Melatonin – Hormon koji utiče na fizičko i mentalno zdravlje
Melatonin je hormon koji u mozgu luči epifiza (pinealne žlezda). U manjim količinama proizvode ga i epitelne ćelije, ćelije koštane srži i limfociti. Takođe, lučenje se obavlja u crevima kada su prazna. Sreće se i u pojedinim namirnicama, kao što su sok od višnje, orašasti plodovi, kukuruz, pirinač, paradajz, brokuli, špargla, jagode, maslinovo ulje.
Ime melatonin potiče od grčke reči melas, što u prevodu znači “crno”. Time je ukazana njegova veza sa mrakom, tj. noćnim satima, zbog čega se naziva i “hormon spavanja” ili “Drakula hormon”. Poznat je i pod nazivom “hormon mladosti”. Razlog za to leži u otkriću da se njegova koncentracija u organizmu tokom godina života smanjuje.
Koji značaj ima melatonin na fizičko i mentalno zdravlje čoveka otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Melatonin reguliše naš unutrašnji sat
Glavna uloga melatonina je da nam obezbedi zdrav i okrepljujući san. Naime, ovaj hormon pomaže mozgu da odredi koje je doba dana, registrujući signale iz prirode, tj. sunčeve zrake, svetlo i toplotu. Na taj način omogućava telu da se pripremi za spavanje.
Upravo se zato nivo melatonina u krvi povećava predveče i dostiže maksimum tokom noći. Koncentracije oko ponoći mogu biti i do 10 puta veće od dnevnih. Da bi u jutarnjim časovima počelo postepeno opadanje koje se nastavlja u toku dana, sve do večeri.
Nažalost, ravnoteža u koncetraciji hormona je kod mnogih ljudi poremećena. Posebno kod onih koji rade noću ili usled letenja često menjaju vremenske zone, mada nije redak slučaj da problem u balansu nivoa izazove i veštačko osvetljenje koje dolazi od navike spavanja pokraj upaljenog televizora, kompjutera, kao i bilo kod drugog izvora svetlosti koji remeti ostvarivanja potpunog mraka tokom noći. Sve ovo utiče na regulisanje normalnog ciklusa spavanja i cirkadijalnog ritma.
Hronična neispavanost kao posledica nedostatka melatonina
Svima je dobro poznato da je miran san osnova za zdrav život. Samim tim narušena koncetracija melatonina dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Problemi sa snom, insomnia, u slučaju da dugo traju, negativno deluju na moždane funkcije, pa su poremećaji raspoloženje, razdražljivost, pad koncentracije i zaboravnost tipične posledice nesanice. Međutim, vremenom u opasnost dolaze delovi mozga koji kontrolišu govor, pamćenje, racionalno zaključivanje, planiranje i osećaj za vreme. Tako da smanjena koncentracija melatonina indirektno utiče ne samo na kognitivno funkcionisanje, već i na emocionalno, stvarajući pogodno tlo za razvoj psihičkih tegoba, kao što su depresija i anksioznost.
Važnost očuvanja lučenja i funkcija melatonina
Iako se melatonin vezuje najčešće za spavanje, on ima višestruki značaj, pre svega, učestvuje u regulaciji aktivnosti enzima i hormona koji su povezani sa metabolizmom. Zapravo, bez njega ne bismo znali kada smo gladni i žedni, kao i kada trebamo ići u toalet.
Ujedno, melatonin je ključni deo imunog sistema, jer oslobađa organizam od viška slobodnih radikala. Time nas štiti od prehlada, virusa i infekcija, ali i od migrene, kardiovaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara. Najnovija istraživanja pokazala su da ima važnu ulogu u sprečavanju pojave raka, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Ukoliko imate problema sa snom, psihološko savetovalište Sana vam može pomoći. Pored savetovanja uživo postoji i mogućnost skype psihološkog savetavanja.
Pročitaj Više
Hronična neispavanost
Hronična neispavanost je čest pratilac savremenog čoveka.
San je neophodan ljudskom organizmu. Ne samo da pruža fizički odmor telu, već predstavlja svojevrsno “čišćenje” uma od svih napora kojima smo bili izloženi u toku dana.
Nažalost, brz način života i mnoštvo obaveza, danas, ostavljaju premalo vremena da se posvetimo sebi i časovima odmora, pa ne čudi što se sve više ljudi budi svakog jutra iscrpljeni i mrzovoljni, nedovoljno spremni za zadatke koje ih očekuju.
