Nema ništa loše u tome biti singl – Oslobađanje srama i stigma
Biti singl i dalje je stigmatizovan pojam. Iako živimo u modernom društvu postoji uverenje da je živeti bez partnera pogrešno i neprihvatljivo. Cilj svakog bića jeste da pronađe nekog sa kim će biti u vezi. Samo tada može biti potpuno srećan i imati ispunjen život.
Nažalost, ovakve društvene norme čine da osobe koje su same osećaju stid, pa i manjak samopouzdanja. U nastajanju da budu prihvaćeni mnogi su spremni da budu i u nefunkcionalnoj, toksičnoj vezi. Takav stav ne samo da je pogrešan, već može stvoriti mnoge druge probleme.
Da biste ih izbegli psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da „biti singl“ ne posmatrate kao lični neuspeh.
Prestanite da se identifikujete sa statusom svoje veze
Čovek se ne definiše preko svog partnera. Zato nemojte sebe poistovećivati sa statusom veze. Biti singl znači samo da još uvek niste pronašli svoju srodnu dušu. Sa druge strane, vi ste biće prepuno kvaliteta i dobrih osobina, koje ostvaruje uspehe na mnogim poljima.
Imajte u vidu da vaša vrednost ne dolazi spolja. Vaša vrednost ne dolazi sa vezom, partnerom ili venčanim prstenom na ruci. Niste ništa manje vredni, niti beskorisni ako ste solo. Zapravo, život donosi pregršt nepredvidivih događaja, te se i status veze menja tokom vremena. Ono što ste vi je suštinska, unutrašnja vrednost koju treba ceniti.
Ništa nije u redu sa tobom
Jedini razlog zašto ste slobodni je što još uvek niste upoznali pravu osobu. Nije zato što niste dovoljno privlačni. Ili možda dovoljno obrazovani. Ne treba da smršate, promenite stil oblačenja ili nađete novi posao da biste pronašli voljenu osobu. Radite na sebi jedino da biste vi bili zadovoljni, a ne da udovoljite društvenim normama.
Prestanite sebe da potcenjujete i omalovažavate. Takođe, prestanite da osećate krivicu što ste sami. Da ste upoznali pravu osobu, sada biste bili u vezi, zar ne? Umesto da se stidite, prihvatite da vas tek čeka ljubav. Za to vreme, uživajte u svom životu, jer biti singl može biti podjednako zabavno, kao u vezi.
Ostanite verni sebi
Biti singl nije nedostatak opcija, već izbor. Izbor da poštujete svoje standarde i želje, a ne da ispunjavate očekivanja drugih.
Bolje je ostati sam i tražiti ono što zaista zaslužujete u ljubavi nego da gubite vreme sa pogrešnim ljudima. Ne samo da ćete biti nezadovoljni u vezi sa osobom koja vam ne odgovara, već postoji opasnost da u takvom odnosima izgubite i sami sebe. Odnosno, da prestanete da negujete lična uverenja i ciljeve kojima težite.
Uzdignite se iznad pritiska društva
Kolektivno uslovljavanje je toliko pogrešno, ali takođe snažno i duboko ukorenjeno. Zato je teško videti dalje od toga i verovati u suprotno.
Bez obzira što je društvo stvorilo uverenje da je biti singl loše iskustvo, morate se osloboditi ovog pristiska. Nemojte zaboraviti da su i međuljudski odnosi teški. Nisu sve veze idilične, ma kako bile lepo predstavljane. Mnogi se, zapravo, osećaju prazno u zajedničkom životu.
Ukoliko ne umete da se izborite sa stidom što ste sami potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Anksioznost kod roditelja – Koji su simptomi i zašto se javlja?
Anksioznost kod roditelja se odnosi na preteranu zabrinutost roditelja ili staratelja o dobrobiti svoje dece.
U izvesnoj meri, briga je normalna i korisna emocija, jer motiviše roditelja da donosi bezbedne, efikasne odluke. Obično se javlja još u trudnoći. Da li ću biti dobar roditelj? Da li će sa detetom biti sve u redu? Da li ću uspeti da mu pružim sve što poželi? Ova i slična pitanja često postavljaju budući roditelji.
