Kriza identiteta – Šta je i zbog čega se javlja?
Kriza identiteta je pojava sa kojom se svaki čovek suočio u životu.
Prema definiciji, identitet je skup karakteristika, verovanja, vrednosti i iskustava koji definišu čoveka kao jedinstveno biće. Pozitivan osećaj identiteta je važan za društvenu povezanost i opšte blagostanje. Pomaže nam da razumemo sebe, formiramo smislene veze i osećamo pripadnost. Takođe, pomaže nam da upravljamo stresom, izbegnemo konflikte i nosimo se sa svim izazovima svakodnevnog života.
Identitet oblikuju ne samo unutrašnji, već i spoljašnji faktori. Naime, koliko god sami sebe definišemo, ne treba zaboraviti da nas definiše i okruženje i proživljena iskustva. Upravo taj spoljašnji uticaj dovodi do promena koje mogu da podstaknu krizu identiteta.
S obzirom da kriza identiteta može da izazove anksioznost, tugu i sumnju u sebe psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Šta je kriza identiteta?
Američko psihološko udruženje (APA) je definisalo krizu identiteta kao period neizvesnosti i konfuzije. Tokom tog perioda čovekov osećaj identiteta postaje nesiguran i nestabilan. Zbog toga dolazi do preispitivanja sopstvenih vrednosti, dugotrajnih uverenja i svrhe u životu.
Kriza identiteta se često javlja kada osoba doživi značajan životni događaj. Bolest koja menja život, gubitak posla i smrt bliske osobe – najčešći su razlozi koji vode ka ovoj krizi.
Međutim, kriza identiteta može biti izazvana i pozitivnim životnim promenama, kao što su brak, rođenje deteta ili unapređenje.
Na primer, ljudi se često previše identifikuju sa poslom koji rade. Posle imena, posao je često druga polovina vašeg predstavljanja. Ako iznenada dođe do promene u tom polju može dovesti do preispitivanja ne samo karijere, već i ko ste u svojoj srži.
Kako prepoznati krizu identiteta?
Postoje brojni znakovi koji ukazuju na krizu identiteta. Dovođenje u pitanje osnovnog razumevanja o tome ko ste je ključni znak.
Na primer, možete dovesti u pitanje svoj osnovni karakter. Da li sam ljubazna osoba? Jesam li inteligentna osoba? Jesam li poštena osoba? Neka su od pitanja koja postavljaju osobe sa krizom identiteta.
Kriza identiteta može se pojaviti i kao pitanje šta vam je najvažnije. Možete se zapitati da li ste strastveni prema stvarima za koje ste mislili da su vaša pokretačka snaga u životu. Možda se pitate koja je vaša svrha u životu i da li se razlikuje od onoga što ste mislili da jeste.
Ova pitanja prati osećaj anksioznosti, uznemirenosti i nezadovoljstva životom. Taj osećaj dovodi do čestih menjanja vrednosti. Umesto da održavate stabilan identitet u bilo kojoj situaciji, prelazite na različite vrednosti ili tendencije na osnovu toga gde se nalazite, sa kim ste u odnosima i situacije u kojoj se nalazite u tom trenutku.
S obzirom da se vaše vrednosti i uverenja stalno menjaju možda osećate da ne možete da donesete razumnu odluku. Neodlučnost se ispoljava u različitim opcijama. Čak i kada donesete odluku, sigurno ćete je preispitivati. To može dovesti do toga da se više puta predomislite ili da osećate kao neuspeh. Stoga, nisko samopouzdanje je još jedan simptom krize identiteta.
Kako prevazići krizu identiteta?
Kriza identiteta nije poremećaj. Ona je način na koji se razvijamo. Svaka životna faza nudi priliku da istražimo nove delove sebe i produbimo svoje razumevanje toga ko smo. Nažalost, kod mnogih ljudi negativno utiče na mentalno zdravlje, te je neophodno naučiti kako da se nosite sa njom.
Prva i najvažnija stvar jeste da pazite na sebe. Odnosno, naučite da prihvatite sebe onakvima kakvi jeste u ovoj fazi vašeg ličnog razvoja. Nemojte zanemarivati emocije, već obratite pažnju na svaku koja se javi. One će vam pomoći da se krećete kroz krizu identiteta i suočite sa složenim situacijama.
Stručnjaci savetuju da date sebi vremena za objektivnost. Umesto da skačete sa jedne odluke na drugu odvojite malo vremena da objektivno razmislite o svojim opcijama.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa krizom identiteta potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako razviti radne navike kod deteta?
