Anksioznost kod roditelja – Koji su simptomi i zašto se javlja?
Anksioznost kod roditelja se odnosi na preteranu zabrinutost roditelja ili staratelja o dobrobiti svoje dece.
U izvesnoj meri, briga je normalna i korisna emocija, jer motiviše roditelja da donosi bezbedne, efikasne odluke. Obično se javlja još u trudnoći. Da li ću biti dobar roditelj? Da li će sa detetom biti sve u redu? Da li ću uspeti da mu pružim sve što poželi? Ova i slična pitanja često postavljaju budući roditelji.
Osećaj brige nastavlja da postoji i u detinjstvu, kako dete odrasta, što je sasvim normalna pojava. Međutim, ako roditeljska briga postane preopterećavajuća tako da ima negativan uticaj na mentalno zdravlje svih članova porodice onda je reč o anksioznosti kod roditelja.
S obzirom da je anksioznost kod roditelja čest problem psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate njegove znake.
Zašto se javlja anksioznost kod roditelja?
Uzroci koji vode roditeljskoj anksioznosti mogu biti različiti. Obično predstavljaju kombinaciju genetskih faktora i faktora životne sredine. Pri čemu uključuju brige o društvenom, emocionalnom i mentalnom blagostanju deteta, u rasponu od sposobnosti deteta da sklapa prijateljstva do njegovih ocena u školi.
Genetika igra važnu ulogu. To znači da je veća verovatnaća da se razvije ukoliko postoji porodična istorija anksioznih poremećaja. Takođe, lična istorija mentalnih bolesti, kao i hronična medicinska stanja mogu da dovedu do ovog problema.
U okidače se svrstavaju i određene crte ličnosti. Naime, osobe koje ne znaju kako da upravljaju stresom ili su sklone da budu pesimistične i negativne mogu da pokazuju znake anksioznosti.
Anksioznost kod roditelja može biti i posledica preživljenje traume ili nedostatka samopouzdanja te dolazi do nesigurnost u sposobnosti vaspitanja. Mada je danas i velik uticaj društvenih mreža, posebno objave o nasilju u školi i otmicama dece.
Prevelika i nerealistična očekivanja koje osobe stavljaju pred sebe ili očekuju od deteta mogu biti pokretač anksioznosti. Zbog toga se češće javlja kod onih koji su opsednuti kontrolom i kod onih koji stalno teže perfekcionizmu.
Koji su simptomi roditeljske anksioznosti?
Stres i napetost su karakteristični znači za anksioznost kod roditelja. Prate ih problemi sa spavanjem, razdražljivost, problemi sa koncentracijom i preterana zabrinutost.
Ukoliko osete pretnju javljaju se napadi panike, ubrzano disanje, povećan broj otkucaja srca, znojenje, pa i drhtanje i osećaj slabosti.
Osoba koje se bori sa roditeljskom anksioznošću nastoji da izbegne situacije za koje smatra da su opasne. To može uključivati zabranu deci da učestvuju u razumno bezbednim aktivnostima iz straha da će biti povređena, maltretirana ili doživeti druge negativne posledice.
Neretko očekuju najgore. Umesto da realno sagledaju situaciju i vide sve razumne mogućnosti ovi roditelji neće moći da prestanu da očekuju najgore.
Pojedini ispoljavaju anksioznost preteranim reagovanje, naročito u odnosu sa detetom, dok se kod zaposlenih žena mogu javiti i simptomi burn out sindroma.
Kako roditeljska anksioznost utiče na decu?
Odrastanje sa anksioznim roditeljem povećava verovatnoću da se ovaj problem javi i kod deteta. Posebno je povećana opasnost od pojave generalizovanog anksioznog poremećaja i poremećaja anksioznosti pri odvajanju.
Posledica roditeljske anksioznosti može biti i razvoj specifičnih fobija i depresije. Zatim, smanjeno samopouzdanje, nespremnost za nove stvari, kao i nerealno sagledavanje sveta oko sebe.
Imajući u vidu ozbiljnost problema, sa prvim znacima roditeljske anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Stilovi roditeljstva
Stilovi roditeljstva u velikoj meri utiču na formiranje deteta.
