Visokokonfliktne ličnosti – Kako se suočiti sa njima?
Visokokonfliktne ličnosti su česta pojava. Zapravo, svako od nas je u jednom trenutku ispoljio visoko konfliktno ponašanje. Najčešće je to bilo u situacijama kada smo osećali da ne možemo da ih kontrolišimo ili kada smo pretrpeli neko razočarenje.
S obzirom da ovakvo ponašanje nije uobičajeno vrlo brzo bismo uvideli svoju grešku i izvinili se osobi koju smo ugrozili. Međutim, pojedinim ljudima konfliktno ponašanje predstavlja obrazac koji se konstantno ispoljava. U pitanju je intenzivni, ponavljajući sukob u odnosima u kojima se povećava konflikt umesto da se rešava.
Ovaj obrazac se obično dešava iznova i iznova u mnogo različitih situacija sa mnogo različitih ljudi. Pitanje koje se u tom trenutku čini konfliktnim nije ono što povećava sukob. „Problem“ je ličnost sa visokim konfliktom i način na koji ona pristupa rešavanju problema.
Zašto se javlja visoko konfliktno ponašanje?
Tačni uzroci nisu utvrđeni. Ipak, stručnjaci uključuju nekoliko faktora koji mogu da dovedu do visoko konfliktnog ponašanja.
Prvi na listi je genetika. Istraživanja pokazuju da razvoj visokokonfliktne ličnosti može imati genetsku komponentu. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko u porodici već postoji osoba sa ovim problemom.
Fizičko ili psihičko zlostavljanje, takođe, je čest pokretač. Mada i druge vrste traumatskih iskustava mogu da doprinesu razvoju ovakvog ponašanja.
Visokokonfliktne ličnosti se mogu razviti iz nekih mentalnih stanja, kao što su depresija, anksioznost i bipolarni poremećaj.
Kako prepoznati visokokonfliktne ličnosti?
Visokokonfliktne ličnosti se fokusiraju na napad. Odnono, okrivljavanje druge osobe i pronalaženje greške u svemu što ta osoba radi. Čak i kada je ponašanje sasvim minorno i zanemarljivo oni ga vide kao grešku.
Za razliku od okrivljavanja drugih, ne priznaju svoje greške. Vide sebe kao oslobođene svake odgovornosti za problem.
Kompromis i fleksibilnost su isključeni iz visoko konfliktnog ponašanja. Razlog za to leži u činjenici da ove osobe imaju tendenciju da vide sukobe u smislu jednog jednostavnog rešenja umesto da odvoje vreme da analiziraju situaciju, čuju različita gledišta i razmotre nekoliko mogućih rešenja. Spremni su i da prekinu kontakt sa prijateljima ukoliko se oni ne slažu sa njima u pogledu određenih pitanja i problema.
Nekontrolisane emocije su još jedna karakteristika visokokonfliktne ličnosti. To su, pre svega, intenzivan bes, vika, pa i nepoštovanje prema bližnjima u svom okruženju. Neretko ih prati grandiozno ponašanje, paranoja, kao i simptomi straha od napuštanja.
Kao posledica nekontrolisanih emocija javlja se ekstremno ponašanje. Ono uključuje iznenadno bacanje stvari, davanje zlonamernih komentara vezanih za bliske osobe, širenje laži. U pojedinim slučajevima ispoljava se u vidu opsesivnog kontakta i praćenja svakog pokreta bližnjih, pa i guranja ili udaranja.
Kako se nositi sa visokokonfliktnom ličnošću?
Iako visoko konfliktno ponašanje nije dijagnoza, niti je navedeno u Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja, može da naruši odnose sa ljudima. Naročito sa bliskim.
Ukoliko ste u vezi sa ovakvom osobom morate znati da ne pokušava namerno da bude teška ili da izazove sukobe. Često nije svesna kako njeno ponašanje utiče na druge.
Da biste sprečili produbljivanja konfikta u vezi stručnjaci savetuju da postavite granice koje će pomoći da se oba partnera osećaju sigurno. Granice moraju jasno da definišu šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje u vezi.
