanja koja su u nju uključena.
Odnosi u detinjstvu sa roditeljima jedan su od čestih pokretača ovog problema. Stilovi roditeljstva imaju važnu ulogu u formiranju dece i njihovog ponašanja u kasnijim godinama. U slučajevima kada roditelji dosledno pokazuju detetu ljubav i naklonost formira se siguran stil privrženosti. Iz njega se razvijaju zdravi međuljudski odnosi.
Ukoliko dete odrasta u toksičnoj porodici, gde nekad roditelji pokazuje ljubav i brigu, a nekad okrutnost i napuštenost, ono može da stvori anksioznu vezu sa ljudima koje voli i kojima veruje. Ova povezanost se vremenom projektuje i na partnera.
Manjak samopouzdanja je još jedan faktor. To može izazvati stalnu sumnju u osećanja partnera. Iz njih se mogu razviti pretpostavke o nevernosti koja dovode budućnost veze u opasnost.
Važnost komunikacije u partnerskim odnosima je ključna za očuvanje veze. Zato nedostatak iskrenih razgovora o zajedničkim osećanjima, stanju veze ili zajedničkim planovima može da dovede do pojave anksioznosti kod jednog partnera.
U uzročnike se svrstava i generalizovana anksioznost, koja se manifestuje kao zabrinutost za odnose.
Kako prepoznati anksioznost u vezi?
Konstantno razmišljanje da li su osećanja partnera prava i stalno traženje potvrde ljubavi jasni je znak anksioznosti u vezi. Prate ih česte provere poruka i analizaranje svake reči u njima kako bi se otkrilo skriveno značenje.
Intenzivna želja da provode što više vremena u blizini partnera je jasno izražena, dok neki ljudi žele da udovolje svom partneru u svakom trenutku, čak i na svoju štetu. Zbog toga kontrolišu svoje ponašanje, otkrivajući samo svoje karakteristike za koje su sigurni da će biti prihvaćene.
Strah od napuštanja je još jedna karakteristika. Osobe sa ovim problemom imaju često osećaj da partner namerava da prekine vezu. Zapravo, one provode više vremena brinući o vezi nego uživajući u njoj.
U drugim slučajevima, anksioznost u vezi može imati oblik namernog sabotiranja stvari sa partnerom. Ovo se manifestuje stvaranjem konflikta bez razloga, kao i čestim testiranjem partnerove vernosti. Drugi, pak, postavljaju emotivnu distancu kako bi se na vreme zaštitili od bola nakon raskida.
Iako se anksioznošću u vezi uglavnom može upravljati, ponekad ona može postati opasna. Depresija, suicidalno ponašanje, emocionalno zlostavljanje partnera i razmišljanje o povređivanju partnera – samo su neke od posledica teškog oblika.
Imajući u vidu ozbiljnost problema, sa prvim znacima anksioznosti u vezi potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Emocionalna deprivacija – Zašto se javlja i kako je se osloboditi?
Emocionalna deprivacija predstavlja jednu od osnovnih primarnih šema.
U naučne krugove uvela ju je holandska psihijatrica dr Anna A. Terruwe 50-ih godina. Prvobitno je nazvana neuroza frustracije, jer ima veze sa frustracijom prirodne osetljive potrebe za bezuslovnom ljubavlju. Naime, dr Terruwe je otkrila da osoba može da ispolji simptome anksioznog poremećaja ili represivnog poremećaja koji su rezultat nedostatka bezuslovne ljubavi u ranom životu.
Emocionalna deprivacija se vezuje za očekivanje osobe da potreba za nežnošću, brigom, empatijom i/ili zaštitom nikada neće biti u potpunosti zadovoljena. U skladu sa tim razlikuju se 3 vrste deprivacije.
Prva je deprivacije zaštite. Kod nje osoba ima osećaj da niko nije tu da je vodi i štiti. Umesto toga, češći je slučaj da ona nudi zaštitu. Kod deprivacije empatije osoba smatra da niko zaista ne sluša ili pokušava da razume nju i njena osećanja. Deprivaciju nege karakteriše osećanje da niko ne obraća pažnju na nju. U većini slučajeva, ispoljava se kombinacija sve 3 vrste.
Zašto se javlja emocionalna deprivacija?
