Najčešće kompulzije kod OKP-a
Kompulzije kod OKP-a predstavljaju jednu od 2 komponente ovog psihičkog poremećaja.
Njihovu pojavu primetio je u 7. veku monah Jovan Lestvičnik. Ipak prvi zvanični opis dao je u 19. veku nemački psihijatar Carl Friedrich Otto Westphal. Da bi detaljne karakteristike utvrdio 1910. godine Sigmund Freud u okviru tumačenja poremećaja.
Naime, čuveni psihijatar je smatrao da kompulzivno ponašanje potiče iz nesvesnih konflikata. Kao odgovor na njih razvija se “spoljna zabrana”. Kako ova zabrana ne uspeva da oslobodi osobu želje, tj. opsesije dolazi do potiskivanje u nesvesni deo uma.
U početku, opsesivno – kompulsivni poremećaj je posmatran kao anksioznost. Međutim, najnovije studije pokazale su da je u pitanju jedinstveni psihološki problem, samim tim i kompulzije kod OKP-a se tretiraju kao manifestacija koja zahteva lečenje.
Iako ih mnogi ne registruju, mogu se javiti još u detinjstvu, obično oko 10. godine života. Mada su jasnije vidljive u ranom odraslom dobu, tj. u 20-im godinama.
S obzirom da se sa njima bori oko 3 odsto svetske populacije psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate na vreme kompulzije kod OKP-a.
Šta su kompulzije kod OKP-a?
Kompulzije su prisilne, ritualne radnje koje su, zapravo, odgovor na opsesije. Imaju ponavljajući karakter i izvode se po određenim pravilima ili sve dok se ne postigne osećaj „kompletnosti“. Odnosno, dok se ne neutrališe “opasnost” na koju upozoravaju opsesivne misli.
Koliko je jaka potreba da se izvode kompulzije kod OKP-a najbolje govori podatak da je i osoba koja ih ponavlja svesna da su one neracionalne i nepotrebne, ali ne može da prestane sa tim. Razlog se krije ne u vrsti radnje, već u funkciji koju ima, a to je ublažavanje anksioznosti.
Da li prisilne radnje mogu da dovedu do nestanka anksioznosti?
Nažalost, njihovo dejstvo je privremeno. Vrlo brzo osoba gubi osećaj da situaciju “drži pod kontrolom”, pa se ponovo javlja potreba da se izvedu. Nekad čak i više puta u toku dana.
Imajući u vidu stalnu potrebu za njima, mnogi kompulzije kod OKP-a upoređuju sa zavisnošću. Sa jedne strane dovode do privremenog rasterećenja anksiznosti, dok dugoročno posmatrano podstiču održavanje opsesivno – kompulsivnog poremećaja. Osoba se plaši da prekine sa njihovim upražnjavanjem, jer je svesna da će to pojačati anksioznost, što neminovno zahteva suočavanje sa svojim iracionalnim strahom.
Koje su najučestalije kompulzije kod OKP-a?
Kompulzivno ponašanje ide zajedno sa odgovarajućom opesijom.
Najčešće je ritualno pranje, tuširanje i čišćenje. Kako je povezano sa strahom od zaraze postoji potreba da se zaštiti od bakterija, prijavštine ili otrovnih materija. Zbog čega ovu kompulziju, neretko, prati i izbegavanje rukovanja, dodirivanje kvaka na vratima ili bilo kog predmeta koji predstavlja izvor zaraze. U ekstremnim slučajevima osoba ne želi uopšte da izađe iz svog doma.
I dok je pretereno čišćenje karakteristična kompulzija za žene, proveravanju su skloniji muškarci. U njenoj osnovi leži patološka sumnja da će izazvati štetu ili dovesti do povreda dragih ljudi, pa su spremni da se više puta vrate u stan kako bi proverili da li je šporet ugašen i izbegli požar ili, pak, da iznova proveravaju da li su vrata zaključana da bi se oslobodili opsesivnih misli u vezi sa pljačkom.
Treća na listi prinudnih radnji jeste brojanje. Ova prinudna radnja se manifestuje potrebom za brojanjem do određenog broja ili ponavljanjem reči određen broj puta.
Kompulzivno ponašanje je rešiv problem. Koliko će vam vremena trebati da se oslobodite opsesivnih misli i ponavljajućih radnji zavisi od vaše upornosti i spremnosti da prihvatite pomoć i savete psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Homoseksualne opsesije
Homoseksualne opsesije pripadaju širem spektru anksioznih poremećaja, i pogađe sve starosne grupe, ali u poslednje vreme, čini se da je kod mlađih osoba taj problem u porastu.