Osećaj brige nastavlja da postoji i u detinjstvu, kako dete odrasta, što je sasvim normalna pojava. Međutim, ako roditeljska briga postane preopterećavajuća tako da ima negativan uticaj na mentalno zdravlje svih članova porodice onda je reč o anksioznosti kod roditelja.
S obzirom da je anksioznost kod roditelja čest problem psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate njegove znake.
Zašto se javlja anksioznost kod roditelja?
Uzroci koji vode roditeljskoj anksioznosti mogu biti različiti. Obično predstavljaju kombinaciju genetskih faktora i faktora životne sredine. Pri čemu uključuju brige o društvenom, emocionalnom i mentalnom blagostanju deteta, u rasponu od sposobnosti deteta da sklapa prijateljstva do njegovih ocena u školi.
Genetika igra važnu ulogu. To znači da je veća verovatnaća da se razvije ukoliko postoji porodična istorija anksioznih poremećaja. Takođe, lična istorija mentalnih bolesti, kao i hronična medicinska stanja mogu da dovedu do ovog problema.
U okidače se svrstavaju i određene crte ličnosti. Naime, osobe koje ne znaju kako da upravljaju stresom ili su sklone da budu pesimistične i negativne mogu da pokazuju znake anksioznosti.
Anksioznost kod roditelja može biti i posledica preživljenje traume ili nedostatka samopouzdanja te dolazi do nesigurnost u sposobnosti vaspitanja. Mada je danas i velik uticaj društvenih mreža, posebno objave o nasilju u školi i otmicama dece.
Prevelika i nerealistična očekivanja koje osobe stavljaju pred sebe ili očekuju od deteta mogu biti pokretač anksioznosti. Zbog toga se češće javlja kod onih koji su opsednuti kontrolom i kod onih koji stalno teže perfekcionizmu.
Koji su simptomi roditeljske anksioznosti?
Stres i napetost su karakteristični znači za anksioznost kod roditelja. Prate ih problemi sa spavanjem, razdražljivost, problemi sa koncentracijom i preterana zabrinutost.
Ukoliko osete pretnju javljaju se napadi panike, ubrzano disanje, povećan broj otkucaja srca, znojenje, pa i drhtanje i osećaj slabosti.
Osoba koje se bori sa roditeljskom anksioznošću nastoji da izbegne situacije za koje smatra da su opasne. To može uključivati zabranu deci da učestvuju u razumno bezbednim aktivnostima iz straha da će biti povređena, maltretirana ili doživeti druge negativne posledice.
Neretko očekuju najgore. Umesto da realno sagledaju situaciju i vide sve razumne mogućnosti ovi roditelji neće moći da prestanu da očekuju najgore.
Pojedini ispoljavaju anksioznost preteranim reagovanje, naročito u odnosu sa detetom, dok se kod zaposlenih žena mogu javiti i simptomi burn out sindroma.
Kako roditeljska anksioznost utiče na decu?
Odrastanje sa anksioznim roditeljem povećava verovatnoću da se ovaj problem javi i kod deteta. Posebno je povećana opasnost od pojave generalizovanog anksioznog poremećaja i poremećaja anksioznosti pri odvajanju.
Posledica roditeljske anksioznosti može biti i razvoj specifičnih fobija i depresije. Zatim, smanjeno samopouzdanje, nespremnost za nove stvari, kao i nerealno sagledavanje sveta oko sebe.
Imajući u vidu ozbiljnost problema, sa prvim znacima roditeljske anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Poverenje u novoj vezi nakon prevare
Poverenje u novoj vezi nakon prevare je čest problem ne samo žena, već i muškaraca širom sveta.
Nažalost, mnogi ljudi su se suočili sa neverstvom partnera. Ovo traumatično iskustvo donelo je ne samo osećaj bola i tuge, već i beznađa i smanjenog samopouzdanja. Čak i kada poželite da upoznate nekog novog i započnete novu vezu, može biti teško prevazići ta osećanja.
Kako izlaziti na sastanak nakon neverstva? Kako ponovo nekom pokloniti svoje srce? Kako započeti iznova? Ova i slična pitanja postavljaju svi koji su doživeli prevaru. Sva ona proističu iz nesigurnosti i nedostatka poverenja.
Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da imate poverenje u novoj vezi nakon prevare.
Ostavite prošlost iza sebe
Strah da ćete ponovo biti povređeni je opravdan. Ipak, to ne znači da ne trebate više ikome verovati. Ne smete dozvoliti da vas vaša prošlost spreči da ostvarite srećnu vezu. Zato, odlučite da verujete novom partneru. Glavni razlog za to jeste činjenica da osoba sa kojom ste trenutno u vezi nije ona iz prošlosti koja vas je povredila. Novi partner je potpuno vredan vašeg poverenja i poštovanja.
Poverenje u novoj vezi nakon prevare ne odnosi se samo na partnera, već i na vas same. Nakon prevare počećete da preispitujete sebe i svoje odluke, uključujući i izbor novog partnera.
Da biste ponovo verovali sebi morate se osloboditi osećaja krivice. Nemojte zaboraviti da niste krivi što je prethodni partner bio neveran. Verovatno to ne biste mogli da sprečite, čak i da ste primetili znakove upozorenja.
Naučite da budete otvoreni
Nakon prevare ljudi postaju hladniji, postavljajući socijalnu distancu prema svima. Ovo je često neophodan deo „izlečenja“. Međutim, kada pronađete nekoga do koga vam je stalo, trebalo bi da dozvolite sebi da budete ranjivi. Otvorenost sa novim partnerom može vam dati priliku da izgradite divan odnos pun ljubavi i razumevanja.
Biti otvoren i ranjiv ne znači da ćete zaboraviti ono što ste doživeli, niti kako da prepoznate znake prevare. Zapravo, to je prilika koju dajete novom partneru da dokaže da je od poverenja.
Svakako, morate imati na umu da niko nije savršen. Sigurno će vaš novi partner nekada napraviti grešku. Ipak, nemojte automatski pretpostavljati da je greška napravljena da vas povredi. Neretko, osoba nije svesna da vas je svojim ponašanjem povredila. Uz dobru komunikaciju i otvoren, iskren odnos možete rešiti, pa i sprečiti sve konflikte u vezi.
Preuzmite odgovornost za svoje postupke
Za poverenje u novoj vezi nakon prevare veoma je važno da realno sagledate i svoje ponašanje.
Nepokolebljivost, distanciranost, pa i promene raspoložanje su posledice prevare. Kada se provlače kroz novu vezu na kraju dovode do raskida.
Da biste to izbegli morate biti svesni stvari koje radite, a koje ometaju vezu. Suočavajući se sa njima ne samo da ćete postići dobar ljubavni odnos, već ćete izgradite i više poverenja. Takođe, jačaćete svoje samopouzdanje, što doprinosi celokupnom boljitku.
Ukoliko ne znate kako da nastavite život nakon prevare potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto mnogi dožive razvod nakon 7 godina braka?
Razvod nakon 7 godina braka je česta pojava među parovima širom sveta.
Svako od nas stupa u brak sa idejom da će trajati do kraja života. Nažalost, realnost je nekad sasvim drugačija od bajke koju smo zamišljali na dan venčanja. Preljuba, udaljavanje, različiti stavovi, pa i egzistencijalna pitanja – samo su neki od problema koji stvaraju konflikte u vezi.
Iako se mnogi od njih mogu rešiti dobrom komunikacijom među partnerima, u pojedinim slučajevima razvod je neminovnost.
Zašto je 7. godina braka kritična za razvod otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Psihološki fenomen ili mit?
„Sedmogodišnji svrab“ je termin koji se koristi za razvod nakon 7 godina braka. Prvi put je upotrebljen sredinom 20. veka. Naime, film pod istoimenim nazivom („The Seven Year Itch“) sa Marilyn Monroe u glavnoj ulozi pojavio se 1955. godine. Ključna tačka radnje je muškarac koji žudi za ženama sa kojima nije oženjen. Obrazloženje za njegovo ponašanje daje psihijatar koji navodi da svi muškarci varaju svoje žene u sedmoj godini braka.
