Kako se nositi sa burnout-om?
Kako se nositi sa burnout-om? Pitanje koje sve češće čujemo ne samo u medijima, već i u svakodnevnom životu.
Savremeno doba donelo je brz životni tempo. Velika radna opterećenja, kratki rokovi na poslu i jaka konkurencija postali su svakodnevnica mnogih. Zato ne čudi što se zaposleni ljudi ponekad osećaju preopterećeno ili iscrpljeno.
Međutim, kada je stres na poslu konstantan javlja se sindrom sagorevanja, tj. burnout. Istraživanja pokazuju da se oko 10 odsto zaposlenih suočava sa viskim nivoom stresa, osećajem gubitka kontrole i ekstremnim umorom.
Iako Svetska zdravstvena organizacija burnout definiše kao profesionalni fenomen, a ne medicinsku dijagnozu, ne treba ga zanemariti. Sagorevanje na poslu može da dovede do posledica po mentalno i fizičko zdravlje. Srčane bolesti, hipertenzija, poremećaji spavanja, pa i depresija i anksioznost – samo su neke od njih.
Štaviše, pokazalo se da burnout stvara osećaj uzaludnosti i otuđenja, narušavajući kvalitet odnosa sa drugim ljudima. Dugoročno gledano smanjuje mogućnosti za napredovanje u karijeri.
S obzirom na ozbiljnost problema psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa burnoutom.
Prepoznajte znake burnout sindroma
Pre nego što krenete da razmatrate kako se nositi sa burnout-om morate znati koji su simptomi. Karakteristični znaci su malaksalost, česte glavobolje, problemi sa spavanjem. Javljaju se i fizičke tegobe, kao što su bol u leđima, problemi sa varenjem i pad imuniteta.
Burnout dovodi i do promene ponašanja, uključujući nervozu, razdražljivost, bes. Osobe koje pate od sagorevanja na poslu neretko se osećaju bespomoćno i bez motivacije. To vodi ka problemima sa koncentracijom i efikasnošću obavljanja radnih zadataka.
Pojedini, u pokušaju da se izbore sa sve većim stresom, počnu da uzimaju tablete ili alkohol. Samim tim postoji rizik i od razvoja bolesti zavisnosti.
Kako se nositi sa burnout-om? Preuzmite kontrolu
Nažalost, rešavanje problema sagorevanja nije uvek jednostavno. Razlog za to leži u činjenici da vas burnout čini nemoćnim. Možda ćete se osećati kao da vam život juri i da ne možete da ga pratite. Ipak, to ne znači da ne možete preuzeti kontrolu na njim.
Da biste to postigli odredite, najpre, prioritete na poslu. Neke stvari jednostavno moraju da se urade. Druge, pak, mogu da sačekaju dok ne budete imali više vremena i energije. Odlučite koji su zadaci manje važni i ostavite ih po strani.
Ma koliko želeli nekada je nemoguće uraditi sav posao samostalno. Zbog toga naučite da delegirate. Ukoliko više zadataka nego što možete da obavite zahteva hitnu pažnju, prepustite ih nekome kome verujete.
Deo oporavka od sindroma sagorevanja na poslu jeste ostvarivanje ravnoteže između posla i privatnog života. Nakon što napustite posao, fokusirajte se na opuštanje i punjenje energije za sledeći dan. Nikako nemojte slobodne vreme ispunjavati poslovnim obavezama, pa ni mislima o poslu.
Vežbajte samosaosećanje
Dostizanje burnout tačke može dovesti do osećaja neuspeha i gubitka svrhe ili životnog pravca. Mnogi sa ovim problemom se osećaju kao da ne mogu ništa da urade kako treba ili da nikada neće postići svoje ciljeve.
Šta biste rekli prijatelju u vašoj situaciji? Verovatno biste ponudili empatiju i ljubaznost umesto da mu kažete koliko je podbacio. Upravo takvu podršku trebate pružiti sebi. Podsetite se da ne morate biti savršeni i da je u redu da vam je potrebna pauza.
Kako se nositi sa burnout-om? Obratite pažnju na svoje potrebe
Preuzimanje odgovornosti za svoje fizičko i mentalno zdravlje je ključno za oporavak od burnout-a.