Homoseksualne opsesije – Pomoć i saveti psihologa igraju veliku ulogu u prevazilaženju problema
Pomoć psihologa, zatraže mnogi, uglavnom mlađi ljudi, koji imaju nedoumice i ne mogu sami da izađu iz začaranog kruga sa mislima o svojoj seksualnoj orjentaciji. Dolaze u psihološko savetovalište vidno uznemireni, jer smatraju da svojim ponašanjem, na izvestan način, nekada zavode osobe istog pola, mimo svoje volje.
Frustrirajuće misli, pojavljuju se niodkuda, katkad veoma intenzivno, a to osobe veoma često uvodi u anksioznost.
Kako bi odagnali misli koje ih opterećuju, počinju da vrše različite prinudne radnje, ne bi li osetili olakšanje, koje je samo kratkotrajno. Naravno sve ovo dovodi do ometanja u svakodnevnom životu, zbog čega dolazi do povlačenja u sebe, ili preterivanja u nekom drugom smislu, kako bi dokazali sebi i okolini da nisu homoseksualci.
Kako se uspešno izboriti sa ovakvim problemom?
Homoseksualne opsesije ili homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj – HOKP, pripada anksioznim poremećajima, gde se još ubrajaju generalizovana anksioznost , socijalna anksioznost, panični napadi kao i specifične fobije, sa kojima nije lako živeti.
Osnovni tipovi opsesivno komulzivnih poremećaja su: opsesivno proveravanje (osoba više puta proverava da li je sve na svom mestu, zaključano, isključeno…). Zatim je tu opsesivno sakupljanje stvari, kao i druge opsesije i prinudne radnje, koje osobe obavljaju da bi se oslobodili misli koje ih frustriraju.
Homoseksualna opsesija – Po čemu je karakteristična?
Homoseksualne opsesije karakteriše pojava jedne konkretne neželjene misli, koja se odnosi na seksualnu orjentaciju. Osoba koja je heteroseksualna ima prisilne misli koje je jako uznemiravaju. Da bi smanjile anksioznost koju im te misli izazivaju, takve osobe pokušavaju da sebi ili drugima “dokažu” da su heteroseksualne na razne, pogrešne načine , odnosno kompulzije.
Kako i na koji način se prepoznaju osobe koje imaju problem?
Kod nas se i dalje nedovoljno priča o homoseksualnosti, tako da osobe sa tim problemom često nailaze na osude, ukoliko se uopšte nekome poveravaju o svojim mislima. Kao posledica, javlja se i sve više kompulzivnih radnji, kako bi se osigurala homo/hetero seksualnost.
Obično osobe sa izraženim heteroseksualnim OKP često menjaju partnere, preterano flertuju i “osvajaju” nove partnere. Potenciraju preferenciju suprotnog pola, forsiraju polno očekivane uloge ili karakteristike ponašanja. Dešava se da često ustaju i sedaju na stolicu usled uznemirenosti, koju im je probudila misao da neku radnju možda nisu uradili na dovoljno muževan, odnosno ženstven način. Često se dešava i da izbegavaju istopolne osobe kako bi sprečile svoje “neprimereno ponašanje” i predupredile slanje “signala” koji bi bili dokaz njihove opsesije.
HOKP – U kojim godinama se javlja i da li je češći kod muškog ili ženskog pola?
HOKP se može javiti u bilo kom dobu a najčešće javlja u dobi od 20 do 35 godine, i podjednako je zastupljen i kod muškaraca i žena. Treba naglasiti da homoseksualni OKP nema veze sa diskriminacijom ili homofobijom. Poremećaj se dešava i osobama homoseksualne orjentacije, a muče ih misli da su ipak možda heteroseksualne.
Homoseksulne opsesije takođe nemaju veze sa spoljnim stimulansima, niti su znak latentne homoseksualnosti.
Karakteristika opsesivnih poremećaja je da osobe stalno nešto preispituju. Od toga da li su sve zaključali ili uradili kako treba, do toga da ispituju seksualnost, bez posebnog povoda ili razloga. Osobe sa ovim OKP uglavnom najviše sumnjaju u svoje ponašanje. Najčešće se dešava da se pitaju da li je njihovo ponašanje dovoljno muževno ili ženstveno, i da li ako možda nije, to znak da imaju sklonost ka istom polu.
