Jo-jo veza
Jo-jo veza, nažalost, je postala česta pojava modernog doba.
Odnosi dvoje ljudi u vezi veoma su složeni. Iako se zasnivaju na bliskosti, poštovanju, vernosti i strasti, ne znači da će biti uvek savršeni. U pojedinim situacijama nastupiće nesiglasice koje mogu dovesti do problema. Upravo tada je važna komunikacija u partnerskim odnosima kako biste ih zajedno rešili.
Nažalost, ponekad je raskid najbolje rešenje za jedan par. Međutim, postoje i parovi koji se vrlo brzo pomire nakon raskida. Ukoliko se ovaj obrazac ponavlja nakon svake svađe reč je o jo-jo vezi.
Jo-jo veza je oblik veze sa puno raskida i ponovnih pomirenja. Ovi ciklusi mogu varirati po učestalosti i trajanju. Obično ih karakterišu periodi intenzivne bliskosti praćeni sukobima i razdvajanjem. Takođe, primetna je emocionalna nestabilnost. Odnosno, veza je obeležena visokim emocionalnim usponima i dubokim padovima.
Zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama?
Jedan od primarnih razloga zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama jeste strah od samoće. Mnogi radije biraju da imaju stalno nekog poznatog kraj sebe, čak i ako je veza nestabilna. Razlog za to leži u činjenici da smatraju da biti singl donosi veliku neivesnost sa kojom nisu spremni da se suoče.
Ovome doprinosi i duga zajednička istorija. Zajednički prijatelji, zajedničke aktivnosti i hobiji, kao i brojne lepe uspomene doprinose težnji da se veza ponovo razvije. Samim tim se sa svakim pomirenjem pojačava nada da će se partner promeniti, te da će se veza vremenom poboljšati.
Uprkos nestabilnosti neretko je prisutna snažna emocionalna ili psihološka zavisnost. Naime, nekima je potreban partner da bi se osećali potpuno ili srećno. Takav stav otežava oslobađanje, te se i dalje održava jo-jo veza.
Nisko samopouzdanje je još jedan uzrok ovih veza. Pojedinci se osećaju nedostojnim zdravijeg odnosa ili smatraju da ne mogu da nađu boljeg. Ovo verovanje ih može držati zaglavljenima u nezdravom ciklusu.
Psihološki uticaj jo-jo veza
Jo-jo veze mogu imati značajne negativne psihološke efekte na pojedince. Ciklus raskida i ponovnog pomirenja je težak i naporan. Nakon izvesnog vremena dovešće do emocionlne isrcpljenosti, praznine, pa i nezadovoljstva.
Nepredvidljivost odnosa sa partnerom izaziva anksioznost i osećanje nesigurnosti. Osoba razvija konfliktna osećanja, pitajući se da li da ostane ili ode. Dok ponovljena razočaranja i emocionalna previranja mogu doprineti nastanku depresije.
Jo-jo veza utiče i na samopouzdanje. Čak i jake ličnosti u stalnom ciklusu napretka i stagniranja počinju da preispituju svoje vrednosti. To stvara pogodne uslove za pad samopouzdanja, te ostaju u nezdravoj vezi.
Kako se osloboditi jo-jo odnosa?
Prvi korak u oslobađanju od jo-jo veze je priznavanje obrasca. Prepoznavanje da vezu karakteriše ciklus raskida i pomirenja koji se ponavlja je ključno. Zato dobro razmislite koji problemi dovode do raskida. Zatim, kako se osećate kada ste vezi i nakon raskida. Razmotrite i razloge zbog kojih ste stalno spremni na pomirenje. Da li su oni zasnovani na strahu, zavisnosti ili istinskoj ljubavi i kompatibilnosti?
Postavljanje jasnih granica je od suštinskog značaja za prekid ciklusa. Granice mogu uključivati ograničavanje kontakta tokom raskida i jasne smernice za komunikaciju.
