Da li je motivacija uvek dobra?
Motivacija je, prema definiciji, unutrašnja sila ili energija koja pokreće ljude na određene akcije, postizanje ciljeva ili ostvarenje određenih potreba. Zapravo, ona je suštinski element koji određuje zašto se ljudi ponašaju na određeni način i šta ih inspiriše ili pokreće da tako deluju.
Iako mnogi zanemaraju njen značaj, motivacija je osnova našeg uspeha. Upravo nam ona pomaže da ostanemo usmereni, istrajni i posvećeni. Ujedno nas inspiriše da učimo i prevazilazimo prepreke. To doprinosi ličnom razvoju i unapređenju kvaliteta života.
Bez motivacije, ljudi ne samo da odustaju od svojih ciljeva, već se suočavaju i sa osećajem nezadovoljstv, dok pojedini čine greške koje sputavaju napredovanje.
Faktori koji utiču na motivaciju
Motivacija može zavisiti od različitih faktora. Pre svega, od ličnih ciljeva i vrednosti. Naime, ljudi su motivisani kada imaju jasno definisane ciljeve i kada osećaju da su te aktivnosti u skladu s njihovim vrednostima.
Samopouzdanje je, takođe, jedan od važnih pokretača. Kada je osoba svesna svog znanja i vrednosti, tj. kada veruje u svoje sposobnosti, ima veći nivo motivacije da postigne ciljeve.
U faktore se svrstavaju i spoljašnji uslovi. Podrška, pohvale i priznanja od strane porodice, prijatelja ili kolega mogu snažno uticati na motivaciju. Zatim, nagrade, bilo da su materijalne ili nematerijalne, dodatno podstiču osobu na delovanje.
Vrste motivacije
Motivacija može biti unutrašnja i spoljašnja.
Unutrašnja motivacija dolazi iznutra. Odnosno, iz osećaja ličnog zadovoljstva, interesovanja i ispunjenja. Ljudi su unutrašnje motivisani kada obavljaju aktivnost zbog toga što ih ona sama po sebi ispunjava, a ne zbog nagrade ili pritiska iz spoljašnje sredine.
Primer unutrašnje motivacije je učenje novog jezika, jer vas zanima kultura i želite da je bolje upoznate. Ili bavljenje sportom, jer vam je prijatna aktivnost. Čak i čišćenje sobe za ljude koji vole da im sve bude uredno spada u unutrašnju motivaciju.
Ono po čemu se ističe unutrašnja motivacija jeste dugotrajni karakter. Ljudi su obično posvećeniji aktivnostima koje su im lično značajne. Ova vrsta pruža i veće zadovoljstvo. Neretko vodi i ka većoj kreativnosti i inovativnosti.
Spoljašnja motivacija, baš kao što naziv kaže, dolazi iz spoljašnjih faktora. To mogu biti nagrade, priznanja, pohvale, ali i kazne. U ovim slučajevima ljudi obavljaju aktivnost radi postizanja konkretnog cilja ili izbegavanja negativne posledice.
Primer spoljašnje motivacije je rad na projektu kako biste dobili povišicu ili izbegli gubitak posla. Ili, učestvovanje u sportu u želji da osvojite nagradu. Karakterističan primer je i učenje za ispit koji vam nije omiljen kako biste prošli godinu.
Spoljašnja motivacija je brza motivacija. To znači da ona brzo pokreće ljude na akciju. Samim tim ima kratkoročni efekat. Ipak, nosi dozu praktičnosti. Kod zadataka koji nisu lično značajni, ali su neophodni, ova vrsta motivacije predstavlja efikasan pokretač.
Da li je bolja unutrašnja ili spoljašnja motivacija?
Unutrašnja i spoljašnja motivacija drugačije utiču na ljudsko ponašanje. Istraživanja su pokazala da nuđenje preteranih eksternih nagrada za ponašanje koje već dovodi do interne nagrade može da smanji unutrašnju motivaciju. Ovaj fenomen je poznat kao efekat preteranog opravdavanja.
Najbolji primer toga jeste studija iz 2008. godine. U njoj su deca nagrađena za igru igračkom za koju su već izrazili interesovanje da se igraju. Nakon što su igračku dobila kao nagradu postala su manje zainteresovana za nju.