U idealnom svetu, dostizanje burnout tačke bi značilo da odmah uzmete slobodne dane i posvetite se odmoru i opuštanju. Kako za mnoge to nije izvodljivo, potrudite se da pronađete vreme samo za sebe. Radite stvari koje vas čine srećnim. Obavezno uvedite zdravu ishranu i fizičku aktivnost u dnevnu rutinu. Isprobajte meditaciju, jogu ili druge vežbe za opuštanje. Naravno, miran san se podrazumeva.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa burnout-om potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Preterana stidljivost – Uzroci, posledice i načini prevazilaženja
Preterana stidljivost predstavlja čest osećaj nelagodnosti ili nervoze u društvenim situacijama, posebno u blizini nepoznatih ljudi ili u novim okruženjima. Obično uključuje samosvest i strah od osude ili odbacivanja, što stidljivim ljudima otežava započinjanje ili održavanje razgovora.
Svako je od nas doživeo makar jednom u svom životu stid u određenim situacijama. Međutim, kada je osećaj nelagode toliko intenzivan da narušava kvalitet života reč je o preteranoj stidljivosti.
Zašto se javlja preterana stidljivost?
Preterana stidljivost ima više uzroka. Naime, ono što može izazvati stidljivost kod nekih ljudi, ne mora biti uzročnik za druge. Ipak, postoje 3 karakteristična pokretača.
Traumatska iskustva iz detinjstva su jedan od najčešćih uzročnika. Naročito ona koja potiču iz detinjstva. Na primer, zadirkivanje druge dece zbog izgleda ili hobija može dovesti do razvoja intenzivne stidljivosti.
Proživljavanje promene u vašoj porodičnoj dinamici, koje su izazvane razvodom roditelja ili gubitkom bliske osobe, takođe može dovesti do stidljivosti u odraslom dobu.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da postoje određeni nasleđeni faktori koji mogu povećati verovatnoću pojave preterane stidljivosti.
U većini slučajeva, preterana stidljivost je posledica uticaja sredine. Imati stroge roditelje koji su vam određivali sve što smete – i ne smete – da uradite kao dete, može vam otežati da izađete iz zone komfora kao odrasloj osobi. Ili, ako ste odrasli u nebezbednom okruženju, mogli biste se plašiti da se izložite u društvenim okruženjima.
Koje su ključne karakteristike preterane stidljivosti?
Preterana stidljivost donosi veliku svesnosti o sebi. Posebno o izgledu, postupcima i rečima. Osobe sa ovim problemom pažljivo prate svoje ponašanje, što može dovesti do povećane anksioznosti.
Karakteriše je i doživljavanje straha ili nervoze u društvenim okruženjima, kao što je upoznavanje novih ljudi, govor pred grupom ili učešće u razgovorima. U težim slučajevima ovaj strah se može preklapati sa simptomima socijalne anksioznosti.
Preterano stidljive osobe svode interakciju sa ljudima na minimum kako bi smanjili nelagodnost. Pojedini čak izbegavaju društvene situacije. Zbog toga ovim osobama može biti teško da steknu prijatelje, održe kontakt očima ili da se osećaju dovoljno samouvereno da razgovaraju u grupnim okruženjima.
Preterana stidljivost se ispoljava i fizičkim simptomima. To su, pre svega, crvenilo u licu, prekomerno znojenja, pa i drhtanje ili ubrzani rad srca kada se suoče sa društvenom interakcijom. Upravo ove fizičke reakcije čine da se u društvu ljudi stidljive osobe osećaju neprijatno.
Razlikovanje stidljivosti i anksioznosti
Ljudi često poistovećuju preteranu stidljivost i socijalnu anksioznost. Iako ovi pojmovi dele sličnosti i mogu se preklapati, prilično su različiti, te ih ne treba mešati.
Poremećaj socijalne anksioznosti je problem mentalnog zdravlja, dok preterana stidljivost nije. Socijalna anksioznost proizilazi iz straha od odbacivanja, kritike drugih i samokritike. Sa druge strane, stidljivi ljudi se mogu povući iz društevnog okruženja samo zbog nelagode koju osećaju.
Socijalna anksioznost dovodi do toga da ljudi imaju negativno viđenje sebe samih. Zato ne mogu da uživaju u društvenom životu. Nasuprot tome, stidljivost može učiniti ljude zabrinutim, ali ih ne ispunjava istim stresom kao anksioznost.
Ukoliko se suočavate sa preteranom stidljivošću potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako prevazići nesigurnost?
Nesigurnost je osećaj sumnje, straha ili nepoverenja u sebe, situaciju ili budućnost. To je stanje kada niste sigurni da li ćete nešto uspeti, da li ste dovoljno dobri ili šta će se desiti.
Ovaj osećaj svako od nas je makar jednom iskusio u životu. Može se javiti u bilo kom aspektu života, bilo da je to fizički izgled, međuljudski odnosi, finansijska stabilnost ili profesionalne veštine.