Stručnjaci naglašavaju da plan za ovakav odnos može obezbediti strukturu i jasnoću. On treba da obuhvati aktivnosti tokom raskida, kao što je fokusiranje na brigu o sebi. S obzirom da postoji mogućnost pomiranje plan mora da sadrži i jasne kriterijume za razmatranje pomirenja. Na taj način možete biti sigurni da su prošla pitanja rešena i da su oba partnera posvećena promeni. Obavezno postavite dugoročne ciljeve za vezu i lični rast, kako biste ostvarili međusobnu usklađenost i podršku.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa jo-jo odnosom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Patološka ljubomora – Kako je prepoznati?
Patološka ljubomora, nažalost, nije retka pojava. Istraživanja pokazuju da se sa njom suočava oko 3 odsto ljudi u svetu.
Ljubomora je složena emocija koja uključuje stvarnu ili uočenu pretnju međuljudskim odnosima. Naime, u prirodi čoveka je da oseti ljubomoru kada uoči da je odnos do kog mu je stalo ugrožen. Obično je ona vezana za partnerske veze. Mada se može javiti i u porodičnim i prijateljskim odnosima.
U određenim granicama smatra se normalnom pojavom. Međutim, kada dostigne ekstremne nivoe, te postane preterana, iracionalna i često neosnovana reč je o patološkoj ljubomori.
Morbidna ili deluziona ljubomora, kako se još naziva, je ozbiljan psihološki poremećaj. Ne samo da može da naruši međuljudske odnose i dovede do rastanka, već utiče na svakodnevno funkcionisanje oba partnera.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da je prepoznate.
Zašto se javlja patološka ljubomora?
Različiti psihološki i socioekonomski faktori mogu doprineti patološkoj ljubomori.
Nisko samopouzdanje je jedan od vodećih. Osobe koje imaju ovaj problem često smatraju da nisu dostojne svog partnera. To može dovesti do problema u njihovom odnosu, uključujući i nezdravu ljubomoru.
Duboko usađena osećanja nesigurnosti u vezi ili sebe mogu podstaći iracionalnu ljubomoru. Tome posebno doprinosi strah od napuštanja i nedostatak poverenja. Prethodna loša iskustva u vezi, takođe, mogu biti okidači problema. Osobe koje su ranije doživele izdaju ili neverstvo od strane partnera mogu stvoriti preosetljivost na uočene pretnje.
U uzročnike se svrstavaju i faktori ličnosti, tj. određene osobine ličnosti. U mnogim slučajevima to su društveni faktori. Naročito, kada partner provodi previše vremena sa prijateljima ili u druženju sa nekim ko predstavlja potencijalnu pretnju za vezu.
Patološka ljubomora se vezuje i za pojedine probleme sa mentalnim zdravljem. To su, pre svega, anksiozni poremećaji, granični poremećaj ličnosti, depresija. Zatim, opsesivno-kompulzivni poremećaj, paranoja, šizofrenija.
Kako se ispoljava patološka ljubomora?
Opsesivne misli su karakteristični znak. Misli osobe su stalno zaokupljene sumnjom u neverstvo partnera. Zbog toga ona često proverava njegove aktivnosti kako bi pronašla dokaz da je laže. Neretko se javlja okrivljivanje partnera čak i kada ne postoji realna osnova za to.
Sumnjičavost se ponekad može ispoljiti u preterano zaštitički stav. Posledica toga jeste i kontrolisanje ponašanja, kao što je ograničavanje društvenih interakcija partnera.
Patološku ljubomoru karakterišu i intenzivna osećanja besa, izdaje ili tuge izazvana uočenim izdajama, koje ne moraju biti stvarne.
Ove simptome prati i fizički. Nemir, ubrzan rad srca i teškoće sa spavanjem – samo su neki od njih. Dok se u težim oblicima javljaju i agresivne reakcije, uključujući ne samo verbalno, već i fizičko zlostavljanje.
Kako se izboriti sa patološkom ljubomorom?
Patološka ljubomora je stanje koje zahteva stručnu pomoć. Ipak, prvi korak mora biti prepoznavanje postojanja problema i želja da se reši.