Međutim, to ne znači da je spoljašnja motivacija loša stvar. Ona je veoma korisna, jer se njome izbegava prokrastinacija.
Idealno je kada se unutrašnja i spoljašnja motivacija kombinuju. Balans između njih vodi ka većem uspehu i dugotrajnom zadovoljstvu.
Ukoliko sami ne možete da pronađete motivaciju u aktivnostima koje obavljate potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Ksenoglosofobija – Zašto se javlja strah od pričanja na stranom jeziku?
Ksenoglosofobija je specifičan strah od stranih jezika. To ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „xeno“, što znači „strano“, „glosso“ tj. „jezik“ i „phobia“. U bukvalnom prevodu jeste strah od govora na stranom jeziku.
Iako je učenje stranog jezika uzbudljivo, doza strepnje i nervoze postoji kod svakog. To je sasvim normalna pojava izazvana neizvesnošću od nepoznatog. Takođe, i željom za ostvarivanjem dobrih rezultata. Odnosno, pokazivanjem dobrih jezičkih veština.
Međutim, ukoliko strah od govora na stranom jeziku izaziva esktremnu anksioznost reč je o ozbiljnom problemu. Bez obzira što ksenoglosofobija spada u specifične fobije istraživanja pokazuju da oko dve trećine odoba oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku. Ukoliko se ne reši na vreme može da dovede do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Zašto se javlja ksenoglosofobija?
Mnogi aspekti upotrebe i učenja stranog jezika mogu da izazovu anksioznost. Ipak, ksenoglosofobija je u većini slučajeva prouzrokovana strahom od neuspeha. U želji da se izbegnu bilo kakve greške pri govoru javlja se osećaj nelagodnosti. On često izaziva dodatnu nesigurnost, naročito kod osoba sa manjkom samopouzdanja.
Trauma ili negativno iskustvo su još jedan čest pokretač problema. Ranija neprijatna iskustva, poput poniženja u školi ili negativnih komentara tokom učenja jezika, mogu dovesti do dugotrajnog straha od ponovnog izlaganja stranom jeziku.
Ksenoglosofobija može biti povezana i sa strahom od javnog nastupa. Ponekad i sa poteškoćama u učenju ili kognitivnim izazovima, kao što su disleksija ili problemi sa pamćenjem. Ove poteškoće otežavaju učenje. Samim tim povećavaju osećaj frustracije i straha od stranog jezika.
Ne treba zanemariti ni kulturološke faktore i predrasude. Kod pojedinaca može postojati duboko ukorenjena odbojnost prema određenim kulturama ili jezicima. Rezultat toga jeste anksioznost pri susretu s tim jezikom.
Koji su simptomi straha od stranih jezika?
Kao i kod svake fobije, simptomi mogu varirati od blagih do teških. U suštini, ksenoglosofobija predstavlja specifičnu reakciju anksioznosti jer je ograničena na specifičnu situaciju koja utiče na ljude koji obično nemaju anksioznost.
Pojavljuje se neposredno pre strašne situacije, tj. izlaganja stranom jeziku. Mada simptomi mogu nastupiti i mnogo ranije, pri samoj pomisli na konverzaciju.
Simptomi mogu uključivati napade panike. Zatim, kratak dah, nepravilan rad srca, sušenje ustiju. Prate ih ponekad mučnina, prekomerno znojenje, drhtavica.
Kako prevazići ksenoglosofobiju?
Terapija za ksenoglosofobiju uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih pristupa, postepenog izlaganja i drugih strategija za upravljanje anksioznošću.
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže ljudima da identifikuju i prepoznaju iracionalne misli i strahove. Ujedno, da nauče kako da negativne misaone obrasce zamene realističnijim stavovima prema učenju jezika.
Terapija izloženosti podrazumeva postepeno izlaganje izvoru straha. Osoba se prvo suočava sa lakšim situacijama, kao što je slušanje stranog jezika bez potrebe za reakcijom. Svaka sledeća seansa vodi ka novim, težim izazovima u vezi stranog jezika. Na taj način se povećavaja tolerancija na anksioznost koju izaziva ksenoglosofobija.
U ostale terapije spadaju i tehnike opuštanja, kao i mobilne aplikacije koje nude prilagođene korake i podstiču korisnike da napreduju sopstvenim tempom.
Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od stranog jezika potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Jo-jo veza
Jo-jo veza, nažalost, je postala česta pojava modernog doba.
Odnosi dvoje ljudi u vezi veoma su složeni. Iako se zasnivaju na bliskosti, poštovanju, vernosti i strasti, ne znači da će biti uvek savršeni. U pojedinim situacijama nastupiće nesiglasice koje mogu dovesti do problema. Upravo tada je važna komunikacija u partnerskim odnosima kako biste ih zajedno rešili.
Nažalost, ponekad je raskid najbolje rešenje za jedan par. Međutim, postoje i parovi koji se vrlo brzo pomire nakon raskida. Ukoliko se ovaj obrazac ponavlja nakon svake svađe reč je o jo-jo vezi.
Jo-jo veza je oblik veze sa puno raskida i ponovnih pomirenja. Ovi ciklusi mogu varirati po učestalosti i trajanju. Obično ih karakterišu periodi intenzivne bliskosti praćeni sukobima i razdvajanjem. Takođe, primetna je emocionalna nestabilnost. Odnosno, veza je obeležena visokim emocionalnim usponima i dubokim padovima.
Zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama?
Jedan od primarnih razloga zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama jeste strah od samoće. Mnogi radije biraju da imaju stalno nekog poznatog kraj sebe, čak i ako je veza nestabilna. Razlog za to leži u činjenici da smatraju da biti singl donosi veliku neivesnost sa kojom nisu spremni da se suoče.
Ovome doprinosi i duga zajednička istorija. Zajednički prijatelji, zajedničke aktivnosti i hobiji, kao i brojne lepe uspomene doprinose težnji da se veza ponovo razvije. Samim tim se sa svakim pomirenjem pojačava nada da će se partner promeniti, te da će se veza vremenom poboljšati.
Uprkos nestabilnosti neretko je prisutna snažna emocionalna ili psihološka zavisnost. Naime, nekima je potreban partner da bi se osećali potpuno ili srećno. Takav stav otežava oslobađanje, te se i dalje održava jo-jo veza.
Nisko samopouzdanje je još jedan uzrok ovih veza. Pojedinci se osećaju nedostojnim zdravijeg odnosa ili smatraju da ne mogu da nađu boljeg. Ovo verovanje ih može držati zaglavljenima u nezdravom ciklusu.
Psihološki uticaj jo-jo veza
Jo-jo veze mogu imati značajne negativne psihološke efekte na pojedince. Ciklus raskida i ponovnog pomirenja je težak i naporan. Nakon izvesnog vremena dovešće do emocionlne isrcpljenosti, praznine, pa i nezadovoljstva.
Nepredvidljivost odnosa sa partnerom izaziva anksioznost i osećanje nesigurnosti. Osoba razvija konfliktna osećanja, pitajući se da li da ostane ili ode. Dok ponovljena razočaranja i emocionalna previranja mogu doprineti nastanku depresije.
Jo-jo veza utiče i na samopouzdanje. Čak i jake ličnosti u stalnom ciklusu napretka i stagniranja počinju da preispituju svoje vrednosti. To stvara pogodne uslove za pad samopouzdanja, te ostaju u nezdravoj vezi.
Kako se osloboditi jo-jo odnosa?
Prvi korak u oslobađanju od jo-jo veze je priznavanje obrasca. Prepoznavanje da vezu karakteriše ciklus raskida i pomirenja koji se ponavlja je ključno. Zato dobro razmislite koji problemi dovode do raskida. Zatim, kako se osećate kada ste vezi i nakon raskida. Razmotrite i razloge zbog kojih ste stalno spremni na pomirenje. Da li su oni zasnovani na strahu, zavisnosti ili istinskoj ljubavi i kompatibilnosti?
Postavljanje jasnih granica je od suštinskog značaja za prekid ciklusa. Granice mogu uključivati ograničavanje kontakta tokom raskida i jasne smernice za komunikaciju.
Stručnjaci naglašavaju da plan za ovakav odnos može obezbediti strukturu i jasnoću. On treba da obuhvati aktivnosti tokom raskida, kao što je fokusiranje na brigu o sebi. S obzirom da postoji mogućnost pomiranje plan mora da sadrži i jasne kriterijume za razmatranje pomirenja. Na taj način možete biti sigurni da su prošla pitanja rešena i da su oba partnera posvećena promeni. Obavezno postavite dugoročne ciljeve za vezu i lični rast, kako biste ostvarili međusobnu usklađenost i podršku.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa jo-jo odnosom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od žena – Zašto se javlja i kako se leči?