Ako ne uspevate sami da se izborite sa visoko konfliktnim ponašanjem partnera potražite zajedno stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od promene – Zašto nastaje?
Strah od promene je česta pojava među ljudima širom sveta.
Moderno doba karakterišu stalne promene, razvijaju se nove tehnologije, novi uređaji, pa i nove obaveze kojima moramo da se prilagodimo. Iako se svet oko nas menja i shvatamo da je to jedina konstanta u našim životima mnogi ne žele da je prihvate. Tada promene umesto da budu predmet žudnje postaju izvor straha protiv kog se borimo.
Strah od promene javlja se jer ne možemo predvideti njihov ishod, te smo usmereni na izbegavanje neizvesnosti. Naš mozak više voli predviljive, čak i negativne ishode, pre nego neizvesne koji mogu da predstavljaju pozitivnu promenu.
S obzirom da strah od promene može biti kočeći element u napretku, pa i normalnom funkcionisanju, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate i prevaziđete.
Šta je strah od promene?
Metateziofobija predstavlja iracionalan strah koji se javlja pri suočavanju sa novim situacijama ili iskustvima. Ljudi su svesni da je on nerealan, ali ne mogu da ga kontrolišu. Zbog toga se trude da na sve moguće načine izbegnu promene, bez obzira što to dovodi do ometanja ličnog i profesionalnog života.
Kao i kod drugih strahova, prisutna je izražena anksioznost sa približavanjem promene. Prate je napadi panike koji se manifestuju fizičkim simptomima kao što su ubrzani rad srca, prekomerno znojenje i otežano disanje. Osobe koje pate od ovog problema često osećaju i hronični umor, bolove, a razvijaju i depresivne misli.
Kako promena može da donese nepredvidive situacije ljudi radije biraju da ostanu na sigurnom, ma koliko zona komfora bila loša za njih. Upravo to dokazuje činjenica da pojedini ostaju u toksičnoj vezi, jer se plaše da budu sami ili da moraju da idu na sastanke kako bi pronašli novog partnera. Drugi, pak, ostaju na poslu kojim nisu zadovoljni, jer se plaše da započnu novi. Imajući ovo u vidu možemo da kažemo da je strah od promene povezan sa strah od neuspeha.
Zašto nastaje?
Strah od promene može proizaći iz lošeg iskustva iz detinjstva koje je izazvano nekom promenom. Mada je češći slučaj da je rezultat roditeljskog vaspitanja. Naime, odrastati u okruženju u kome se promena vidi kao pretnja dovodi do formiranja stava da je bolje izbeći nego izmeniti nešto u svom životu.
Genetski faktori, takođe, igraju važnu ulogu, kao i sklop ličnosti. Ljudi su predodređeni da vole da imaju kontrolu. Samim tim pojedine promene mogu da stvore osećaj nesigurnosti i gubitka kontrole nad životom, posebno kod onih koji imaju manjak samopouzdanja.
Kako prevazići strah od promene?
Da biste izbegli strah od promene, odnosno nepoznatog trudite se da prikupite što više infomacija. Na taj način u velikoj meri možete predvideti ishod promene, pa i pripremiti se na negativne posledice.
Obično strah nije prisutan od detinjstva, već se javio u nekom trenutku. Zato stručnjaci savetuju da razmislite o prošlim iskustvima i prisetite se kako ste se ranije suočavali sa promenama. Pozitivan stav je osnova za prihvatanje svih neizvesnosti, pa i nesavršenosti. U tome vam mogu pomoći mindfulness tehnike koje će razviti sposobnost prevazilaženja izazova u životu.
Ukoliko, i pored uloženog truda, ne možete sami da prevaziđete strah od promene potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Fight or flight
Fight or flight pomoći će vam da prebrodite stresne situacije.
Savremen način života donosi brojne kako poslovne, tako i privatne obaveze. Usled nedostatka vremena i borbe za egzistenciju sa jedne i velikh ambicija i želja za dokazivanjem, sa druge strane, stres je postao svakodnevna pojava.