Kako razviti radne navike kod deteta? Pitanje koje je postavio svaki roditelj bar jednom u životu.
Radne navike su temelj ličnog i profesionalnog uspeha. One nam donose odgovornost i samodisciplinu. Ujedno, pomažu da se na pravi način nosimo sa obavezama.
S obzirom da podrazumevaju planiranje, raspoređivanje vremena i izvršavanje zadataka, radne navike nas uče kako da isplaniramo svoje vreme da bismo bili efikasni. Samim tim doprinose i napretku u školovanju, a kasnije i u karijeri.
Pozitivno utiču i na samopouzdanje. Naime, kada vidimo da možemo da postignemo ciljeve uz trud, raste vera u sopstvene sposobnosti. Imajući u vidu značaj koji imaju veoma je važno da dete u ranim godinama razvije radne navike.
Razvijanje radnih navika kod deteta je proces koji zahteva strpljenje, doslednost i dobru komunikaciju. Radne navike se ne stiču preko noći, ali kada se jednom uspostave, deca postaju organizovanija, odgovornija i samostalnija.
Da bi vam pomoglo u tome psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da razvijete radne navike kod svog mališana.
Kako razviti radne navike kod deteta? Podstičite ih da budu uporni
Čuveni američki pisac Dale Carnegie je početkom 20. veka izjavio: „Većinu važnih stvari na svetu postigli su ljudi koji su nastavili da pokušavaju kada se činilo da uopšte nema nade“. Ova njegova rečenica na najjednostavniji način opisuje suštinu radnih navika.
Upornost je osnovna karakteristika uspešnih ljudi. Međutim, deca često odustaju nakon prvog neuspelog pokušaja. Možda ćete ih čuti kako kažu: „Ne mogu ovo da uradim“, „Preteško je“ ili samo žele da završe zadatak što je pre moguće. Nedostaju im veštine da na drugi način pristupe zadatku, te ih vi morate podstaći da istraju u njegovom rešavanju.
Obavezno podsetite svoje dete na prethodne uspehe sa sličnim zadacima. Time ćete ga motivisati da pronađe drugi način kako da obavi svoj zadatak. Korisnije je naučiti tri načina za rešavanje jednog problema nego naučiti jedan način rešavanja tri problema!
Uvedite radne navike u dnevnu rutinu
Kao odgovor na pitanje kako razviti radne navike kod deteta stručnjaci ističu dobru rutinu. Ona treba da obuhvati, pre svega, dosledno vreme za domaće zadatke.
U tome vam može pomoći pomodoro tehnika učenja. Ova tehnika obuhvata učenje u intervalima, tj. učenje 25 minuta, a zatim pauzu 5 minuta.
Osim učenja, u rutinu uvedite i kućne zadatke. Pospremanje igračaka, pomoć u kuhinji, sređivanju – samo su neki od poslova koji će pomoći da razvije radne navike. Ujedno, učiniće da se oseća važnim.
Obratite pažnju da dete ne pretrpavate obavezama. Postavite realna očekivanja. Na osnovu njih postepeno povećavajte zadatke u skladu sa uzrastom.
Kako razviti radne navike kod deteta? Usadite odgovornost i obrazujte ih o poslu
Sigurni smo da je svako od nas kada je bio mali čuo svoje roditelja kako kažu: „Moraš da uradiš domaći pre nego što možeš da se igraš“.
Verovali ili ne, ovo je odličan način da svojoj deci usadite pozitivnu radnu etiku. To znači da je ključna komponenta lekcije da dete naučite da mora da se potrudi pre nego što dobije luksuz. Odnosno, pre nego što uživa u stvarima koje voli.
Da bi postao odgovoran, mališan mora da shvati da njegovi postupci imaju posledice. Na primer, ako vaše dete odluči da ne uči za test, morate mu objasniti da neobavljanje posla može značiti da neće uspeti. Zatim, razgovarajte s njim o tome šta može učiniti neuspeh.
Iako je igranje zabavnije od učenja, loši rezultati u školi mogu izazvati probleme. Oni se odnose ne samo na napredovanju u školovanju, već i kasnije tokom karijere, uključujući i brojne konflikte u radnom okruženju.
Ukoliko niste sigurni kako da razvijete radne navike kod svog deteta kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Potpuna svesnost – Kako je postići?
Potpuna svesnost, tj. mindfulness predstavlja sposobnost da razumete svoje misli, emocije i ponašanja i kako su one u skladu sa vašim vrednostima i kako vas drugi doživljavaju.