Strah od žena, verovali ili ne, postoji.
Ginofobija, kako se stručno naziva, predstavlja specifičnu fobiju, koja je vrsta anksioznog poremećaja. Karakteriše je intenzivan i iracionalan strah od žena. Upravo to ukazuje i sam naziv. Ime potiče od grčkih reči „gunē“, što znači „žena“ i „phobos“, tj. „strah“.
Generalno, ginofobiju ne treba mešati sa mizoginijom. Odnosno, sa mržnjom, prezirom i predrasudama prema ženama. Dok je ginofobija zasnovana na anksioznosti i uključuje reakciju na strah, mizoginija je štetan naučeni kulturni stav.
Strah od žena nije naveden kao poseban poremećaj u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5). Ipak, to ne znači da ne utiče na svakodnevne aktivnosti. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva uzroke problema.
Zašto se javlja strah od žena?
Kao i kod drugih specifičnih fobija, tačan uzrok nije otkriven. Zbog toga stručnjaci ističu da je ginofobija kompleksni problem.
Vodeću ulogu za njen razvoj ima traumatično iskustvo. Naime, prethodna loša iskustva sa ženama, kao što su fizičko ili psihičko zlostavljanje, zanemarivanje, pa i seksualno uznemiravanje mogu da dovedu do problema. Čak i prisustvo traumatičnog događaja od strane žene u vidu posmatrača, a ne žrtve stvara pogodne uslove. Ovo je naročito izraženo kod osoba sa socijalnom anksioznošću, jer se one već plaše interakcije sa ljudima.
Na strah od žena mogu uticati i iskustva koja naglašavaju stroge rodne uloge, te gledaju na žene u negativnom svetlu.
U faktore se svrstava i genetika. Istraživanja pokazuju da ako jedna osoba u porodici ima fobiju, postoji šansa da će i neko drugi u porodici imati.
Kako se manifestuje strah od žena?
Trenutni, nerealni strah ili zabrinutost kada vidite ili razmišljate o ženama karakteristični je znak. Prate ga anksioznost koja postaje sve intenzivnija kako se žena približava. Javljaju se i fizički simptomi. Najčešće su to mučnina, znojenje, vrtoglavica, kratak dah, lupanje srca, bol ili stezanje u grudima, pa i stomačne tegobe.
Osobe su svesne da je njihov strah od žena neopravdan ili preuveličan, ali ne mogu ga kontrolisati. Zato radije biraju da se drže podalje od žena, kao i svih događaja na kojima ih mogu susresti. Ovakvo ponašenje vodi ka socijalnoj izolaciji, koja pak stvara uslove za razvoj depresije.
Da bi mogli da se izbore sa anksioznošću koju izaziva ginofobija pojedini ljudi se okrenuću upotrebi psihoaktivnih supstanci. Samim tim postoji rizik od pojave bolesti zavisnosti.
Osobe koje pate od ginofobije imaju i poremećaje spavanja i probleme sa koncentracijom.
Kako se leči ginofobija?
Ukoliko se ne leči, strah od žena može potpuno da razori poslovni, društveni i lični život. Terapija izloženosti i kognitivna bihejvioralna terapija su 2 najčešća oblika psihoterapije koja se koriste.
Kognitivna bihejvioralna terapija pomaže osobi da prepozna štetne misli i povezana ponašanja sa ženama. Istovremeno je uči kako da ove misaone obrasce razvije u pozitivno mišljenje i ponašanje.
Terapija izloženosti, kao što joj naziv kaže, predstavlja postepeno izlaganje izvoru straha. Psiholog će polako izlagati klijenta slikama ili interakcijama sa ženama kako bi mu pomogao da steknu bolje mehanizme suočavanja, uključujući tehnike opuštanja za upravljanje neprijatnim simptomima.
Nerealni strah od žena neće sam nestati, zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako prepoznati narcisoidno zlostavljanje?
Narcisoidno zlostavljanje, nažalost, nije retka pojava u modernom dobu. Naročito u partnerskim vezama.
