Separaciona anksioznost
Separaciona anksioznost predstavlja strah od razdvajanja. U pitanju je iracionalan, preteran strah koji se javlja usled odvajanja od bliske osobe. Ovaj poremećaj, obično, se vezuje za decu, pri čemu se smatra normalnim procesom odrastanja. Zapravo, pomaže mališanima da spoznaju različite međuljudske odnose i da razumeju njihovu prirodu.
Deca vrlo rano ispoljavaju strah od razvajanja. Već sa 6 meseci pojedine bebe pokazuju jasne simptome, dok kod većine se razvija između 10. i 16. meseci. Kulminira oko 2. godine, kada se, zbog povratka majke na posao, odvija adaptacija na vrtić.
Nije redak slučaj da se separaciona anksioznost javi i kod tinejdžera i odraslih, uzrokujući značajne probleme pri napuštanju kuće ili odlasku na posao i u školu.
Koji su simptomi separacione anksioznosti?
Preterana uznemirenost zbog napuštanja doma i drage osobe karakteristični je znak ovog poremećaja anksioznosti. Prisutna je i konstantna briga da će se roditelj ili draga osoba razboleti ili povrediti tokom odsustvovanja. Još jedan simptom jeste strah da će se dogoditi nešto loše što će uzrokovati trajno razdvajanje, poput kidnapovanja ili gubitka.
Osobe koje pate od separacione anksioznosti odbijaju da odsustvuju od kuće zbog straha od razdvajanja. Takođe, odbijaju da borave same u kući, bez roditelja ili druge voljene osobe. Problemi sa snom su verni pratioci, naročito su izražene noćne more o napuštanju osobe za koju su vezani.
Osim psihičkih, javljaju se i fizičke tegobe poput glavobolje, bolova u stomaku, nagona za povraćenjem, lupanja srca, ubrzanog disanja…
Ukoliko su ovi simptomi prisutni duže od 4 nedelje kod dece, odnosno više od 6 meseci kod tinejdžera i odraslih tek onda se može reći da postoji separaciona anksioznost.
Zašto nastaje separaciona anksioznost?
Iako se smatra delom odrastanja, postoji faktori koji mogu da izazovu strah od odvajanja.
Promena okoline, poput preseljenja u novi dom ili upisivanja u novu školu čine pogodne uslove za razvoj problema. Mada je češće posledica stresa koji je izazvala neka životna tragedija. Gubitak bliske osobe, voljenog ljubimca, razvod roditelja samo su neke od situacija koje utiču na nastanak.
Separaciona anksioznost ima i naslednu karakteristiku. Naime, veća je verovatnoća da će pogoditi osobe koje već u svojoj porodičnoj istoriji imaju registrovan slučaj neke vrste anksioznog poremećaja.
Da li separaciona anksioznost dovodi do komplikacija?
Strah od radvajanja otežava normalno funkcionsanje. Samim tim, narušava kvalitet života, posebno odraslih ljudi.
Međutim, dugotrajna separaciona anksioznost može da izazove ozbiljne psihičke probleme kao što su poremećaj sna, strah od mraka ili usamljenosti, agorafobija, opsesivno kompulzivni poremećaj, depresija, napadi panike. Iz se nje razvijaju i drugi anksiozni poremećaji, pre svega, generalizovana anksioznost i socijalna anksioznost.
Imajući ovo u vidu veoma je važno da potražite pomoć psihologa čim uočite neki od simptoma. Primenom psihoedukativne intervencije pojedinac i njegova porodica se upoznaju sa poremećajem i uče kako da pomognu svom članu. Zatim se primenjuje strukturirana psihoterapija koja uključuje kognitivno-bihejvioralnu, nepredviđenu, psihodinamičku, ali i porodičnu terapiju.
Nemojte da čekate da strah od razdvajanja naruši vaše mentalno i fizičko zdravlje, konktatirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
6 razloga zašto je smeh najbolja terapija
Smeh je najbolji način da sebi popravimo dan, ali pored toga on ima i velike benefite na naše kako fizičko, tako i mentalno zdravlje.
Svako od nas je osetio nekada anksioznost i napetost, posebno u vremenu u kojem živimo, oni su na žalost, deo naše svakodnevnice.
Ispostavilo se da iza narodne izreke “Smeh je najbolji lek” zaista stoji istina.
Smeh opušta celo telo, on je nešto poput unutrašnjeg džoginga i blagotvoran je za sve organe.