Prema definiciji koju su dali psiholozi Shelley Duval i Robert Wicklund to je „sposobnost da se fokusirate na sebe i na to kako se vaši postupci, misli ili emocije usklađuju ili ne usklađuju sa unutrašnjim standardima“.
Ako ste veoma samosvesni, možete objektivno da procenite sebe, upravljate svojim emocijama, uskladite svoje ponašanje sa svojim vrednostima. Ujedno, pravilno da razumete kako vas drugi doživljavaju.
Potpuna svesnost je moćan alat za poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Nažalost retka je veština, jer mnogi od nas upadaju u emocionalne interpretacije svojih okolnosti. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da je razvijete.
Ključni principi potpune svesnosti
Potpuna svesnost se deli u dve grupe.
Privatna uključuje svest o unutrašnjim aspektima sebe, kao što su misli, osećanja i stavovi. Na primer, osećaj nervoze pre održavanja govora i interno prepoznavanje te anksioznosti.
Javna samosvest se odnosi na to kako sebe doživljavamo iz perspektive drugih. To je svest o tome kako izgledamo i kako nas drugi procenjuju. Na primer, shvatanje da bi nam drugi mogli suditi na osnovu našeg izgleda ili ponašanja u društvenim okruženjima.
Bez obzira o kojoj je reč, potpuna svesnost se zasniva na 4 principa.
- Prisustvo u sadašnjem trenutku. Odnosno, fokusiranje na ono što se sada događa, umesto da razmišljamo o prošlosti ili budućnosti.
- Prihvatanje bez osude. Pri čemu svoje misli i osećanja sagledavamo realno, bez etiketiranja kao „dobre“ ili „loše“.
- Svesno disanje pomaže u smirivanju uma i smanjenju stresa.
- Povezanost sa telom podrazumeva osluškivanje signala tela. Na taj način postajemo svesniji svojih fizičkih senzacija.
Prednosti praktikovanja mindfulnessa
Potpuna svesnost donosi brojne prednosti. Biti svestan sebe pomaže da donesemo odluke koje su u skladu sa našim vrednostima i uverenjima. Sa druge strane, razumevanje nečijih emocija i ponašanja povećava empatiju. Samim tim doprinosi boljoj komunikaciji i boljim međuljudskim odnosima.
Praktikovanje mindfulnessa omogućava prepoznavanje emocionalnih pokretača. Time je obezbeđeno bolje upravljanje stresom. Takođe, poboljšava fokus i koncentraciju i pomaže u boljem razumevanju i kontroli emocija. Zahvaljujući mindfulnessu impulsivnost zamenjujemo svesnijem reagovanju, te je omogućeno bolje donošenje odluka.
Kako praktikovati potpunu svesnost?
Da biste izgradili smislen i svrsishodan život, ključno je odvojiti vreme da pažljivo identifikujete svoje prave vrednosti. Jasan osećaj šta vam je najvažnije omogućava vam da se krećete kroz život na svestan način.
Vrednosti deluju kao putokazi koji usmeravaju vaše ponašanje i oblikuju vaše ciljeve na korisne načine. Bez jasnog osećaja za svoje vrednosti, možda ćete imati osećaj da prolazite kroz život bez svrhe ili pravca.
Otkrivanje vrednosti postavlja osnovu za određivanje posla koji želite. Upravo taj posao koji vas ispunjava povećava vaš nivo sreće i blagostanja.
Potrudite se da sagledate svoje misli i uverenja. Naročito ona koja izgledaju tako duboko ukorenjena u vama da ih uzimate zdravo za gotovo. Znajte da mnoga od njih ne dele drugi ljudi. To će vam omogućiti da gledate na ljude i događaje iz svesnije neutralnije perspektive. Odnosno, moći ćete da se odmaknete od svog uobičajenog pristupa ljudima i aktivnostima i izaberite da posmatrate na što nepristrasniji način.
Nemojte zanemariti brigu o sebi. Kada odlučite da više vodite računa o svom zdravlju, birate da postanete svesniji toga kako vaše ponašanje pozitivno i negativno utiče na vaše zdravlje. Zato razmotrite kako vaši postupci utiču na vaše fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje. Povećanje svesnosti negativnih uticaja na zdravlje je put ka oslobođenju od njih.
Potpuna svesnost podrazumeva i negovanje svesnih odnosa. Naučite da obratite pažnju na to koji ljudi u vašem životu crpe vašu energiju i emocije više nego što pruažaju bogatstvo, smisao i vitalnost vašem životu.
Umesto vremena sa takvim osobama, okrenite se onima zbog kojih se osećate bolje. To su ljudi koji vas aktivno podstiču da sledite svoje snove, poštujete svoje vrednosti i brinu o onome što je u vašem najboljem interesu, a ne u njihovom.