U pitanju je vrsta emocionalnog zlostavljanja koja dolazi od osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti. Iako mnogi smatraju da su narcisoidne osobe one koje uvek sebe stavljaju u prvi plan i ističu svoju važnost, zapravo, se radi o psihičkom poremećaju koji može imati i druge aspekte. Naime, pod time se podrazumeva i neuvažavanje tuđih potreba i niska empatija, što može dovesti do štetnog, toksičnog, uvredljivog ponašanja.
Kod prikrivenih narcisa poremećaj se ispoljava osećajem nesigurnosti i ljubomore, pa i osećajem da su oni žrtve.
Bez obzira na način ispoljavanja, narcisoidno zlostavljanje ne treba zanemariti.
Razumevanje ciklusa narcisoidnog zlostavljanja
Narcisoidno zlostavljanje prati jasan i cikličan obrazac koji se sastoji od tri ključne faze: idealizacije, devalvacije i odbacivanja. Ovaj ciklus se može ponavljati tako da žrtva ulazi u neprekidnu petlju emocionalnog nemira.
Početna je faza idealizacije. Karakteriše je preterano divljenje i pažnja, te se naziva često i „faza bombardovanja ljubavi“. Narcis projektuje idealizovanu sliku o sebi, pokazujući šarm, empatiju i naklonost kako bi namamio žrtvu u vezu.
Kako veza napreduje, narcis postepeno prelazi sa obožavanja na kritiku. Faza devalvacije je obeležena emocionalnim povlačenjem i ponižavajućim ponašanjem. Nasilnik podriva žrtvino samopoštovanje, što dovodi do konfuzije i sumnje u sebe. Nedoslednost između početne idealizacije i naknadne devalvacije stvara psihološku zavisnost, jer žrtva teži da vrati idealnog partnera kakav je bio na početku veze.
U završnoj fazi, narcis naglo prekida vezu ili se postepeno udaljava. Ovo odbacivanje uključuje ne samo emocionalno, već i fizičko napuštanje. Međutim, ono obično nije trajno. Nakon izvesnog vremena narcis se vraća žrtvi pokrećući ponovo fazu idealizacije.
Koji su znaci narcisoidnog zlostavljanja?
S obzirom da postoji faza idealizacija, koje se ponavlja, narcisoidno zlostavljanje je teško primetiti. Ipak, postoje određeni znaci koji ukazuju na njegovo postojanje.
Gaslajting je jedan od najčešćih. Narcisoidni zlostavljač negira svoje loše ponašanje prema vama, pretvarajući se da se ne seća događaja koji ste opisali ili da ne razumete način na koji su se stvari „stvarno“ desile. U pojedinim situacijama može vas čak optužiti da lažete. Ova taktika emocionalne manipulacije izaziva sumnju kod žrtve, što je čini ranjivijom u kasnijem zlostavljanju.
Ignorisanje ličnih granica, takođe, spada u znake narcisoidnog zlostavljanja. Provera vašeg telefona, čitanje poruka, praćenje – uobičajene su radnje narcisa kojima narušava vašu privatnost. Pokušaji da postavite zdrave granice dovode do besa i novih optužbi.
Narcisoidni zlostavljači često odbijaju odgovornost za svoje postupke, te krivicu za svoje greške prebacuju na žrtvu. Pojedini čak konstantno kritikuju svoje žrtve. Vaš govor, izgled, ponašanje, pa i zvuk glasa mogu biti predmet kritike. To vremenom stvara osećaj da sve što radite je pogrešno. Samim tim i vaše samopouzdanje sve više nestaje.
Narcisi su poznati i po stvaranju okruženja u kojem se žrtva oseća stalno nesigurno i van kontrole. Ovo može uključivati nepredvidive reakcije ili iznenadne promene raspoloženja, koje izazivaju dodatni nemir. Zbog toga žtrva postaje podložnija daljoj manipulaciji.
Iskorišćavanje emocionalne ranjivosti je još jedan znak narcisoidnog zlostavljanja. Tada zlostavljač koristi osetljive informacije koje mu je u poverenju rekao partner kako bi manipulisao njime.
Ukoliko ste u vašoj vezi prepoznali neke znake narcisoidnog zlostavljanja potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja strah od napuštanja i kako ga prevazići?
Strah od napuštanja predstavlja iracionalan, neopravdan strah da će vas ljudi koje volite ostaviti fizički i/ili emocionalno.