Prema definiciji to je “način na koji telo reaguje na spoljašnji pritisak koji doživljavamo kao opterećujući i koji nam je neprijatan”. Međutim, stres je mnogo više od naših emocija na doživljaj. On je urođeni fizički odgovor našeg tela usled nemogućnosti da se više mentalno izborimo sa zahtevima koje se pred nas stavljaju. Fizički, može se ispoljiti na 3 načina. Fight or flight je jedna od tih reakcija.
Šta je fight or flight?
Fight or flight ili akutni odgovor na stres, kako se još naziva, predstavlja fiziološku reakciju, koja se javlja kao odgovor tela na opaženi štetni događaj, napad ili pretnju opasnu po život. U pitanju je kratkoročni mehanizam koji nam omogućava da “preživimo” stresne situacija.
Naime, kada se nalazimo u situaciji koju naš mozak detektuje kao preteću, organizam dolazi u stanje povećane aktivnosti, tj. u stanje pripravnosti i uzbune. Na taj način spreman je da na vreme adekvatno reaguje – da se fizički borimo ili pobegnemo. Prestankom pretnje, sistemi u telu se, putem, relaksacionog odgovora, vraćaju u normalno funkcionisanje.
Nažalost, u slučaju konstantne izloženosti stresu, koja je karakteristična za današnji život, relaksacioni odgovor ne ispoljava se dovoljno. Što vremenom može da ostavi posledice na naše fizičko i mentalno zdravlje.
Fight or flight reakciju je opisao Walter Bradford Cannon 1915. godine u knjizi “Bodily changes in pain, hunger, fear and rage”. Ovaj američki fiziolog je reakciju prvo primetio kod životinja koje su bile ugrožene, na primer, prilikom izaganja predatoru. Uočio je da njihovo telo tada automatski mobiliše resurse kako bi se pripemilo za suočavanje sa pretećim okolnostima.
Šta se dešava u telu tokom ove reakcije?
Fight or flight aktivira simpatički nervni sistem. Ovaj sistem, pak, stimuliše rad nadbubrežne žlezde, pokrećući oslobađanje kateholamina, koji uključuje adrenalin i noradrenalin. Na taj način telo povećava otkucaje srca i brzinu disanja kako bi obezbedilo energiju i kiseonik koji će biti potrebni za brzi odgovor na opasnost.
Kako reakcija na stres počinje da se zdržava, protok krvi u površnim slojevima se smanjuje. Povećava se protok u mišićima, mozgu, nogama i rukama. Kao rezultat toga koža postaje bleda ili se lice zajapuri kada krv počne da nadire u mozak. Takođe, povećava se sposobnost zgrušavanja krvi da bi se sprečio višak gubitka krvi u slučaju povrede. Zenice se šire, omogućavajući time jasniji vid i bolju koncetraciju.
Zašto je fight or flight reakcija važna?
Fight or flight reakcija nam pruža odličnu pripremu za postizanje dobrih rezultata pod pritiskom, posebno kada su česti konflikti na poslu.
Iako se reakcija fight or flight događa automatski, ne znači da je uvek tačna. Ponekad ona daje odgovor i kada nema stvarne pretnje. Ovaj problem je naročito izražen kod fobija, anksioznih poremećaja ili drugih psihičkih stanja. Tako, na primer, osoba koja se boji visine može da počne da doživljava akutni odgovor na stres svaki put kada mora da se popne na poslednji sprat solitera, pa fight or flight reakcija preti da preraste u napad panike.
Razumevanje prirodnog odgovora tela na borbu ili beg donosi nam pravilno upravljanje stresom. Samim tim, uči nas kako da se suočimo sa ovakvim, nerealnim situacijama.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa stresom, psihološko savetovalište Sana daće vam dragocene savete o tehnikama za smirivanje i opuštanje tela.
Pročitaj Više
Konflikti
Konflikti u radnom okruženju, porodici, među prijateljima sastavni su deo života.
Zapravo, mnogi nesporazumi u međuljudskim odnosima obeležavali su čitave dekade, dovodeći do ratova, političkih sukoba, previranja, pa možemo slobodno da kažemo da su konflikti u određenim situacijama uticali na tok istorije. Zbog čega su i danas tema izučavanja ne samo psihološke, već i sociološke i organizacione nauke, mada ovaj fenomen budi pažnju i samih građana, jer zadire u temelje ljudske prirode.
