Kada je vreme za bračno savetovanje? 10 znakova da vašem odnosu treba podrška
Brak se retko menja preko noći. Mnogo češće se udaljavanje događa postepeno – kroz razgovore koji postaju sve kraći, probleme koji se ponavljaju, prećutane zamerke, manje nežnosti i sve češći osećaj da partner više ne razume šta pokušavate da kažete.
Nekada se partneri i dalje vole, ali više ne znaju kako da razgovaraju bez svađe. Nekada nema velikih konflikata, ali postoji tišina koja postaje teža od rasprave. A ponekad odnos spolja izgleda stabilno, dok se iza zatvorenih vrata dvoje ljudi osećaju usamljeno. Upravo tada često nastaje pitanje: da li je vreme za bračno savetovanje?
Najkraći odgovor je – ne morate čekati da brak bude pred razvodom. Bračno savetovanje može biti korisno kada se isti problemi ponavljaju, komunikacija više ne vodi razumevanju, emocionalna ili fizička bliskost slabi, poverenje je narušeno ili partneri osećaju da sami više ne uspevaju da promene obrazac u kojem su se našli.
Američko psihološko udruženje (APA) navodi upravo ponavljanje istih konflikata kao jedan od znakova da par može imati koristi od stručne pomoći. Zato odlazak na savetovanje ne mora biti poslednji pokušaj da se brak sačuva. Za mnoge parove može biti mnogo korisnije da pomoć potraže pre nego što razočaranje preraste u potpunu emocionalnu udaljenost.
Šta je bračno savetovanje?
Bračno savetovanje je oblik psihološkog rada usmeren na partnerski odnos, komunikaciju i obrasce koji stvaraju nezadovoljstvo ili konflikte između partnera.
Američko psihološko udruženje (APA) terapiju parova definiše kao terapiju u kojoj oba partnera u posvećenoj vezi rade sa istim terapeutom. Pri čemu je fokus na problemima unutar pojedinaca i između njih koji utiču na odnos. Kada je reč o bračnim partnerima, koristi se termin bračna terapija.
Važno je razumeti da cilj savetovanja nije utvrđivanje ko je kriv. Psiholog nije sudija koji treba da odluči ko je u raspravi bio u pravu. Fokus je na tome da partnerima pomogne da jasnije sagledaju obrasce komunikacije, emocionalne reakcije i načine na koje međusobno utiču jedno na drugo.
U partnerskom odnosu problem često nije samo konkretna tema oko koje dolazi do neslaganja. Mnogo značajniji može biti obrazac koji se aktivira svaki put kada se ta tema pojavi. Kritika može izazvati odbrambenu reakciju, povlačenje jednog partnera može pojačati insistiranje drugog, dok nerešene povrede mogu uticati na način na koji se tumače čak i neutralne reči i postupci. Vremenom takvi obrasci mogu postati toliko ustaljeni da partneri teško uspevaju da ih prepoznaju i promene bez stručne podrške.
Zbog toga se tokom bračnog savetovanja pažnja ne usmerava samo na pojedinačne probleme, već na partnerski odnos kao celinu. Razmatra se način na koji partneri razgovaraju, izražavaju potrebe, reaguju tokom konflikta, postavljaju granice, donose zajedničke odluke i grade ili gube osećaj emocionalne sigurnosti.
Stručni rad može pomoći partnerima da razviju funkcionalnije načine komunikacije i rešavanja konflikata, ali i da bolje razumeju šta se nalazi iza određenih reakcija. Cilj nije odsustvo svakog neslaganja. Konflikti su prirodan deo bliskih odnosa. Važnije je da partneri nauče da kroz neslaganje prolaze bez stalnog narušavanja međusobnog poštovanja, poverenja i osećaja povezanosti.
Kada je vreme za bračno savetovanje?
Ne postoji jedan događaj nakon kojeg svaki par treba da zakaže razgovor sa psihologom. Mnogo je korisnije posmatrati kako odnos funkcioniše tokom vremena.
Ako problem izaziva značajnu emocionalnu patnju ili počinje da utiče na svakodnevni život, to je generalno dobar razlog za razmatranje stručne podrške.
Kod partnerskih odnosa posebno treba obratiti pažnju na sledeće znakove.
1. Stalne svađa među partnerima oko istih stvari
Tema se promeni, ali scenario ostaje isti – Novac. Deca. Kućne obaveze. Roditelji. Posao. Slobodno vreme. Telefon. Ljubomora.
Na početku razgovora možda postoji želja da se problem zaista reši. Međutim, posle nekoliko minuta ponovo se pojavljuju iste optužbe, odbrana, povlačenje ili podizanje tona. Problem tada više nije samo ono oko čega se svađate, već način na koji ulazite u konflikt.
Američko psihološko udruženje (APA) navodi ponavljane verzije iste svađe kao signal problema zbog kojeg psiholog može pomoći paru da unapredi komunikaciju i pronađe zdravije načine rešavanja konflikta.
2. Više ne razgovarate kao partneri
Komunikacija nije samo razmena informacija. „Ko će po dete?“ „Treba platiti račun.“ „Kupi nešto za večeru.“ Sve su to razgovori, ali oni sami po sebi ne stvaraju emocionalnu povezanost.
Kada komunikacija postane gotovo isključivo organizaciona, partneri mogu početi da funkcionišu kao dobar tim za svakodnevne obaveze, ali sve manje kao emotivni partneri.
Zdrava partnerska komunikacija podrazumeva prostor za misli, osećanja, potrebe, strahove, želje i iskustva. Samim tim, nedostatak svađe zato nije uvek dokaz da je brak dobar. Ponekad znači da su partneri prestali da pokušavaju da budu saslušani.
3. Osećate se usamljeno iako ste u braku
Jedan od bolnijih oblika usamljenosti može biti osećaj da ste sami pored osobe sa kojom delite život.
Partner je fizički prisutan, ali imate utisak da mu više ne možete reći šta vas zaista muči. Prestajete da delite važne trenutke, sve manje tražite utehu jedno kod drugog i polako počinjete da živite paralelne živote.
Takva emocionalna distanca ne mora automatski značiti da je odnos završen. Ipak jeste signal koji ne treba dugo ignorisati.
4. Nestala je emocionalna ili fizička bliskost
Promene u intimnosti mogu se pojaviti u različitim periodima braka i same po sebi ne moraju ukazivati na ozbiljan problem.
Stres, roditeljstvo, zdravstvene teškoće, umor, poslovne obaveze i veliki životni problemi mogu uticati na partnersku bliskost. Važnije pitanje je kako partneri tu promenu doživljavaju.