Svi se ponekad brinemo da ćemo izgubiti voljenu osobu ili da će nas partner ostaviti. To je sasvim normalna pojava koja je sastavni deo života.
Međutim, kod nekih ljudi briga je prisutna stalno i javlja se bez ikakvog razloga ili povoda. Oni nikada ne prestaju da se plaše da bi mogli biti izostavljeni, ostavljeni ili odbačeni. Ne samo od strane partnera ili člana porodice, već i od prijatelja, poznanika ili kolega. U tom slučaju reč je o strahu od napuštanja.
Iako nije zvanična fobija, strah od napuštanja je jedan od najčešćih. Ujedno, jedan od veoma štetnih. Ne samo da utiče na normalno funkcionisanje, već i na odnose sa drugim ljudima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja strah od napuštanja?
Uzroci straha od napuštanja su složeni. I dok je kod nekih pokretač određeni događaj, kod drugih nastaje kombinacijom više faktora.
U većini slučajeva strah od napuštanja se razvija nakon preživljene traume. Smrt roditelja ili bliskih prijatelja je najtragičniji događaj koji vas može zadesiti. Ovaj neočekivani gubitak stvara emocionalnu prazninu koju može popuniti strah.
Napuštanje od strane bližnjih u detinjstvu predstavlja okidač za razvoj straha u kasnijim godinama. Život u disfunkcionalnoj porodici, takođe, može biti pokretač problema. Naime, loše ophođenje i zanemarivanje od strane roditelja ili negovatelja, kao i ponašanje koje dete smatra zastrašujućim može izazvati anksioznost. Ona otežava formiranje zdravih odnosa, te neretko vodi ka nezdravim vezama u odraslom dobu.
Zvuči neverovatno, ali i fizičko i psihičko zlostavljanje stvara dugotrajne probleme mentalnog zdravlja, uključujući i strah od napuštanja.
Kako se manifestuje strah od napuštanja?
Hronična briga zbog napuštanja je karakteristični znak. Prate ga niz drugih.
Osobe sa ovim problemom se osećaju nesigurno i nedostojno ljubavi. Teško veruju ljudima i preosetljivi su na kritike.
Umeju brzo da se vežu za ljude, ali zbog stalno prisutnog straha ne uspevaju da se potpuno posvete. Posledica toga jeste nemogućnost ostvarivanja dugoročnih veza, te brzo nastavljaju sami.
Ove osobe teže da ugode ljudima, radeći stvari koje nisu u skladu sa njihovim stavovima. Najbolji primer jeste upuštanje u neželjeni seks, što je uobičajeno kod žena. Skloni su i overthinking-u, tj. preteranom razmišljanju o stvarima u želji da otkriju skriveno značenje.
Mnogi od njih imaju manjak samopouzdanja, te krivicu za svaku grešku svaljuju na sebe, dok se drugi bore sa prikrivenim besom.
Kako se osloboditi straha od napuštanja?
Cilj oslobađanja straha od napuštanja jeste uspostavljanje zdravih emocionalnih granica. U tome važnu ulogu ima psihoterapeut. On će vam pomoći da preispitate svoja iskustva kako biste razumeli odakle potiče strah. Naučiće vas kako da negativne obrasce ponašanja zamenite zdravim, realnijim.
Bitan deo terapije jeste i oslobađanje tuge koju su izazvali prethodni gubici. Jedino na taj način možete ne samo da prevaziđete trenutni strah, već i da sprečite pojavu ponovnog straha u slučaju novih gubitaka koji će se desiti u budućnosti.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe znake straha od napuštanja potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sanu.
Pročitaj Više
Šta je i zašto se javlja mandela efekat?
Mandela efekat predstavlja efekat iskrivljenog sećanja. U pitanju je fenomen do kojeg dolazi kad se velika grupa ljudi kolektivno pogrešno seća nekog događaja. Pri čemu se ti ljudi međusobno ne znaju, a opet dele isto, pogrešno sećanje.
Naziv potiče od bivšeg predsednika Južnoafričke republike, Nelsona Mandele. Naime, zabležen je podatak da su mnogi ljudi verovali da je Mandela umro u zatvoru 1980. godine. Koliko je uticaj imalo ovo lažno sećanje najbolje potvrđuje činjenica da je u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji navedena upravo 1980. kao godina Mandeline smrti.