Najzdraviji odgovor na život, stres i sve ono što nas okružuje je smeh.
Nedavne studije su pokazale da smeh bukvalno ima lekovita svojstva.
Psihološko savetovalište Sana vam otkriva kojih je to 6 razloga zbog kojih bi trebalo da počnete da se smejete.
Smeh je zarazan
Kada se osećate mentalno loše najbolji način je da podelite zajedničke trenutke sa bliskom osobom i smejete se!
Smeh poboljšava odnos sa partnerom i samim tim problemi u partnerskim odnosima se lakše prevazilaze. Sa druge strane pomaže mozgu da pokrene proizvodnju endorfina koji je još poznat kao hormon sreće.
Poboljšava odgovor organizma na stres
Kada se smejete dolazi do kontrakcije mišića, što poboljšava protok krvi kroz organizam i oksigenaciju.
Na taj način stimuliše srce i pluća da bolje rade i pokreće osobađanja endorfina koji pomaže da se osećate opuštenije i fizički i emocijalno.
Smeh jača imunitet
Smehom se pokreću T – ćelije ili takozvane prirodne ćelije ubice koje kada se aktiviraju stvaraju jak odbrambeni mehanizam tela na različite vrste bolesti uključujući i ćelije raka.
Smeh povećava otpornost organizma
Mentalna otpornost organizma je sposobnost da neuspeh doživljavamo kao prirodni napredak ka uspehu, a ne kao negativan ishod.
Ljudi koji su izdržljiviji su srećniji i uspešniji. Sposobnost prepoznavanja grešaka bez ljutnje ili frustracije igra važnu ulogu u razvoju otpornosti i mentalne jačine.
Smeh nam omogućava da greške prepoznamo i shvatimo da su one kao takve deo ljudskog bića.
Jak saveznik u borbi protiv depresije
Studije pokazuju da je smeh odličan način da se prevaziđe depresija.
Nezadovoljstvo veoma lako može postati obrazac ponašanja i razmišljanja ako povremeno ne damo oduška sebi i ne poradimo na njegovom prevazilaženju.
Budući da sami svoj život uređujemo, ne treba da dopustimo da budemo žrtva, već da na život gledamo sa vedrije strane. Čak i prisilan smeh dovodi do oslobađanja neuropeptida i dopamina, hormona koji poboljšavaju naše raspoloženje.
Smeh ublažava bol
Smehom se ublažava bol. Ljudi koji se smeju i pozitivno su raspoloženi imaju veći prag tolerancije na bol.
Naravno da on nije čudotvorni lek i rešenje za sve probleme, ali može pomoći da se nelagoda lakše prevaziđe.
Uvedite u svoje rutine više šetnji, druženja, vežbajte jogu i ukoliko mislite da ne možete samostalno da prevaziđete problem, obratite se psihologu.
Tu smo da vam pomognemo da na život i probleme koje on nosi sa sobom, gledate sa vedrije strane.
Pored savetovanja uživo, postoji mogućnost skype psihološkog savetovanja, što je veoma značajno zbog pandemije virusa Covid 19.
Pročitaj Više
9 ponašanja koja uništavaju vezu
Predstavljamo vam 9 ponašanja koja uništavaju vezu i dovode vas do toga da svaki put krećete iz početka. Na taj način stvarate začarani krug iz koga neki nikada ne izađu i na kraju ponovo ostaju sami.
Veoma je lepo , po nekada i cool kada smo slobodni i nezavisni, ali je takođe lepo i zaljubiti se po nekad.
Zašto se onda često dešava da sabotiramo dobre veze, nakon što smo ih pronašli?
9 ponašanja koje uništavaju vezu – Ponašate se kao da niste u vezi
Ukoliko u vezi odluke donosim “ja”, umesto “mi”, verovatno će se posle izvesnog vremena javiti problemi. Uobičajeni problem koji se javlja kod ovakvih parova jeste da se jedno od njih ne oseća kao da je u vezi.
Problemi u partnerskim odnosima ovakve vrste nastaju zato što se oni u principu nisu pomerili od početne faze zabavljanja gde su obe osobe delale najviše u svom ličnom interesu, a kako vreme prolazi trebalo bi preći na sledeću fazu – raditi u interesu oboje, kao tima.
Vremenom, kako svako gleda svoja interesovanja i ne obraća paćnju na osećanja, želje i potrebe ovog drugog, veza dolazi do raskola, koji se završava njenim okončanjem.