Ako se jedan ili oba partnera osećaju odbačeno, nepoželjno ili emocionalno udaljeno, a razgovori o tome završavaju konfliktom ili izbegavanjem, savetovanje može biti prostor u kojem se o bliskosti razgovara bez međusobnog optuživanja.
Imajte u vidu da intimnost nije samo seksualni odnos. Ona uključuje osećaj sigurnosti, nežnost, dodir, poverenje, zainteresovanost i mogućnost da pred partnerom budete emocionalno ranjivi.
5. Poverenje je narušeno
Poverenje se može poljuljati zbog prevare, skrivanja važnih informacija, finansijske neiskrenosti, dopisivanja sa drugom osobom, ponovljenih neispunjenih obećanja ili drugih postupaka koji su za partnera predstavljali izdaju.
Nakon toga često se pojavljuju pitanja: „Da li ponovo mogu da mu/joj verujem?“ „Kako znam da se neće ponoviti?“ „Da li treba da oprostim?“ „Možemo li ikada ponovo biti kao pre?“
Bračno savetovanje ne može izbrisati ono što se dogodilo niti garantovati da će svaki par ostati zajedno. Može, međutim, omogućiti strukturisan prostor za razgovor o povredi, odgovornosti, granicama i tome šta bi ponovno uspostavljanje poverenja zahtevalo.
6. Svaki razgovor završava kritikovanjem ili povlačenjem
Neki parovi konflikt rešavaju glasno. Drugi ga zapravo uopšte ne rešavaju.
Jedan partner insistira na razgovoru, drugi se povlači. Što se drugi više povlači, prvi više insistira. Što prvi više insistira, drugi oseća još veću potrebu da prekine razgovor. Vremenom oba partnera mogu početi da veruju da je problem isključivo u ponašanju onog drugog.
Savetovanje pomaže da se pažnja pomeri sa pitanja „ko je započeo?“ na mnogo korisnije pitanje: „Šta se između nas događa kada pokušamo da rešimo problem?“ To je važna promena perspektive jer omogućava paru da problem počne da posmatra kao zajednički obrazac koji može da se menja.
7. Donosite važne odluke bez osećaja da ste tim
Neslaganje u braku je normalno. Problem nastaje kada partneri više nemaju način da donose odluke bez dugotrajnih konflikata, pritiska, ucena ili povlačenja.
Posebno osetljive mogu biti odluke o roditeljstvu, finansijama, mestu stanovanja, odnosima sa širom porodicom, podeli odgovornosti, planovima za budućnost.
Cilj savetovanja nije da partneri počnu da misle isto. Cilj je da nauče kako da različite potrebe i stavove iznesu bez ugrožavanja međusobnog poštovanja.
8. Razmišljate o razvodu, ali niste sigurni šta želite
Bračno savetovanje nije namenjeno samo ljudima koji su sigurni da žele da ostanu zajedno. Ponekad jedan partner želi da sačuva brak, dok drugi više nije siguran. Ponekad oboje razmišljaju o razvodu, ali ne znaju da li su zaista iscrpeli mogućnosti za promenu.
U takvim situacijama savetovanje ne bi trebalo da ima unapred zadat cilj „morate ostati zajedno“. Jedna od stručnih preporuka u literaturi o terapiji parova upravo je da se razjasni da li je cilj partnera unapređenje odnosa ili razjašnjavanje njihove posvećenosti vezi.
Nekada je važan prvi korak upravo donošenje jasnije i promišljenije odluke o budućnosti odnosa.
9. Velika životna promena poremetila je odnos
Čak i pozitivne životne promene mogu staviti brak pod pritisak. Rođenje deteta, preseljenje, promena posla, odlazak dece od kuće ili ulazak u novu životnu fazu menjaju postojeću dinamiku odnosa.
Tu su i mnogo teže okolnosti – gubitak bliske osobe, bolest, finansijski problemi, neplodnost ili dugotrajna briga o članu porodice.
Partneri tada ne moraju imati „loš brak“. Mogu jednostavno prolaziti kroz period za koji njihovi dosadašnji načini funkcionisanja više nisu dovoljni.
Savetovanje može pomoći da se nova situacija razume i da partneri pronađu način da joj se prilagode zajedno, umesto da ih promena postepeno udaljava.
10. Znate da postoji problem, ali ga sami više ne uspevate rešiti
Možda ste već razgovarali desetine puta. Dogovorili ste se da ćete nešto promeniti. Neko vreme je bilo bolje. A onda se sve vratilo na staro. To ne mora značiti da se ne trudite dovoljno.
U dugotrajnim odnosima mogu nastati obrasci koje je teško sagledati dok ste istovremeno njihov učesnik. Stručna osoba može pomoći da se oni jasnije prepoznaju i da se umesto još jednog pokušaja istog rešenja razviju drugačiji načini komunikacije i reagovanja.
Da li treba čekati da brak bude u ozbiljnoj krizi?
Jedna od čestih zabluda o bračnom savetovanju jeste da je ono namenjeno isključivo parovima koji se nalaze pred razvodom, nakon prevare ili u trenutku kada su konflikti postali gotovo nepodnošljivi. Međutim, stručna podrška može imati značaj mnogo ranije – onda kada partneri prvi put primete da određene probleme više ne uspevaju da rešavaju na način koji ih približava.
Problemi u partnerskim odnosima često se razvijaju postepeno. Komunikacija može postati površnija, isti konflikti počinju da se ponavljaju, nezadovoljstvo se sve ređe otvoreno izražava, a emocionalna bliskost polako ustupa mesto distanci. Problem nije samo u postojanju neslaganja, jer su ona sastavni deo svakog bliskog odnosa. Važnije je šta se sa tim neslaganjima događa tokom vremena.
Kada problemi dugo ostaju nerešeni, partneri mogu razviti ustaljene načine reagovanja koji dodatno održavaju teškoće. Umesto pokušaja da razumeju šta druga osoba govori, počinju unapred da očekuju kritiku, odbacivanje ili konflikt. Tada razgovor sve lakše aktivira stare povrede, a sve teže vodi ka stvarnom rešavanju problema.
Zato ne treba čekati da brak dođe do tačke ozbiljne krize. Savetovanje može imati i preventivnu ulogu – pomoći partnerima da prepoznaju problematične obrasce dok još postoji dovoljno motivacije, poverenja i emocionalne dostupnosti da se na njima radi.