Ukoliko ne umete sami da razvijete potpuno svesnost psihološko savetovalište Sana vam može u tome pomoći.
Pročitaj Više
Visoko funkcionalna depresija – Koji su njeni potencijalni uzroci?
Visoko funkcionalna depresija je sve češći problem savremenog doba.
Kada su u pitanju naše emocije, svi imamo uspone i padove. Ipak, kod nekih teži periodi mogu biti uporniji i dugotrajniji, čak i kada se čini da im sve u životu ide dobro. Mnogi od njih, zapravo, se suočavaju sa visoko funkcionalnom depresijom.
Ovaj oblik depresije nije zvanična medicinska dijagnoza. Koristi se za opisivanje depresije kod osoba koje spolja deluju uspešno i produktivno, ali se unutra bore sa ozbiljnim emotivnim teškoćama. To znači da osoba obavlja sve neophodne zadatke. Počev od odlaska na posao i brige o porodici, pa do viđanja sa prijateljima – dan je potpuno ispunjen. Međutim duboko u sebi nosi se sa tugom ili brigom.
Ukoliko potraje visoko funkcionalna depresija može postati hronična, te je ne treba zanemariti. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njoj.
Koji su potencijalni uzroci visoko funkcionalne depresije?
Visoko funkcionalna depresija može biti izazvana raznim faktorima. Razumevanje uzroka vaše depresije je ključno za upravljanje simptomima.
Stresni događaji su vodeći pokretači problema. Gubitak posla, rastanak, suočavanje sa finansijskim problemama – neki su od najčešćih.
Ne treba zanemariti ni faktore okoline. Naime, vaše okruženje igra veliku ulogu u mentalnom zdravlju. Samim tim, može biti i uzročnik za probleme sa njim. Na primer, konstantni stres na poslu ili život u bučnom, prepunom gradu mogu izazvati osećaj depresije.
U uzročnike se svrstavaju i konflikti u odnosima. Stalne nesuglasice ili svađe sa voljenim osobama, prijateljima ili saradnicima mogu vremenom dovesti do visoko funkcionalne depresije.
Suočavanje sa hroničnom bolešću ili privremenim zdravstvenim stanjem, takođe, može biti pokretač ovog problema. Tome može doprineti i genetika. Odnosno, veća je verovatnoća da se javi ukoliko je u porodici već registrovan neki oblik depresije.
Kako prepoznati visoko funkcionalnu depresiju?
Visoko funkcionalna depresija obično nije jasno uočljiva. Razlog za to leži u činjenici da se osoba bori sa hroničnim osećajem tuge, beznađa ili iscrpljenosti, ali to ne pokazuje spolja. Ipak, postoje određeni emocionalni, kognitivni i bihevioralni znaci koji mogu ukazivati.
Osećati se tužno češće nego što osećate radost i sreću, uz normalno obavljanje svih poslova, karakteristični je znak. Obično je praćen umorom, čak i nakon dovoljno sati sna. Mada se neretko javljaju i problemi sa spavanjem. Naročito poteškoće pri uspavljivaju.
Osobe koje pate od visoko funkcionalne depresije su perfekcionisti, te su sklone samokritici. Pojedini, pak, pokazuju nisko samopouzdanje, dok drugi ispoljavaju razdražljivo ponašanje.
Zbog nedostatka interesovanja i osećaja umora može se javiti i nedostatak motivacije. Ovaj simptom se teže uočava, jer ljudi sa visoko funkcionalnom depresijom često izgledaju motivisani.
Socijalna distanca je još jedan simptom. Posebno kada je reč o udaljavanju od bliskih prijatelja i porodice.
Kako se nositi sa visoko funkcionalnom depresijom?
Upravljanje visoko funkcionalnom depresijom može biti izazovno, ali sa pravim strategijama osećate ćete se bolje.
Prvi i najvažniji korak jeste da priznate i prihvatite da je doživljavate. Razgovarajte o svojim osećanjima sa nekim kome verujete. To može biti prijatelj, član porodice ili psiholog. Ako vam je razgovor sa nekim u početku previše težak, pokušajte najpre da zapišete svoja osećanja.
Da biste ublažili simptome unesite određene promene u životu, koje mogu pozitivno da utiču. Možda je to više sna, zdravija ishrana, redovno vežbanje ili neka aktivnost u kojoj ćete uživati.
Ove i slične strategije čine važan deo borbe sa visoko funkcionalnom depresijom. Za oslobađanje od nje neophodna je i stručna pomoć. Zato kontaktirajte još danas psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Koji su najčešči mitovi o stresu?