Neprekidni kriticizam
Od 9 ponašanja koja uništavaju vezu jedna je svakako preterani kriticizam.
Jedno je sigurno, a to je da dugogodišnje partnerstvo u nekoj fazi može doći do tačke zasićenja. Međutim ukoliko svog partnera kritikujete stalno i zbog svega postoje samo dva scenarija razrešenja situacije.
Prvi je da vaš partner ostane sa vama uprkos svemu, što stvara jedan apsolutno toksičan odnos.
Drugi, koji je izvesniji, jeste da se zasiti preterane kritike i krene dalje u životu, bez vas.
Ukoliko neprekidno pridikujete svom partneru i izazivate ga na svađu, možda je vreme da promenite model ponašanja, ukoliko želite da ga zadržite.
9 ponašanja koja uništavaju vezu – Izbegavanje problema
Niko ne želi da se stalno “bori” ali to ne znači da se treba predavati. Nema ničeg goreg neko neiznošenje i nesukobljavanje sa problemom u vezi ili braku.
Ukoliko kod partnera postoji nešto što vam smeta, najbolje je da to otvoreno iznesete. Kao rezultat toga možda ćete doživeti kratak period nelagodnosti, ali ćete izbeći period duge ogorčenosti, držanjem problema u sebi.
Osim toga, sam način pristupanju problemu može napraviti veliku razliku. Umesto ishitrenih reči recite “Kada si to učinio, ja sam se loše osećala…”, videćete da je daleko produktivnije za vezu od pukog iskaljivanja besa.
Izgubiti se u drugoj osobi
U 9 ponašanja koja uništavaju vezu svakako spada i ternutak kada u vezi izgubite sva svoja interesovanja, a prihvatite partnerova. To je definitivno znak za “crvenu zastavicu” i činjenicu da nešto ipak ne štima.
Dok ste ranije svakodnevno trčali, sada mislite da je trčanje dosadno ili ste jeli meso, a sada ste odjednom postali vegan, više vremena provodite sa partnerovim, nego svojim prijateljima i još niz drugih situacija.
Kako bi ste izbegli ovakav scenario morate sačuvati sebe u toj vezi. Viđajte se češće sa svojim društvom, bavite se aktivnostima koje volite i koje vas ispunjavaju.
Ponekada je dobro imati vreme samo za sebe, bez partnera. Samo tako ćete istinski zadržati ono što vas je i pre njega ili nje zaokupljalo i činilo srećnim.
9 ponašanja koja uništavaju vezu – Stalno opominjanje na obaveze
Niko ne želi da oseća kao da se zabavlja sa mamom, a sa druge strane, niko ne želi ni da bude roditelj svom partneru.
Recimo, ukoliko zamolite svog partnera da iznese smeće i on pristane, a potom to ne uradi vi ćete svakako biti iznervirani i možda ući i u raspravu sa njim.
Najbolje je pronalažanje kompromisnog rešenja. Pretpostavimo da vaš partner ne voli da iznosi smeće, ali zato će vam rado pomoći u obavljanju nekih drugih kućnih poslova. Otvoreni razgovor je najbolji način prevazilaženja problema. Jednostavno recite da vam je obavljanje svih kućnih poslova previše opterećujuće i rasporedite ko će šta raditi. Iznenadićete se koliko će ovo poboljšati vaš odnos.
Nesigurnost
Nesigurnost u vezi ili braku je najveći “ubica” intimnosti i prisnosti.
Ukoliko je vaša nesigurnost izražena i sputava vas, razgovor sa psihologom je odličan način da vratite svoje samopouzdanje.
Najazad, nesigurnost dovodi do ljubomore i drugih problema koje mogu značajno poljuljati temelje vaše veze.
Nepoštovanje partnera
9 ponašanja koja uništavaju vezu – jedna od njih je svakako nepoštovanje.
Poštovanje se može manifestovati na mnogo načina, to pre svega znači poštovanje granica vašeg partnera, umesto da ih igorišete u potrazi za zadovoljenjem samo svojih potreba.
Poštovanje koje iskazujete treba da oseti kako partner tako i ljudi koji vas okružuju. Recimo ukoliko muškarac u vezi ne poštuje svoju partnerku, ne može se očekivati da će to činiti prijatelji ili rodbina.
Poštovanje je krug koji se gradi i na kome se zasniva svaka stabilna veza ili brak.