Popularnosti termina doprineli su i statistički podaci. Prema američkom Nacionalnom centru za zdravstvenu statistiku postoji prosečna medijana trajanja braka tokom vremena. Godine 1922. srednje trajanje braka koji je okončan razvodom iznosio je 6,6 godina. Pet decenija kasnije iznosilo je 7,5 godina. 1990. godine srednje trajanje je bilo 7,2 godine. Iako podaci mogu da variraju iz godine u godinu, prosečne vrednosti ostaju relativno blizu granice od 7 godina.
Na osnovu toga donet je zaključak da postoji obrazac niske stope razvoda na početku veze, koja vremenom raste sve dok ne dostigne vrhunac, a zatim ponovo pada.
Od „medenog meseca“ do rutine suživota
Partnerski odnosi prolaze kroz različite faze. U početku, svi se suočavamo sa fazom zaljubljivanja. S obzirom da u ovom periodu svet posmatramo kroz „ružičaste naočare“ dolazi do idealizovanja partnera. Da je ljubav slepa najbolje potvrđuje zaljubljenost kada ne primećujemo mane druge polovine.
Međutim, vrlo brzo dolazi do realnosti izazvane dogovaranjem o svakodnevnom životu. Tada par mora da uspostavi pravila i rutine koje će obezbediti izvesnu stabilnost, red i sigurnost. Na ovaj način neće morati stalno da pregovara o svim detaljima. Samim tim svešće nesuglasice i svađe na minimum.
Treba napomenuti da neki parovi nikada ne prevaziđu ovu fazu, te se javljaju problemi u partnerskim odnosima. Posledica toga jesu stalne svađe, jer ne mogu da ispune međusobna očekivanja ili se ne mogu uklopiti u zajednički životni stil.
Upravo brojne studije sugerišu da se zadovoljstvo u braku značajno smanjuje nakon prve godine, što je uglavnom zbog sukoba izazvanih zajedničkim životom. Da bi u krajnjoj meri nastupio razvod nakon 7 godina braka.
Znaci da se bliži razvod nakon 7 godina braka
Svaki par i svaka osoba je drugačiji, ali obično dođe vreme kada neko počne da dovodi u pitanje pravila, navike i rutine koje su uspostavljene u vezi. Dođe vreme kada se čini da stvari koje su funkcionisale ne odgovaraju. Ono što je bilo efikasno postaje dosadno.
Kriza sedme godine se odnosi upravo na taj osećaj da smo zarobljeni u životu koji smo stvorili. Počinjemo da shvatamo da nas ono što nam se ranije dopadalo kod partnera sada izluđuje.
Osoba koju smo ranije smatrali pouzdanom, posvećenom i čvrstom sada može izgledati kruto i nefleksibilno. S druge strane, osoba koju smo smatrali spontanom i zabavnom može početi da izgleda nepromišljeno ili čak dramatično. Počinjemo da vidimo partnera, vezu i način života drugačijim očima, tj. kritičnijim pogledom.
Nezadovoljstva i frustracije počinju da se izražavaju kroz sve žešće rasprave, emocionalno, pa i socijalno distanciranje. Neki ljudi mogu doživeti potpuno otuđenje, jer se ne prepoznaju u toj vezi niti se identifikuju sa svojim životnim stilom. Zbog toga često sebi postavljaju pitanje: „Šta ja radim ovde“.
Ovaj period može da karakteriše i prevara jednog od partnera. Vanbračna veza predstavlja, zapravo, beg iz situacije koja može biti psihički zagušljiva.
Razvod nakon 7 godina braka možete izbeći porodičnom psihoterapijom. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Intrapersonalna inteligencija – Zašto je važna i koje su njene karakteristike?
Intrapersonalna inteligencija je jedna od 8 vrsta inteligencija koje je razvio Howard Gardner. Ovaj američki psiholog je u svom delu „Teorija višestrukih inteligencija“ definisao inteligenciju kao „sposobnost rešavanja problema ili razvoja proizvoda, koji su važni u kulturnom kontekstu ili u datoj zajednici“.
Na osnovu te definicije identifikovao je 8 tipova inteligencija koje ljudsko biće ima sa kapacitetom za razvoj. One imaju međusobno dejstvo, ali deluju i samostalno.