Mitovi o stresu su prisutni iako živimo u modernom dobu.
Skoro svako je bar jednom u životu doživeo stres. Ovaj evolutivni odbrambeni mehanizam je dizajniran da nam pomogne da se nosimo sa brojnim izazovima. Stres na poslu postao je sastavni deo radne nedelje zaposlenih. Mada su i mnoge porodične obaveze i problemi česti stresori.
Nažalost, stres je nekad nemoguće izbeći. Bez obzira da li dolaziti iznutra (intrinzično) ili izvan osobe (spoljašnje), ključno je znati kako upravljati stresom. Da bi vam u tome pomoglo, psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su najčešći mitovi o stresu.
Stres je uvek loš za vas
Činjenica: Ponekad stres može biti dobra stvar.
Prema ekspertima sa Univerziteta California Berkley, nije svaki stres negativan. Akutni ili kratkoročni stres je koristan. Određeni nivo stresa koji ne traje dugo može učiniti osobu budnijom, poboljšavajući njeno ponašanje i spoznaju.
Sa druge strane, dugotrajni ili hronični stres je iscrpljujući. Kako je osoba konstantno izložena stresorima, dolazi do problema sa pamćenjem, kao i naglih promena u raspoloženju. Takođe, postaje ranjivija na psihičke probleme, uključujući i depresiju.
Stres je isti za sve
Činjenica: Stres je subjektivan.
Stres je lično i subjektivno iskustvo koje potiče iz različitih izvora i dovodi do različitih ishoda. Stresor za jednu osobu možda uopšte ne smeta drugoj.
U osnovi, stres se deli u 3 grupe. Tipičan stres proizilazi iz posla, škole, porodičnih problema i svakodnevnih obaveza. Iznenadni stres je izazvan životnom promenom poput razvoda, gubitka posla ili dijagnoze opake bolesti. Dok je traumatski stres uzrokovan događajima kao što su masovna pucnjava, prirodne katastrofe i mnogi drugi.
Ljudi se mogu nositi sa određenim vrstama stresa bolje od drugih ili se mogu brže oporavljati. Ipak, generalno govoreći, sa svakodnevnim stresom se mnogi lakše suočavaju nego sa iznenadnim stresom ili stesom izazvanim traumatičnim događajem.
Nega o sebi je lek za svaki stres
Činjenica: Briga o sebi ne funkcioniše uvek na isti način.
„Briga o sebi“ je trenutno toliko popularna reč u svetu. Pojedini, čak, redovni manikir i kupanje penušavom kupkom smatraju blagotvornim. Iako ovo mogu biti odlične strategije za opuštanje, malo je verovatno da će doći do korena stresora.
Najzdraviji oblik brige o sebi vezan je za vaše vrednosti. Šta vas pokreće? Šta vam najviše znači? Šta vas čini srećnim? Odgovori na ova i slična pitanja mogu vam pomoći da se osećate bolje. Samim tim i da se lakše izborite sa stresnim situacijama.
Uvek možete videti da je neko pod stresom
Činjenica: Simptomi stresa su različiti.
Stres može imati širok uticaj na emocije, raspoloženje i ponašanje. Odnosno, može se manifestovati na mnogo različitih načina. To znači da nije uvek lako reći kada ili da li je neko pod stresom. Upravo zato se kao česti mitovi o stresu navodi pogrešno uverenje da ćete osobu pod stresom uvek prepoznati.
Uobičajeni znaci stresa uključuju promene raspoloženja, brz govor ili povlačenje iz društva. Oni su i lako uočljivi drugima. Međutim, simptomi kao što su preterana zabrinutost, anksioznost ili depresija možda neće biti tako očigledni.
Stres je najbolji motivator
Činjenica: Motivacija i stres nisu iste stvari.
Ovo je definitivno jedno od najzanimljivijih pogrešnih mišljenja kada su u pitanju mitovi o stresu.
Ljudi često smatraju da najbolje rade kada su na stresnoj granici. Na primer, efikasniji su kako se rok za završetak posla bliži. Nažalost, često mešamo stres sa motivacijom, te dozvoljavamo da on preovlada.
Postoje zdraviji i efikasniji načini da se motivišete umesto oslanjanja na stresne alternative. Razmislite koliko biste bili mirniji i opušteniji da ste zadatak počeli na vreme. Ne samo da se ne biste suočili sa strahom i panikom zbog mogućeg neispunjenja roka, već i sa rizikom od grešaka. Ne treba zanemariti ni slobodno vreme koji biste dobili redovnim obavljanjem posla.