Emocionalna deprivacija se razvija u detinjstvu kada roditelj nije usklađen sa potrebama svog deteta. Ovo se razlikuje od fizičke deprivacije. Dete je dobro hranjeno, obučeno, ima igračke. Zapravo, sve njegove fizičke potrebe su zadovoljene. Međutim, roditelj ignoriše emocionalne potrebe ili ih pogrešno tumači.
Kada emocionalne potrebe deteta nisu zadovoljene, ono se oseća nevidljivim, nezbrinutim i nevažnim. U suštini, smatra da njegovo postojanje nije važno, te ne uspeva da razvije vezu sa drugima oko sebe.
Kako emocionalna deprivacija utiče na osobu?
Efekti emocionalne deprivacije mogu biti dalekosežni, utičući kako na fizičko, tako i na mentalno zdravlje. Iz tog razloga, ekstremne verzije nikako ne treba zanemariti, jer mogu da prerastu u poremećaj.
S obzirom da se razvija u detinjstvu, najpre se manifestuje kao osećaj usamljenosti, depresije i/ili anksioznosti. Javlja se i osećaj praznine i izolovanosti, čak i u društvu dragih, bliskih ljudi. Ovi simptomi mogu da utiču na razvoj, dovodeći do kašnjenja. Vremenom, odražavaju se i na uspeh u učenju.
Pošto ima malo jasnih znakova, u početku ih je teško otkriti. Zbog toga je emocionalna deprivacija često prisutna i u odraslom dobu. Pored navedenih simptoma, kod odraslih osobe se manifestuje i stavom da su njihove potrebe nevažne ili sekundarne u odnosu na druge ljude.
Ljudi koji pate od emocionalne deprivacije, takođe, imaju stav da „jaki“ ljudi nemaju emocionalne potrebe. Stoga, potiskuju svoje emocije, izbegavaju da govore o svojim osećanjima i potrebama i ponašaju se oštrije nego što jesu. Nije redak slučaj da razviju poremećaj ishrane ili neku od bolesti zavisnosti.
Kako se osloboditi emocionalne deprivacije?
Da biste se oslobodili emocionalne deprivacije morate, najpre, da shvatite svoju prošlost. Jasno sagledajte kakva je bila porodica u kojoj ste odrasli. Kakav je bio stil roditeljstva kojim ste vaspitavani? Kako ste se osećali emocionalno zanemareno tokom vremena?
Sledeći korak jeste da otkrijete više o svojim emocionalnim potrebama, posebno onim u detinjstvu. Zatim, razmislite u kojim trenucima sada preterano reagujete na druge. Kako postanete nerazumni u vezi sa svojim emocionalnim očekivanjima i previše osuđujete?
Da biste ljudima stavili do znanja svoje potrebe stručnjaci savetuju da precizno iskažete kako se osećate, bez opširnih i konfuznih objašnjenja.
Emocionalna deprivacija može biti duboko ukorenjena. Ukoliko ne možete sami sa njom da se izborite potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Nesanica – Saveti za dobar san koji vam mogu pomoći
Nesanica – Saveti za bolji san
Optimalna doza vitamina i prijatno okuženje za miran san
Nesanica – Imajte svoju rutinu spavanja
Ukoliko ništa ne pomaže – potražite pomoć psihologa!
Strah od letenja – Aerofobija
Strah od letenja ili aerofobija je iracionalan strah od letenja, koji u značajnoj meri može uticati na kvalitet života.
Aerofobija može imati različite korene problema. Neko se plaši samog leta, a neko ima strah od zatvorenog prostora i odvojenosti od tla. Kako su strahovi mahom iracionalni i svakome može prijati drugačiji pristup, teško je doći do rešenja. U nastavku teksta saznajte šta aerofobija i kako je možete prevazići.
Šta je zapravo aerofobija?
Strah od letenja avionom spada u jedan od najčešćih strahova. Prema nedavnim istraživanjima između 33% i 40% putnika oseća strah ili anksioznost tokom letenja, iako je putovanje automobilima oko 100 puta smrtonosnije od samog letenja.
Iz godine u godinu, bezbednost je sve veća. Iz svakog pada aviona u prošlosti, izvučena je pouka. Promenjene su procedure, usavršeni avioni, dopunjena znanja pilota – sve u cilju da se tako nešto nikada više ne ponovi.