Prema Gardneru, intrapersonalna inteligencija je sposobnost istraživanja sopstvenog unutrašnjeg sveta i osećanja. Odnosno, sposobnost samorefleksije, spoznaje svojih snaga i slabosti, kao i osećanja i misaonih procesa koji čine samospoznaju.
S obzirom da intrapersonalna inteligencija može pomoći da se osoba fokusira na planiranje i upravljanje svojim životom psihološko savetovalište Sana vam otkriva njene osnovne karakteristike.
Koje su karakteristike intrapersonalne inteligencije?
Iako će, možda, nekima definicija intrapersonalne inteligencije delovati kao opis za narcisoidni poremećaj ličnosti, postoji velika razlika. Pre svega, osobe sa ovom inteligencijom su zabrinute za okruženje oko sebe, a ne samo za sebe. Zapravo, one počinju da upoznaju druge ljude upoznavajući sebe. Takođe, svesni su svojih prednosti, ali se ne hvale.
Intrapersonalna inteligencija donosi jaku intuiciju i razumevanje sopstvenih osećanja. Samim tim i razumevanje osećanja i misli drugih. Ovi ljudi su spremni da primene ono što nauče u svakodnevnom životu. Često su veoma odlučni da postignu svoje ciljeve bez obzira koliko godina imaju.
Kako vole da provode vreme sami, nije redak slučaj da pokazuju znake introvertnosti. Posebno mlađi u odnosu na svoje vršnjake.
Još jedna značajna karakteristika jeste razumevanje sopstvenih grešaka. Na taj način uče da izbegnu slične situacije u budućnosti. Ujedno poseduju visoku kontrolu besa.
Osobe sa ovom vrstom inteligencije često teže da svoja osećanja i misli izraze na kreativne načine, na primer kroz pisanje ili muziku.
Zašto je intrapersonalna inteligencija važna?
Intrapersonalna inteligencija ide korak dalje od emocionalne inteligencije. Mogućnost razumevanja šta se dešava u vašem umu i svest o svojim emocijama obezbeđuje vam jasno postavljanje ciljeva.
Povezivanje sa drugima, bilo da se radi o kolegama, prijateljima ili porodici, deo je stvaranja smislenog života. Ljudi koji su razvili svoju intrapersonalnu inteligenciju dobri su u međuljudskim odnosima i komunikaciji. Svesni su svojih misli i razumeju da ono što misle direktno utiče na njihov stav prema životu i kako se osećaju o sebi. Sa tim dolazi i razumevanje šta treba da urade da bi promenili svoje okolnosti ili postigli određene ciljeve.
Drugim rečima, sinhronizovani su sa sobom i sposobni da se razvijaju kako se njihov život i okolnosti menjaju.
Intrapersonalna inteligencija omogućava i napredovanje u karijeri. Kada poznajete sebe, ne dozvoljavate da vam spoljni uticaji poljuljaju samopouzdanje. U skladu sa tim kritiku prihvatate kao priliku za poboljšanje, dok vas toksični komentari ne dotiču.
Kako razviti intrapersonalnu inteligenciju?
Howard Gardner smatra da se ljudi ne rađaju sa pojedinim vrstama inteligencije.To znači da možemo da poboljšamo svoje kognitivne veštine kako bismo postigli intrapersonalnu inteligenciju.
Jedan od najlakših načina jeste vođenje dnevnika. Rutinsko beleženje događaja, ali i misli i osećanja pomaže u stvaranju svesti.
Obavezno odvojite vreme za razmišljanje. Nije bitno o čemu mislite. Bićete šokirani uticajem misaonih putovanja tokom kratkih pauza tokom jednog dana.
Važno je da znate da ljudi sa visokom intrapersonalnom inteligencijom mogu razumeti osećanja i misli drugih ljudi. Zbog toga je ključno negovanje društvenih hobija kako biste bili u interakciji sa drugima.
Intrapersonalna inteligencija se razvija kroz učenje i praksu. Ukoliko ne možete sami da pronađete najbolje načine za njen razvoj potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Otelo sindrom -Patološka ljubomora koju ne treba olako shvatiti!