Ukoliko ne znate kako da upravljete stresnim situacijama psihološko savetovalište Sana može vam u tome pomoći.
Pročitaj Više
Jutarnja anksioznost – Koji su simptomi i zašto se javlja?
Jutarnja anksioznost sasvim je normalna pojava kod ljudi širom sveta.
Mnogi od nas odmah nakon buđenja započinju planiranje svog dana. Počev od toga šta obući, preko poslovnih zadataka, pa do kućnih poslova – lista obaveza može biti veoma duga. Imajući ovo u vidu ne čudi što mnoge kada je sagledaju preplavi osećaj brige.
Umerana anksioznost u jutarnjim časovima je uobičajena. Međutim, ukoliko je ona toliko intenzivna da vam otežava početak dana, onda je u pitanju ozbiljan problem.
Jutarnja anksioznost nije medicinski termin, ali može da utiče na normalno funkcionisanje. Zbog toga vam psihološko savetovalište Sana otkriva kako da se izborite sa njom.
Zašto se javlja jutarnja anksioznost?
Uzroci jutarnje anksioznosti su različiti. Ono što je karakteristično za nju jeste da ima fiziološku osnovu. Naime, nivo hormona stresa, kortizola, najviši je ujutru. Dostiže maksimum oko pola sata nakon buđenja. To znači da ako ste otišli na spavanje uznemireni, razmišljajući o problemu koji imate, velika je verovatnoća da ćete se probuditi sa pojačanim osećajem brige.
Poremećaji spavanja, takođe, mogu da budu pokretači. Naročito, nedostatak kvalitetnog sna podstiče osećaj nervoze i nesigurnosti.
U uzročnike se svrstavaju i nagle promene šećera u krvi. Pre svega, nizak nivo šećera u krvi. Zbog toga osoba koja je dugo bila bez hrane može da oseti nervozu i anksioznost.
Prekomerno konzumiranje kafe odmah nakon buđenja je još jedan uzročnik. Ne samo da kofein može da poveća osećaj napetosti, već i fizičke simptome, kao što je ubrzani rad srca.
Jutarnja anksioznost se povezaju i sa generalizovanom anksioznošću. Osobe koje imaju ovaj problem suočavaju se sa najintenzivnijim simptomima u jutarnjim časovima.
Kako prepoznati jutarnju anksioznost?
Simptomi jutarnje anksioznosti su slični opštoj anksioznosti koju osećate tokom dana. Ipak, mogu se javiti više fizičkih simptoma nego samo osećaj brige.
Bol u stomaku, glavobolja, težina ili stezanje u grudima, pojačano lupanje srca, ubrzano disanje – karakteristični su znaci anksioznosti ujutru. Ovi simptomi se javljaju kao priprema tela na „fight or flight“.
Neretko ih prate razdražljivost i umor, kao i znaci napada anksioznosti. Specifična briga koju osećamo ujutru obično se odnosi na dan koji je pred nama. Kako je dan tek počeo i nemamo čime da zaposlimo svoj um, brige postaju sve veće. To može dovesti do potpune paralize i izbegavanja ustajanja iz kreveta, pa čak i odlaska na posao.
Kako se izboriti sa jutarnjom anksioznošću?
San je osnova kako fizičkog, tako i mentalnog zdravlja. Zato je važno da imate rutinu spavanja. Ona podrazumeva odlazak na spavanje u određeno vreme, dovoljno sati sna, kao i kvalitet spavanja.
Pored toga što ćete osigurati da spavate oko osam sati svake noći, poželjno je da praktikujete specifične vežbe opuštanja, kao što su joga, meditacija, tehnike disanja…
Da biste znali koje vam od ovih vežbi najbolje odgovaraju isprobajte više njih. Na taj način moći ćete da se opustite na kraju dana i umanjite jutarnju anksioznost.
Važno je izbegavati previše stimulacije neposredno pre spavanja. Mozak čoveka je poput sunđera. Samim tim previše informacija neposredno pred spavanje dovodi do preopterećenja u toku noći i buđenja sa napetošću. Stoga, stručnjaci savetuju da mobilne telefone i TV ostavite sat vremena pre nego što krenete na spavanje.
Ne treba zanemariti ni značaj zdrave ishrane. Smanjite šećer, kofein i prerađenu hranu.
Jedan od najtežih delova jeste nedostatak želje za ustajanjem. Razlog za to leži u činjenici da nas jutarnja anksioznost odmah baca na listu obaveza, te počinjemo da brinemo o svim stvarima koje treba da uradimo.