Umerena doza nesigurnosti, koja se povremeno javlja, je potpuno normalna pojava. Međutim, ako je ona stalna i previše intenzivna predstavlja problem. Takva nesigurnost ne samo da narušava svakodnevno funkcionisanje i donošenje odluka, već može da dovede i do niskog samopouzdanja i anksioznosti.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prevaziđete intenzivnu nesigurnost.
Vrste nesigurnosti
Nesigurnost je jedinstvena i povezana je sa individualnim problemima. Ipak svaka se može svrstati u jednu od tri kategorije. To su lična, profesionalna ili nesigurnost u vezi.
Lična nesigurnost opisuje negativne načine na koje sebe doživljavate. Osoba najčešće smatra da takvo negativno viđenje imaju i drugi ljudi o njoj. U većini slučajeva vezana je za fizički izgled ili način života. Mada može doći i do krize identiteta, te se stalno preispitujete i poredite sa drugima.
Ova vrsta nesigurnosti može pojačati vašu samosvest i naterati vas da mislite da su ljudi oko vas inteligentniji, finansijski stabilniji ili uspešniji od vas.
Profesionalna nesigurnost odražava vaše strahove od nemogućnosti obavljanja posla. Posledica ove nesigurnosti može biti zanemarivanje mogućnosti za napredovanjem, pa čak i potpuna profesionalna samosabotaza.
Nesigurnost u vezi je jedna od najrasprostranjenijih. Proizilazi iz stilova u vezi. Naime, sigurni ljudi ulaze u veze sa odličnom emocionalnom inteligencijom i spremnošću za komunikaciju. Veruju da njihov partner ima na umu njihov najbolji interes i da će ih voleti i podržavati.
Sa druge strane, nesigurni ljudi imaju stalni strah od napuštanja. Često ne veruju da su dostojni ljubavi i stalno traže potvrdu. Zauzvrat, mogu postati iracionalno ljubomorni ili pokušati da kontrolišu drugu osobu kako bi izbegli da je izgube.
Zašto se javlja intenzivna nesigurnost?
Iako nesigurnost mogu izazvati različiti faktori, najčešće su to prošla iskustva. Odnosno, negativni događaji ili traume koji su ostavili trajne posledice.
U pokretače se svrstavaju i društvene norme. Stalno izlaganje idealizovanim standardima može dovesti do nepovoljnih poređenja.
Nesigurnost može da potiče i iz detinjstva. Stalna kritika roditelja vremenom dovodi do osećaja sumnje u sebe. Neretko su odnosi sa manipulativnim partnerom, pa i prijateljima uzrok ovog problema.
Saveti za prevazilaženje nesigurnosti
Prvi korak u prevazilaženju nesigurnosti jeste da prihvatite sebe takvim kakvi jeste. Morate shvatiti da niko nije dobar u svemu. Svako ima snage i slabosti. Zato prestanite da se poredite sa drugima.
Možda ćete videti prijatelje kako postižu finansijske ciljeve ili pronalaze prave partnere dok vi osećate da zaostajete. Zapamtite: svako radi svojim tempom i nalazi se na jedinstvenom putu ka uspehu.
Umesto da se držite negativnih osećanja o sebi ili da dozvolite da vam iskustvo, poput kritike, naruši samopouzdanje, prihvatite svoja osećanja. Na taj način moći ćete da spoznate svoje prave vrednosti.
Kada postavljate ciljeve, vodite računa da oni budu realni i ostvariti. U suprotnom, nećete moći da ih postignete te ćete se osećati frustrirano. Obavezno se pripremite i za neuspeh.
Neuspesi su deo života. Naizgled idealna ljubav može se pretvoriti u toksičnu vezu. Čak i ako ste veoma kvalifikovan kandidat, možda nećete dobiti posao. Ove situacije se dešavaju svima, ali ne smete dozvoliti da pokreću negativnu percepciju o sebi.
Pustite ljude koje podstiču vaše nesigurnosti, već se okružite onima koji vas ohrabraju i podržavaju. Bliski prijatelji i članovi porodice vide vaše vrednosti. Samim tim, kada se osećate nesigurno oni će vas podsetiti na vaše kvalitete.
Ukoliko ne možete sami da prevaziđete nesigurnost potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kriza identiteta – Šta je i zbog čega se javlja?
Kriza identiteta je pojava sa kojom se svaki čovek suočio u životu.