Otelo sindrom predstavlja patološku ljubomoru koja je poznata i kao morbidna ili deluziona ljubomora.
Ljubomora je prirodan odgovor na osećaj straha od gubitka drage osobe. Za razliku od normalnog, patološki oblik se javlja kada ne postoji objektivan razlog, niti naznake da je opstanak veze doveden u opasnost. To znači da je osoba zaokupljena mišlju da je partner neveran, bez jasnih dokaza za to. Pri čemu često potkrepljuje svoje tvrdnje naizgled normalnim, svakodnevnim događajima.
Otelo sindrom nije samo vrsta ljubomore, već se smatra podtipom deluzionalnog poremećaja. Naziv potiče od Šekspirovog junaka Otela. Ovaj mornar iz Venecije postaje sumnjičav zbog navodne prevare svoje supruge, Dezdemone. Ljubomora ga toliko izjeda da na kraju odlučuje da ubije suprugu, a zatim izvrši samoubistvo.
Termin je prvi put upotrebio britanski psihijatar Džon Tod 50-ih godina. Primetio je da se sa patološkom ljubomorom više „bori“ jači pol i to u odnosu 60 prema 40. Neretko ona može da dovede do ozbiljnih posledica.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate njene simptome.
Zašto se javlja Otelo sindrom?
Tačan uzrok nije otkriven. Tod je, čak, primetio da se Otelo sindrom razvija sasvim spontano ili na bazi psihičkih stanja.
Važnu ulogu igra genetika. Odnosno, postoji veća verovatnoća da će se razviti ukoliko u porodici postoje već registrovani slučajevi mentalnih poremećaja, uključujući i patološku ljubomoru.
Kao uzročnici navode se i određena psihička stanja, poput shizofrenije. Mada može biti i posledica traume iz prethodnih veza ili iz odnosa sa roditeljima u detinjstvu.
Otelo sindrom je, ponekad, pratilac neurodegenerativnih bolesti. Posebno Alchajmerove bolesti ili Parkinsonove bolesti. To znači da pokretač može biti fiziološke prirode. Često se razvija i tokom alkoholizma i zavisnosti od kokaina.
Kako prepoznati Otelo sindrom?
Okidači se razlikuju među polovima. Tako je za muškarce najjači okidač seksualna nevera, a kod žena to je emocionalna nevera. Ipak, simptomi su isti.
Sumanute ideje neverstva su karakateristični znaci. Prate ih stalno preispitivanje partnera, sumnje u njegovu aktivnost i traženje dokaza o prevari. U pojedinim slučajevima dolazi i do uhođenja.
Deluzije mogu biti toliko izražene da se analizira partnerovo ponašanje iz davne prošlosti. Tako, na primer, osmeh koji je voljena osoba uputila nekom drugom sada postaje znak neverstva.
Osobe koje pate od patološke ljubomore često ispoljavaju i znake depersonalizacije. Odnosno, smatraju da se partner promenio fizički i psihički. Takođe su impulsivnog karaktera, a u krajnjoj meri se javlja i agresivnost.
Na osnovu ovih simptoma Otelo sindrom se razvija kroz 3 režima. Prvo je režim „detektiva“. U njemu je sva pažnja usmerena na traženje dokaza neverstva. Sledi režim „agresora“. U ovoj fazi na različite načine vrši se pritisak na partnera da prizna grešku. Poslednji je režim „manipulatora“. Igrajući igru „žrtve“ manipulator pokušava da na sažaljenje „izvuče“ priznanje.
Tretman za Otelo sindrom
Patološku ljubomoru ne treba olako shvatiti. Posebno kada se zna da ima nepredvidiv karakter, te partner nikada sa sigurnošću ne može da zna kada će doći do eskalacije.
Da bi se izbegle opasne situacije neophodna je stručna pomoć. Ona uključuje ne samo indvidualnu terapiju, već i porodičnu psihoterapiju.
Ukoliko ste primetili kod partnera neki od navedenih simptoma kontaktirajte psihološko savetovalište Sanu.
Pročitaj Više
Kako prevazići anksioznost u vezi?