Ovo možete izbeći fokusiranjem na jedan po jedan korak, umesto da dozvolite da vas misli preplave. U tome vam može pomoći i pozitivna afirmacija.
Ukoliko i dalje ne uspevate sami da se izborite sa jutarnjom anksioznošću potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Impulsivno ponašanje – Zašto se javlja i kako ga kontrolisati?
Impulsivno ponašanje se opisuje kao delovanje bez razmišljanja o posledicama. U tim sitacijama ne postoji ništa na umu, te ovo ponašanje karakteriše naglost, nedostatak samokontrole i reagovanje u trenutku.
Obično je vođeno emocijama ili trenutnim porivima. Samim tim je čest obrazac ponašanja kod dece ili tinejdžera. Za njih je tipično da deluju impulsivno, jer im se mozak još uvek razvija. Mada se i odrasli ljudi povremeno upuštaju u impulsivno ponašanje, bez obzira što tokom odrastanja uče kako da kontrolišu svoje impulse.
Kupovina stvari koja vam nije potrebna ili izgovorene reči koje su povredile vaše voljene – najčešći su primeri impulsivnog ponašanja. Međutim kada se javljaju učestalo mogu da dovedu do problema u međuljudskim odnosima.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate impulsivno ponašanje.
Zašto se javlja impulsivno ponašanje?
Tačni uzroci impulsivnosti nisu u potpunosti otkriveni. Zato stručnjaci smatraju da su izazvani kombinacijom psiholoških, genetskih i faktora životne sredine.
Impulsivno ponašanje može biti posledica traumatičnih iskustava u detinjstvu. Naime, odrastanje u disfunkcionalnoj porodici dovodi do drugačijih shvatanja deteta tokom razvoja. To stvara pogodne uslove za pokazivanje impulsivnosti.
Stilovi roditeljstva, takođe, mogu uticati na razvoj veština samoregulacije. Deca koja ne nauče da efikasno regulišu svoje ponašanje mogu doživeti veću impulsivnost u kasnijim godinama.
Ne treba zanemeriti ni genetiku. Genetske mutacije koje utiču na proizvodnju serotonina i dopamina, neurotransmitera povezanih sa raspoloženjem i spoznajom, mogu doprineti povećanju impulsivnosti. Istraživanja su pokazala da i genetske greške povećavaju naslednu impulsivnost.
Impulsivno ponašanje nije samo po sebi poremećaj, ali može biti deo poremećaja kontrole impulsa ili drugog poremećaja mentalnog zdravlja. Povezano je, pre svega, sa bipolarnim poremećajem i poremaćajima pažnje (ADHD).
Stanja kao što su intermitentni eksplozivni poremećaj, kleptomanija, piromanija i trihotilomanija rezultiraju rizičnim ponašanjem koje može štetiti sebi ili drugima. Karakterističan je i kod bolesti zavisnosti.
Impulsivno ponašanje može biti izazvano i fizičkim uzrocima. Tu spadaju stečene povrede mozga i neurodegenerativne bolesti, poput Alchajmerove bolesti ili Hantingtonove bolesti.
Karakteristike impulsivnog ponašanja
Način na koji se impulsivno ponašanje manifestuje zavisi od težine stanja i karakteristika ličnosti. Ipak, postoje određeni prepoznatljivi znaci.
Smanjena sposobnost kontrole sopstvenog ponašanja, tj. brzo donošenje odluka bez razmatranja posledica, je karakteristični znak. Primetna i sklonost ka riziku i nepromišljenim radnjama. Zbog toga se ljudi sa ovim problemom često opisuju kao „usijane glave“ ili „nestabilne“.
Mogu se javiti i nagle promene raspoloženja, nestrpljivost i reakcije u afektu usled nestabilnih emocija. U retkim slučajevima ljudi će uzeti u obzir posledice, te se okrenuti ponašanju samopovređivanja, uključujući prejedanje ili prekomerno konzumiranje alkohola. Ove destruktivne radnje služe kao sredstvo za suočavanje.
Impulsivno ponašanje ne treba poistovećivati sa kompulzivnim. Kod kompulsivnosti osoba ima opsesivne misli koje mora da zadovolji. Prepoznaje da je njeno ponašanje abnormalno, ali ne može da ga zaustavi. Sa druge strane, impulsivne osobe većinom ne prepoznaju da je ponašanje neprikladno.
Kako kontrolisati impulsivno ponašanje?
Planiranje unapred može pomoći u izbegavanju naglih odluka. Pri čemu je važno jasno definisanje pravila ponašanja i njihovo pridržavanje. Ključnu ulogu imaju i tehnike samokontrole, kao što su meditacija, joga i ruminacija.