Iako je Mandela efekat bio decenijama poznat, prvi put je opisan tek 2010. godine. Blogerka Fiona Brum primetila je na jednoj konvenciji da mnogi prisutni imaju isto sećanje na Mandelinu smrt. Pojedini su se čak sećali vesti i novinskih naslova koji su govorili o predsednikovj smrti, dok je jedna učesnica tvrdila da je pratila prenos njegove sahrane.
Sama Fiona je, takođe, delila ovo pogrešno mišljenje. To ju je podstaklo da detaljnije istraži ovaj fenomen.
Primeri Mandela efekta
Verovali ili ne, Mandela efekat je široko rasprostranjen. Sigurni smo da ste sa njim i vi susreli makar jednom u životu.
Pokušajte da se setite kako izgleda gospodin Monopol na pakovanju čuvene igre. Ova maskota je odevena u crni frak, a na glavi nosi cilindar i monokol. Sasvim pogrešno sećanje! Gospodin Monopol ni u jednom izdanju nije imao monokol, niti naočare.
Pogrešna vizija vezana je i za naziv popularnog crtanog filma o porodici Kremenko. Pretpostavljamo da niste premetili da u naslovu stoje 2 slova „T“. Umesto „Flintstones“ mnogi pamte naziv kao „Flinstones“.
Sličan efekat ima i logo patika. Mnogi ljudi su zbunjeni kada vide da u Skechers-u nema slova „T“, kao što oni pamte.
Mandela efekat prisutan je i u mnogim filmovima. Najčešće je pogrešno ponavljana replika „Hello, Klarice“. Ova rečenica Hanibala Lektora se pamti kao prva kojom se obratio detektivki. Zapravo, Hanibal u celom filmu nikada nije izgovorio ništa slično.
Zašto se javlja Mandela efekat?
Ne postoji jasan uzrok. Zbog toga stručnjaci naglašavaju da je kombinacija sklopa ličnosti, odnosno sopstvene memorije i uticaja društva.
Ma koliko se trudili da zapamtimo neku infomaciju ili događaj, naše sećanje nije nepogrešivo. Istraživanja pokazuju da su lažna sećanja rezultat pogrešnih predstavljanja u kratkoročnoj i dugoročnoj memoriji. To znači da pamćenje čoveka nikada nije u potpunosti pouzdano, jer se vremenom može izobličiti.
Odnosno, svaki put kada se prisetimo nekog događaja, naš mozak menja način na koji ga pamtimo. Drugim rečima, sledeći put kada se setite nekog događaja iz prošlosti, možda ćete se setiti određenih detalja iz poslednjeg puta kada ste se prisetili sećanja, a ne originalnog događaja.
Još jedan faktor koji doprinosi stvaranja lažnih sećanja jeste društvo. Ljudsko pamćenje je često podložno sugestijama. Tome naročito doprinosi uticaj društvenih mreža. Na njima se šire različite informacije. Većina nije proverena, ali ipak imaju moć da uvere mnoge u istinost.
Pojedini stručnjaci kao pokretač navode neuropsihijatrijski poremećaj poznat kao konfabulacija. Nastaje kada mozak dopunjava praznine u sećanju izmišljenim detaljima. Pri čemu se može manifestovati kao preuveličavanje stvarnog događaja, nepodudaranje uspomena iz jednog događaja u drugi ili, pak, prizivanje novog sećanja.
Ove osobe nemaju nameru nikog da prevare. One iskreno veruje da je lažno pamćenje tačno i u skladu sa tim se i ponašaju.
Mandela efekat se vezuje i za pojedine psihičke probleme. U većem riziku su oni koji boluju od bipolarnog afektivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja, bolesti zavisnosti.
Lažna sećanja sama po sebi nisu štetna. Međutim, ako su posledica drugog psihološkog stanja mogu dodatno da naruše mentalno zdravlje. U tom slučaju neophodno je potražiti pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Svađe među partnerima – Koliko su česte i kako ih rešiti?
Svađe među partnerima sastavni su deo svake veze.