Lečenje se u velikoj meri zasniva na kognitivno bihejvioralnoj terapiji. Ona pomaže da prepoznate negativne misli koje dovode do ljubomore.
Specifične tehnike koje mogu biti od pomoći jesu kognitivno restrukturiranje i kognitivno preoblikovanje. I jedna i druga uključuju promenu načina na koji gledate na situacije i odnose. Krajnji cilj jeste promena negativnih obrazaca u zdrave misli.
Ukoliko ste shvatili da ispoljavate znake neracionalne ljubomore potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja strah od napuštanja i kako ga prevazići?
Strah od napuštanja predstavlja iracionalan, neopravdan strah da će vas ljudi koje volite ostaviti fizički i/ili emocionalno.
Svi se ponekad brinemo da ćemo izgubiti voljenu osobu ili da će nas partner ostaviti. To je sasvim normalna pojava koja je sastavni deo života.
Međutim, kod nekih ljudi briga je prisutna stalno i javlja se bez ikakvog razloga ili povoda. Oni nikada ne prestaju da se plaše da bi mogli biti izostavljeni, ostavljeni ili odbačeni. Ne samo od strane partnera ili člana porodice, već i od prijatelja, poznanika ili kolega. U tom slučaju reč je o strahu od napuštanja.
Iako nije zvanična fobija, strah od napuštanja je jedan od najčešćih. Ujedno, jedan od veoma štetnih. Ne samo da utiče na normalno funkcionisanje, već i na odnose sa drugim ljudima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja strah od napuštanja?
Uzroci straha od napuštanja su složeni. I dok je kod nekih pokretač određeni događaj, kod drugih nastaje kombinacijom više faktora.
U većini slučajeva strah od napuštanja se razvija nakon preživljene traume. Smrt roditelja ili bliskih prijatelja je najtragičniji događaj koji vas može zadesiti. Ovaj neočekivani gubitak stvara emocionalnu prazninu koju može popuniti strah.
Napuštanje od strane bližnjih u detinjstvu predstavlja okidač za razvoj straha u kasnijim godinama. Život u disfunkcionalnoj porodici, takođe, može biti pokretač problema. Naime, loše ophođenje i zanemarivanje od strane roditelja ili negovatelja, kao i ponašanje koje dete smatra zastrašujućim može izazvati anksioznost. Ona otežava formiranje zdravih odnosa, te neretko vodi ka nezdravim vezama u odraslom dobu.
Zvuči neverovatno, ali i fizičko i psihičko zlostavljanje stvara dugotrajne probleme mentalnog zdravlja, uključujući i strah od napuštanja.
Kako se manifestuje strah od napuštanja?
Hronična briga zbog napuštanja je karakteristični znak. Prate ga niz drugih.
Osobe sa ovim problemom se osećaju nesigurno i nedostojno ljubavi. Teško veruju ljudima i preosetljivi su na kritike.
Umeju brzo da se vežu za ljude, ali zbog stalno prisutnog straha ne uspevaju da se potpuno posvete. Posledica toga jeste nemogućnost ostvarivanja dugoročnih veza, te brzo nastavljaju sami.
Ove osobe teže da ugode ljudima, radeći stvari koje nisu u skladu sa njihovim stavovima. Najbolji primer jeste upuštanje u neželjeni seks, što je uobičajeno kod žena. Skloni su i overthinking-u, tj. preteranom razmišljanju o stvarima u želji da otkriju skriveno značenje.
Mnogi od njih imaju manjak samopouzdanja, te krivicu za svaku grešku svaljuju na sebe, dok se drugi bore sa prikrivenim besom.
Kako se osloboditi straha od napuštanja?
Cilj oslobađanja straha od napuštanja jeste uspostavljanje zdravih emocionalnih granica. U tome važnu ulogu ima psihoterapeut. On će vam pomoći da preispitate svoja iskustva kako biste razumeli odakle potiče strah. Naučiće vas kako da negativne obrasce ponašanja zamenite zdravim, realnijim.