Smatraju da okolini nekontrolisano šalju naznake o svojoj seksualnoj orjentaciji, usled čega dolazi do preterane brige da bi možda mogli biti pogrešno shvaćeni. Kao posledica toga, javlja se socijalna izolovanost.
Šta uzrokuje homoseksualne opsesije?
Misli o svojoj seksualnoj orjentaciji su u redu. Međutim, kada takve misli u osobi bude preteranu uznemirenost, moguće je da je u pitanju homoseksualni OKP. Poremećaj se često meša sa stvarnom slikom u seksualnost, posebno u početnoj fazi. Zato je važno napraviti razliku između opsesije i sumnje.
Kod homoseksualnog OKP osoba ima stalnu sumnju, ali ne i homoseksualna osećanja koja je opravdavaju. Osobe koje su homoseksualne orjentacije traže i uživaju u romantičnim vezama sa istim polom. Međutim kod HOKP je misaoni proces ono što uznemiruje, a ne dela ili želje.
Uzroci mogu biti različiti: genetika ili uticaj sredine. Ono što svakako utiče na progresiju je činjenica da što se osoba više bori protiv tih misli, sve dublje zalazi u poremećaj.
Kada je potrebno zatražiti pomoć ili stručne savete?
Psiholog je osoba koja vam može pomoći. Potrebno je pomoć potražiti što pre, jer opsesivne misli prate opsesivne radnje, koje vremenom postaju sve brojnije. Dešava se da osoba sebi uskraćuje kretanje i živi pod velikom anksioznošću i stresom. Važno je prihvatiti sebe na ispravan način i ne kažnjavati se, zbog navodno neadekvatnih misli. Što je naravno daleko lakše uraditi uz pomoć stručne osobe.
Kao veoma uspešna se pokazala kognitivno-bihejvioralna terapija. Veoma je važno da se osoba koja ima problem nauči tehnikama relaksacije. To naravno utiče na lakšu kontrolu simptoma anksioznosti i smanjuje stres. Zatim se uči oslobađanju od obavljanja prinudnih radnji ili ponavljanja misli. Misao kao misao je potpuno bezazlena, ali ono što se uradi sa njom, zapravo predstavlja problem.
Kod homoseksualnog OKP- a je osnovni problem u neiscrpnoj analizi, proveravanju, treženju dokaza i potvrda. Kompulzivne radnje koje se manifestuju su srž problema, jer ometaju normalno funkcionisanje.
Ne treba sebe ubeđivati da je sve što se pomisli važno ili nas definiše kao osobu, jer to može biti sasvim beznačajna misao, bez ikakvih skrivenih namera.
Nije svaka misao bitna i najvažnije je usvojiti da nisu sve misli važne , niti vredne analize.
Intervju: Ana Stamenić – klinički psiholog
Izvor: “Ilustrovana politika”
Pročitaj Više
Šta je opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) i kako se protiv njega boriti?
U narednom tekstu pročitajte šta je opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP), saznajte kako nastaje, koje su mu odlike i kako se može manifestovati. Sigurno ste nekada slagali stvari po određenom redu, po boji, vraćali se da proverite da li ste ugasili peglu ili šporet, ali proverite koje su prave kompulzivne radnje, a koje na njih samo liče?
Pročitaj Više
Da li ste preterano anksiozni?
vreme čitanja: 7 minuta
(U ovom tekstu možete pročitati detaljnije o simptomima anksioznosti i otkriti na koji način se ona sve može manifestovati. Proverite da li Vaša uznemirenost prevazilazi uobičajene okvire!)
Teško je napraviti razliku između takozvane „normalne“ anksioznosti i anksioznog poremećaja. Svi ljudi na svetu su ponekada zabrinuti, uplašeni uznemireni, na primer ne osećaju se prijatno kada govore pred nekom publikom ili imaju neke finansijske teškoće koje ih opterećuju, ili brinu za nekog bližnjeg itd. Za neke ljude anksioznost postane toliko učestala i prožimajuća da počinje da im uzima kontrolu nad svakodnevnim životom.
Ali kako da znate da je anksioznost baš u Vašem slučaju prešla tu liniju između „normalne“ anksioznosti i anksioznog poremećaja? To nije lako i baš zbog toga se dešava da osoba dugo trpi i ne radi ništa po tom pitanju i na taj način anksioznost raste i obuzima je.
