Poremećaji spavanja
Poremećaji spavanja predstavljaju stanja koja narušavaju kvalitet, trajanje ili tajming sna. Samim tim, utiču na sposobnost osobe da pravilno funkcioniše dok je budna.
Dobar san čini osnovu zdravlja. Stručnjaci generalno preporučuju odraslima da spavaju najmanje 7 do 9 sati noću, iako je nekim ljudima potrebno više, a drugima manje. Takođe, važno je da san bude u kontinuitetu, tj. bez prekida i ikakvih ometanja.
Nažalost, stalni stres kojem smo izloženi, pritisak na poslu, kao i brojni porodični problemi negativno se održavaju i na san. Gotovo svaka odrasla osoba se suočila sa problemima spavanja. Međutim, ako oni traju u dužem periodu onda je reč o nekom poremećaju spavanja.
Statistički podaci pokazuju da poremaćaji spavanja pogađaju oko 20 odsto svetske populacije. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su najčešći poremećaji spavanja.
Nesanica
Od preko 100 poremećaja spavanja, koliko je klasifikovano, nesanica, tj. insomnija je najčešća. Predstavlja poremećaj održavanja sna ili teškoće kod uspavljivanja. Pored teškog uspavljivanja, karakteristični simptomi su i prerano buđenje ujutru, san koji nije doneo odmor, te se u toku dana osećate umorno, pospano, dok poslove obavljate sporije i teže. Javljaju se i promene raspoloženja i problemi u ponašanju, poput hiperaktivnosti ili agresivnosti.
Prema uzroku nastanka, insomnija može biti primarna i sekundarna. Primarna nije povezana sa bilo kojim drugim zdravstvenim stanjem ili problemom. Sekundarna ukazuje da postoji još neki organski poremećaj.
Nesanica se razlikuje i prema dužini trajanja. Kratkotrajna (akutna ili nesanica prilagođavanja) traje od jedne noći do nekoliko nedelja. Obično je uzrokovana životnim stresom, kao što je gubitak posla, gubitak voljene osobe ili selidba. Mada je mogu izazvati i faktori okoline – svetlost, buka ili ekstremne temperature.
Dugotrajna ili hronična neispavanost se javlja najmanje 3 noći nedeljno tokom najmanje 3 meseca. U pokretače se svrstavaju depresija, hronični stres ili bol.
Poremećaji spavanja koji dovede do prekida disanja tokom sna
Apneja je potencijalno ozbiljan poremećaj sna koji se javlja kada se disanje osobe prekine tokom spavanja. Postoje 2 vrste – opstruktivna i centralna.
Opstruktivna apneja je češća. Nastaje kada se mišići koji podupiru meka tkiva u gornjim disajnim putevima opuste tokom spavanja i blokiraju normalan protok vazduha iz nosa u usta tako da dolazi do hrkanja i prekida disanja.
Kao uzročnici se navode genetika. Što znači da je veća verovatnoća da se javi kod osoba u čijoj porodici je već registrovana. Problem mogu da izazovu i zapušeni nos, kao i hormonska stanja, posebno kod poremećaja u radu štitne žlezde. U rizičnu grupu od pojave ove vrste apneja spadaju i gojazni i stariji ljudi.
Kod centralne apneje disajni putevi nisu blokirani, već nastaje zbog problema u načinu na koji mozak komunicira sa mišićima odgovornim za disanje. Naime, moždano stablo ne uspeva da pravilno prepozna nivoe ugljen-dioksida u telu tokom spavanja što dovodi do ponovljenih epizoda disanja koje je sporije i pliće nego u normalnom stanju.
Centralna apneja najčešće se javlja kao posledica nekog drugog medicinskog problema. Infekcije, povrede moždanog stabla, otkazivanje srca ili bubrega, moždani udar – svrstavaju se u vodeće pokretače.
Narkolepsija
Narkolepsija je neurološki poremećaj regulacije sna koji utiče na kontrolu sna i budnosti. Primarni simptom je prekomerna dnevna pospanost. Mada se mogu javiti povremene, nekontrolisane epizode uspavljivanja tokom dana, automatska ponašanja dok osoba nije svesna, iznenadna slabost mišića uz smeh ili druge emocije.
Osobe sa narkolepsijom imaju veću stopu paralize sna. Neretko ih prate i halucinacije kako dok ne nastupi san (hipnagoške halucinacije), tako i pri buđenju (hipnopompične halucinacije).
