Anksiozni poremećaji – Zašto se javljaju i koje vrste postoje?
Anksiozni poremećaji su psihički poremećaji koje karakteriše prekomeran i dugotrajan osećaj straha, zabrinutosti ili napetosti, koji nisu u skladu sa stvarnom situacijom.
Sasvim je normalno ponekad imati izvesnu anksioznost. Možete osećati nervoznu ili strah kada treba da donesete važnu odluku u životu, dok čekate rezultate testa ili se spremate za razgovor za posao. U pojedinim slučajevima anksioznost može biti i korisna. Ona nam pomaže da primetimo opasne situacije i fokusiramo našu pažnju kako bismo ostali bezbedni.
Međutim, anksiozni poremećaji su mnogo više od povremene nervoze i strepnje. Njihov intenzitet je toliko jak da ometaju naše svakodnevno funkcionisanje. Pri čemu dovode do preteranih nekontrolisatih reakcija koje nisu srazmerne situaciji.
Anksiozni poremećaji su najrasprostranjeniji tip mentalnog poremećaja na globalnom nivou. Istraživanja pokazuju da se sa njima suočava oko 30 odsto odraslih osoba.
Zašto se javljaju anksiozni poremećaji?
Kao i kod drugih mentalnih zdravstvenih stanja, tačan uzrok nije poznat. Zato se smatra da anksiozni poremećaji nastaju kombinacijom više faktora. Pre svega, faktora okoline.
Težak ili dugotrajan stres može promeniti ravnotežu neurotransmitera koji kontrolišu vaše raspoloženje. Na taj način stvaraju se povoljni uslovi za razvoj anksioznog poremećaja. Doživljavanje traumatičnog događaja takođe može izazvati anksiozne poremećaje
Važnu ulogu ima i genetika. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko je neki od njih već registrovan u porodici.
U pokretače se svrstava i hemijski disbalans neurotransmitera i hormona, kao što su norepinefrin, serotonin, dopamin i gama-aminobuterna kiselina (GABA). Anksioznom poremećaju mogu doprineti i promene u mozgu. Naime, deo mozga koji se naziva amigdala ima ulogu u detektovanju opasnosti. Ukoliko postoji preosetljivost amigdale povećan je rizik od stvaranja „lažnih uzbuna“ u bezopasnim situacijama.
Vrste anksioznih poremećaja
Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5).
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) karakteriše prekomerna, česta i nerealna briga o svakodnevnim stvarima. To mogu biti poslovne obaveze, porodica, zdravlje, kućni poslovi ili neke druge uobičajne situacije. Povezan je sa najmanje dve ovakve strepnje u toku dana, te dovodi do stalnog straha i osećaja preopterećenosti. Zapravo, osobe sa ovim problemom se stalno pitaju „šta ako…..“.
Panični poremećaj uključuje višestruke neočekivane napade panike. Glavna karakteristika stanja je da se napadi dešavaju bez upozorenja i nisu posledica drugog mentalnog ili fizičkog stanja. Prate ih fizički simptomi, kao što su gušenje, vrtoglavica, bol u grudima.
Agorafobija u najširem smislu predstavlja strah od javnog prostora. Tačnije, situacija u kojima bi bilo teško pobeći ili dobiti pomoć. Može dovesti do potpunog izbegavanja izlaska iz kuće.
Socijalni anksiozni poremećaj predstavlja intenzivan i kontinuirani strah od ponižavanja ili osude u društvenim situacijama. Zbog toga osobe sa ovim poremećajem izbegavaju da drže javne govore, kontakte sa nepoznatima, čak i da jedu pred drugima.
Poremećaj separacione anksioznosti se manifestuje iracionalnim, preternim strahom koji se javlja usled odvajanja od bliske osobe. Iako se njegova pojava kod dece smatra normalnom fazom detinjstva, može se javiti i kod odraslih. Tada dovodi do brojnih problema u svakodnevnim aktivnostima.
Selektivni mutizam karakteriše nemogućnost govora u situacijama u kojima se očekuje komunikacija, uprkos sposobnosti govora. Obično se javlja kod dece.
Specifične fobije donose jak, iracionalan strah od konkretnih objekata ili situacija. Na primer strah od pauka, visine, vožnje avionom… Osoba je svesna da strah nije realan, ali ne može da ga kontroliše.
Anksiozni poremećaji ne nastaju „niotkuda“, niti nestaju sami od sebe. Zato na vreme potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Postporođajni PTSD – Šta je i zašto se javlja?