Iako je dolazak bebe najdivniji događaj u životu svakog para, roditeljstvo donosi brojne izazove. Zapravo, biti roditelj nije nimalo lako. Početni strah od neizvesnog i neispavnost polako smenjuju strahovi vezani za vaspitanje deteta, jer svako od nas je poseban, tako da pravila kojih ste se pridržavali za prvo dete, sigurno nećete moći u potpunosti da primenite kada dobijete drugo.
S obzirom da je porodica polazna osnova, u njoj mališani stiču prve radosti, doživljaje i iskustva. Samim tim, roditelji su glavni model za razvoj ličnosti, kao i prepoznavanje emocija, odnosno od ponašanja roditelja zavisi odgoj deteta.
Šta su stilovi roditeljstva?
Baš kao što pojedini stilovi komunikacije imaju dominantu ulogu u ophođenju prema nekom, tako i naši postupci i aktivnosti određuju način podizanja deteta. Reč je o standardnim strategijima koje roditelji koriste za vaspitanje. Oni se vremenom mogu menjati, odnosno kako dete odrasta prolazi kroz različite faze, te roditelji nastoje da kombinuju više faktora kako bi stvorili prilgodljiv stil razvoju njegove ličnosti.
Stilovi roditeljstva klasifikovani su 60-ih godina. Psiholog Dijana Baumrind u svom delu “Baumrindova roditeljska tipologija” otkrila je 4 osnovna elementa koja mogu pomoći u oblikovanju uspešnog roditeljstva. To su seosećajan, neosetljiv, zahtevan i nezahtevan. Polazeći od njih uvela je kategorizaciju roditeljstva.
Koji stilovi roditeljstva postoje prema Baumrindovoj otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Autoritaran stil roditeljstva
Autoritaran stil roditeljstva se ogleda u neprikosnovenom roditeljskom autoritetu. Stariji imaju potpunu kontrolu nad decom, ali nisko prihvatanju, što znači da je prisutna jednosmerna komunikacija. Roditelji su ti koji izdaju naređenja, a deca moraju bez pogovora da ih slušaju, u protivnom uslediće kazna.
Bez obzira koliko voleli svoje dete neće pokaziti ljubav, jer smatraju da ga time mogu razmaziti, a od njega se očekuje da bude savršeno i da nikad ne greši. Deca ovakvih roditelja razvijaju dobre organizacione veštine, radnu sposobnost, kao i težnju za perfekcionizmom. Međutim, postoje i negativne posledice vaspitanja, pre svega, manjak samopouzdanja, koji lako prelazi u prezir prema samom sebi nakon pretrpljenog neuspeha.
Autoritativan stil roditeljstva
Autoritativan stil roditeljstva podrazumeva visoku kontrolu i visoko prihvatanje. Roditelj je blag, spreman da sasluša mališana, prepozna njegove potrebe i podstakne ga na samostalno donošenje odluka. Sa druge strane ima visoku, ali razumnu kontrolu koja je prilagođena uzrastu.
Ovo je prijateljski način vaspitanja, pa dece postaju odgovorne osobe, koje imaju razumevanja za druge, jer su naučili da konflikti nisu negacija ljubavi, već iz njih mogu proisteći rešenja problema.
Permisivni stil roditeljstva
Niska kontrola i visoko prihvatanje glavne su karakteristike permisivnog stila roditeljstva. Ovi roditelji veruju u snagu prirodnog razvoja, tj. da treba dopustiti detetu da bude po njegovom, tačnije ne treba sputavati mališana u ispoljavanju ponašanja, pa nema ni kažnjavanja, niti kontrole.
Iako možda deluje kao ispravno, nepoštovanje standarda definisanih od spoljašnjeg sveta razvija kod dece egocentričnost, narcisoidnost, implusivnost, ali i pojavu agresivnog ponašanja kada se u kasnijim godima susretnu sa ograničenjima ili njihove želje ne budu ispunjene.
Izbegavajući stil roditeljstva
Izbegavajući stil se manifestuje niskom kontrolom i niskom saosećajnošću, jer roditelji nisu zainteresovani za svoju decu. Naime, oni se brinu o osnovnim potrebama, kao što je nabavka hrane i odeće, ali ne pokazuju brigu za njihova osećanja, pa pred detetom ne postavljaju nikakve zahteve i retko sa njim komuniciraju.