Prema definiciji, identitet je skup karakteristika, verovanja, vrednosti i iskustava koji definišu čoveka kao jedinstveno biće. Pozitivan osećaj identiteta je važan za društvenu povezanost i opšte blagostanje. Pomaže nam da razumemo sebe, formiramo smislene veze i osećamo pripadnost. Takođe, pomaže nam da upravljamo stresom, izbegnemo konflikte i nosimo se sa svim izazovima svakodnevnog života.
Identitet oblikuju ne samo unutrašnji, već i spoljašnji faktori. Naime, koliko god sami sebe definišemo, ne treba zaboraviti da nas definiše i okruženje i proživljena iskustva. Upravo taj spoljašnji uticaj dovodi do promena koje mogu da podstaknu krizu identiteta.
S obzirom da kriza identiteta može da izazove anksioznost, tugu i sumnju u sebe psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Šta je kriza identiteta?
Američko psihološko udruženje (APA) je definisalo krizu identiteta kao period neizvesnosti i konfuzije. Tokom tog perioda čovekov osećaj identiteta postaje nesiguran i nestabilan. Zbog toga dolazi do preispitivanja sopstvenih vrednosti, dugotrajnih uverenja i svrhe u životu.
Kriza identiteta se često javlja kada osoba doživi značajan životni događaj. Bolest koja menja život, gubitak posla i smrt bliske osobe – najčešći su razlozi koji vode ka ovoj krizi.
Međutim, kriza identiteta može biti izazvana i pozitivnim životnim promenama, kao što su brak, rođenje deteta ili unapređenje.
Na primer, ljudi se često previše identifikuju sa poslom koji rade. Posle imena, posao je često druga polovina vašeg predstavljanja. Ako iznenada dođe do promene u tom polju može dovesti do preispitivanja ne samo karijere, već i ko ste u svojoj srži.
Kako prepoznati krizu identiteta?
Postoje brojni znakovi koji ukazuju na krizu identiteta. Dovođenje u pitanje osnovnog razumevanja o tome ko ste je ključni znak.
Na primer, možete dovesti u pitanje svoj osnovni karakter. Da li sam ljubazna osoba? Jesam li inteligentna osoba? Jesam li poštena osoba? Neka su od pitanja koja postavljaju osobe sa krizom identiteta.
Kriza identiteta može se pojaviti i kao pitanje šta vam je najvažnije. Možete se zapitati da li ste strastveni prema stvarima za koje ste mislili da su vaša pokretačka snaga u životu. Možda se pitate koja je vaša svrha u životu i da li se razlikuje od onoga što ste mislili da jeste.
Ova pitanja prati osećaj anksioznosti, uznemirenosti i nezadovoljstva životom. Taj osećaj dovodi do čestih menjanja vrednosti. Umesto da održavate stabilan identitet u bilo kojoj situaciji, prelazite na različite vrednosti ili tendencije na osnovu toga gde se nalazite, sa kim ste u odnosima i situacije u kojoj se nalazite u tom trenutku.
S obzirom da se vaše vrednosti i uverenja stalno menjaju možda osećate da ne možete da donesete razumnu odluku. Neodlučnost se ispoljava u različitim opcijama. Čak i kada donesete odluku, sigurno ćete je preispitivati. To može dovesti do toga da se više puta predomislite ili da osećate kao neuspeh. Stoga, nisko samopouzdanje je još jedan simptom krize identiteta.
Kako prevazići krizu identiteta?
Kriza identiteta nije poremećaj. Ona je način na koji se razvijamo. Svaka životna faza nudi priliku da istražimo nove delove sebe i produbimo svoje razumevanje toga ko smo. Nažalost, kod mnogih ljudi negativno utiče na mentalno zdravlje, te je neophodno naučiti kako da se nosite sa njom.
Prva i najvažnija stvar jeste da pazite na sebe. Odnosno, naučite da prihvatite sebe onakvima kakvi jeste u ovoj fazi vašeg ličnog razvoja. Nemojte zanemarivati emocije, već obratite pažnju na svaku koja se javi. One će vam pomoći da se krećete kroz krizu identiteta i suočite sa složenim situacijama.
Stručnjaci savetuju da date sebi vremena za objektivnost. Umesto da skačete sa jedne odluke na drugu odvojite malo vremena da objektivno razmislite o svojim opcijama.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa krizom identiteta potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako razviti radne navike kod deteta?
Kako razviti radne navike kod deteta? Pitanje koje je postavio svaki roditelj bar jednom u životu.
Radne navike su temelj ličnog i profesionalnog uspeha. One nam donose odgovornost i samodisciplinu. Ujedno, pomažu da se na pravi način nosimo sa obavezama.