Zapravo, hronična neispavanost je postala način života modernog društva, o čemu svedoči i najnovija statistika. Prema sprovedenoj studiji na Oksford univerzitetu svaka treća odrasla osoba se suočava sa njenim posledicama.
Kako se prepoznaja hronična neispavanost otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Zašto nastaje hronična neispavanost?
Hronična neispavanost se definiše kao “subjektivni doživljaj teškoće u inicijaciji spavanja, trajanju, konsolidaciji ili kao loš kvalitet spavanja kada postoje svi uslovi za dobar san”.
U većini slučajeva izazvana je samim načinom života. Naime, preterano konzuiranje nikotina, kofeina i alkohola, nezdrava i kasna ishrana, ali i upotreba mobilnih telefona, laptopova itelevizora kao vida uspavljivanja može do dovede do problema.
Određene životne navike dugoročno gledano stvaraju hroničnu neispavanost, pre svega, rad od kuće noću i rad u smenama zbunjuje mozak. Odnosno, remeti njegov ciklus spavanja i ciklus budnog stanja, pa dolazi do lošeg spavanja usled premora.
Čak i kratak san u toku dana ili preterano spavanje vikendom kojim pokušavate da nadoknadote nedostatak sna u toku nedelje dodatno utiče da neispavanost.
Iako ćete se u prvom trenutku osećati svežije i odmornije, već nakon nekoliko sati vratiće se sav umor, akumuliran u telu.
Psihički problemi i razne bolesti mogu da izazovu hroničnu nesanicu
Mnoga zdravstvena stanja mogu da dovedu do hhronične neispavanosti, dok u pojedinim slučajevima teški simtpomi bolesti stvaraju nelagodu koja otežava san.
Razne alergije, astma i sinusi, gastrointestinalni i endokrini problemi, poput refluksa i hipertireoze, česti su uzročnici hronične nesanice. Kao faktori navode se i artritis, Parkinsonova bolest, hronični bol. Pojedini lekovi za prehladu, alergije, visoki krvni pritisak, srčane bolesti, bolesti štitne žlezde, astmu i depresiju, takođe, mogu izazvati problem.
Hronična neispavanost je simptom sindroma nemirnih nogu. Kako je u pitanju poremećaj nervnog sistema koji izaziva nagon za pomeranjem nogu san je otežan, pa se smatra i poremećajem spavanja.
Apneja za vreme spavanja, tj. kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja ili pauza u disanju koja traje od 3 do 10 sekundi je još jedan problem koji utiče na san.
Fobije i nesanica su usko povezane, a primećena je i uzročno-posledična veza sa pojedinim psihičkim stanjima. Tako stres, depresija i anksioznost mogu da stvore hroničnu neispavanost, ali i poteškoće u spavanju mogu da pokrenu ili pogoršaju ove probleme.
Neispavanost ostavlja posledice na celokupno zdravlje
Osim konstantnog umora, hronična neispavanost utiče na fizičko i mentalno zdravlje. Loše raspoloženje, glavobolje, iscrpljeni izgled i razdražljivost su tipične posledice nesanice.
Hronična neispavanost slabi imuni sistem, te su osobe sklone prehladama, virusima i infekcijama. Oneretko imaju problema i sa viškom kilograma, jer nedostatak sna pogađa hormone koji regulišu osećaj gladi.
Fizičke tegobe prate poremećaji raspoloženja, nedostatak koncentracije, napetost, depresivne misli, pa i napadi panike.
Najnovija istraživanja pokazuju da ljudi koji malo spavaju imaju veći rizik da obole od Alchajmerove bolesti, dijabetesa, hipetenzije. Isto tako postoji veća šansa da dožive srčani i moždani udar.
Imajući u vidu ozbiljnost tegoba, hroničnu neispavanost ne treba olako shvatati. Zato na vreme potražite pomoć kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više
Problemi sa snom – Insomnia
Problemi sa snom postali su jedna od čestih tegoba savremenog doba.
Miran san uz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost je osnova za zdrav život. Na žalost, moderno doba osim tehnologije donelo je ogromni stres. Posledica toga je nedovoljno sna, odnosno insomnija.
Pročitaj Više