Stručnjaci kažu da strah od letenja može da se javi i zbog drugih, povezanih fobija, poput straha od visine, zatvorenog prostora, ali i izlaska iz zone komfora.
Koji god da je vaš razlog za strah od letenja, evo nekoliko koraka koje možete da preduzmete, kako biste što bezbrižnije seli u avion.
Zašto se javlja strah od letenja?
Stres zbog letenja avionom obično se pojavi već nekoliko nedelja pre rezervisanog leta.
On se kao emocija javlja u situacijama kada procenjujemo da nas nešto ugrožava i da ne možema se suočimo sa tom opasnošću.
Aerofobija može nastati usled doživljaja neke turbulencije pri samom letu i naše procene nepovoljnih okolnosti tokom leta, najčešće kada osoba procenjuje da se dešava nešto strašno nad čim ona nema kontrolu.
Ukoliko neko doživi traumu, svaki naredni put prilikom letenja kod njega se može javiti sličan doživljaj straha. Za neke ljude sama pomisao na letenje aktivira negativni tok misli, takozvane crne misli, koje se reflektuju na celo telo. Tada srce ubrzano lupa, dlanovi se znoje, drhtimo, plitko i ubrzano dišemo, a ta napetost u celom telu praćena je negativnim mislima koje doprinose povećanju straha.
Strah od aviona, odnosno letenja se vezuje za anksioznost. Anskioznost se odnosi na mentalne, emocionalne i ponekad fizičke smetnje i ujedno predstavlja jedan od načešćih psihijatrijskih poremećaja. S obzirom da se manifestuje kao osećej teskobe, straha, preterane zabrinutosti i panike, aerofobični putnik može uticati i na ostale putnike, ali i posadu.
Anksioznost nekada ume da nas prevari da poverujemo da samo primenjujemo zdrav razum na neku situaciju, a zapravo zbog straha ne sagledavamo situaciju realno koliko mislimo.
Ukoliko je u pitanju strah koji izaziva ozbiljne panične napade svaki put kada putujete avionom, trebalo bi potrežiti pomoć.
Srećom, strah od letenja se može izlečiti – u stvari, postoji mnogo načina da se sa njime izborite, ako ne samostalno, onda uz stručnu pomoć.
Trikovi koji mogu da ublaže strah od letenja?
Preskočite kafu– kofein će samo povećati vašu anksioznost. Preskočite kafu pred put ukoliko se bojite.
Mislite na destinaciju – stavite akcenat na vaše odredište, a ne na put. Samo se smestite što udobnije i razmišljajte o tome kako ćete divno provoditi vreme kada stignete na svoju destinaciju.
Spavajte – ništa slađe, zaspiš i probudiš se na željenoj destinaciji.
Zanimajte se nečim– čitajte, slušajte omiljenu muziku, radite nešto zbog čega se dobro osećate.
Izaberite sedište do prolaza -tražite da sedite blizu pilotske kabine, jer su tu turbulencije najmanje osećaju, izaberite ono do prolaza. Tako ćete lakše moći da ustanete i protegnete se ako počnete da se osećate klaustrofobično, a istovremeno nećete gledati kroz prozor.
Idite ranije na aerodrome – ako na aerodrome dođete u “pet do 12”, pa trčite da se ukrcate, to će samo povećati nivo stresa i anksioznosti.
Lakše je u društvu -ako postoji mogućnost za to, putujte sa nekim prijateljem ili članom porodice. Lakše ćete se osloboditi tenzije kada budete porazgovarali s nekim ko vam je blizak.
Vežbe disanja– mogu da pomognu kod svih oblika anksioznosti, a lako ih je izvoditi i u avionu. Kada vas uhvati napad anksioznosti, disanje postaje sve brže i sve pliće. To dovodi do disbalansa kiseonika i ugljen-dioksida, što rezultira ubrzanim pulsom, vrtoglavicom, mišićnom tenzijom. Duboko disanje, međutim, brzo će vam pomoći da snizite stres.
Udahnite polako i duboko kroz nos, opustite ramena, zatim izdahnite na usta. Ponavljajte taj postupak koliko god vam je potrebno da se smirite.
Ukoliko ne možete da prevaziđete samostalno strah od letenja, obratite se za pomoć psihološkom savetovalištu Sana. Dobra vest je da je aerofobija u potpunosti izlečiva ukoliko na adekvatan način priđete problemu.