S obzirom da podrazumevaju planiranje, raspoređivanje vremena i izvršavanje zadataka, radne navike nas uče kako da isplaniramo svoje vreme da bismo bili efikasni. Samim tim doprinose i napretku u školovanju, a kasnije i u karijeri.
Pozitivno utiču i na samopouzdanje. Naime, kada vidimo da možemo da postignemo ciljeve uz trud, raste vera u sopstvene sposobnosti. Imajući u vidu značaj koji imaju veoma je važno da dete u ranim godinama razvije radne navike.
Razvijanje radnih navika kod deteta je proces koji zahteva strpljenje, doslednost i dobru komunikaciju. Radne navike se ne stiču preko noći, ali kada se jednom uspostave, deca postaju organizovanija, odgovornija i samostalnija.
Da bi vam pomoglo u tome psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da razvijete radne navike kod svog mališana.
Kako razviti radne navike kod deteta? Podstičite ih da budu uporni
Čuveni američki pisac Dale Carnegie je početkom 20. veka izjavio: „Većinu važnih stvari na svetu postigli su ljudi koji su nastavili da pokušavaju kada se činilo da uopšte nema nade“. Ova njegova rečenica na najjednostavniji način opisuje suštinu radnih navika.
Upornost je osnovna karakteristika uspešnih ljudi. Međutim, deca često odustaju nakon prvog neuspelog pokušaja. Možda ćete ih čuti kako kažu: „Ne mogu ovo da uradim“, „Preteško je“ ili samo žele da završe zadatak što je pre moguće. Nedostaju im veštine da na drugi način pristupe zadatku, te ih vi morate podstaći da istraju u njegovom rešavanju.
Obavezno podsetite svoje dete na prethodne uspehe sa sličnim zadacima. Time ćete ga motivisati da pronađe drugi način kako da obavi svoj zadatak. Korisnije je naučiti tri načina za rešavanje jednog problema nego naučiti jedan način rešavanja tri problema!
Uvedite radne navike u dnevnu rutinu
Kao odgovor na pitanje kako razviti radne navike kod deteta stručnjaci ističu dobru rutinu. Ona treba da obuhvati, pre svega, dosledno vreme za domaće zadatke.
U tome vam može pomoći pomodoro tehnika učenja. Ova tehnika obuhvata učenje u intervalima, tj. učenje 25 minuta, a zatim pauzu 5 minuta.
Osim učenja, u rutinu uvedite i kućne zadatke. Pospremanje igračaka, pomoć u kuhinji, sređivanju – samo su neki od poslova koji će pomoći da razvije radne navike. Ujedno, učiniće da se oseća važnim.
Obratite pažnju da dete ne pretrpavate obavezama. Postavite realna očekivanja. Na osnovu njih postepeno povećavajte zadatke u skladu sa uzrastom.
Kako razviti radne navike kod deteta? Usadite odgovornost i obrazujte ih o poslu
Sigurni smo da je svako od nas kada je bio mali čuo svoje roditelja kako kažu: „Moraš da uradiš domaći pre nego što možeš da se igraš“.
Verovali ili ne, ovo je odličan način da svojoj deci usadite pozitivnu radnu etiku. To znači da je ključna komponenta lekcije da dete naučite da mora da se potrudi pre nego što dobije luksuz. Odnosno, pre nego što uživa u stvarima koje voli.
Da bi postao odgovoran, mališan mora da shvati da njegovi postupci imaju posledice. Na primer, ako vaše dete odluči da ne uči za test, morate mu objasniti da neobavljanje posla može značiti da neće uspeti. Zatim, razgovarajte s njim o tome šta može učiniti neuspeh.
Iako je igranje zabavnije od učenja, loši rezultati u školi mogu izazvati probleme. Oni se odnose ne samo na napredovanju u školovanju, već i kasnije tokom karijere, uključujući i brojne konflikte u radnom okruženju.
Ukoliko niste sigurni kako da razvijete radne navike kod svog deteta kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Potpuna svesnost – Kako je postići?
Potpuna svesnost, tj. mindfulness predstavlja sposobnost da razumete svoje misli, emocije i ponašanja i kako su one u skladu sa vašim vrednostima i kako vas drugi doživljavaju.
Prema definiciji koju su dali psiholozi Shelley Duval i Robert Wicklund to je „sposobnost da se fokusirate na sebe i na to kako se vaši postupci, misli ili emocije usklađuju ili ne usklađuju sa unutrašnjim standardima“.