Postporođajni PTSD, tj. posttraumatski stresni poremećaj nakon porođaja je psihički poremećaj koji nastaje kao posledica traumatskog iskustva tokom porođaja. Može se razviti i iz traumatičnog iskustva koje se dogodilo pre ili neposredno nakon porođaja.
Iako se o postporođajnoj depresiji više govori, zbog rasprostranjenosti, ne treba zanemariti ni ovaj problem. Istraživanja pokazuju da se postporođajni PTSD javlja kod oko 6 odsto žena u svetu.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Zašto se javlja postporođajni PTSD?
Posttraumatski stresni poremećaj, generalno, nastaje usled doživljavanja jednog ili više traumatskih incidenata koji su ostavili trag u svesti. U slučaju postporođajnog PTSP-a, traumatski incident koji ga pokreće direktno uključuje trudnoću, porođaj ili događaj vezan za porođaj koji je rezultirao traumatskim iskustvom.
Najčešće je u pitanju težak, dug i bolan porođaj. Zatim, hitan carski rez ili upotreba vakuuma na bebi tokom porođaja. Opasnost po zdravlje bebe ili majke, kao i gubitak bebe, takođe, mogu biti pokretači problema. Mada i druge komplikacije u trudnoći i tokom porođaja se svrstvaju u potencijalne uzročnike. Postporođajno krvarenje, histerektomija, preeklampsija ili eklampsija – neki su od njih.
Nažalost, postporođajni PTSD se može javiti i usled neadekvatne komunikacije, nepoštovanja, pa i nedostatka brige od strane medicinskog osoblja.
Samo zato što je žena pretrpela traumu tokom trudnoće ili porođaja ne znači nužno da će razviti postporođajni PTSP. Drugi faktori rizika čine žene podložnijim razvoju simptoma PTSP-a. To su, pre svega, istorija prošlih trauma, kao što su fizičko i psihičko zlostavljanje ili nesreće.
Žene koje pate od depresije ili anksioznosti su sklonije razvoju postporođajnog PTSP-a. Veća je verovatnoća da će se javiti i kod onih koje su već doživele loše iskustvo sa zdravstvenim radnicima, kao i koje nemaju podršku bližnjih.
Koji su simptomi postporođajnog PTSP-a?
Postporođajni PTSP ima poseban skup simptoma. Oni se razlikuju od postporođajne depresije, anksioznosti ili drugih postporođajnih mentalnih zdravstvenih stanja.
Višestruko ponovno proživljavanje traume na nametljiv i nekontrolisan način, kao i flashbackovi i noćne more su karakteristični znaci. Prate ih stalna napetost, preterana budnost (hipervigilnost) ili svesnost o percipiranim pretnjama i opasnosti. Prisutna je i anksioznost i napadi panike.
Žene sa postporođajnim PTSP-om aktivno izbegavaju sve što može pokrenuti sećanje na traumu. To uključuje odlazak u bolnicu, pa i sam razgovor o trudnoći i porođaju. Suočavaju se i sa problemima sa spavanjem koncentracijom ili pamćenjem stvari. Kod pojedinih se javlja i osećaj krivice i distanciranja od bližnjih.
Postporođajni PTSP može da izazove i fizičke simptome, poput bolova u stomaku ili glavobolje.
Postporođajni PTSP nije isto što i postporođajna depresija
Iako su postporođajni PTSP i postporođajna depresija vrste postporođajnih poremećaja mentalnog zdravlja, to su veoma različita stanja.
Postporođajni PTSP je uzrokovan doživljavanjem traume. Sa druge strane, postporođajna depresija je obično izazvana kombinacijom hormonskih promena i dodatnog stresa i odgovornosti nakon rođenja bebe.
Primarni simptomi postporođajnog PTSP-a su nametljiva sećanja, hipervigilantnost, izbegavanje i emocionalna utrnulost. Primarni simptomi postporođajne depresije su ekstremna tuga i često plakanje.
Postporođajni PTSD nije znak slabosti. To je stvarna reakcija na teško iskustvo, koje može negativno da utiče na vaš život. Zato je važno na vreme da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Boreout – Šta je i zbog čega se javlja?
Boreout predstavlja stanje hronične dosade i nedovoljne stimulacije na poslu, često karakterisano nedostatkom smislenog ili izazovnog posla. Praćeno je osećajem frustracije, nezadovoljstva i demotivacije.
Iako se u poslovnom svetu sreće decenijama prvi put je zvanično opisan 1991. godine. Naime, američki nastavnik Barry A. Farber je stanje naveo pod nazivom „nedovoljno sagorevanje“. Tek 2007. godine švajcarski business konsultanti Peter Werder i Philippe Rothlin detaljno su opisali u svojoj knjizi „Dijagnostikujte dosadu“, dajući mu ime koje se i danas koristi.