Poremećaji spavanja su ozbiljni problemi, koji mogu da ostave traga kako na fizičko, tako i na mentalno zdravlje. Zato ih nikako ne treba zanemariti i potrebno je ispitati njene uzroke. Ukoliko razlog nesanice nije fizičke prirode, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Melatonin – Hormon koji utiče na fizičko i mentalno zdravlje
Melatonin je hormon koji u mozgu luči epifiza (pinealne žlezda). U manjim količinama proizvode ga i epitelne ćelije, ćelije koštane srži i limfociti. Takođe, lučenje se obavlja u crevima kada su prazna. Sreće se i u pojedinim namirnicama, kao što su sok od višnje, orašasti plodovi, kukuruz, pirinač, paradajz, brokuli, špargla, jagode, maslinovo ulje.
Ime melatonin potiče od grčke reči melas, što u prevodu znači “crno”. Time je ukazana njegova veza sa mrakom, tj. noćnim satima, zbog čega se naziva i “hormon spavanja” ili “Drakula hormon”. Poznat je i pod nazivom “hormon mladosti”. Razlog za to leži u otkriću da se njegova koncentracija u organizmu tokom godina života smanjuje.
Koji značaj ima melatonin na fizičko i mentalno zdravlje čoveka otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Melatonin reguliše naš unutrašnji sat
Glavna uloga melatonina je da nam obezbedi zdrav i okrepljujući san. Naime, ovaj hormon pomaže mozgu da odredi koje je doba dana, registrujući signale iz prirode, tj. sunčeve zrake, svetlo i toplotu. Na taj način omogućava telu da se pripremi za spavanje.
Upravo se zato nivo melatonina u krvi povećava predveče i dostiže maksimum tokom noći. Koncentracije oko ponoći mogu biti i do 10 puta veće od dnevnih. Da bi u jutarnjim časovima počelo postepeno opadanje koje se nastavlja u toku dana, sve do večeri.
Nažalost, ravnoteža u koncetraciji hormona je kod mnogih ljudi poremećena. Posebno kod onih koji rade noću ili usled letenja često menjaju vremenske zone, mada nije redak slučaj da problem u balansu nivoa izazove i veštačko osvetljenje koje dolazi od navike spavanja pokraj upaljenog televizora, kompjutera, kao i bilo kod drugog izvora svetlosti koji remeti ostvarivanja potpunog mraka tokom noći. Sve ovo utiče na regulisanje normalnog ciklusa spavanja i cirkadijalnog ritma.
Hronična neispavanost kao posledica nedostatka melatonina
Svima je dobro poznato da je miran san osnova za zdrav život. Samim tim narušena koncetracija melatonina dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Problemi sa snom, insomnia, u slučaju da dugo traju, negativno deluju na moždane funkcije, pa su poremećaji raspoloženje, razdražljivost, pad koncentracije i zaboravnost tipične posledice nesanice. Međutim, vremenom u opasnost dolaze delovi mozga koji kontrolišu govor, pamćenje, racionalno zaključivanje, planiranje i osećaj za vreme. Tako da smanjena koncentracija melatonina indirektno utiče ne samo na kognitivno funkcionisanje, već i na emocionalno, stvarajući pogodno tlo za razvoj psihičkih tegoba, kao što su depresija i anksioznost.
Važnost očuvanja lučenja i funkcija melatonina
Iako se melatonin vezuje najčešće za spavanje, on ima višestruki značaj, pre svega, učestvuje u regulaciji aktivnosti enzima i hormona koji su povezani sa metabolizmom. Zapravo, bez njega ne bismo znali kada smo gladni i žedni, kao i kada trebamo ići u toalet.
Ujedno, melatonin je ključni deo imunog sistema, jer oslobađa organizam od viška slobodnih radikala. Time nas štiti od prehlada, virusa i infekcija, ali i od migrene, kardiovaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara. Najnovija istraživanja pokazala su da ima važnu ulogu u sprečavanju pojave raka, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Ukoliko imate problema sa snom, psihološko savetovalište Sana vam može pomoći. Pored savetovanja uživo postoji i mogućnost skype psihološkog savetavanja.
Pročitaj Više
Hronična neispavanost
Hronična neispavanost je čest pratilac savremenog čoveka.
San je neophodan ljudskom organizmu. Ne samo da pruža fizički odmor telu, već predstavlja svojevrsno “čišćenje” uma od svih napora kojima smo bili izloženi u toku dana.