Ako ste veoma samosvesni, možete objektivno da procenite sebe, upravljate svojim emocijama, uskladite svoje ponašanje sa svojim vrednostima. Ujedno, pravilno da razumete kako vas drugi doživljavaju.
Potpuna svesnost je moćan alat za poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Nažalost retka je veština, jer mnogi od nas upadaju u emocionalne interpretacije svojih okolnosti. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da je razvijete.
Ključni principi potpune svesnosti
Potpuna svesnost se deli u dve grupe.
Privatna uključuje svest o unutrašnjim aspektima sebe, kao što su misli, osećanja i stavovi. Na primer, osećaj nervoze pre održavanja govora i interno prepoznavanje te anksioznosti.
Javna samosvest se odnosi na to kako sebe doživljavamo iz perspektive drugih. To je svest o tome kako izgledamo i kako nas drugi procenjuju. Na primer, shvatanje da bi nam drugi mogli suditi na osnovu našeg izgleda ili ponašanja u društvenim okruženjima.
Bez obzira o kojoj je reč, potpuna svesnost se zasniva na 4 principa.
- Prisustvo u sadašnjem trenutku. Odnosno, fokusiranje na ono što se sada događa, umesto da razmišljamo o prošlosti ili budućnosti.
- Prihvatanje bez osude. Pri čemu svoje misli i osećanja sagledavamo realno, bez etiketiranja kao „dobre“ ili „loše“.
- Svesno disanje pomaže u smirivanju uma i smanjenju stresa.
- Povezanost sa telom podrazumeva osluškivanje signala tela. Na taj način postajemo svesniji svojih fizičkih senzacija.
Prednosti praktikovanja mindfulnessa
Potpuna svesnost donosi brojne prednosti. Biti svestan sebe pomaže da donesemo odluke koje su u skladu sa našim vrednostima i uverenjima. Sa druge strane, razumevanje nečijih emocija i ponašanja povećava empatiju. Samim tim doprinosi boljoj komunikaciji i boljim međuljudskim odnosima.
Praktikovanje mindfulnessa omogućava prepoznavanje emocionalnih pokretača. Time je obezbeđeno bolje upravljanje stresom. Takođe, poboljšava fokus i koncentraciju i pomaže u boljem razumevanju i kontroli emocija. Zahvaljujući mindfulnessu impulsivnost zamenjujemo svesnijem reagovanju, te je omogućeno bolje donošenje odluka.
Kako praktikovati potpunu svesnost?
Da biste izgradili smislen i svrsishodan život, ključno je odvojiti vreme da pažljivo identifikujete svoje prave vrednosti. Jasan osećaj šta vam je najvažnije omogućava vam da se krećete kroz život na svestan način.
Vrednosti deluju kao putokazi koji usmeravaju vaše ponašanje i oblikuju vaše ciljeve na korisne načine. Bez jasnog osećaja za svoje vrednosti, možda ćete imati osećaj da prolazite kroz život bez svrhe ili pravca.
Otkrivanje vrednosti postavlja osnovu za određivanje posla koji želite. Upravo taj posao koji vas ispunjava povećava vaš nivo sreće i blagostanja.
Potrudite se da sagledate svoje misli i uverenja. Naročito ona koja izgledaju tako duboko ukorenjena u vama da ih uzimate zdravo za gotovo. Znajte da mnoga od njih ne dele drugi ljudi. To će vam omogućiti da gledate na ljude i događaje iz svesnije neutralnije perspektive. Odnosno, moći ćete da se odmaknete od svog uobičajenog pristupa ljudima i aktivnostima i izaberite da posmatrate na što nepristrasniji način.
Nemojte zanemariti brigu o sebi. Kada odlučite da više vodite računa o svom zdravlju, birate da postanete svesniji toga kako vaše ponašanje pozitivno i negativno utiče na vaše zdravlje. Zato razmotrite kako vaši postupci utiču na vaše fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje. Povećanje svesnosti negativnih uticaja na zdravlje je put ka oslobođenju od njih.
Potpuna svesnost podrazumeva i negovanje svesnih odnosa. Naučite da obratite pažnju na to koji ljudi u vašem životu crpe vašu energiju i emocije više nego što pruažaju bogatstvo, smisao i vitalnost vašem životu.
Umesto vremena sa takvim osobama, okrenite se onima zbog kojih se osećate bolje. To su ljudi koji vas aktivno podstiču da sledite svoje snove, poštujete svoje vrednosti i brinu o onome što je u vašem najboljem interesu, a ne u njihovom.
Ukoliko ne umete sami da razvijete potpuno svesnost psihološko savetovalište Sana vam može u tome pomoći.