Za razliku od burn out sindroma, boreout ne dobija toliko pažnje. Međutim, ne treba ga zanemariti, jer može biti podjednako štetno kao preopterećenja poslom, dovodeći do ozbiljnih zdravstvenih tegoba. Takođe, negativno utiče i na poslovanje kompanije, usled velike fluktuacije zaposlenih.
Zašto se javlja boreout sindrom?
Mnogi aspekti mogu izazvati boreout sindrom. Najčešće su to nedostatak izazova i smislenog posla.
Ponavljanje određenih zadataka na poslu nakon izvesnog vremena stvara monotoniju. Ako se to ne nadoknadi učenjem novih stvari ili dobijanjem boljeg stimulusa, može dovesti do nezainteresovanosti zaposlenih.
Prekvalifikovanost, takođe, može biti pokretač problema. To znači da rad na poziciji gde nisu iskorišćeni maksimalni kapacitet i znanje zaposlenog čine radne zadatke nezanimljivim. Naročito ako posao ometa napredak u karijeri ili ne donosi intelektualnu stimulaciju za razvoj.
Boreout sindrom može biti izazvan i spoljašnjim faktorima, tj. radnim okruženjem. Nejasna raspodela zadataka i uloga neretko ostavlja zaposlene nesigurnim u svoje odgovornosti. Samim tim ih potencijalno učiniti potcenjenima.
U sposljašnje uzroke spada i nedostatak povratnih informacija o sopstvenom radu, kao i zasluženih priznanja. Posledica toga jeste smanjena motivacija, što vodi ka hroničnoj dosadi.
Ne treba zanemariti ni toksične odnose, koji vode ka konfliktima u radnom okruženju. Oni mogu izazvati nezadovoljstvo poslom, pa i potpunu nezainteresovanost.
Spoljašnji faktori igraju značajnu ulogu, ali kod pojedinih osoba presudni su unutrašnji izazivači, koji potiču iz sopstvenih osobina ličnosti. Obično je to neusklađenost posla sa veštinama i interesovanjima zaposlenog.
Kako prepoznati boreout sindrom?
Boreout se manifestuje kroz brojne psihičke, fizičke i bihejvioralne simptome.
Prokrastinacija, odnosno odlaganje ili izbegavanje radnih zadataka zbog nedostatka motivacije i interesovanja najčešći je znak. Neretko se javlja i socijalno povlačenje kako na poslau, tako i u privatnom životu.
Pojedine osobe tokom radnih sati mogu se okrenuti stalnom provođenju vremena na internet aktivnostima koje nisu povezane sa poslom. Drugi, pak, se okreću alkoholu ili nedozvoljenim supstancama radi suočavanja sa dosadom ili frustracijom.
Anksioznost i depresija su karakteristični psihički simptomi. Obično ih prate razdražljivost, frustracija, gubitak motivacije, pa i nisko samopouzdanje.
Osećaj fizičke i emocionalne iscrpljenosti, čak i nakon dovoljnog odmora jasni su fizički simptomi. Boreout sindrom dovodi i do poremećaja spavanja, problema sa varenjem, gubitkom apetita, pa i čestih glavobolja i vrtoglavica.
Kako pobediti boreout sindrom?
Da biste se izborili sa boreout sindromom morate najpre da identifikujete uzrok. Utvrdite koji specifični aspekti posla uzrokuju dosadu i nedovoljnu stimulaciju.
Kada saznate koji radni zadaci dovode do problema razgovarajte o njima sa menadžerom. Možete zajedničkim snagama da istražite potencijalna rešenja kao što su novi zadaci, projekti ili odgovornosti.
Osim sa nadređenim, angažujte se i sami za profesionalni razvoj. Razvoj novih veština, učenje novih zadataka, novo viđenje posla – samo su neke od opcija koje vam mogu pomoći.
Ukoliko simptomi potraju duže potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Psihološki obrasci u ljubavi – Zašto ih je važno prepoznati?
Psihološki obrasci u ljubavi predstavljaju ponavljajuće načine mišljenja, osećanja i ponašanja koje osoba doživljava u vezi. Ti obrasci se najčešće formiraju u ranom detinjstvu kroz odnose s roditeljima. Kasnije se prenose u romantične odnose, često nesvesno.
Ljubav je emocija snažne naklonosti, nežnosti i odanosti prema partneru. Kada volite, doživljavate prijatna osećanja u prisustvu voljene osobe. Istovremeno ste osetljivi na njene reakcije na vas. Upravo zbog toga ljubavni odnosi mogu biti složeni, što može voditi ka konfliktu.