Traženje stručne podrške ne govori koliko je brak „loš“. Mnogo više govori o tome da su partneri prepoznali da im dosadašnji način rešavanja problema više nije dovoljan.
Kako izgleda bračno savetovanje?
Za mnoge parove najveća prepreka prvom dolasku nije samo odluka da potraže pomoć, već i neizvesnost oko toga šta se zapravo događa tokom bračnog savetovanja. Neki očekuju da će psiholog procenjivati ko je kriv. Drugi se plaše da će biti primorani da govore o temama za koje još nisu spremni. Treći, pak, očekuju konkretan savet koji će odmah rešiti problem.
Bračno savetovanje, međutim, predstavlja strukturisan stručni proces u kojem se istražuje partnerska dinamika, a ne suđenje ponašanju jednog ili drugog partnera.
Savetovanje može biti organizovano uživo ili online, a rad može uključivati par zajedno, kao i određene individualne razgovore kada je to stručno opravdano.
Tok rada zavisi od razloga zbog kojeg par dolazi, potreba oba partnera i procene stručnjaka. Zato u početnoj fazi treba najpre razumeti zbog čega partneri dolaze, kako svako od njih vidi trenutne teškoće i šta očekuje od procesa. Isti odnos dvoje ljudi mogu doživljavati veoma različito, pa je upravo razumevanje obe perspektive značajan deo rada.
Dalji proces može biti usmeren na prepoznavanje obrazaca komunikacije, načina na koji nastaju i eskaliraju konflikti, emocionalnih potreba, očekivanja, granica, međusobnog poverenja i drugih faktora koji utiču na kvalitet odnosa. Ne analizira se samo o čemu se partneri svađaju, već i šta se između njih događa tokom tih situacija.
Važno je naglasiti da psiholog ne donosi odluke umesto partnera. Njegova uloga nije da kaže ko treba da se promeni, da odluči da li par treba da ostane zajedno ili da ponudi univerzalnu formulu za uspešan brak. Stručni proces treba da omogući partnerima da jasnije razumeju svoj odnos i razviju funkcionalnije načine međusobnog povezivanja i rešavanja problema.
Šta ako partner ne želi bračno savetovanje?
Odluka da se potraži stručna pomoć ne nastaje uvek istovremeno kod oba partnera. Jedna osoba može već duže osećati da odnos zahteva promenu, dok druga problem ne doživljava istim intenzitetom ili ne veruje da bi bračno savetovanje moglo da pomogne.
Odbijanje savetovanja ne mora automatski značiti da partneru nije stalo do odnosa. Iza otpora mogu stajati nelagodnost, strah od osude, nepoverenje prema psihološkom savetovanju, zabrinutost da će stručnjak „stati na nečiju stranu“ ili teškoća da se o privatnim problemima govori pred trećom osobom. Zbog toga je važan način na koji se tema savetovanja pokreće.
Optuživanje i predstavljanje odlaska kod psihologa kao dokaza da je druga osoba problem mogu dodatno povećati otpor. Mnogo konstruktivnije je govoriti o odnosu kao zajedničkom prostoru i jasno izraziti sopstvenu zabrinutost, potrebe i želju da se postojeća dinamika promeni.
Važno je, međutim, prihvatiti i činjenicu da se partner ne može prisiliti da iskreno učestvuje u procesu. Bračno savetovanje zahteva određeni nivo saradnje i spremnosti da se razmotri sopstveni doprinos partnerskoj dinamici.
Ako druga osoba trenutno nije spremna za zajednički rad, individualno psihološko savetovanje i dalje može biti značajno. Ono može pomoći osobi da bolje razume sopstvene emocije, granice, očekivanja i način na koji reaguje unutar odnosa. Promena jednog dela partnerske dinamike ponekad menja način na koji čitav odnos funkcioniše, iako to ne znači da individualni rad može u potpunosti zameniti savetovanje para kada je problem primarno partnerski.
Da li bračno savetovanje znači da će brak sigurno opstati?
Bračno savetovanje ne može i ne treba da garantuje opstanak braka. Takvo obećanje ne bi bilo ni stručno ni realno, jer ishod zavisi od velikog broja faktora – prirode problema, njihove dugotrajnosti, motivacije oba partnera, spremnosti na promenu, međusobnog poverenja i individualnih okolnosti.
Cilj savetovanja zato nije očuvanje svakog odnosa po svaku cenu. Za neke parove proces može dovesti do boljeg međusobnog razumevanja, promene komunikacije, ponovnog uspostavljanja bliskosti ili postepenog obnavljanja poverenja. Kod drugih može pomoći da jasnije sagledaju probleme koje dugo izbegavaju i donesu promišljenije odluke o budućnosti odnosa.
Važan deo procesa jeste preuzimanje odgovornosti za sopstveno ponašanje. Promena je znatno teža ako svaki partner dolazi sa očekivanjem da stručnjak treba da „popravi“ drugu osobu. Partnerski odnos nastaje kroz interakciju dvoje ljudi, pa savetovanje najčešće zahteva spremnost da se, pored ponašanja partnera, sagleda i sopstveni doprinos postojećoj dinamici.
Da li je bolje otići prerano nego prekasno?
Kada je reč o bračnom savetovanju, teško je govoriti o tome da je par pomoć potražio „prerano“. Partneri ne moraju čekati da problem postane toliko ozbiljan da više ne vide način da razgovaraju bez konflikta ili da je jedan od njih već emocionalno odustao od odnosa.
Naprotiv, ranije prepoznavanje problema često znači da partneri dolaze u trenutku kada još postoji veća spremnost za razgovor i mogućnost da se problematični obrasci sagledaju pre nego što postanu duboko ukorenjeni.
Što se određeni obrazac duže ponavlja, to on može postati automatskiji. Partneri više ne reaguju samo na ono što se događa u trenutku, već i na prethodna iskustva, nagomilane povrede i očekivanje kako će se razgovor završiti. Vremenom se može razviti emocionalna distanca zbog koje problem više nije samo konkretan konflikt, već gubitak osećaja bliskosti i sigurnosti u odnosu.
To ne znači da za par koji je dugo u krizi nema prostora za stručni rad. Znači samo da nije neophodno čekati najtežu fazu odnosa da bi savetovanje imalo opravdanje.
Dobar trenutak za razgovor sa stručnjakom može biti upravo onaj u kojem partneri primećuju da se nešto važno promenilo: razgovori više ne vode razumevanju, problemi se vraćaju uprkos pokušajima da ih reše ili osećaju da se emocionalno udaljavaju.