Obratite pažnju na fizičke potrebe partnera
Svaka veza ima faze seksualnog prezasićenja ali ni tada ne treba odustajati jer postoji niz drugih načina za iskazivanje emocija.
Ljubljenje, grljenje i maženje presudni su za zdravlje svake veze. Seks je takođe važan ali ne treba insistirati na njemu. Umesto toga negujte one male trenutke intimnosti koje mogu (ali i ne moraju) dovesti do intimnog odnosa.
Prezir
Prezir je najtoksičniji od svih 9 ponašanja koja uništavaju vezu. Ispoljavanje prezira kod partnera izaziva osećaj bezvrednosti, on predstavlja atak na ličnost, kroz potpuno obezvređivanje njega samog.
Prezir se hrani negativnim mislima o partneru i najčešći je razlog za prekid veze ili razvod braka.
Sa druge strane zahvalnost, poštovanje, komplimenti, privrženost, formiraju pozitivnu perspektivu partnerstva.
Ukoliko ste se prepoznali u nekim od 9 ponašanja koja uništavaju vezu, a želite da je spasete, potražite pomoć psihologa.
Pored savetovanja uživo, postoji mogućnost i skype psihološkog savetovanja.
Ljubav je glavni pokretač svega na svetu, zato je čuvajte, negujte i budite zahvalni što je imate!
Pročitaj Više
Vrste ljubomore i njeni uticaji na odnose sa ljudima
Postoje različite vrste ljubomore i svaka od njih utiče na odnose sa ljudima iz naše sredine.
Ljubomora je osećaj nesigurnosti zbog potencijalnog gubitka ili neke vrste nejednakosti u društvenim i ljubavnim odnosima. Vrlo često se koristi za opisivanje osećaja koji je povezan sa posesivnošću druge osobe, najčešće partnera ili prijatelja.
Svako od nas je nekada u životu osetio ljjubomoru, međutim ekstremna ljubomora može u velikoj meri ometati svakodnevni život.
Osobe koje smatraju da ih ljubomora ometa do te mere da normalno funkcionišu, trebalo bi da potraže pomoć psihologa, koji će im pomoći da prevaziđu svoj problem.
Ljubomora i zavist
Ljubomora se vrlo često poistovećuje sa zavišću, ali su to različite emocije i svaka ima svoju definiciju. Ljubomora se može opisati kao strah da neko može uzeti nešto što smatrate svojim, a zavist je želja za nečim što pripada nekom drugom. Međutim i zavist i ljubomora mogu izazvati osećaj nesigurnosti.
Zavist izaziva osećaj tuge i želje za promenom, dok ljubomora najčešće izaziva bes i nezadovoljstvo.
Postoje mnoge vrste ljubomore i njenih varijacija, ali ni jedna od njih ne utiče pozitivno na vaš i vaš organizam. Sva ova osećanja čine da se psihički i fizički osećate loše i neophodno je pronaći načine da se prevaziđu.
Biti zadovoljan svojim životom i onim što imate je najveći blagoslov.
Kako prepoznati ljubomoru?
Ukoliko je neko ljubomoran to može ispoljiti na najrazličitije načine. Iako su neka ljubomorna ponašanja suptilna, neprimetna i blaga, jaka osećanja ljubomore mogu dovesti do toga da jedna osoba naškodi drugoj.
Signali koji ukazuju da ljubomora postoji su:
-Bes prema osobi ili situaciji koja ometa ostvarenje cilja do kojeg vam je stalo.
-Ogorčenje prijatelja ili partnera kada ne mogu da provedu vreme sa osobom do koje joj je stalo.
-Poteškoće da se oseća sreća za nekog do koga nam je stalo čak i ako je ta druga osoba srećna (otac koji je ljubomoran na momka svoje ćerke, čak i ako zna da je ona srećna sa njim)….
Vrste ljubomore
Postoje različite vrste ljubomore i svaka od njih se drugačije ispoljava.
Ljubomora je česta emocija i ljudi je gotovo svakodnevno doživljavaju.
Kako se pojavljuje u najrazličitijim situacijama, tako se javlja i u različitim oblicima.
Pojedine vrste ljubomore uključuju:
Ljubomora u vezi
Ova vrsta ljubomore proističe iz straha da ćete u ljubavnoj vezi, do koje vam je stalo, biti zamenjeni drugom osobom.