Problemi u partnerskim odnosima nisu retkost. Možda ste svesni ovih kritičnih tačaka, iako niste formalno pokušali da ih kategorišete. Bez obzira da li proizilaze iz životnih navika ili karaktera, jedno je sigurno – odražavaju se na vaš međusobni odnos. Upravo te ponavljajuće interakcije između vas i vašeg partnera u vezi nazivaju se psihološki obrasci u ljubavi.
Zašto je važno prepoznati psihološke obrasce u ljubavi?
Prepoznavanje psiholoških obrazaca u ljubavi izuzetno je važno, jer ti obrasci imaju direktan uticaj na kvalitet odnosa koje gradimo.
Mnogi ljudi ponavljaju iste pogreške i biraju slične partnere. Samim tim doživljavaju iste emotivne boli, ne shvaćajući zašto se to događa. Ovo je posebno izraženo kod ponavljajućih toksičnih veza. S obzirom da kroz njih prolazite na sličan način, verovatno nesvesno ponavljate isti obrazac. Srećom, prepoznavanje tog obrasca može promeniti smer. Odnosno, postaćete otporniji na manipulacije i emocionalno zlostavljanje, te ćete birati zdravije odnose.
Prepoznavanjem psiholoških obrazaca u ljubavi ne doprinosi samo boljem odnosu sa partnerom, već i većoj samosvesti. Razumevanje vlastitih emocionalnih reakcija omogućava da ne reagujete impulsivno, već da svesno birate kako ćete se ponašati. Takođe, pomaže vam da naučite da preuzmete odgovornost. Umesto da krivite partnere ili „sudbinu“, preuzećete odgovornost za svoje izbore i ponašanja. To je ključno za lični rast i razvoj.
Koji su karakteristični psihološki obrasci u ljubavi?
Postoji više tipova psiholoških obrazaca u ljubavi. Jedan od najčešćih jeste „spasitelj/spašenik“. Osoba sa ovim obrascem stalno bira partnere koje mora „popravljati“ emocionalno, psihički, pa i materijalno. Pri čemu, sopstvenu vrednost vezuje kroz pomaganje drugima. Vremenom, to može dovesti do isrcpljivanja, zanemarivanja vlastitih potreba, pa i gubitka identiteta. Naročito ako partner ne želi da bude „promenjen“.
„Izbegavajući“ psihološki obrasci u ljubavi, baš kao što naziv kaže, karakteriše emocionalno distanciranje, kada veza postane dublja. Ove osobe teško izražavaju osećaja. To može uticati da se partner oseća zapostavljenim, a u krajnjoj meri dolazi do odsustva intime.
„Anksiozno – zavisni“ obrazac se manifestuje stalnom potvrdom ljubavi, a u pojedinim situacijama i izraženom ljubomorom. Uzrok ovakvog ponašanje je strah od napuštanja koji obično potiče iz detinjstva.
„Ogledalo/idealizacija“ obrazac se javlja kod osoba koje ulaze u vezu sa očekivanjem da će partner ispuniti njihove neostvarene snove i potrebe. Kada se nerealna očekivanja ne budu ispunjena dolazi do razočaranja.
Psihološki obrazac u ljubavi koji je poznat pod nazivom „uloga žrtve“ se razvija kod osobe koja se stalno oseća da je nepravdeno tretirana. Dodatni problem u tome jeste da često bira dominante partnere koji je kontrolišu. Čak i kada postane svesna da je veza toksična ostaje u njoj zbog osećaja nemoći.
Za razliku od „uloge žrtve“, „kontrolor“ ima potreba da se sve drži pod kontrolom, uključujući i tok same veze. To može izazvati stalnu napetost u odnosima i osećaj ograničenja i sputanosti kod partnera. Ovaj obrazac najčešće je izazvan strahom od gubitka.
„Simbiotski“ obrazac se prepoznaje potpunim gubitkom granica. Naime, partneri sve rade zajedno. Razlog za to leži u strahu od odvojenosti, koji potiče od nezrele emocionalne autonomije.
Ukoliko ne možete da se izborite sa određenim obrascem ponašanja u vezi, te ga iznova ponavljate potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako obnoviti poverenje u vezi?
Poverenje u vezi je nevidljiva nit koja povezuje ljude. Nažalost, pojedine situacije mogu dovesti do njegovog narušavanja. Tada se obe strane osećaju ranjivo, nesigurno i preispituju sve što su zajedno izgradile. Ipak, poverenje u vezi je moguće obnoviti. Verovali ili ne, taj proces može dovesti do jače, autentičnije veze nego što ste je imali ranije.