Zato je korisnije pitanje od „Da li je naš problem dovoljno ozbiljan za bračno savetovanje?“ često „Da li način na koji trenutno pokušavamo da rešimo ovaj problem zaista funkcioniše?“
Ako se odgovor već duže vreme ne menja, a problemi se produbljuju zakažite razgovor u psihološkom savetovalištu Sana.
Najčešća pitanja
Kada treba otići na bračno savetovanje?
Kada se konflikti ponavljaju bez rešenja, komunikacija postaje teška ili gotovo nestane, poverenje je narušeno, bliskost slabi ili jedan ili oba partnera osećaju trajno nezadovoljstvo odnosom. Ne morate čekati ozbiljnu bračnu krizu.
Da li bračno savetovanje može pomoći ako se stalno svađamo?
Može pomoći paru da identifikuje obrasce koji održavaju konflikt i razvije drugačije načine komunikacije. APA upravo ponavljanje istih svađa navodi kao situaciju u kojoj stručna pomoć može biti korisna.
Da li možemo na savetovanje ako nismo venčani?
Da. Partnersko savetovanje nije ograničeno samo na bračne parove. Terapija parova odnosi se na partnere u posvećenim odnosima, dok je bračna terapija naziv koji se koristi kada je par u braku.
Koliko traje bračno savetovanje?
Ne postoji univerzalan broj susreta koji odgovara svakom paru. Trajanje zavisi od problema, ciljeva, intenziteta teškoća i načina rada terapeuta. AAMFT navodi da terapeuti za brak i porodicu često rade kratkoročno, ali ti proseci ne treba da se tumače kao obećanje koliko će biti potrebno konkretnom paru.
Da li je odlazak kod psihologa znak da je brak propao?
Ne. Savetovanje se može koristiti i preventivno, pre ozbiljne krize, kako bi par unapredio komunikaciju, rešavanje konflikata i međusobno razumevanje.
Pročitaj Više
Psihološki znakovi da je brak u krizi
Psihološki znakovi da je brak u krizi često se ne pojavljuju naglo, već se razvijaju postepeno kroz svakodnevne situacije, komunikaciju i emocionalnu udaljenost između partnera.
Mnogi parovi dugo ignorišu ove signale, nadajući se da će problemi nestati sami od sebe. Međutim, kada se takvi znakovi ponavljaju i postaju deo svakodnevice, oni mogu ukazivati na ozbiljniju krizu u vezi koja zahteva pažnju, razgovor i ponekad stručnu pomoć.
Emocionalna udaljenost između partnera
Jedan od prvih pokazatelja problema u braku jeste emocionalno udaljavanje partnera. Parovi koji su nekada rado razgovarali, delili planove i osećanja, počinju da se povlače i sve manje komuniciraju o važnim temama. Umesto bliskosti, javlja se osećaj distance i hladnoće.
Ova emocionalna udaljenost često dovodi do toga da partneri počnu da žive paralelne živote. Vreme provode odvojeno, razgovori se svode na praktične stvari, a osećaj podrške i razumevanja nestaje. Kada se takav obrazac ponavlja duže vreme, to može biti jasan signal da brak ulazi u ozbiljniju fazu nezadovoljstva.
Stalne svađe ili potpuni izostanak komunikacije
U zdravom odnosu partneri mogu da razgovaraju o problemima i neslaganjima. Međutim, kada brak ulazi u krizu, komunikacija se često pretvara u stalne rasprave ili, suprotno tome, potpuno izostaje.
Svađe mogu postati učestalije i intenzivnije, a teme sukoba često ostaju iste. Partneri ponavljaju iste argumente bez stvarnog rešavanja problema. Sa druge strane, neki parovi potpuno izbegavaju razgovor o problemima, što stvara dodatnu napetost i frustraciju.
Ovo je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se parovi odlučuju za partnersko savetovanje, jer stručna pomoć može pomoći u učenju zdravijih načina komunikacije i rešavanja konflikata.
Nedostatak bliskosti i intimnosti
Još jedan važan signal da postoji kriza u vezi jeste smanjenje ili potpuni nestanak emocionalne i fizičke bliskosti. Partneri mogu prestati da pokazuju nežnost, da provode kvalitetno vreme zajedno ili da dele intimne trenutke.
Intimnost u braku nije samo fizička, već i emocionalna. Kada partneri prestanu da dele svoja osećanja, brige i radosti, stvara se osećaj usamljenosti čak i kada su zajedno. Ovakva situacija često dovodi do nezadovoljstva i udaljavanja koje dodatno produbljuje probleme u odnosu.
Povećana ljubomora i nepoverenje
Ljubomora može biti normalna emocija u određenim situacijama, ali kada postane stalna i intenzivna, može ozbiljno narušiti odnos. Nepoverenje između partnera često dovodi do kontrolisanja, optuživanja i sumnji koje dodatno opterećuju brak.
Kada partneri počnu da proveravaju telefone, društvene mreže ili da stalno sumnjaju u vernost druge osobe, to može ukazivati na dublje probleme u odnosu. U takvim situacijama važno je otvoreno razgovarati o osećanjima i razlozima koji su doveli do gubitka poverenja.
Osećaj usamljenosti u braku
Jedan od najtežih psiholoških signala jeste osećaj usamljenosti pored partnera. Osoba može imati utisak da nema kome da se obrati, da njene emocije nisu važne ili da partner ne pokazuje interesovanje za njen unutrašnji svet.
Ovaj osećaj često vodi ka frustraciji, povlačenju i smanjenju želje za zajedničkim aktivnostima. Kada se partneri sve manje oslanjaju jedno na drugo za podršku, brak gubi svoju osnovnu funkciju – osećaj sigurnosti i pripadnosti.
Izbegavanje zajedničkog vremena
Kada partneri počnu svesno ili nesvesno da izbegavaju zajedničko vreme, to može biti još jedan znak da odnos prolazi kroz ozbiljne poteškoće. Umesto zajedničkih aktivnosti, partneri pronalaze razloge da vreme provode odvojeno – na poslu, sa prijateljima ili u individualnim hobijima.
Iako je zdravo imati lični prostor, konstantno izbegavanje bliskosti može ukazivati na dublje nezadovoljstvo odnosom. U takvim situacijama važno je prepoznati problem na vreme i pokušati da se obnovi komunikacija i razumevanje.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Psihološki znakovi da je brak u krizi ne moraju nužno značiti da je odnos osuđen na neuspeh. Naprotiv, prepoznavanje problema može biti prvi korak ka njihovom rešavanju. Mnogi parovi uspešno prevaziđu teškoće uz pomoć stručnjaka.