Anksioznost u vezi odnosi se na intenzivno osećanje brige, nesigurnosti i sumnje koja se mogu pojaviti u odnosu sa partnerom.
Sasvim je normalno imati određeni nivo anksioznosti u ljubavnoj vezi. Ona se javlja naročito na početku veze. Odnosno, pre nego što shvate da partner ima jednak interes. Mada se može razviti i kada veza sasvim dobro funkcioniše duži period i kada ste razvili poverenje, uspostavili granice i naučili međusobne stilove komunikacije. Obično je to u slučaju kada se planira preduzimanje novog koraka u zajedničkom životu.
Međutim, anksioznost u vezi postaje problem ako su osećanja nesigurnosti, brige i sumnje toliko jaka ili traju dugo da ometaju odnos sa partnerom i utiču na druge oblasti života.
Zašto se javlja anksioznost u vezi?
Anksioznost u vezi može biti rezultat raznih faktora. Najčešće je to traumatično iskustvo u ranijoj romantičnoj vezi. Naime, izdaja, neverstvo ili gubitak dovode do neprestanog preispitivanja sopstvene vrednosti i privlačnosti. Takođe, dovode u pitanje stabilnost veze i osećanja koja su u nju uključena.
Odnosi u detinjstvu sa roditeljima jedan su od čestih pokretača ovog problema. Stilovi roditeljstva imaju važnu ulogu u formiranju dece i njihovog ponašanja u kasnijim godinama. U slučajevima kada roditelji dosledno pokazuju detetu ljubav i naklonost formira se siguran stil privrženosti. Iz njega se razvijaju zdravi međuljudski odnosi.
Ukoliko dete odrasta u toksičnoj porodici, gde nekad roditelji pokazuje ljubav i brigu, a nekad okrutnost i napuštenost, ono može da stvori anksioznu vezu sa ljudima koje voli i kojima veruje. Ova povezanost se vremenom projektuje i na partnera.
Manjak samopouzdanja je još jedan faktor. To može izazvati stalnu sumnju u osećanja partnera. Iz njih se mogu razviti pretpostavke o nevernosti koja dovode budućnost veze u opasnost.
Važnost komunikacije u partnerskim odnosima je ključna za očuvanje veze. Zato nedostatak iskrenih razgovora o zajedničkim osećanjima, stanju veze ili zajedničkim planovima može da dovede do pojave anksioznosti kod jednog partnera.
U uzročnike se svrstava i generalizovana anksioznost, koja se manifestuje kao zabrinutost za odnose.
Kako prepoznati anksioznost u vezi?
Konstantno razmišljanje da li su osećanja partnera prava i stalno traženje potvrde ljubavi jasni je znak anksioznosti u vezi. Prate ih česte provere poruka i analizaranje svake reči u njima kako bi se otkrilo skriveno značenje.
Intenzivna želja da provode što više vremena u blizini partnera je jasno izražena, dok neki ljudi žele da udovolje svom partneru u svakom trenutku, čak i na svoju štetu. Zbog toga kontrolišu svoje ponašanje, otkrivajući samo svoje karakteristike za koje su sigurni da će biti prihvaćene.
Strah od napuštanja je još jedna karakteristika. Osobe sa ovim problemom imaju često osećaj da partner namerava da prekine vezu. Zapravo, one provode više vremena brinući o vezi nego uživajući u njoj.
U drugim slučajevima, anksioznost u vezi može imati oblik namernog sabotiranja stvari sa partnerom. Ovo se manifestuje stvaranjem konflikta bez razloga, kao i čestim testiranjem partnerove vernosti. Drugi, pak, postavljaju emotivnu distancu kako bi se na vreme zaštitili od bola nakon raskida.
Iako se anksioznošću u vezi uglavnom može upravljati, ponekad ona može postati opasna. Depresija, suicidalno ponašanje, emocionalno zlostavljanje partnera i razmišljanje o povređivanju partnera – samo su neke od posledica teškog oblika.
Imajući u vidu ozbiljnost problema, sa prvim znacima anksioznosti u vezi potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kriza u braku zbog ljubomore
Kriza u braku zbog ljubomore je problem velikog broja parova.