U ovu kategoriju spadaju žene koje su ljubomorne kada njihov muž flertuje sa drugom ženom, suprug koji se oseća nesigurno kada njegova žena provodi vreme sa prijateljima i mnoge slične situacije.
Ljubomora u prijateljstvu
Kada su vrste jubomore u pitanju ova ljubomora je svakako platonska. Postoji kada je jedan prijatelj ljubomoran na drugog i to kada on provodi vreme u druženju sa drugim ljudima.
Vrste ljubomore – Ljubomora vezana za moć i status
Ova vrsta ljubomore se javlja na radnom mestu i vezana je za konkurenciju. Recimo, ljubomora jednog kolege na drugog jer je dobio unapređenje umesto njega.
Patološka ljubomora
Patološka ili ekstremna ljubomora može biti znak problema sa mentalnim zdravljem, poput šizofrenije, anksioznosti ili problema sa kontrolom. Kod ove vrste ljubomore osoba ima iracionalne brige zbog vernosti partnera i dovodi do toga da prema njemu često nastupa nasilno i sa velikom nesigurnošću.
Ljubomora u granicama je normalana, ali kada je česta, intenzivna i iracionalna, ona može postati destruktivna.
Ljubomora i mentalno zdravlje
Kada je osećanje ljubomore sveprisutno, trajno i intentivno, ono može uticati u velikoj meri na mentalno zdravlje.
Pojedini problemi sa mentalnim zdravljem i simptomi koji uključuju ljubomoru mogu ukazivati i na ozbiljnije psihičke probleme kao što je: šizofrenija, psihoza, paranoja, anksioznost, poremećaj ličnosti…
Ukoliko mislite da su vaši mentalni problemi povezani sa osećajem ljubomore, obratite se psihološkom savetovalištu Sana. Tu smo da pružimo odgovore na sve probleme koji vas sprečavaju da živite život bez ograničenja i problema.
Pročitaj Više
Veze na daljinu
Veze na daljinu? Većina ljudi je skeptična po tom pitanju upravo zato što ljubavni odnosi sami po sebi mogu biti komplikovani i teški, čak i kada je voljeno biće blizu vas.
Psihološko savetovanje Sana u narednom tekstu daje vam jasne i korisne savete kako da svoju vezu na daljinu održite i sačuvate ljubav.
Veza na daljinu – Uvek treba da se nadate nečemu zajedno
Jedna od stari koja ubija vezu na daljinu jeste stalna neizvesnost. Upravo ta neizvesnost će vas naterati da postavite gomilu pitanja:
“Da li je sve ovo vredno toga?”
“Da li on ili ona oseća prema meni i dalje isto?”
“Da li je neveran?”
Što ste više razdvojeni više će da raste neizvesnost i stvaraće sumnju i nepoverenje. Upravo zato je bitno da uvek imate na umu datum kada ćete se videti ili raditi nešto zajedno, otići na zajednički odmor. Takođe su bitni zajednički ciljevi o kojima ćete razgovarati i težiti njihovom ostvarenju, zapravo mora postojati uzrok koji će vas spajati i vraćati jedno drugom.
Ne preterujte sa osudama
Kada smo odvojeni od onoga koga volimo a naša želja da budemo pored njega je velika počinjemo da donosimo različite vrste pretpostavki koje su često ili preterane ili pak potpuno pogrešne.
To se kod veze na daljinu može manifestovati na različite načine. U nekim slučajevima preovlada suluda ljubomora ili iracionalna posesivnost, jer svaki izlazak u društvo doživljavaju kao potencijalno ugrožavajući za vezu.
U nekim slučajevima ljudi postaju previše kritični i neurotični do te mere da svaka sitnica koja pođe po zlu predstavlja potencijalni kraj veze.
Sve ove iracionalne fantazije su beskorisne. Najbolje što možete da učinite u ovakvim trenutcima jeste da razgovarate sa partnerom o onome što osećate i priznate mu šta vas muči.
Komunicirajte kada oboje imate potrebu za tim
Problemi u partnerskim odnosima najčešće počinju lošom komunikacijom.
Mnogi parovi koji imaju vezu na daljinu unapred kreiraju vreme kada će se čuti. Komunikacija međutim treba sa se odvija spontano, treba da razgovarate zato što želite a ne zato što morate. Ako to podrazumeva par dana bez komunikacije, neka tako i bude. Imati povremeno par dana samo za sebe, zapravo je veoma zdravo za odnos.