Psihoterapija pruža siguran prostor u kojem partneri mogu otvoreno razgovarati o svojim problemima, emocijama i očekivanjima. Stručna podrška pomaže parovima da bolje razumeju jedno drugo, nauče zdravije načine komunikacije i pronađu rešenja koja odgovaraju oboma.
Ukoliko prepoznajete ove znakove u svom odnosu, važno je znati da pomoć postoji. Razgovor sa stručnim licem može biti prvi korak ka obnovi poverenja, bliskosti i stabilnosti u odnosu.
Jedno od mesta gde možete potražiti podršku jeste psihološko savetovalište Sana, koje pruža profesionalnu pomoć pojedincima i parovima koji prolaze kroz izazove u partnerskim odnosima.
Pročitaj Više
Psihološki obrasci u ljubavi – Zašto ih je važno prepoznati?
Psihološki obrasci u ljubavi predstavljaju ponavljajuće načine mišljenja, osećanja i ponašanja koje osoba doživljava u vezi. Ti obrasci se najčešće formiraju u ranom detinjstvu kroz odnose s roditeljima. Kasnije se prenose u romantične odnose, često nesvesno.
Ljubav je emocija snažne naklonosti, nežnosti i odanosti prema partneru. Kada volite, doživljavate prijatna osećanja u prisustvu voljene osobe. Istovremeno ste osetljivi na njene reakcije na vas. Upravo zbog toga ljubavni odnosi mogu biti složeni, što može voditi ka konfliktu.
Problemi u partnerskim odnosima nisu retkost. Možda ste svesni ovih kritičnih tačaka, iako niste formalno pokušali da ih kategorišete. Bez obzira da li proizilaze iz životnih navika ili karaktera, jedno je sigurno – odražavaju se na vaš međusobni odnos. Upravo te ponavljajuće interakcije između vas i vašeg partnera u vezi nazivaju se psihološki obrasci u ljubavi.
Zašto je važno prepoznati psihološke obrasce u ljubavi?
Prepoznavanje psiholoških obrazaca u ljubavi izuzetno je važno, jer ti obrasci imaju direktan uticaj na kvalitet odnosa koje gradimo.
Mnogi ljudi ponavljaju iste pogreške i biraju slične partnere. Samim tim doživljavaju iste emotivne boli, ne shvaćajući zašto se to događa. Ovo je posebno izraženo kod ponavljajućih toksičnih veza. S obzirom da kroz njih prolazite na sličan način, verovatno nesvesno ponavljate isti obrazac. Srećom, prepoznavanje tog obrasca može promeniti smer. Odnosno, postaćete otporniji na manipulacije i emocionalno zlostavljanje, te ćete birati zdravije odnose.
Prepoznavanjem psiholoških obrazaca u ljubavi ne doprinosi samo boljem odnosu sa partnerom, već i većoj samosvesti. Razumevanje vlastitih emocionalnih reakcija omogućava da ne reagujete impulsivno, već da svesno birate kako ćete se ponašati. Takođe, pomaže vam da naučite da preuzmete odgovornost. Umesto da krivite partnere ili „sudbinu“, preuzećete odgovornost za svoje izbore i ponašanja. To je ključno za lični rast i razvoj.
Koji su karakteristični psihološki obrasci u ljubavi?
Postoji više tipova psiholoških obrazaca u ljubavi. Jedan od najčešćih jeste „spasitelj/spašenik“. Osoba sa ovim obrascem stalno bira partnere koje mora „popravljati“ emocionalno, psihički, pa i materijalno. Pri čemu, sopstvenu vrednost vezuje kroz pomaganje drugima. Vremenom, to može dovesti do isrcpljivanja, zanemarivanja vlastitih potreba, pa i gubitka identiteta. Naročito ako partner ne želi da bude „promenjen“.
„Izbegavajući“ psihološki obrasci u ljubavi, baš kao što naziv kaže, karakteriše emocionalno distanciranje, kada veza postane dublja. Ove osobe teško izražavaju osećaja. To može uticati da se partner oseća zapostavljenim, a u krajnjoj meri dolazi do odsustva intime.
„Anksiozno – zavisni“ obrazac se manifestuje stalnom potvrdom ljubavi, a u pojedinim situacijama i izraženom ljubomorom. Uzrok ovakvog ponašanje je strah od napuštanja koji obično potiče iz detinjstva.
„Ogledalo/idealizacija“ obrazac se javlja kod osoba koje ulaze u vezu sa očekivanjem da će partner ispuniti njihove neostvarene snove i potrebe. Kada se nerealna očekivanja ne budu ispunjena dolazi do razočaranja.
Psihološki obrazac u ljubavi koji je poznat pod nazivom „uloga žrtve“ se razvija kod osobe koja se stalno oseća da je nepravdeno tretirana. Dodatni problem u tome jeste da često bira dominante partnere koji je kontrolišu. Čak i kada postane svesna da je veza toksična ostaje u njoj zbog osećaja nemoći.
Za razliku od „uloge žrtve“, „kontrolor“ ima potreba da se sve drži pod kontrolom, uključujući i tok same veze. To može izazvati stalnu napetost u odnosima i osećaj ograničenja i sputanosti kod partnera. Ovaj obrazac najčešće je izazvan strahom od gubitka.
„Simbiotski“ obrazac se prepoznaje potpunim gubitkom granica. Naime, partneri sve rade zajedno. Razlog za to leži u strahu od odvojenosti, koji potiče od nezrele emocionalne autonomije.
Ukoliko ne možete da se izborite sa određenim obrascem ponašanja u vezi, te ga iznova ponavljate potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja strah od intimnosti?
Strah od intimnosti se definiše kao anksioznost ili nelagodnost koju možete osećati zbog približavanja drugima, kako fizički tako i emocionalno.
Intimnost je složena. Ona ne podrazumeva samo fizički kontakt, već i deljenje osećanja sa drugima. Može biti i intelektulne prirode. Odnosno, deljenje ideja i misli, kao i deljenje zajedničkih aktivnosti.
Strah od intimnosti je često podsvestan i utiče na sposobnost osobe da formira ili održava bliske odnose. Ovaj strah može da navede da se osoba povuče kada veza počne da se produbljuje ili da promeni temu kada započnu lična pitanja. Takođe, može da se distancira ako se sa nekim previše zbliži, čak i kada žudi za bliskošću.
S obzirom da strah od intimnosti može da utiče na svakodnevni život, psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Zašto se javlja strah od intimnosti?