Bilo da je u pitanju romantična veza koja je opterećena ljubavnim problemima ili prijateljstvo koje je zašlo u težak period, obnova poverenja je dug put. Reč je o suočavanju sa izazovima, prihvatanju ranjivosti i posvećenosti rastu. Ovaj proces započinje razumevanjem konflikta koji je doveo do narušavanja poverenja, kao i donošenjem svesne odluke o oporavku.
Šta uzrokuje narušeno poverenje u vezi?
Pre nego što možete ponovo izgraditi poverenje u svojoj vezi, morate razumeti šta ga je uopšte oštetilo. Narušeno poverenje može se desiti u malim trenucima ili odjednom kroz velike probleme.
Neispunjena obećanja su najčešći uzročnik. Iako obećanje ne možemo uvek održati, kada takvo ponašenje postane obrazac dovodi do narušavanja emocionalnue sigurnosti. Samim tim, šalje jasnu poruku: ne možete se osloniti na dragu osobu. Vremenom, ta nedoslednost može dovesti do bola, razočaranja i rastućeg osećaja nepovezanosti.
U srži svake zdrave veze jeste sposobnost otvorene i iskrene komunikacije. Međutim, kada se stilovi komunikacije sukobljavaju ili kada jedna osoba izbegava teške razgovore dolazi do frustracije, nesporazuma, pa i distance.
Nerazumevanje u komunikaciji nije uvek namerno. Ponekad je ono rezultat prošlih trauma, razlika u ličnosti ili neizrečenih očekivanja. Ali čak i bez loše namere, posledice bole. Kada vaši pokušaji da se izrazite naiđu na odbacivanje ili zbunjenost, smanjuje se osećaj poverenja da će vaše potrebe biti saslušane.
Malo stvari potresa temelje romantične veze kao neverstvo. Kada se poverenje u vezi naruši prevarom, to ne izaziva samo bol. Dovodi i do sumnje, ogorčenosti, ali i straha da traumu nikada nećete moći da pobedite.
Kako ponovo izgraditi poverenje u vezi?
Obnova poverenja se ne dešava u jednom razgovoru. Potrebno je vreme, namera i dosledan trud obe osobe.
Osnovu obnove poverenja čini otvorena komunikacija. To znači jasno tražiti šta zaista želimo i trebamo, umesto da se nadamo da će druga osoba to pogoditi. Ipak, imajte u vidu da iskrena komunikacija ne sme biti kritična.
Otvorena komunikacija ne napada drugu osobu ili njen karakter, već se fokusira na postupke ili ponašanja. Samim tim treba izbegavati korišćenje kritičkih rečenica, kao što su: Ti uvek… Ti nikada… Zašto ti… Zašto ne…
Započinjanje razgovora jednom od ovih fraza stavlja drugu osobu u defanzivu. Na taj način se produbljuje konflikt.
Izgradnja poverenja zahteva priznavanje svojih grešaka i iskreno izvinjenje. Čak i ako postignemo zajednički jezik sa drugom osobom, prihvatanje odgovornosti i izvinjenje su obevezni za zdrav odnos.
Baš poput izvinjenja, ključno je i opraštanje. Kada odbijemo ili jednostavno ne možemo da oprostimo, nastavljamo da doživljavamo ogorčenost, bes, očaj, tugu i zbunjenost. Ove emocije mogu negativno uticati na naše zdravlje, a da ne pominjemo naše odnose.
Oproštaj vam omogućava da resetujete vezu i počnete iznova. Time ćete se fokusirati na budućnost, a ne na prošlost.
Postavljanje granica je važno za kvalitet odnosa. Bez njih, dozvoljavate drugima da iskoriste vaše vreme, prostor i emocije. Posledica toga jeste iscrpljivanje vašeg mentalnog blagostanja, bilo namerno ili slučajno.
Vaše granice mogu izgledati drugačije za svaki odnos, i to je u redu. Zapravo, nema razloga da osećate potrebu da održavate iste granice sa svojim prijateljima kao što održavate sa partnerom.
Ukoliko sami ne možete da povratite narušeno poverenje u vezi potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Veštine komunikacije – Saveti koji će vam pomoći da unapredite ovu veštinu
Veštine komunikacije imaju ključnu ulogu u poslovanju. One omogućavaju besprekornu saradnju između kolega i jače odnose. Istovremeno, pomažu u izgradnji poverenja među članovima tima i minimiziranju konflikata u radnom okruženju.
Bez obzira na stil komunikacije, efikasna komunikacija podrazumeva povezivanje sa drugima. Zamislite je kao razgovor koji se prilagođava i teče na osnovu povratnih informacija koje dobijate u realnom vremenu. To znači da dobar komunikator ne samo da jasno prenosi svoju poruku, već i aktivno sluša druge.