Anksioznost ima više formi u kojima se manifestuje, kao što su na primer fobije, panični napadi i socijalna anksioznost. Ono što je teško je naći tu liniju između normalne anksioznosti i anksioznosti koja prelazi liniju normale.
Dakle, šta je prvo što možete da uradite. Ukoliko svakodnevno imate neki od sledećih simptoma bilo bi poželjno da potražite pomoć stručnjaka.
Problemi sa spavanjem
Problemi sa spavanjem nisu nužno znak anksioznosti, mogu biti povezani sa mnoštvom stanja koji mogu biti i fiziološki i psihološki. Na primer često osobe imaju problema sa spavanjem noć pred nešto važno, bio to razgovor za posao, sastanak sa potencijalnim partnerom ili nekim ko im se dopada, kada imaju važan dan na poslu itd.
Ali ako osoba hronično ima nesanice, stalno brine oko nečeg konkretno ili uopšte brine o svemu i time utiče na svoj ritam spavanja to bi mogao da bude znak anksioznog poremećaja. Ovaj problem najčešće imaju osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem.
Takođe, znak anksioznosti može biti i ako se budite uznemireni i niste u stanju da se smirite.
Iracionalni strahovi
Postoji uopštena ili generalizovana anksioznost i postoji specifična anksioznost ili anksioznost vezana za neku konkretnu stvar ili situaciju (na primer strah od letenja, strah od pauka, strah od gužve, strah od grmljavine…).
Svaka osoba ima neku dozu straha koja je vezana za neku pojavu, ali ako taj strah počne da preplavljuje osobu i da je remeti u svakodnevnom životu, ako ta pojava dobije neke predimenzionirane „moći“, uticaje i mogućnosti, to je znak fobije koja je jedan od tipova anksioznog poremećaja.
Napetost mišića
Da li stalno stežete vilicu, pesnicu ili uopšte mišiće Vašeg tela? Ukoliko Vam se to često dešava moguće je da se radi o anksioznom poremećaju. Ponekad ovi simptomi postanu toliko svakodnevni i intenzivni da ih osoba više i ne registruje nakon nekog vremena. Neke osobe uspavaju da ovu tenziju regulišu redovnim treninzima, ali ukoliko prekinu sa tom navikom ponovo će osetiti ove simptome, jer problem nije stvarno rešen i tenzija je i dalje prisutna, ustvari anksioznost je i dalje prisutna.
Hronično loše varenje
Anksioznost se nalazi u nama, u našoj glavi, ali je telo to koje nam kroz fiziološke simptome na to ukaže. Ukoliko imate „nervozna“ creva, bolove u stomaku, grčeve, dijareju ili zatvor, to je anksioznost u Vašem digestivnom traktu. Ovi simptomi, kao i svi mogu biti nezavisni od anksioznosti tj. uzrokovani nekim drugim problemom, ali je jako često povezano sa anksioznim poremećajem. Digestivni trakt je veoma povezan sa psihološkim stresom i tu se najpre manifestuje i samom svojom neprijatnom pojavom utiče dodatno na anksioznost kod osobe.
„Blokiranje“
Uglavnom se ljudi ne osećaju najprijatnije pred neki javni nastup, imaju neku dozu nervoze ili pozitivne treme. Ukoliko je strah od javnog nastupa toliko veliki da koliko god vežbali sa nekim bliskim osobama ili koliko god bili sigurni u svoje znanje materije koju prezentujete nekoj publici i dalje osećate strah i ne možete da prestanete da brinete o tome, to može biti forma socijalne fobije ili socijalne anksioznosti.
Ove osobe uglavnom jako dugo vežbaju i preterano se spremaju za neki događaj i iako uspeju da obave prezentaciju ili nešto osećaju se preterano nerprijatno, misle da su bili zantno lošiji, nego što zapravo jesu, misle da su ih drugi osuđivali i uopšte traže dokaze da su bili loši, kako su oni očekivali.
Samosvesnost
Socijalna anksioznost nije nužno vezana za strah da će osoba biti u centru pažnje, već je u pitanju mnogo šire polje. Za socijalno anksiozne osobe mnoge situacije su stresne, pa i svakodnevne radnje poput razgovora sa kolegama na pauzi, konzumiranje hrane i pića pred drugima, neobavezni razgovori na događajima itd.