U većini slučajeva, strah od napuštanja i strah od gubitka su u osnovi straha od intimnosti. Mada ovi strahovi mogu i koegzistirati.
Osobe koje se plaše napuštanja brinu da će ih partner ostaviti. Zbog toga radije biraju izbegavanje intimnosti bilo koje vrste nego da budu kasnije povređeni.
Kod pojedinih strah od intimnosti proizilazi iz straha od kontrole. To znači da se ove osobe boje da će u vezi biti podređeni ili da će „izgubiti sebe“.
Gubitak bliske osobe, pre svega roditelja, je jedan od vodećih pokretača. Bez obzira da li je gubitak izazvan smrću ili razvodom, deca se osećaju napušteno. Ovaj osećaj stvara pogodno tlo za razvoj straha od intimnosti u odraslom dobu.
Emocionalno zanemarivanje je još jedan od uzročnika. Roditelji koji su fizički, ali ne i emocionalno dostupni „uče“ svoju decu da se ne mogu ni na koga osloniti. Zbog toga u kasnijim godinama mnogi od njih teško veruju drugima.
U faktore se svrstava i fizičko ili psihičko zlostavljanje u detinjstvu. Zlostavljanje može otežati formiranje veze sa ljudima.
Strah od intimnosti ponekad se javlja kao deo socijalne fobije ili socijalnog anksioznog poremećaja. Zapravo, neki stručnjaci klasifikuju strah od intimnosti kao podskup ovih stanja. Pored toga, neke specifične fobije, kao što je strah od dodira, mogu se pojaviti kao deo straha od intimnosti.
Kako prepoznati strah od intimnosti?
Strah od intimnosti se manifestuje na različite načine. Karakteristični znak jeste održavanje kratkoročnih veza.
Osoba koja ima ovaj strah u stanju je da komunicira sa drugima. Međutim, kako veza postaje veća, odnos se ne produbljuje. Dolazi do prekida, iz bilo kog razloga, i osoba se okreće novoj, površnoj vezi.
Sabotiranje odnosa može biti znak straha od intimnosti. Čin samobotaže može biti u stalnom kritikovanju i optuživanju. Može imati i neki drugi oblik ponašanja koji vodi ka svađi i razilaženju.
U pojedinim slučajevima, osoba sa strahom od intimnosti ima poteškoća u izražavanju potreba i želja. Pošto partneri nisu u stanju da „čitaju misli“, te potrebe ostaju neispunjene. Na taj način dolazi do potvrde da ne može nikome verovati, te dolazi do udaljavanja.
Kao simptom navodi se i perfekcionizam. Naime, perfekcionistima je teško da uspostave intimne odnose, jer brinu kako ih drugi vide. Neretko, imaju i nerealna očekivanja od partnera i same veze.
Aktivno izbegavanje fizičkog kontakta je još jedan znak straha od intimnosti. Može se javiti i manjak samopouzdanja, a ponekad i izlivi besa.
Strah od intimnosti ne treba olako shvatiti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Jo-jo veza
Jo-jo veza, nažalost, je postala česta pojava modernog doba.
Odnosi dvoje ljudi u vezi veoma su složeni. Iako se zasnivaju na bliskosti, poštovanju, vernosti i strasti, ne znači da će biti uvek savršeni. U pojedinim situacijama nastupiće nesiglasice koje mogu dovesti do problema. Upravo tada je važna komunikacija u partnerskim odnosima kako biste ih zajedno rešili.
Nažalost, ponekad je raskid najbolje rešenje za jedan par. Međutim, postoje i parovi koji se vrlo brzo pomire nakon raskida. Ukoliko se ovaj obrazac ponavlja nakon svake svađe reč je o jo-jo vezi.
Jo-jo veza je oblik veze sa puno raskida i ponovnih pomirenja. Ovi ciklusi mogu varirati po učestalosti i trajanju. Obično ih karakterišu periodi intenzivne bliskosti praćeni sukobima i razdvajanjem. Takođe, primetna je emocionalna nestabilnost. Odnosno, veza je obeležena visokim emocionalnim usponima i dubokim padovima.
Zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama?
Jedan od primarnih razloga zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama jeste strah od samoće. Mnogi radije biraju da imaju stalno nekog poznatog kraj sebe, čak i ako je veza nestabilna. Razlog za to leži u činjenici da smatraju da biti singl donosi veliku neivesnost sa kojom nisu spremni da se suoče.
Ovome doprinosi i duga zajednička istorija. Zajednički prijatelji, zajedničke aktivnosti i hobiji, kao i brojne lepe uspomene doprinose težnji da se veza ponovo razvije. Samim tim se sa svakim pomirenjem pojačava nada da će se partner promeniti, te da će se veza vremenom poboljšati.
Uprkos nestabilnosti neretko je prisutna snažna emocionalna ili psihološka zavisnost. Naime, nekima je potreban partner da bi se osećali potpuno ili srećno. Takav stav otežava oslobađanje, te se i dalje održava jo-jo veza.
Nisko samopouzdanje je još jedan uzrok ovih veza. Pojedinci se osećaju nedostojnim zdravijeg odnosa ili smatraju da ne mogu da nađu boljeg. Ovo verovanje ih može držati zaglavljenima u nezdravom ciklusu.
Psihološki uticaj jo-jo veza
Jo-jo veze mogu imati značajne negativne psihološke efekte na pojedince. Ciklus raskida i ponovnog pomirenja je težak i naporan. Nakon izvesnog vremena dovešće do emocionlne isrcpljenosti, praznine, pa i nezadovoljstva.
Nepredvidljivost odnosa sa partnerom izaziva anksioznost i osećanje nesigurnosti. Osoba razvija konfliktna osećanja, pitajući se da li da ostane ili ode. Dok ponovljena razočaranja i emocionalna previranja mogu doprineti nastanku depresije.
Jo-jo veza utiče i na samopouzdanje. Čak i jake ličnosti u stalnom ciklusu napretka i stagniranja počinju da preispituju svoje vrednosti. To stvara pogodne uslove za pad samopouzdanja, te ostaju u nezdravoj vezi.
Kako se osloboditi jo-jo odnosa?
Prvi korak u oslobađanju od jo-jo veze je priznavanje obrasca. Prepoznavanje da vezu karakteriše ciklus raskida i pomirenja koji se ponavlja je ključno. Zato dobro razmislite koji problemi dovode do raskida. Zatim, kako se osećate kada ste vezi i nakon raskida. Razmotrite i razloge zbog kojih ste stalno spremni na pomirenje. Da li su oni zasnovani na strahu, zavisnosti ili istinskoj ljubavi i kompatibilnosti?