Veštine komunikacije podrazumevaju razumevanje povratnih informacija koje se pružaju i verbalnim i neverbalnim znacima, kao što su ton glasa, izrazi lica i govor tela.
S obzirom na značaj koji imaju, Sana vam otkriva kako da unapredite svoje veštine komunikacije.
5 vrsta komunikacijskih veština koje treba razviti
Bilo da radite u kancelariji ili od kuće, sigurno ste se susreli sa više od jedne vrste komunikacije. Samim tim je važno da svaku od tih vrsta usavršite kako biste osigurali efikasnu komunikaciju sa kolegama, poslovnim saradnicima i klijentima.
Verbalna komunikacija, tj. deljenje misli putem govora je najopštija. Ona uključuje prezentacije, sastanke jedan na jedan i virtuelne pozive.
Sa druge strane, pisana komunikacija obuhvata izražavanje ideja putem e-mailova ili rukom pisanih beleški.
Neverbalna komunikacija se odnosi na informacije prenete govorom tela, izrazima lica, gestovima i tonom glasa. Obratiti pažnju na neverbalnu komunikaciju je ključno, jer utiče na to kako drugi doživljavaju vašu poruku.
Aktivno slušanje je još jedna važna vrsta komunikacije. Pri čemu podrazumeva ne samo slušanje već i potpuno angažovanje u razgovoru bez preokupacije vašim odgovorom.
Kontekstualne veštine komunikacije donose obostrano deljenje informacije, često neizgovoreno, razumevanje međuljudskih odnosa i radnog okruženja.
Kako poboljšati veštine komunikacije?
Poruka koju prenosite mora biti konkretna i jasna. Verujte, čak i najangažovaniji tim može izgubiti interesovanje ako vaša poruka nije sažeta. Zato ne koristite 10 rečenica, ako je jedna sasvim dovoljna. Ne samo da ćete izgubiti vreme u komunikaciji, već je veća verovatnoća da dođe do nerazumevanja.
U skladu sa tim poruku prilogodite interesovanjima svojih kolega i članova tima kako biste ih prirodno angažovali. Budite svesni da ono što je važno i interesantno drugima, učiniće ih više uključenim u razgovor.
Da biste razvili dobre veštine komunikacije morate imati u vidu i način prenošenja poruke. Ukoliko vaša poruka nije hitna, razmislite o slanju e-maila ili sms-a. Pisana komunikacija daje zaposlenima vremena da pregledaju i razmisle, što umanjuje stres na poslu.
Kada je u pitanju prenošenje važnih poruka, komunikacija licem u lice dodaje više slojeva dubine. Izrazi lica, govor tela i ton glasa pružaju povratne informacije u realnom vremenu koje su neprocenjive za osiguravanje da je vaša poruka shvaćena. Ovi neverbalni komunikacijski znaci su ključni za negovanje empatije i interakcije između kolega.
Pri kominukaciji licem u lice, nemojte zaboraviti na kontakt očima. To je jedan od najboljih načina da proverite da li neko pažljivo sluša ili mu misli lutaju. Kontakt očima može preneti samopouzdanje i angažovanje, signalizirajući da su obe strane u potpunosti posvećene razgovoru.
Povratne informacije su neophodne za poboljšanje komunikacijskih veština. Nakon što prenesete svoju poruku, zamolite kolege da je ponove svojim rečima kako bi potvrdili razumevanje. Ova praksa može pomoći u minimiziranju nesporazuma i poboljšanju pamćenja. Efikasni komunikatori postavljaju pitanja ne samo da bi razjasnili, već i da bi pokazali razumevanje.
Kako poboljšati online komunikaciju?
Danas se veliki deo poslovanja odvija online. Zbog toga je važno da znate kako na najefikasniji način da prenesete svoju poruku. Pre svega, važno je da se pridržavate vremenskog ograničenja. Online sastanci mogu biti skloniji ometanjima, pa je neophodno da razgovori budu kratki i jezgroviti.
Budite svesni druge osobe. Naime, osoba koja prezentuje je jedina koja može da posveti punu pažnju sastanku, posebno kada radite od kuće. Ovaj problem možete izbeći ako pretpostavite da saradnici imaju višestruke zahteve za pažnju, te strukturirajte sadržaj u skladu sa tim.
Zbog nedostatka neverbalnih znakova na online sastancima, obavezno rezimirajte ključne tačke na kraju razgovora. Ovo pomaže u pojačavanju vaše poruke i osigurava da su svi učesnici razumeli informacije.