Socijalno anksiozne osobe misle da ih svi gledaju i osuđuju, često imaju fiziološke simptome, kao što su crvenilo, mučnina, drhtavica, prekomerno znojenje, blokade govora ili mucanje. Takođe misle da ove njihove simptome svi vide i da su mnogo intenzivniji, nego što zaista jesu. Zbog svega navedenog ove osobe imaju problema da upoznaju nove ljude, da ostvare veze kako na poslu, tako i u životu. Uglavnom izbagavaju situacije koje su potencijalno stresne i na taj način ne rešavaju svoju anksioznost već je hrane uverenjem da su „izbegli“ opasnu situaciju ili opasan ishod, a ustvari se nisu sa njom ni suočili da bi znali je li uopšte ugrožavajuća ili ne.
Panični napad
Panični napadi znaju da budu jako uznemirujući. Uglavnom se dešavaju odjednom, osobu obuzima sveprožimajući strah i bespomoćnost, praćeni fiziološkim simptomima kao što su lupanje srca, teškoće u disanju, utrnulost ili trnci u ekstremitetima, znojenje, slabost ili vrtoglavica, bolovi u grudima, bolovi u stomaku i talasi vreline ili hladnoće. Ovo sve traje nekoliko minuta, ali je veoma je uznemirujuće.
Panični napad nije nešto što se retko događa, ali osobe koje ga više puta prožive razviju panični poremećaj. Osobe sa ovim poremećajem konstantno brinu da će imati ponovo napad i strepe kada, gde i zašto će do njega doći. Da bi ga izbegli počinju da ograničavaju svoje kretanje na „mesta gde napad nisu imali“ i preokupirani su mislima o potencijalnom napadu i njegovim simptomima.
Retrospekcija ( flashback – „flešbek“ )
Ponovno preživljavanje nekog traumatičnog događaja – nasilnog susreta, iznenadne smrti neke bliske osobe je znak posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), koji ima neke zajedničke simptome sa anksioznim poremećajem.
Flašbekovi se mogu pojaviti i kod anksioznih poremećaja. Npr. socijalno anksiozne osobe mogu imati flešbekove koje liče na one kod PTSP-a, koji nisu očito traumatični, ali za osobu jesu, kao na primer da budu javno ismejani. Ove osobe izbegavaju sva podsećanja na neprijatno iskustvo, a to je simptom koji podseća na PTSP.
Perfekcionizam
Jako čest simptom koji prati anksiozni poremećaj. Ove osobe stalno sebe osuđuju, ocenjuju i procenjuju, kao i svaku situaciju u kojoj će se potencijalno naći. Ukoliko ovo često radite moguće je da imate anksiozni poremećaj.
Perfekcionizam je posebno čest simptom kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP).
Kompulzivne radnje
Da bi se osobi dijagnostikovao opsesivno-kompuzivni poremećaj, njene opsesije ili intruzivne misli moraju biti praćene kompulzivnim ponašanjima, bilo mentalnim (ponavljanjem sebi da će sve biti u redu) ili fizičkim (ispravljanje stvari, pranje ruku itd.). Ove radnje postaju opsesivno-kompulzivni poremećaj kada osoba mora da sve rituale obavi, inače ne može da normalno funkcioniše. Dakle, opsesivno kompulzivni poremećaj se razvija kada rituali počinju da upravljauju životom pojedinca.
Samoispitivanje, sumnja u sebe
Ovaj simptom je čest za anksiozne poremećaje, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj i opsesivno kompulzivni poremećaj. U nekim slučajevima, sumnja može da se oformi oko pitanja koje je centralno za identitet osobe, kao što je na primer, „ Da li sam ja homoseksualac? “ ili „Da li volim svog muža/svoju ženu koliko i on/ona mene?“.
Kod OKP-a, napdi sumnje su posebno česti kada je pitanje nemoguće za odgovoriti. Osobe sa OKP misle na sledeći način: „ Samo ako sam 100% siguran / sigurna da sam homoseksualnog ili heteroseksualnog opredeljenje sve bi bilo u redu“, ali ne mogu da podnesu nesigurnost i to pretvara pitanje u opsesiju.
Da li ste se pronašli u ovim simptomima? Ukoliko imate pitanja ili nekih nedoumica slobodno nas kontaktirajte.
Vaša Sana
Ana Stamenić
+ 381 66 13 02 15
sana@psihološkosavetovanje.rs
www.psiholoskosavetovanje.rs
Pročitaj Više