Postavljanje jasnih granica je od suštinskog značaja za prekid ciklusa. Granice mogu uključivati ograničavanje kontakta tokom raskida i jasne smernice za komunikaciju.
Stručnjaci naglašavaju da plan za ovakav odnos može obezbediti strukturu i jasnoću. On treba da obuhvati aktivnosti tokom raskida, kao što je fokusiranje na brigu o sebi. S obzirom da postoji mogućnost pomiranje plan mora da sadrži i jasne kriterijume za razmatranje pomirenja. Na taj način možete biti sigurni da su prošla pitanja rešena i da su oba partnera posvećena promeni. Obavezno postavite dugoročne ciljeve za vezu i lični rast, kako biste ostvarili međusobnu usklađenost i podršku.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa jo-jo odnosom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Patološka ljubomora – Kako je prepoznati?
Patološka ljubomora, nažalost, nije retka pojava. Istraživanja pokazuju da se sa njom suočava oko 3 odsto ljudi u svetu.
Ljubomora je složena emocija koja uključuje stvarnu ili uočenu pretnju međuljudskim odnosima. Naime, u prirodi čoveka je da oseti ljubomoru kada uoči da je odnos do kog mu je stalo ugrožen. Obično je ona vezana za partnerske veze. Mada se može javiti i u porodičnim i prijateljskim odnosima.
U određenim granicama smatra se normalnom pojavom. Međutim, kada dostigne ekstremne nivoe, te postane preterana, iracionalna i često neosnovana reč je o patološkoj ljubomori.
Morbidna ili deluziona ljubomora, kako se još naziva, je ozbiljan psihološki poremećaj. Ne samo da može da naruši međuljudske odnose i dovede do rastanka, već utiče na svakodnevno funkcionisanje oba partnera.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da je prepoznate.
Zašto se javlja patološka ljubomora?
Različiti psihološki i socioekonomski faktori mogu doprineti patološkoj ljubomori.
Nisko samopouzdanje je jedan od vodećih. Osobe koje imaju ovaj problem često smatraju da nisu dostojne svog partnera. To može dovesti do problema u njihovom odnosu, uključujući i nezdravu ljubomoru.
Duboko usađena osećanja nesigurnosti u vezi ili sebe mogu podstaći iracionalnu ljubomoru. Tome posebno doprinosi strah od napuštanja i nedostatak poverenja. Prethodna loša iskustva u vezi, takođe, mogu biti okidači problema. Osobe koje su ranije doživele izdaju ili neverstvo od strane partnera mogu stvoriti preosetljivost na uočene pretnje.
U uzročnike se svrstavaju i faktori ličnosti, tj. određene osobine ličnosti. U mnogim slučajevima to su društveni faktori. Naročito, kada partner provodi previše vremena sa prijateljima ili u druženju sa nekim ko predstavlja potencijalnu pretnju za vezu.
Patološka ljubomora se vezuje i za pojedine probleme sa mentalnim zdravljem. To su, pre svega, anksiozni poremećaji, granični poremećaj ličnosti, depresija. Zatim, opsesivno-kompulzivni poremećaj, paranoja, šizofrenija.
Kako se ispoljava patološka ljubomora?
Opsesivne misli su karakteristični znak. Misli osobe su stalno zaokupljene sumnjom u neverstvo partnera. Zbog toga ona često proverava njegove aktivnosti kako bi pronašla dokaz da je laže. Neretko se javlja okrivljivanje partnera čak i kada ne postoji realna osnova za to.
Sumnjičavost se ponekad može ispoljiti u preterano zaštitički stav. Posledica toga jeste i kontrolisanje ponašanja, kao što je ograničavanje društvenih interakcija partnera.
Patološku ljubomoru karakterišu i intenzivna osećanja besa, izdaje ili tuge izazvana uočenim izdajama, koje ne moraju biti stvarne.
Ove simptome prati i fizički. Nemir, ubrzan rad srca i teškoće sa spavanjem – samo su neki od njih. Dok se u težim oblicima javljaju i agresivne reakcije, uključujući ne samo verbalno, već i fizičko zlostavljanje.
Kako se izboriti sa patološkom ljubomorom?
Patološka ljubomora je stanje koje zahteva stručnu pomoć. Ipak, prvi korak mora biti prepoznavanje postojanja problema i želja da se reši.
Lečenje se u velikoj meri zasniva na kognitivno bihejvioralnoj terapiji. Ona pomaže da prepoznate negativne misli koje dovode do ljubomore.
Specifične tehnike koje mogu biti od pomoći jesu kognitivno restrukturiranje i kognitivno preoblikovanje. I jedna i druga uključuju promenu načina na koji gledate na situacije i odnose. Krajnji cilj jeste promena negativnih obrazaca u zdrave misli.
Ukoliko ste shvatili da ispoljavate znake neracionalne ljubomore potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja strah od napuštanja i kako ga prevazići?
Strah od napuštanja predstavlja iracionalan, neopravdan strah da će vas ljudi koje volite ostaviti fizički i/ili emocionalno.
Svi se ponekad brinemo da ćemo izgubiti voljenu osobu ili da će nas partner ostaviti. To je sasvim normalna pojava koja je sastavni deo života.
Međutim, kod nekih ljudi briga je prisutna stalno i javlja se bez ikakvog razloga ili povoda. Oni nikada ne prestaju da se plaše da bi mogli biti izostavljeni, ostavljeni ili odbačeni. Ne samo od strane partnera ili člana porodice, već i od prijatelja, poznanika ili kolega. U tom slučaju reč je o strahu od napuštanja.
Iako nije zvanična fobija, strah od napuštanja je jedan od najčešćih. Ujedno, jedan od veoma štetnih. Ne samo da utiče na normalno funkcionisanje, već i na odnose sa drugim ljudima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja strah od napuštanja?
Uzroci straha od napuštanja su složeni. I dok je kod nekih pokretač određeni događaj, kod drugih nastaje kombinacijom više faktora.
U većini slučajeva strah od napuštanja se razvija nakon preživljene traume. Smrt roditelja ili bliskih prijatelja je najtragičniji događaj koji vas može zadesiti. Ovaj neočekivani gubitak stvara emocionalnu prazninu koju može popuniti strah.