Pročitaj Više
Kriza u braku zbog ljubomore
Kriza u braku zbog ljubomore je problem velikog broja parova.
Ljubomora je vrsta straha, koji se javlja kada jedan od partnera proceni da postoji opasnost da osoba koju on/ona voli zavoli nekog trećeg.
To je veoma složeno osećanje koje odaje nesigurnost i najčešća je pretnja opstanku veze ili braka, a neretko prerasta i u patološko stanje sa po nekada tragičnim posledicama. Postoje razne vrste ljubomore: patološka, seksualna, racionalna, iracionalna, romantična ljubomora….
Kriza u braku zbog ljubomore – Šta je ljubomora?
Ljubomora je složena emocija koja obuhvata spektar osećanja kao što su: sumnja, bes, neprijateljsko ponašanje, strah i osećaj poniženja.
Ona pogađa većinu ljudi, bez obzira na njihov uzrast, pol i seksualnu orijentaciju. Ljubomora se rađa u onom trenutku kada partner uoči pretnju od strane treće osobe. Najčešće se javlja kada je jedan od partnera više otvoreniji ili sklon uspostavljanju kontakata sa drugim osobama, što kod drugog partnera može da se tumači drugačije i da izazove strah od gubitka partnera ili veze.
Ko više iskazuje ljubomoru, muškarci ili žene?
I muškarci i žene podjednako osećaju ljubomoru. Neki dokazi ukazuju na to da u kontekstu romantičnih veza muškarci osećaju veću ljubomoru na seksualno neverstvo, dok žene imaju tendenciju da budu ljubomornije na emocionalno neverstvo.
Ljubomoran muškarac može da pokazuje jasne, ali i prikrivene znakove ljubomore. Mala doza ljubomore kod muškarca može se učiniti simpatičnom, ali ozbiljno ljubomoran muškarac vema lako može da se pretvori u nasilnika.
Ljubomora u braku je toksična emocija koja, ako se zanemari, može da uništi brak. Njeni uzroci mogu se potražiti još u ranom detinjstvu ili kao posledica negativnih iskustava iz prethodnih veza.
Kako prepoznati patološku ljubomoru?
Patološka ljubomora nije sakrivena, ne drži se za sebe i vrlo je jasna. Osobe koje su patološki ljubomorne su preopterećene i preokupirane mislima o tome da ih njihov partner vara. Najčešće za tako nešto uopšte nemaju dokaze, a ni opravdane razloge, već se njihova ljubomora zasniva na pogrešnim uverenjima. Svoju brigu pravdaju preteranom ljubavlju prema partneru.
Ova vrsta ljubomore je zapravo psihološki poremećaj i pored opsesivnih misli koje se javljaju, uključuje i neke neprihvatljive i prenaglašene radnje koje narušavaju stabilnost jedne veze.
Kriza u braku zbog ljubomore – Kako održati vezu ili brak?
U vezi je neophodna optimalna distanca između partnera, kako bi svako imao prostor za svoja lična interesovanja. Ukoliko ovaj prostor ne postoji, većina veza i brakova veoma teško opstaje.
Za uspostavljanje dobrih partnerskih odnosa potrebno je da oba partnera rade na njemu.
Prvi korak u rešavanju ovog problema je razgovor sa partnerom, jer se svaki uspešan odnos bazira na poverenju.
Osluškujte ga i pokušajte da saznate šta je podstaklo takvo osećanje kod nje/njega. Potrudite se da ga uverite da je vaša ljubav iznad svega i da ne postoji treća osoba koja bi mogla da je pokvari.
Ako ne možete sami da prevaziđete ljubomoru – potražite pomoć!
Ukoliko vam je potrebna pomoć, jer imate poteškoća da se sami nosite sa ljubomornim mislima, razgovor sa psihoterapeutom može biti od velike pomoći.
Zanemarivanje problema i njegovo “stavljanje pod tepih” može dovesti do ozbiljnih stanja kao što su: opsesivne misli, kompulzivna ponašanja, problematična ponašanja u smislu proganjanja partnera… Ljubomora takođe utiče i na svakodnevni život i sprečava normalno funkcionisanje.
Toksične veze koje su zasnovane na nepoverenju vode u propast celu porodicu, a neretko i deca ispaštaju. Ne dozvolite da vaša ljubomora uništi brak, već na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Halo efekat – Šta je i na koji način utiče na naše mišljenje o drugima?