Naime, konflikti u izvesnoj meri određuju suštinu čoveka, pa se postavlja pitanje da li se oni mogu sprečiti i kako se njima može upravljati.
Šta su konflikti?
U najužem shvatanju, konflikt je svaki sukob koji karakterišu suprotni motivi, tj. različiti smerovi delovanja. U njegovoj osnovi leže oprečni interesi ili ciljevi suprostavljenih strana. Ovi sukobi ugrožavaju zadovoljenje neke od potreba čoveka, izazivajući frustracije. Što znači da su izvori konflikata psihološke, a ne socijalne prirode kako mnogi misle.
Iako postoje različite vrste konflikata, poput emotivnog, konflikta vrednosti, interesa i sl, psiholog Kurt Levin je sve njih podelio u 3 grupe, a to su konflikti dvostrukog privlačenja, konflikti dvostrukog odbijanja i konflikti istovremenog privlačenja i odbijanja.
Konflikti dvostrukog privlačenja nastaju kada čovek mora da se opredili za jedan od dva privlačna cilja. Na primer, ženi se sviđaju dve haljine, ali ima novca samo za jednu, pa mora da kupi jednu od te dve.
Konflikti dvostrukog odbijanja nastaju kada osoba mora da izabere jednu od dve neprijatne situacije, pri čemu nikako ne može obe da izbegne. Na primer, kada odlažete da bliskoj osobi saopštite tužnu vest, a opet ne želite da je lažete.
Konflikti istovremenog privlačenja i odbijanja manifestuju se suprotnim, ambivalentnim osećanjima prema nekom predmetu ili osobi. Tipičan primer je dete koje želi da se igra sa psom, ali ga se istovremeno i plaši.
Kako nastaju konfliti?
Konflikti se razvija kroz 5 faza. U prvoj se stvaraju uslovi koji pogodoju za sukob, pa je reč samo o latentnom konfliktu. Druga je faza doživljaja konflikta. Ona nastaje kada jedna od strana postaje svesna mogućeg konflikta, pa počinje da mu pripisuje lični doživljaj, odnosno unosi svoje emocije tako da se javlja tenzija, nelagoda, napetost, ali i strepnja, razočaranje, briga.
Sledi faza otvorenog konflikta. Tada su obe sukobljene strane jasno definisale svoje ciljeve. S obzirom da su oni različiti dolazi do određenih akcija. Obično je u pitanju međusobno okrivljavanje. Upravo su u ovoj fazi emocije najjače, pa postoja opasnost da se verbalni konflikt pretvori u nasilje.
Poslednja, postkonfliktna faza nastaje kada se sukobljene strane suoče sa posledicama i uvide da konflikt produbljuje problem, tada su spremne da pronađu zajedničko rešenje sukoba.
Da li je svaki konflikt destruktivan?
Destruktivni konflikti sprečavaju napredovanje pojedinca ili grupe. Neretko kao posledica može da nastane manjak samopouzdanja, prolongirani bes, ali i razni strahovi i depresivne misli.
Za razliku od njih, postoje i konstruktivni konflikti, u njima glavnu ulogu igra nenasilna komunikacija. Ona omogućava realno sagledavanje ciljeva i motiva i aktivnu razmenu informacija i mišljenja. Na taj način je sukob kanalisan u motivaciju za postizanjem rešenja, što doprinosi ličnom razvoju i pojedinca i grupe.
Ukoliko ne možete sami da upravljate konfliktima, potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Nenasilna komunikacija
Nenasilna komunikacija je važno sredstvo za rešavanje, ali i izbegavanje problema.
Konflikti u radnom okruženju i porodici sastavni su deo života. Iako, na prvi pogled deluju negativno, oni nas uče o međuljudskim odnosima, pomažu nam da pronađemo rešenja, pa i otkrijemo sebe same. U njihovoj osnovi leži svesna i pažljiva komunikacija.