Ljubomora je vrsta straha, koji se javlja kada jedan od partnera proceni da postoji opasnost da osoba koju on/ona voli zavoli nekog trećeg.
To je veoma složeno osećanje koje odaje nesigurnost i najčešća je pretnja opstanku veze ili braka, a neretko prerasta i u patološko stanje sa po nekada tragičnim posledicama. Postoje razne vrste ljubomore: patološka, seksualna, racionalna, iracionalna, romantična ljubomora….
Kriza u braku zbog ljubomore – Šta je ljubomora?
Ljubomora je složena emocija koja obuhvata spektar osećanja kao što su: sumnja, bes, neprijateljsko ponašanje, strah i osećaj poniženja.
Ona pogađa većinu ljudi, bez obzira na njihov uzrast, pol i seksualnu orijentaciju. Ljubomora se rađa u onom trenutku kada partner uoči pretnju od strane treće osobe. Najčešće se javlja kada je jedan od partnera više otvoreniji ili sklon uspostavljanju kontakata sa drugim osobama, što kod drugog partnera može da se tumači drugačije i da izazove strah od gubitka partnera ili veze.
Ko više iskazuje ljubomoru, muškarci ili žene?
I muškarci i žene podjednako osećaju ljubomoru. Neki dokazi ukazuju na to da u kontekstu romantičnih veza muškarci osećaju veću ljubomoru na seksualno neverstvo, dok žene imaju tendenciju da budu ljubomornije na emocionalno neverstvo.
Ljubomoran muškarac može da pokazuje jasne, ali i prikrivene znakove ljubomore. Mala doza ljubomore kod muškarca može se učiniti simpatičnom, ali ozbiljno ljubomoran muškarac vema lako može da se pretvori u nasilnika.
Ljubomora u braku je toksična emocija koja, ako se zanemari, može da uništi brak. Njeni uzroci mogu se potražiti još u ranom detinjstvu ili kao posledica negativnih iskustava iz prethodnih veza.
Kako prepoznati patološku ljubomoru?
Patološka ljubomora nije sakrivena, ne drži se za sebe i vrlo je jasna. Osobe koje su patološki ljubomorne su preopterećene i preokupirane mislima o tome da ih njihov partner vara. Najčešće za tako nešto uopšte nemaju dokaze, a ni opravdane razloge, već se njihova ljubomora zasniva na pogrešnim uverenjima. Svoju brigu pravdaju preteranom ljubavlju prema partneru.
Ova vrsta ljubomore je zapravo psihološki poremećaj i pored opsesivnih misli koje se javljaju, uključuje i neke neprihvatljive i prenaglašene radnje koje narušavaju stabilnost jedne veze.
Kriza u braku zbog ljubomore – Kako održati vezu ili brak?
U vezi je neophodna optimalna distanca između partnera, kako bi svako imao prostor za svoja lična interesovanja. Ukoliko ovaj prostor ne postoji, većina veza i brakova veoma teško opstaje.
Za uspostavljanje dobrih partnerskih odnosa potrebno je da oba partnera rade na njemu.
Prvi korak u rešavanju ovog problema je razgovor sa partnerom, jer se svaki uspešan odnos bazira na poverenju.
Osluškujte ga i pokušajte da saznate šta je podstaklo takvo osećanje kod nje/njega. Potrudite se da ga uverite da je vaša ljubav iznad svega i da ne postoji treća osoba koja bi mogla da je pokvari.
Ako ne možete sami da prevaziđete ljubomoru – potražite pomoć!
Ukoliko vam je potrebna pomoć, jer imate poteškoća da se sami nosite sa ljubomornim mislima, razgovor sa psihoterapeutom može biti od velike pomoći.
Zanemarivanje problema i njegovo “stavljanje pod tepih” može dovesti do ozbiljnih stanja kao što su: opsesivne misli, kompulzivna ponašanja, problematična ponašanja u smislu proganjanja partnera… Ljubomora takođe utiče i na svakodnevni život i sprečava normalno funkcionisanje.
Toksične veze koje su zasnovane na nepoverenju vode u propast celu porodicu, a neretko i deca ispaštaju. Ne dozvolite da vaša ljubomora uništi brak, već na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više