Ukoliko vam je potrebna pomoć da unapredite svoje veštine komunikacije kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Algofobija – Strah od fizičkog bola
Algofobija je intenzivan i iracionalan strah od fizičkog bola. Sam naziv ukazuje na specifičnost ove fobije. Naime, ime je dobila od grčke reči „algos“, što znači „bol“ i „phobos“, tj. „strah“.
Sasvim je normalno da ne volimo bol, niti želimo da ga iskusimo. Obično o njemu razmišljamo kada osećamo bol ili se pripremo za situacije u kojima ćemo verovatno osetiti bol. Na primer, pre stomatološkog tretmana ili operacije. Ova razmišljanja nemaju značajan uticaj na naš svakodnevni život.
Međutim, osobe sa algofobijom će imati intenzivna osećanja straha, anksioznosti ili panike već pri samoj pomisli bez obzira da li je bolna situacija u najavi ili ne. Ova osećanja su toliko snažna da utiču na svakodnevni život i ponašanje. Mogu čak učiniti da osoba bude osetljivija na bol.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o algofobiji.
Zašto se javlja algofobija?
Algofobija se smatra kombinacijom genetskih i faktora sredine. Najčešći uzrok su traumatična iskustva iz prošlosti. Zbog toga je ova fobija pratilac ljudi sa hroničnim bolom. Istraživanja pokazuju da hronični bol pogađa između 20 i 50 odsto ljudi širom sveta. Pri čemu oko 67 odsto njih se suočava sa simptomima iracionalnog straha od bola. Nažalost, preuveličavanje pretnje od bola zapravo može pogoršati bol.
Indirektna traumatična iskustva, takođe, mogu biti pokretač problema. Odnosno, gledanje ili slušanje o bolnim događajima drugih ljudi može da se pretvori u fobiju.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da osobe u čijoj porodici su registrovani psihički problemi imaju veću verovatnoću da razviju algofobiju. Naročito ako su u pitanju anksiozni poremećaji ili neke druge specifične fobije.
Iste hemikalije u mozgu čoveka koje regulišu strah i anksioznost regulišu i način na koji doživljavamo bol. Dakle, njihov hemijski disbalans može pokrenuti oba problema.
Koji su simptomi algofobije?
Algofobija dovodi do određenih ciklusa anksioznosti. Samim tim se ovaj iracionalan strah može ispoljiti na različite načine.
Neki ljudi katastrofiziraju najgori mogući ishod u bilo kojoj situaciji. Oni doživljaju bol kao pretnju. Na primer, za njih jednostavna aktivnost poput primanja pošte može izgledati opasno. Razlog za to leži u razmatranju da ako padnu i slome nogu na putu do poštanskog sandučeta, to će ih sprečiti da rade i zarađuju za život.
Pojedini reaguju na pretnju bolom tako što se intenzivno fokusiraju na njega. Algofobija dolazi od očekivanja bola, a ne od doživljavanja bola. Zato osobe sa ovom fobijom mogu videti potencijal za bol u bilo kojoj situaciji. Čak i bezopasne aktivnosti povezuju sa mogućnošću nastanka bola.
Izbegavanje aktivnosti ili pokreta za koje veruju da bi mogli prouzrokovati bol još jedno je karakteristično ponašanje.
Pored intenzivne brige i napada panike pri pomisli na bol, algofobija dovodi i do fizičkih simptoma. Prekomerno znojenje, lupanje srca, otežano disanje, drtanje, vrtoglavica i nesvestica – uobičajene su fizičke tegobe. Mogu se javiti i mučnina, problemi sa varenjem, utrnulost ili peckanje, posebno u rukama, stopalima, rukama ili nogama.
Kako pobediti iracioanalan strah od bola?
Algofobija, kao i većina drugih fobija, može se otkloniti adekvatnom terapijom.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) se fokusira na to da vam pomogne da promenite način na koji razmišljate o bolu.
Terapija izlaganja vas postepeno izlaže aktivnostima ili pokretima koje ste ranije izbegavali, jer ste verovali da će izazvati bol. Na primer, lagano podizanje nogu može vam pomoći da prevaziđete strah od bola u nogama.
Postepeno povećanje nivoa aktivnosti i vežbanje imaju blagotvorni efekat u smanjenju straha od bola. Prilikom vežbanja mozak luči hormone sreće, endorfin i serotonin. Ovi hormoni poboljšavaju raspoloženje i pomažu vam da efikasnije upravljate bolom.
Ukoliko imate iracionalni strah od bola potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako se nositi sa burnout-om?