Nažalost, brz način života i mnoštvo obaveza, danas, ostavljaju premalo vremena da se posvetimo sebi i časovima odmora, pa ne čudi što se sve više ljudi budi svakog jutra iscrpljeni i mrzovoljni, nedovoljno spremni za zadatke koje ih očekuju.
Zapravo, hronična neispavanost je postala način života modernog društva, o čemu svedoči i najnovija statistika. Prema sprovedenoj studiji na Oksford univerzitetu svaka treća odrasla osoba se suočava sa njenim posledicama.
Kako se prepoznaja hronična neispavanost otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Zašto nastaje hronična neispavanost?
Hronična neispavanost se definiše kao “subjektivni doživljaj teškoće u inicijaciji spavanja, trajanju, konsolidaciji ili kao loš kvalitet spavanja kada postoje svi uslovi za dobar san”.
U većini slučajeva izazvana je samim načinom života. Naime, preterano konzuiranje nikotina, kofeina i alkohola, nezdrava i kasna ishrana, ali i upotreba mobilnih telefona, laptopova itelevizora kao vida uspavljivanja može do dovede do problema.
Određene životne navike dugoročno gledano stvaraju hroničnu neispavanost, pre svega, rad od kuće noću i rad u smenama zbunjuje mozak. Odnosno, remeti njegov ciklus spavanja i ciklus budnog stanja, pa dolazi do lošeg spavanja usled premora.
Čak i kratak san u toku dana ili preterano spavanje vikendom kojim pokušavate da nadoknadote nedostatak sna u toku nedelje dodatno utiče da neispavanost.
Iako ćete se u prvom trenutku osećati svežije i odmornije, već nakon nekoliko sati vratiće se sav umor, akumuliran u telu.
Psihički problemi i razne bolesti mogu da izazovu hroničnu nesanicu
Mnoga zdravstvena stanja mogu da dovedu do hhronične neispavanosti, dok u pojedinim slučajevima teški simtpomi bolesti stvaraju nelagodu koja otežava san.
Razne alergije, astma i sinusi, gastrointestinalni i endokrini problemi, poput refluksa i hipertireoze, česti su uzročnici hronične nesanice. Kao faktori navode se i artritis, Parkinsonova bolest, hronični bol. Pojedini lekovi za prehladu, alergije, visoki krvni pritisak, srčane bolesti, bolesti štitne žlezde, astmu i depresiju, takođe, mogu izazvati problem.
Hronična neispavanost je simptom sindroma nemirnih nogu. Kako je u pitanju poremećaj nervnog sistema koji izaziva nagon za pomeranjem nogu san je otežan, pa se smatra i poremećajem spavanja.
Apneja za vreme spavanja, tj. kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja ili pauza u disanju koja traje od 3 do 10 sekundi je još jedan problem koji utiče na san.
Fobije i nesanica su usko povezane, a primećena je i uzročno-posledična veza sa pojedinim psihičkim stanjima. Tako stres, depresija i anksioznost mogu da stvore hroničnu neispavanost, ali i poteškoće u spavanju mogu da pokrenu ili pogoršaju ove probleme.
Neispavanost ostavlja posledice na celokupno zdravlje
Osim konstantnog umora, hronična neispavanost utiče na fizičko i mentalno zdravlje. Loše raspoloženje, glavobolje, iscrpljeni izgled i razdražljivost su tipične posledice nesanice.
Hronična neispavanost slabi imuni sistem, te su osobe sklone prehladama, virusima i infekcijama. Oneretko imaju problema i sa viškom kilograma, jer nedostatak sna pogađa hormone koji regulišu osećaj gladi.
Fizičke tegobe prate poremećaji raspoloženja, nedostatak koncentracije, napetost, depresivne misli, pa i napadi panike.
Najnovija istraživanja pokazuju da ljudi koji malo spavaju imaju veći rizik da obole od Alchajmerove bolesti, dijabetesa, hipetenzije. Isto tako postoji veća šansa da dožive srčani i moždani udar.
Imajući u vidu ozbiljnost tegoba, hroničnu neispavanost ne treba olako shvatati. Zato na vreme potražite pomoć kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više
Problemi sa snom – Insomnia
Problemi sa snom postali su jedna od čestih tegoba savremenog doba.
Miran san uz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost je osnova za zdrav život. Na žalost, moderno doba osim tehnologije donelo je ogromni stres. Posledica toga je nedovoljno sna, odnosno insomnija.
Pročitaj Više