Ukoliko forsirate komunikaciju mogu se dogoditi dve stvari:
Prva je da ćete jednog dana neizbežno doći do toga da nećete imati o čemu da razgovarate.
Druga je da ćete ga pozvati svaki dan ne zato što želite, već zato što osećate obavezu.
Neka vaši pozivi i razgovori budu spontani ispunjeni smehom i deljenjem zajedničkih sećanja ili prepričavanjem interesantnih stvari koje su se dešavale tih dana.
Ukoliko pak vaš partner ili partnerka želi da vas čuje nekoliko puta mesečno a ne nekoliko puta dnevno, to je onda razlog zbog koga iskreno treba da razgovarate o svom odnosu.
Veze na daljinu – Uverite se da je vaša udaljenost privremena
Veze na daljinu ne mogu preživeti bez nade. Da bi postojala nada mora postojati mogućnost da ćete vas dvoje na kraju biti zajedno. Bez te vizije sve ostalo je besmisleno.
Zapamtite da sama ljubav nije dovoljna, vas dvoje morate imati usklađene vizije, zajedničke vrednosti i interese. Nije dovoljna ni sama vizija, bitno je da oboje radite u tom smeru da je ostvarite zajednički.
Naravno da postoje strahovi i kod jednog i kod drugog partnera, ali zajednički treba da radite na tome da ih prebrodite.
Nećete moći da imate osećaj za stvarnu vezu ukoliko zaista ne budete u njoj. Kada su dve osobe udaljene veoma je lako idealizovati stvari. Previše je lako prevideti svakodnevne a u stvari velike razlike. Zato je bitno nadati se, graditi odnos na stabilnim temeljima i kada dođe vreme zajednički ostvariti cilj.
Ukoliko je i vaša veza na daljinu i imate problem u komunikaciji sa partnerom obratite se psihologu.
Svi problemi su rešivi i tu smo da vam pomognemo, kako uživo tako i putem skype psihološkog savetovanja.
Pročitaj Više
Sistemsko porodična psihoterapija
Sistemsko porodična psihoterapija je osnova porodične terapije.
Porodica je najvažnija stvar na svetu. Ona je polazna tačka u formiranju ličnosti, ali i utočište u burnim vremenima, pa ne čudi da ono što se dešava jednom članu porodice odražava se na sve ostale.
Upravo od ovakvog stava polazi sistemsko porodična psihoterapija. Ona porodicu posmatra kao celinu koja je veća od zbira njenih pojedinačnih delova. S obzirom da je reč o interaktivnom sistemu koji ima svoju strukturu i svoje obrasce komunikacije svaka promena kod jednog člana utiče na ostale. Samim tim dolazi i do promena u čitavoj porodici.
Sistemsko porodična psihoterapija je razvijena 60-ih godina, na osnovu teorije porodičnih sistema. Naime, psihoanalitičar Murray Bowen je postavio principe ove psihoterapije nakon višegodišnjeg istraživanja porodičnih obrazaca ljudi sa šizofrenijom i obrazaca porekla sopstvene porodice.
Kada je potrebna sistemsko porodična psihoterapija?
Kako preboleti gubitak bliske osobe? Kako rešiti partnerske svađe pred decom? Kako preživeti adolescenta? Kako se izvući iz finansijskih nedaća? Kako izbeći konflikte na poslu? U traganju odgovora na ova i slična pitanja može vam pomoći sistemsko porodična psihoterapija.
Primenom odgovarajućih metoda članovi porodice pronalaze nove načine komuniciranja. Na taj način imaju mogućnost da prevaziđu ne samo međusobne odnose, već i nesuglasice sa ljudima izvan porodice.
Sistemsko porodična psihoterapija je efikasna i kod bolesti zavisnosti, fizičkih tegoba i psihičkih poremećaja. Zapravo, ona imaju uticaj u svim situacijama koje izazivaju stres, tugu, bes ili konflikt.
Zahvaljujući njoj članovima porodice uče kako da se adaptiraju na nastale promene, pa i kako da prebrode evenutualne krizne periode. Kao krajnji rezultat dolazi do većeg nivoa razumevanja i brige jedni za druge, što je i temelj stabilne, zdrave porodice.
Kako izgleda seansa sistemsko porodične psihoterapije?
Sistemsko porodična psihoterapija obuhvata čitavu porodicu, mada nije redak slučaj da psiholog radi samo sa jednim članom. Zavisno od problema, određuje se tempo održavanja seansi. Obično je to jednom nedeljno.