Nedostatak bliskosti vremenom rezultira brojnim emocinalnim problemima. Naročito je izražen nizak nivo samopoštovanja i samokontrole. Nije redak slučaj da se razviju i bolesti zavisnosti ili prestupničko ponašanje.
Da bi vam roditeljstvo u svakom trenutku predstavljalo zadovljstvo, potražite savete kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više
Partnerske svađe pred decom
Partnerske svađe pred decom nisu nimalo prijatne.
Srećan brak, ispunjen ljubavlju, razumevanjem i dobrim odnosima san je svih parova. Upravo je on osnov za napredovanje, kako u finansijskom pogledu, tako i u vaspitanju dece.
Nažalost, savremeno doba donelo je preopterećenje poslom, stres i nedostatak slobodnog vremena. Iako smo navikli na ovakav brz životni tempo svako od nas je makar jednom osetio nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Ona se, pak, projektuje na porodični život, pa problemi u partnerskim odnosima postaju neminosvnost.
Sigurni smo da ne postoji par na svetu koji se nekada nije posvađao. Povremene nesuglasice, svađe, konflikti sasvim su normalna pojava u braku. Međutim, problem nastaje kada se žučna rasprava odigrava pred očima najmlađih. Naročito ako je praćena agresivnim stilom komunikacije ili bilo kakvim vidom fizičke agresije, uključujući i samo bacanje predmeta.
Upravo zbog toga vam psihološko savetovalište Sana otkriva kako partnerske svađe pred decom utiču na njih.
Da li partnerske svađe pred decom mogu da ostave trajne posledice?
Roditelji nisu svesni koliko zapravo njihove svađe određuju život deteta. S obzirom da porodica treba da bude sigurno mesto, gde svi problemi nestaju, rasprave dovode do sasvim suprotnog efekta.
Istraživanja su pokazala da čak i bebe registruju povišeni, ljutiti glas. Što se negativno odražava na najraniji razvoj, pa one počinju da osećaju nemir, nesigurnost, pa i strah. Nije redak slučaj da počinju da plaču bez ikakvog razloga, odbijaju hranu ili da imaju lošu komunikaciju sa okolinom.
Negativni uticaj po mentalno zdravlje dece nastavlja se i u narednim godinama detinjstva i adolescencije. Manjak samopouzdanja je jedan od glavnih pratioca čestih rediteljskih svađa. Naime, ova deca imaju osećaj stida, krivice i bespomoći usled rasprava kojima prisustvuju. Što vremenom ostavlja posledice na njihov socijalni i društveni život, dok pad koncentracije se odražava na učenje, tako da dolazi do stagniranja u napredovanju u školi.
Česte partnerske svađe pred decom mogu biti uzrok niza psihičkih problema. Anksioznost, depresija, razne fobije, nesanica samo su neki od njih, mada ne treba zanemariti ni moguće fizičke tegobe, poput neobjašnjivih glavobolja ili bolova u stomaku kod najmlađih.
Da li je izbegavanje rešavanja konflikata bolja opcija?
Prećutne svađe, glumljenje dobrih odnosa i neprijatna tišina podjednako loše utiču na klince kao i povišeni ton i vika.
Deca osećaju da nije nešto u redu u porodici, iako možda neće razumeti glavni razlog problema. što dodatno narušava njihovo samopouzdanje. U većini slučajeva misliće da su oni “krivci” za nesuglasice roditelja.
Istovremeno, gube poverenje u roditelje kada shvate da ih lažu, pa u kasnijim godinama dolazi do velikog međusobnog razdora.
Kako rešiti partnerske svađe?
Konstruktivna rasprava i nenasilna komunikacija jedino su sredstvo da sačuvate dobre odnose u porodici. Na taj način i deca će shvatiti da je ključ rešavanja konflikata kompromis, bez obzira što se mamino i tatino mišljenje razlikuju. Ujedno, naučićete najmlađe da poštuju tuđe stavove i različitosti u karakterima.
Stručnjaci savetuju da nikada pred detetom ne korisitite grube reči i psovke. Takođe, nemojte tražiti da ono bira stranu jednog od vas. I obavezno se potrudite da mališan shvati da ste rešili problem sa partnerom.
Ukoliko ne možete sami da rešite problem na miran način, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više