Pročitaj Više
Visoko funkcionalna depresija – Koji su njeni potencijalni uzroci?
Visoko funkcionalna depresija je sve češći problem savremenog doba.
Kada su u pitanju naše emocije, svi imamo uspone i padove. Ipak, kod nekih teži periodi mogu biti uporniji i dugotrajniji, čak i kada se čini da im sve u životu ide dobro. Mnogi od njih, zapravo, se suočavaju sa visoko funkcionalnom depresijom.
Ovaj oblik depresije nije zvanična medicinska dijagnoza. Koristi se za opisivanje depresije kod osoba koje spolja deluju uspešno i produktivno, ali se unutra bore sa ozbiljnim emotivnim teškoćama. To znači da osoba obavlja sve neophodne zadatke. Počev od odlaska na posao i brige o porodici, pa do viđanja sa prijateljima – dan je potpuno ispunjen. Međutim duboko u sebi nosi se sa tugom ili brigom.
Ukoliko potraje visoko funkcionalna depresija može postati hronična, te je ne treba zanemariti. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njoj.
Koji su potencijalni uzroci visoko funkcionalne depresije?
Visoko funkcionalna depresija može biti izazvana raznim faktorima. Razumevanje uzroka vaše depresije je ključno za upravljanje simptomima.
Stresni događaji su vodeći pokretači problema. Gubitak posla, rastanak, suočavanje sa finansijskim problemama – neki su od najčešćih.
Ne treba zanemariti ni faktore okoline. Naime, vaše okruženje igra veliku ulogu u mentalnom zdravlju. Samim tim, može biti i uzročnik za probleme sa njim. Na primer, konstantni stres na poslu ili život u bučnom, prepunom gradu mogu izazvati osećaj depresije.
U uzročnike se svrstavaju i konflikti u odnosima. Stalne nesuglasice ili svađe sa voljenim osobama, prijateljima ili saradnicima mogu vremenom dovesti do visoko funkcionalne depresije.
Suočavanje sa hroničnom bolešću ili privremenim zdravstvenim stanjem, takođe, može biti pokretač ovog problema. Tome može doprineti i genetika. Odnosno, veća je verovatnoća da se javi ukoliko je u porodici već registrovan neki oblik depresije.
Kako prepoznati visoko funkcionalnu depresiju?
Visoko funkcionalna depresija obično nije jasno uočljiva. Razlog za to leži u činjenici da se osoba bori sa hroničnim osećajem tuge, beznađa ili iscrpljenosti, ali to ne pokazuje spolja. Ipak, postoje određeni emocionalni, kognitivni i bihevioralni znaci koji mogu ukazivati.
Osećati se tužno češće nego što osećate radost i sreću, uz normalno obavljanje svih poslova, karakteristični je znak. Obično je praćen umorom, čak i nakon dovoljno sati sna. Mada se neretko javljaju i problemi sa spavanjem. Naročito poteškoće pri uspavljivaju.
Osobe koje pate od visoko funkcionalne depresije su perfekcionisti, te su sklone samokritici. Pojedini, pak, pokazuju nisko samopouzdanje, dok drugi ispoljavaju razdražljivo ponašanje.
Zbog nedostatka interesovanja i osećaja umora može se javiti i nedostatak motivacije. Ovaj simptom se teže uočava, jer ljudi sa visoko funkcionalnom depresijom često izgledaju motivisani.
Socijalna distanca je još jedan simptom. Posebno kada je reč o udaljavanju od bliskih prijatelja i porodice.
Kako se nositi sa visoko funkcionalnom depresijom?
Upravljanje visoko funkcionalnom depresijom može biti izazovno, ali sa pravim strategijama osećate ćete se bolje.
Prvi i najvažniji korak jeste da priznate i prihvatite da je doživljavate. Razgovarajte o svojim osećanjima sa nekim kome verujete. To može biti prijatelj, član porodice ili psiholog. Ako vam je razgovor sa nekim u početku previše težak, pokušajte najpre da zapišete svoja osećanja.
Da biste ublažili simptome unesite određene promene u životu, koje mogu pozitivno da utiču. Možda je to više sna, zdravija ishrana, redovno vežbanje ili neka aktivnost u kojoj ćete uživati.
Ove i slične strategije čine važan deo borbe sa visoko funkcionalnom depresijom. Za oslobađanje od nje neophodna je i stručna pomoć. Zato kontaktirajte još danas psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Koji su najčešči mitovi o stresu?
Mitovi o stresu su prisutni iako živimo u modernom dobu.