Prvi korak jeste definisanje problema. Da bi se to postiglo neophodno je da se terapeut upozna sa porodičnim sistemom i načinom fukcionisanja. Zbog toga je u početku on aktivni učesnik koji vodi seansu, podstičući teme koje će dovesti do bliskosti.
Kada se upostavi poverenje, psiholog sve manje kontroliše seansu, tako da ulogu vođe terapije prepušta članovima kako bi oni mogli da izmene svoje obrasce ponašanja. Odnosno, da se oslobode disfunkcionalnih veza.
Koliko je ova vrsta psihoterapije efikasna?
Sistemsko porodična psihoterapija ne može automatski samo jednim razgovorom sa psihologom da reši sve vaše probleme. Imajte u vidu da oni nisu nastali odjednom, već kroz duži period, pa je i za njihovo rešavanje potrebno vreme, ali pre svega zalaganje celokupne porodice.
Da bi terapija, zaista, bila efikasna najbolje je da svi članovi budu motivisani za saradnju. Ako jedan od njih odbija da prisutvuju seansama, rezultati neće izostati, jedino će put do njih biti komplikovaniji.
Ukoliko vi i vaši najvoljeniji ne možete sami da rešite problem koji otežava normalno funkcionisanje porodice potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Partnerske svađe pred decom
Partnerske svađe pred decom nisu nimalo prijatne.
Srećan brak, ispunjen ljubavlju, razumevanjem i dobrim odnosima san je svih parova. Upravo je on osnov za napredovanje, kako u finansijskom pogledu, tako i u vaspitanju dece.
Nažalost, savremeno doba donelo je preopterećenje poslom, stres i nedostatak slobodnog vremena. Iako smo navikli na ovakav brz životni tempo svako od nas je makar jednom osetio nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Ona se, pak, projektuje na porodični život, pa problemi u partnerskim odnosima postaju neminosvnost.
Sigurni smo da ne postoji par na svetu koji se nekada nije posvađao. Povremene nesuglasice, svađe, konflikti sasvim su normalna pojava u braku. Međutim, problem nastaje kada se žučna rasprava odigrava pred očima najmlađih. Naročito ako je praćena agresivnim stilom komunikacije ili bilo kakvim vidom fizičke agresije, uključujući i samo bacanje predmeta.
Upravo zbog toga vam psihološko savetovalište Sana otkriva kako partnerske svađe pred decom utiču na njih.
Da li partnerske svađe pred decom mogu da ostave trajne posledice?
Roditelji nisu svesni koliko zapravo njihove svađe određuju život deteta. S obzirom da porodica treba da bude sigurno mesto, gde svi problemi nestaju, rasprave dovode do sasvim suprotnog efekta.
Istraživanja su pokazala da čak i bebe registruju povišeni, ljutiti glas. Što se negativno odražava na najraniji razvoj, pa one počinju da osećaju nemir, nesigurnost, pa i strah. Nije redak slučaj da počinju da plaču bez ikakvog razloga, odbijaju hranu ili da imaju lošu komunikaciju sa okolinom.
Negativni uticaj po mentalno zdravlje dece nastavlja se i u narednim godinama detinjstva i adolescencije. Manjak samopouzdanja je jedan od glavnih pratioca čestih rediteljskih svađa. Naime, ova deca imaju osećaj stida, krivice i bespomoći usled rasprava kojima prisustvuju. Što vremenom ostavlja posledice na njihov socijalni i društveni život, dok pad koncentracije se odražava na učenje, tako da dolazi do stagniranja u napredovanju u školi.
Česte partnerske svađe pred decom mogu biti uzrok niza psihičkih problema. Anksioznost, depresija, razne fobije, nesanica samo su neki od njih, mada ne treba zanemariti ni moguće fizičke tegobe, poput neobjašnjivih glavobolja ili bolova u stomaku kod najmlađih.
Da li je izbegavanje rešavanja konflikata bolja opcija?
Prećutne svađe, glumljenje dobrih odnosa i neprijatna tišina podjednako loše utiču na klince kao i povišeni ton i vika.
Deca osećaju da nije nešto u redu u porodici, iako možda neće razumeti glavni razlog problema. što dodatno narušava njihovo samopouzdanje. U većini slučajeva misliće da su oni “krivci” za nesuglasice roditelja.
Istovremeno, gube poverenje u roditelje kada shvate da ih lažu, pa u kasnijim godinama dolazi do velikog međusobnog razdora.