Kako se nositi sa burnout-om? Pitanje koje sve češće čujemo ne samo u medijima, već i u svakodnevnom životu.
Savremeno doba donelo je brz životni tempo. Velika radna opterećenja, kratki rokovi na poslu i jaka konkurencija postali su svakodnevnica mnogih. Zato ne čudi što se zaposleni ljudi ponekad osećaju preopterećeno ili iscrpljeno.
Međutim, kada je stres na poslu konstantan javlja se sindrom sagorevanja, tj. burnout. Istraživanja pokazuju da se oko 10 odsto zaposlenih suočava sa viskim nivoom stresa, osećajem gubitka kontrole i ekstremnim umorom.
Iako Svetska zdravstvena organizacija burnout definiše kao profesionalni fenomen, a ne medicinsku dijagnozu, ne treba ga zanemariti. Sagorevanje na poslu može da dovede do posledica po mentalno i fizičko zdravlje. Srčane bolesti, hipertenzija, poremećaji spavanja, pa i depresija i anksioznost – samo su neke od njih.
Štaviše, pokazalo se da burnout stvara osećaj uzaludnosti i otuđenja, narušavajući kvalitet odnosa sa drugim ljudima. Dugoročno gledano smanjuje mogućnosti za napredovanje u karijeri.
S obzirom na ozbiljnost problema psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa burnoutom.
Prepoznajte znake burnout sindroma
Pre nego što krenete da razmatrate kako se nositi sa burnout-om morate znati koji su simptomi. Karakteristični znaci su malaksalost, česte glavobolje, problemi sa spavanjem. Javljaju se i fizičke tegobe, kao što su bol u leđima, problemi sa varenjem i pad imuniteta.
Burnout dovodi i do promene ponašanja, uključujući nervozu, razdražljivost, bes. Osobe koje pate od sagorevanja na poslu neretko se osećaju bespomoćno i bez motivacije. To vodi ka problemima sa koncentracijom i efikasnošću obavljanja radnih zadataka.
Pojedini, u pokušaju da se izbore sa sve većim stresom, počnu da uzimaju tablete ili alkohol. Samim tim postoji rizik i od razvoja bolesti zavisnosti.
Kako se nositi sa burnout-om? Preuzmite kontrolu
Nažalost, rešavanje problema sagorevanja nije uvek jednostavno. Razlog za to leži u činjenici da vas burnout čini nemoćnim. Možda ćete se osećati kao da vam život juri i da ne možete da ga pratite. Ipak, to ne znači da ne možete preuzeti kontrolu na njim.
Da biste to postigli odredite, najpre, prioritete na poslu. Neke stvari jednostavno moraju da se urade. Druge, pak, mogu da sačekaju dok ne budete imali više vremena i energije. Odlučite koji su zadaci manje važni i ostavite ih po strani.
Ma koliko želeli nekada je nemoguće uraditi sav posao samostalno. Zbog toga naučite da delegirate. Ukoliko više zadataka nego što možete da obavite zahteva hitnu pažnju, prepustite ih nekome kome verujete.
Deo oporavka od sindroma sagorevanja na poslu jeste ostvarivanje ravnoteže između posla i privatnog života. Nakon što napustite posao, fokusirajte se na opuštanje i punjenje energije za sledeći dan. Nikako nemojte slobodne vreme ispunjavati poslovnim obavezama, pa ni mislima o poslu.
Vežbajte samosaosećanje
Dostizanje burnout tačke može dovesti do osećaja neuspeha i gubitka svrhe ili životnog pravca. Mnogi sa ovim problemom se osećaju kao da ne mogu ništa da urade kako treba ili da nikada neće postići svoje ciljeve.
Šta biste rekli prijatelju u vašoj situaciji? Verovatno biste ponudili empatiju i ljubaznost umesto da mu kažete koliko je podbacio. Upravo takvu podršku trebate pružiti sebi. Podsetite se da ne morate biti savršeni i da je u redu da vam je potrebna pauza.
Kako se nositi sa burnout-om? Obratite pažnju na svoje potrebe
Preuzimanje odgovornosti za svoje fizičko i mentalno zdravlje je ključno za oporavak od burnout-a.
U idealnom svetu, dostizanje burnout tačke bi značilo da odmah uzmete slobodne dane i posvetite se odmoru i opuštanju. Kako za mnoge to nije izvodljivo, potrudite se da pronađete vreme samo za sebe. Radite stvari koje vas čine srećnim. Obavezno uvedite zdravu ishranu i fizičku aktivnost u dnevnu rutinu. Isprobajte meditaciju, jogu ili druge vežbe za opuštanje. Naravno, miran san se podrazumeva.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa burnout-om potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više