Skoro svako je bar jednom u životu doživeo stres. Ovaj evolutivni odbrambeni mehanizam je dizajniran da nam pomogne da se nosimo sa brojnim izazovima. Stres na poslu postao je sastavni deo radne nedelje zaposlenih. Mada su i mnoge porodične obaveze i problemi česti stresori.
Nažalost, stres je nekad nemoguće izbeći. Bez obzira da li dolaziti iznutra (intrinzično) ili izvan osobe (spoljašnje), ključno je znati kako upravljati stresom. Da bi vam u tome pomoglo, psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su najčešći mitovi o stresu.
Stres je uvek loš za vas
Činjenica: Ponekad stres može biti dobra stvar.
Prema ekspertima sa Univerziteta California Berkley, nije svaki stres negativan. Akutni ili kratkoročni stres je koristan. Određeni nivo stresa koji ne traje dugo može učiniti osobu budnijom, poboljšavajući njeno ponašanje i spoznaju.
Sa druge strane, dugotrajni ili hronični stres je iscrpljujući. Kako je osoba konstantno izložena stresorima, dolazi do problema sa pamćenjem, kao i naglih promena u raspoloženju. Takođe, postaje ranjivija na psihičke probleme, uključujući i depresiju.
Stres je isti za sve
Činjenica: Stres je subjektivan.
Stres je lično i subjektivno iskustvo koje potiče iz različitih izvora i dovodi do različitih ishoda. Stresor za jednu osobu možda uopšte ne smeta drugoj.
U osnovi, stres se deli u 3 grupe. Tipičan stres proizilazi iz posla, škole, porodičnih problema i svakodnevnih obaveza. Iznenadni stres je izazvan životnom promenom poput razvoda, gubitka posla ili dijagnoze opake bolesti. Dok je traumatski stres uzrokovan događajima kao što su masovna pucnjava, prirodne katastrofe i mnogi drugi.
Ljudi se mogu nositi sa određenim vrstama stresa bolje od drugih ili se mogu brže oporavljati. Ipak, generalno govoreći, sa svakodnevnim stresom se mnogi lakše suočavaju nego sa iznenadnim stresom ili stesom izazvanim traumatičnim događajem.
Nega o sebi je lek za svaki stres
Činjenica: Briga o sebi ne funkcioniše uvek na isti način.
„Briga o sebi“ je trenutno toliko popularna reč u svetu. Pojedini, čak, redovni manikir i kupanje penušavom kupkom smatraju blagotvornim. Iako ovo mogu biti odlične strategije za opuštanje, malo je verovatno da će doći do korena stresora.
Najzdraviji oblik brige o sebi vezan je za vaše vrednosti. Šta vas pokreće? Šta vam najviše znači? Šta vas čini srećnim? Odgovori na ova i slična pitanja mogu vam pomoći da se osećate bolje. Samim tim i da se lakše izborite sa stresnim situacijama.
Uvek možete videti da je neko pod stresom
Činjenica: Simptomi stresa su različiti.
Stres može imati širok uticaj na emocije, raspoloženje i ponašanje. Odnosno, može se manifestovati na mnogo različitih načina. To znači da nije uvek lako reći kada ili da li je neko pod stresom. Upravo zato se kao česti mitovi o stresu navodi pogrešno uverenje da ćete osobu pod stresom uvek prepoznati.
Uobičajeni znaci stresa uključuju promene raspoloženja, brz govor ili povlačenje iz društva. Oni su i lako uočljivi drugima. Međutim, simptomi kao što su preterana zabrinutost, anksioznost ili depresija možda neće biti tako očigledni.
Stres je najbolji motivator
Činjenica: Motivacija i stres nisu iste stvari.
Ovo je definitivno jedno od najzanimljivijih pogrešnih mišljenja kada su u pitanju mitovi o stresu.
Ljudi često smatraju da najbolje rade kada su na stresnoj granici. Na primer, efikasniji su kako se rok za završetak posla bliži. Nažalost, često mešamo stres sa motivacijom, te dozvoljavamo da on preovlada.
Postoje zdraviji i efikasniji načini da se motivišete umesto oslanjanja na stresne alternative. Razmislite koliko biste bili mirniji i opušteniji da ste zadatak počeli na vreme. Ne samo da se ne biste suočili sa strahom i panikom zbog mogućeg neispunjenja roka, već i sa rizikom od grešaka. Ne treba zanemariti ni slobodno vreme koji biste dobili redovnim obavljanjem posla.
Ukoliko ne znate kako da upravljete stresnim situacijama psihološko savetovalište Sana može vam u tome pomoći.
Pročitaj Više