Imajte u vidu da je komunikacija mnogo više od reči. Dok govorimo, slušamo i gledamo šaljemo niz neverbalnih znakova. Upravo naš položaj tela, izraz lica, gestikulacija, stav i ton glasa na najbolji način upotpunjuju ono što želimo da iskažemo.
Ukoliko svi ovi znaci uspešne komunikacije izostanu, konflikti postaju destruktivni. Samim tim se i problemi produbljuju.
Kako razviti nenasilnu komunikaciju otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Šta je nenasilna komunikacija?
Prema definiciji: “nenasilna komunikacija predstavlja komunikaciju koja je utemeljena na jeziku i komunikacionim veštinama koje jačaju našu sposobnost da ostanemo ljudska bića, i u teškim životnim okolnostima”.
Zapravo, ona ne sadrži nikakva nova učenja, već ima za cilj da nas podseti na prave stvari kojih se trebamo držati. Odnosno, da su empatija, prihvatanje različitosti, kao i odgovornosti za svoje postupke osnova dobrih odnosa među ljudima, pa umesto da ocenjujemo postupke i iskaze drugih, treba da se posvetimo onome što osećamo. Čak kada se sa nekim ne slažemo, moramo mirno i jasno to da izložimo, jer to je jedini način da izbegnemo svađe.
Nenasilnu komunikaciju razvio je američki psiholog Marshall Rosenberg. Učenje je evoluiralo iz njegovog rada sa aktivistima za građanska prava u ranim 60-im godinama. Prvi zvaničnim model ove komunikacije objavio je tek 1972. godine. Da bi ga u naredne 2 decenije razvijao do današnjeg prepoznatljivog oblika. Početkom novog veka usledilo je novo korigovanje. Naime, Rosenberg i njegove kolege počeli su da ističu da je briga o sebi ključ za efikasnost modela nenasilne komunikacije.
Na čemu se zasniva nenasilna komunikacija?
Prema Rosenbergu postoje 4 komponente nenasilne komunikacije koje trebamo da primenjujemo u razgovoru sa drugima. To su: opažanje, osećaji, potreba i molba.
Prvi korak u komunikaciji sa drugima jeste pažljivo posmatranje onoga šta se stvarno dešava u konkretnoj situaciji. Kada pažljivo i realno, bez osude, saslušamo šta nam govore možemo da razmislimo kako se osećamo po pitanju tog razgovora. Da li nas je njihova priča povredila, uplašila, iznervirala ili, možda, uveselila.
Imenovanje emocija nam omogućava da razmislimo i da na smireni način definišemo svoje potrebe. Na taj način kritiku, osudu i bilo koju drugu burnu reakciju zamenjujemo efektivnom komunikacijom. Nakon nje sledi zahtev šta konretno želimo od druge osobe.
Koje su prednosti nenasilne komunikacije?
Nenasilna komunikacija deluje kao jednostavna metoda orijentisana samo ka jednoj strani. Međutim, ona je delotvorna za obe strane, za oba sagovornika.
Primenom ove metode razvijamo se, pre svega, u asertivne ličnosti. To znači da stičemo sposobnost da zauzmemo lični stav i izrazimo misli, osećanja i stavove na direktan i iskren način, uz poštovanje drugih ljudi. Istovremeno, učimo da prihvatimo tuđe greške, te da optužbe i uvrede zamenimo porukama o tome kako se osećamo. Time naša komunikacija ne poprima notu negativnosti, koja bi nas udaljila od rešavanja problema.
Sa druge strane, nenasilanom komunikacijom razvijamo veštine slušanja i uvažavanja tuđih želja, potreba, pa i osećanja.
Psihološko savetovalište Sana je tu da vas nauči kako da premenjujete glavne komponente nenasilne komunikacije.
Pročitaj Više
Kako razrešiti konflikte u vezi?
U sledećem tekstu pročitajte koji su najčešći uzroci konflikta u vezama? Kako partneri u zdravim vezama izlaze na kraj sa nesuglasicama i pročitajte praktične savete za konstruktivno rešavanje problema. Svaki par ima nesuglasice i konflikte. Najčešći razlozi su novac, deca i seksualni odnosi.
Pročitaj Više