Halo efekat predstavlja vrstu kognitivne pristrasnosti u kojoj ukupni utisak o osobi utiče na to kako se osećamo i razmišljamo o njenom karakteru. Odnosno, svoj sud o nekom formiramo na osnovu jedne pozitivne karakteristike tako da automatski pripisujemo druge pozitivne osobine za koje ne znamo da li uopšte postoji i na osnovu toga formiramo mišljenje o njemu. Tipičan primer za to jeste da nečijem lepom izgledu pripisujemo i mišljenje da je pametan.
Suprotno halo efektu je „efekat đavola“ ili „efekat vile“. On se ispoljava u situacijama kada nam se neki aspekt ličnosti ne dopada, te imamo negativnu predispoziciju prema svemu u vezi sa tim.
Prvi utisak svakako je važan. On nam daje osnova da dalje upoznajemo ili ne osobu koju smo sreli. Međutim, ne trebamo o nekom izgraditi celokupno mišljenje samo na osnovu prvog susreta, tj. na osnovu jedne osobine, kao što je izgled ili sitni detalji. Iako smo svesni da je svako od nas je kompleksna ličnost sa brojnim pozitivnim i negativnim karakteristikama halo efekat je deo naše svakodnevnice i susrećemo se sa njim u različitim sferama života.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako socijalno-psihološki fenomen utiče na naš život.
Kada se pojavio halo efekat?
Halo efekat je prvobitno identifikovao 1907. godine američki psiholog Frederick L. Wells. Međutim, zvanično je priznat tek 1920. godine uz empirijske dokaze Edwarda Thorndika. Ovaj američki psiholog je u svom delu „Konstantna greška u psihološkim ocenama“ izneo zapažanje o specifičnoj kognitivnoj pristrasnosti. U njemu jedan aspekt osobe, brenda, proizvoda ili institucije utiče na nečije misli o drugim aspektima ili dimenzijama entiteta.
Svoje mišljenje je formirao na osnovu na studije u kojoj su učestvovali vojni oficiri, koje je Thorndike zamolio da rangiraju vojnike. Mislio je da će u fer pristupu razmotriti svaku osobinu prilikom rangiranja, ali to se nije dogodilo. Psiholog je otkrio da su oficiri vojnicima davali više rangove na osnovu prvih utisaka o njihovom izgledu.
Uticaj halo efekta
Stručnjaci ističu da je halo efekat od postanka ukorenjen u čoveku. Razvijen je iz pretpostavki koje su našim precima omogućavale da primete svoju okolinu i brzo procene da li su bezbedni.
Međutim, halo efekat nije samo pretpostavka, već jedan vid kognitivne distorzije, tj. greške u mišljenju koja se zasniva na pristrasnosti. Najbolji primer ovog fenomema dolazi u oblasti marketinga. Kada neka poznata ličnost reklamira određeni proizvod pozitivno mišljenje koje imamo o toj osobi neretko se proširuje na sam artikal dovodeći do formiranja pozitivne ocene.
Halo efekat srećemo često i na poslu. Upravo je on jedna od najčešćih predrasuda koje utiču na procene i recenzije učinka. Nadređeni mogu da ocenjuju podređene na osnovu percepcije jedne karakteristike, a ne celokupnog njihovog učinka. Na primer, entuzijazam ili pozitivan stav radnika mogu zaseniti njihov nedostatak znanja ili veština. To će dovesti do toga da ovi zaposleni budu bolje ocenjeni u odnosu na one koji zaista to zaslužuju. Takav odnos stvara uslove za razvoj konflikta u radnom okruženju i nezadovoljstva radnika čiji doprinos nije prepoznat.
Istraživanja pokazuju da uspeh na razgovoru za posao, takođe, nosi halo efekat. Naime, kandidati koji su prijatnog izgleda imaju veću verovatnoću da ih poslodavac oceni kao inteligentne i kvalifikovane za navedenu radnu poziciju.
Bez obzira što se pristrasnog mišljanja u potpunosti ne možemo osloboditi kognitivne predrasude koje donosi halo efekat mogu da budu štetne, pa i povezane sa stanjima mentalnog zdravlja, kao što su depresija i anksioznost.
Zato je veoma važno da naučimo kako da ih prepoznamo i umanjimo, a u tome nam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više