Čovek je društveno biće. Kao takvo ima potrebu da razvija emocionalne veze sa drugima kako bi se osećao srećno i ispunjeno. Ova potreba je oblikovana i povezana milionima godina ljudske evolucije. U detinjstvu, vezujemo se za roditelje. Kako starimo, naša vezanost postaje naš partner. Stoga ne čudi što je zaljubljivanje jedno od najlepših osećanja na svetu.
Nažalost, duboke emocije prate i problemi u partnerskim odnosima. Nesuglasice, velike razilke u mišljenju, žestoke rasprave, pa i psihološke igre okrivljavanja mogu da dovedu do rastanka. Istraživanja pokazuju da 70 odsto nevenčanih parova doživi raskid u prvoj godini, dok se šanse za razvod nakon 7 godina braka povećavaju za 40 odsto.
Da ne biste postali sumorna statistika psihološko savetovalište Sana vam daje savete za rešavanje svađe među partnerima.
Direktno izrazite svoje misli i osećanja
Neretko ljudi odluče da zadrže za sebe mišljenje o partnerovom ponašanju koje im smeta. Te neizrečene pritužbe obično se akumuliraju. U jednom trenutku se pretvore u pravu lavinu negativnih emocija. Upravo su one i okidač za svađe među partnerima.
Srećom, možete ih izbeći ako vi i vaš partner direktno izrazite ono što vas muči na iskren i brižan način. Stručnjaci preporučuju da smirenim tonom započnete razgovor, pokazujući obzirnost prema osećanjima voljene osobe. Najbolje ćete postići rečima: „Stalo mi je do naše veze“. Ili: „Znam da ne želiš da me uznemiriš“.
Nakon ovakvog uvoda jasno opišite ponašanje koje biste želeli da vaš partner promeni. Obavezno objasnite i razloge za to. Odnosno, kako se tada osećate bilo da ste ljuti, povređeni, iznervirani, frustrirani ili zbunjeni.
Obratite pažnju i na način na koji ćete konrektno zatražiti promenu. Na primer: „Radije bih da razgovaraš sa mnom tihim tonom.“ Ili: „Voleo bih da sačekaš da završim rečenicu pre nego što progovoriš“. Na kraju pitajte partnera za mišljenje o svemu.
Držite se jednog po jednog argumenta
U mnogim slučajevima svađe među partnerima ne zadržavaju se na temi zbog koje su počele. Pre nego što shvatite rasprava će prerasti u sukob i optužbe po brojnim pitanjima.
Vaša sposobnost da rešite jedan problem će se izgubiti u mešanju pokušaja rešavanja drugih problema, koji su se izrečeni. Samim tim ni rasprava ne vodi nikuda. Parovi koji se drže jednog argumenta imaju mnogo veće šanse da pronađu rešenje. Uz strpljenje i razumevanje, svaki partner ima vremena da obradi svoja osećanja i dođe do rešenja pre nego što promeni temu. Tek tada može izneti novi argument.
Slušajte partnera
Svi znamo koliko je važna komunikacija u partnerskim odnosima. Ipak, treba još jednom ponoviti da je zdrava komunikacija osnova svake uspešne veze. Ona uključuje aktivno slušanje, uspostavljanje kontakta očima i pružanje pune pažnje svom partneru dok govori, kao i odgovarajuće reagovanje.
Umesto stalnog okrivljavanja, pokušajte da razumete partnera. Takođe, budite spremni da priznate i svoje greške i izvinite se. Jedino na taj način vaša veza biće ispunjena ljubavlju i harmonijom.
Pretpostavite da vaš partner ima dobre namere
Vaš partner je ponovo zakasnio ili nije odmah odgovorio na vašu poruku. Da li u ovakvim situacijama prebrzo donosite negativne zaključke i reagujete u skladu s tim?
Sasvim je prirodno da imate pretpostavke o ponašanju drugih ljudi. Ipak, nije preporučljivo da odmah na njih i reagujete ishitreno. Ma koliko videli ovo kao povod za kritiku, udahnite i zapitajte se: „Da li postoji realan razlog za ovu pretpostavku?“
Potražite i pozitivna tumačenja ponašanja vašeg partnera. Možda je samo umoran, imao je previše posla ili, jednostavno, nije obratio pažnju. Još bolje, ako niste sigurni, pitajte ga za razlog.
Ponekad, partneri ne mogu sami da pronađu rešenje za česte svađe, te je neophodna stručna pomoć. Ukoliko je to slučaj sa vama kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više