Napuštanje od strane bližnjih u detinjstvu predstavlja okidač za razvoj straha u kasnijim godinama. Život u disfunkcionalnoj porodici, takođe, može biti pokretač problema. Naime, loše ophođenje i zanemarivanje od strane roditelja ili negovatelja, kao i ponašanje koje dete smatra zastrašujućim može izazvati anksioznost. Ona otežava formiranje zdravih odnosa, te neretko vodi ka nezdravim vezama u odraslom dobu.
Zvuči neverovatno, ali i fizičko i psihičko zlostavljanje stvara dugotrajne probleme mentalnog zdravlja, uključujući i strah od napuštanja.
Kako se manifestuje strah od napuštanja?
Hronična briga zbog napuštanja je karakteristični znak. Prate ga niz drugih.
Osobe sa ovim problemom se osećaju nesigurno i nedostojno ljubavi. Teško veruju ljudima i preosetljivi su na kritike.
Umeju brzo da se vežu za ljude, ali zbog stalno prisutnog straha ne uspevaju da se potpuno posvete. Posledica toga jeste nemogućnost ostvarivanja dugoročnih veza, te brzo nastavljaju sami.
Ove osobe teže da ugode ljudima, radeći stvari koje nisu u skladu sa njihovim stavovima. Najbolji primer jeste upuštanje u neželjeni seks, što je uobičajeno kod žena. Skloni su i overthinking-u, tj. preteranom razmišljanju o stvarima u želji da otkriju skriveno značenje.
Mnogi od njih imaju manjak samopouzdanja, te krivicu za svaku grešku svaljuju na sebe, dok se drugi bore sa prikrivenim besom.
Kako se osloboditi straha od napuštanja?
Cilj oslobađanja straha od napuštanja jeste uspostavljanje zdravih emocionalnih granica. U tome važnu ulogu ima psihoterapeut. On će vam pomoći da preispitate svoja iskustva kako biste razumeli odakle potiče strah. Naučiće vas kako da negativne obrasce ponašanja zamenite zdravim, realnijim.
Bitan deo terapije jeste i oslobađanje tuge koju su izazvali prethodni gubici. Jedino na taj način možete ne samo da prevaziđete trenutni strah, već i da sprečite pojavu ponovnog straha u slučaju novih gubitaka koji će se desiti u budućnosti.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe znake straha od napuštanja potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sanu.
Pročitaj Više
Škrtice – Da li se kao takvi rađaju ili postaju?
Škrtice su, prema definiciji, osobe koje nerado troše novac.
Iako ekonomisti širom sveta preporučuju štedljivost, kao vid ulaganja u sigurnu budućnost, ne treba je poistovećivati sa škrtošću. Štedljivost predstavlja pametno i racionalno raspolaganje novcem. Sa druge strane, škrtice teže da uštede po svaku cenu. Zbog toga su spremne da se odreknu čak i osnovnih životnih potreba, kako bi gomilali novac ili drugu imovinu.
Škrtost se smatra manom čoveka i nažalost, veoma je česta. Sreće se kod oba pola, mada su istraživanja pokazala da je češća kod muškaraca.
Da li se škrtice rađaju ili to postaju?
Napravljene su mnoge studije o škrtosti, ali nijedna od njih nije dala precizan odgovor na ovo pitanje. Ipak, postoje jasne naznake da škrtost prolazi kroz nasleđe. U pitanju je snažan stil roditeljstva i vaspitanja koji se manifestuje kroz generacije u porodici.
Odnos prema novcu, baš kao i mnoge druge navike, usvajamo od roditelja. To znači da je veća verovatnoća da će neko postati škrtica ako je odrastao uz takve roditelje.
Ponekad i roditelji koji nisu škrtice mogu ovu osobinu da razviju kod deteta. U želji da svog mališana nauče pravim vrednostima materijalnog sveta i vrednovanju rada često ističu da novac ne pada sa neba. Takva misao kod deteta može da razvije osećaj straha od siromaštva, koji stvara povoljne uslove za razvoj škrtosti.
Društvene prilike, takođe, imaju važnu ulogu. Ekonomske krize, ratovi, glad – samo su neki od problema koji utiču na ljudsku psihu, dovodeći do težnje za sve većom štednjom.
Ne treba zanemariti ni biološki faktor. Naime, pojedini stručnjaci smatraju da neke osobe imaju urođene sklonosti da postanu škrtice.
Kako prepoznati škrtice?
Mnoge škrtice naglašavaju da novac nema ništa zajedničko sa srećom. Ova misao jeste tačna, ali sreću čini udobnost u životu koju možete obezbediti kupovinom bitnih stvari.
Škrtice veruju da je svaki ušteđeni dinar, zapravo, zarađeni novac. Zato nikada ne ostavljaju napojnicu konobarima, frizerima i drugim radnicima iz uslužnih delatnosti. Ovi mali činovi pohlepe nisu direktno upućeni vama, ali vam daju priliku da razumete pravu prirodu osobe.
S obzirom da je štedljivost prioritet, škrtice uvek traže alternativu. Trude se što ređe da jedu u restoranima ili da popiju kafu u kafiću. Smatraju da je to preskupo i potpuno nepotrebno. Čak i kupovinu nekih osnovnih predmeta nastoje da preskoče. Zapravo, oni život provode u stalnom odricanju iako za to nemaju razloga.
Škrtice vam nikada neće prirediti lepo iznenađenje, jer sve prijatne stvari koštaju. Ovo je naročito izraženo u ljubavnim vezama. Njihovu manu partneri vremenom prihvataju kao naviku, stvarajući osećaj nezadovoljstva u sebi.
U braku, većina škrtica traži od svojih partnera svakodnevni izveštaj o potrošenom novcu. Svakako, odluke o velikim kupovinama treba da se donesu zajedno, ali podnošenje računa o dnevnim namirnicama vodi ka problemima u partnerskim odnosima.
Kako živeti sa škrticom?
Da biste mogli da se nosite sa ovom manom svog partnera morate najpre razumeti šta ju je izazvalo. Da li je to roditeljsko vaspitanje, strah od nepoznatog ili možda nešto treće? Tek kada shvatite zašto se vaša voljena osoba ponaša škrto možete predložiti rešenje.
Nažalost, mnoge škrtice svoje ponašanje ne vide kao problem. Samim tim i ne prihvataju predloge supružnika o malim promenama u navikama i razmišljanju.
Posledice škrtosti su veoma ozbiljne. Mogu da dovedu i do razvoda. Zato, nemojte da dozvolite da loše osobine predstavljaju kočnicu u vašoj i sreći vaše porodice, već na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više