Kako rešiti partnerske svađe?
Konstruktivna rasprava i nenasilna komunikacija jedino su sredstvo da sačuvate dobre odnose u porodici. Na taj način i deca će shvatiti da je ključ rešavanja konflikata kompromis, bez obzira što se mamino i tatino mišljenje razlikuju. Ujedno, naučićete najmlađe da poštuju tuđe stavove i različitosti u karakterima.
Stručnjaci savetuju da nikada pred detetom ne korisitite grube reči i psovke. Takođe, nemojte tražiti da ono bira stranu jednog od vas. I obavezno se potrudite da mališan shvati da ste rešili problem sa partnerom.
Ukoliko ne možete sami da rešite problem na miran način, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Porodična psihoterapija
Porodična psihoterapija je važan deo terapije modernog doba.
Porodica je najvažnija stvar na svetu. Ona je izvor ljubavi, podrške i vaspitanja. Zapravo, porodica je temelj svih drugih životnih puteva i odluka, kao i zona komfora i sigurnosti u teškim danima.
Nažalost, najveći bol i tuga vezani su upravo za nju, jer se ona razvija i raste zajedno sa svojim članovima. Tako da svaka značajna promena zahteva prilagođavanje. Dolazak bebe, preseljenje, samo su neke od prekretnica koje očekujemo u životu. Međutim, pojedine krize, kao što su neverstvo ili gubitak bliske osobe, javljaju se iznenada i mogu drastično da naruše, do tada, skladne porodične odnose, pa je neophodna pomoć stručnjaka da bi se povratila poljuljana ravnoteža.
Koje probleme može da reši porodična psihoterapija otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Šta je porodična psihoterapija?
Porodična psihoterapija predstavlja vrstu psihološkog savetovanja koje je usmereno na poboljšanje međusobnih odnosa svih članova porodice, samim tim i na rešavanje konflikata. Za razliku od drugih pristupa ona obuhvata kako rad sa pojedincem, tako i sa partnerima i čitavom užom porodicom.
Naime, ona posmatra porodicu kao celinu koja je veća od zbira njenih pojedinačnih delova, tj. njenih članova. Ujedno, sagledava pojedince i kao individue i kao delove porodičnog sistema, što znači da promena kod jednog člana utiče na druge, pa i na čitav porodični sistem.
Iako su tragovi vidljivi od davnina, ova vrsta savetovanja razvijena je u pokretima za socijalni rad u 19. veku u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, da bi kao grana psihoterapije nastala 50-ih godina, sa osnivanjem Američkog udruženja bračnih savetnika. U početku se najvećim delom zasnivala na psihoanalizi i teorijama socijalne psihijatrije, kasnije je uvedena i Bihejvioralna terapija.
Razvoj je nastavljen u narednim decenijama. Tako su se 60-ih godina pojavile različite škole porodične terapije, a 70-ih psihički problemi, pa i mnoge psihoze su povezane sa porodičnim odnosima.
Danas, ova vrsta psihoterapije uključuje niz pristupa, kao što su strukturalna terapija, konstruktivna, narativna, nedirektivna, multisistemska, kognitivno bihejvioralna terapija i mnoge druge.
Koje probleme rešava porodična psihoterapija?
Porodična psihoterapija ima za cilj otklanjanje svih psiho-socijalnih problema koji ometaju njeno funkcionisanje. Najčešće se oni odnose na pitanja roditeljstva, bračnih nesuglasica, tugovanje zbog smrti, socijalne adaptacije, razvoda. Nije redak slučaj da se parovi jave kada nastupi postporođajna depresija ili kriza srednjih godina.
Porodična psihoterapija je veoma efikasna kod bolesti zavisnosti, trauma, zatim poremećaja ishrane, anksioznih i depresivnih stanja…
Porodična psihoterapija je proces koji traje!
Nijedan problem ne može da nestane preko noći, pa tako ni ova vrsta terapije ne može automatski da reši međusobne konflikte. Ipak, može da pomogne da spoznate sebe, ali i da bolje razumete svoje bližnje, odnosno pokazuje nam koliko su istovremeno važni briga o sebi i empatija.
Imajte u vidu da uspeh ove, kao i svake druge terapije, zavisi od motivisanosti da se posvetite rešavanju problema. To podrazumeva redovni dolazak svih članova i saradnju tokom seanse.
Nemojte da dozvolite da vaša porodica pati, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više