Da biste bolje razumeli uzrok svoje impulsivnosti, ujedno i pronašli najbolji način kako da je kontrolišete, potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako se motivisati za fizičku aktivnost?
Kako se motivisati za fizičku aktivnost? Pitanja koje postavljaju mnogi, kako oni koji počinju rekreativno da vežbaju, tako i oni koji se uveliko bave nekim sportom.
Bez obzira da li idete u teretanu, na trčanje ili sa prijateljima povremeno igrate fudbal – svaka fizička aktivnost doprinosi očuvanju zdravlja. Pre svega, pruža vam skladnu figuru i normalnu telesnu masu. Takođe, štiti vas od raznih bolesti, poboljšavajući kvalitet života.
Pored fizičke, ne treba zanemariti ni psihološku važnost vežbanja. Zdraviji san, bolje upravljanje stresom, veća koncentracija i sposobnost pamćenja – samo su neke od prednosti vežbanja.
Nažalost, vežbanje je jedna od najčešćih novogodišnjih odluka od koje ljudi odustanu. Glavni razlog za to nije nedostatak vremena, već motivacije. Iako motivacija za fizičku aktivnost može biti izazov, postoje različiti načini da se pokrenete i održite doslednost. Psihološko savetovalište Sana vam otkriva najdelotvornije metode.
Kako se motivisati za fizičku aktivnost? Postavite jednostavne ciljeve
Postavljanje jednostavnih ciljeva je od suštinskog značaja kada krećete da vežbate. Stručnjaci savetuju da realno sagledate svoje fizičke mogućnosti i počnete sa malim, dostižnim ciljevima. Na primer, pola sata šetnje svakog dana ili 10 minuta trčanja na traci.
Vremenom, kako stičete kondiciju povećavajte intenzitet i trajanje aktivnosti. Samim tim pomerajte prag svojih mogućnosti postavljanjem zahtevnijih ciljeva.
Ukoliko krenete odmah na intenzivan trening možete rizikovati da se povredite, dok će vas jaki bolovi u mišićima već sutradan demotivisati da nastavite sa fizičkom aktivnošću.
Kada postavite realne ciljeve potrudite se da budete dosledni u njihovom ispunjenju. Zato vežbajte u isto vreme svakog dana kako biste stvorili naviku. Obavezno planirajte unapred i dodajte trening u svoj nedeljni raspored.
Pronađite aktivnost koja vam prija
Odgovor na pitanje „kako se motivisati za fizičku aktivnost“ leži u pronalaženju treninga koji vam prija.
Većina ljudi bira teretanu. Vežbanje sa personalnim trenerom, zaista, ima efekta, ali vam možda neće biti zanimljivo. Posledica toga jeste odustajanje od treninga i pre nego što ispunite postavljene ciljeve.
Ako uživate u aktivnosti, veća je šansa da ćete istrajati. Zbog toga isprobajte nešto drugo. Možda važem senzibilitetu više odgovara joga ili ste radije za dinamičan fitnes. Nekima više prija fizička aktivnost u prirodi, poput vožnje bicikla, planinarenja ili plivanja.
Gubitak motivacije nije retkost ni kod osoba koje redovno vežbaju. Razlog za to leži u činjenici da dobro poznati plan treninga vremenom iz omiljenog može postati monoton. Da biste ovo izbegli poželjno je povremeno da isprobate nešto novo kako biste svoju rutinu vežbanja osvežili.
Kako se motivisati za fizičku aktivnost? Izaberite pravog partnera za trening
Muzika je najbolji podsticaj na bilo kakvu fizičku aktivnost. Zabavna melodija može vas pokrenuti, pa i učiniti vežbanje lakšim. Imajući ovo u vidu izdvojite vreme da napravite play listu koja će uticati na vašu motivaciju.
Preporučljivo je da u muzičku listu pesama za „vežbanje“ povremeno uvrstite nove melodije. Ne moraju biti isključivo aktuelni hitovi. Zapravo, to mogu biti i stare, dobre poznate pesme koje su vam drage i koje će sigurno poboljšati vaše performanse.
Prednosti timskog rada su značajne i pri vežbanju. Naime, prijatelji vam mogu pomoći u stvaranju osećaja odgovornosti, kao i u pomeranju granica izdržljivosti. To ih čini jednim od najefikasnijih načina zadržavanju motivacije za vežbanjem.
Ukoliko ne možete sami da pronađete motivaciju za fizičku aktivnost potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više