Bitan deo terapije jeste i oslobađanje tuge koju su izazvali prethodni gubici. Jedino na taj način možete ne samo da prevaziđete trenutni strah, već i da sprečite pojavu ponovnog straha u slučaju novih gubitaka koji će se desiti u budućnosti.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe znake straha od napuštanja potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sanu.
Pročitaj Više
Škrtice – Da li se kao takvi rađaju ili postaju?
Škrtice su, prema definiciji, osobe koje nerado troše novac.
Iako ekonomisti širom sveta preporučuju štedljivost, kao vid ulaganja u sigurnu budućnost, ne treba je poistovećivati sa škrtošću. Štedljivost predstavlja pametno i racionalno raspolaganje novcem. Sa druge strane, škrtice teže da uštede po svaku cenu. Zbog toga su spremne da se odreknu čak i osnovnih životnih potreba, kako bi gomilali novac ili drugu imovinu.
Škrtost se smatra manom čoveka i nažalost, veoma je česta. Sreće se kod oba pola, mada su istraživanja pokazala da je češća kod muškaraca.
Da li se škrtice rađaju ili to postaju?
Napravljene su mnoge studije o škrtosti, ali nijedna od njih nije dala precizan odgovor na ovo pitanje. Ipak, postoje jasne naznake da škrtost prolazi kroz nasleđe. U pitanju je snažan stil roditeljstva i vaspitanja koji se manifestuje kroz generacije u porodici.
Odnos prema novcu, baš kao i mnoge druge navike, usvajamo od roditelja. To znači da je veća verovatnoća da će neko postati škrtica ako je odrastao uz takve roditelje.
Ponekad i roditelji koji nisu škrtice mogu ovu osobinu da razviju kod deteta. U želji da svog mališana nauče pravim vrednostima materijalnog sveta i vrednovanju rada često ističu da novac ne pada sa neba. Takva misao kod deteta može da razvije osećaj straha od siromaštva, koji stvara povoljne uslove za razvoj škrtosti.
Društvene prilike, takođe, imaju važnu ulogu. Ekonomske krize, ratovi, glad – samo su neki od problema koji utiču na ljudsku psihu, dovodeći do težnje za sve većom štednjom.
Ne treba zanemariti ni biološki faktor. Naime, pojedini stručnjaci smatraju da neke osobe imaju urođene sklonosti da postanu škrtice.
Kako prepoznati škrtice?
Mnoge škrtice naglašavaju da novac nema ništa zajedničko sa srećom. Ova misao jeste tačna, ali sreću čini udobnost u životu koju možete obezbediti kupovinom bitnih stvari.
Škrtice veruju da je svaki ušteđeni dinar, zapravo, zarađeni novac. Zato nikada ne ostavljaju napojnicu konobarima, frizerima i drugim radnicima iz uslužnih delatnosti. Ovi mali činovi pohlepe nisu direktno upućeni vama, ali vam daju priliku da razumete pravu prirodu osobe.
S obzirom da je štedljivost prioritet, škrtice uvek traže alternativu. Trude se što ređe da jedu u restoranima ili da popiju kafu u kafiću. Smatraju da je to preskupo i potpuno nepotrebno. Čak i kupovinu nekih osnovnih predmeta nastoje da preskoče. Zapravo, oni život provode u stalnom odricanju iako za to nemaju razloga.
Škrtice vam nikada neće prirediti lepo iznenađenje, jer sve prijatne stvari koštaju. Ovo je naročito izraženo u ljubavnim vezama. Njihovu manu partneri vremenom prihvataju kao naviku, stvarajući osećaj nezadovoljstva u sebi.
U braku, većina škrtica traži od svojih partnera svakodnevni izveštaj o potrošenom novcu. Svakako, odluke o velikim kupovinama treba da se donesu zajedno, ali podnošenje računa o dnevnim namirnicama vodi ka problemima u partnerskim odnosima.
Kako živeti sa škrticom?
Da biste mogli da se nosite sa ovom manom svog partnera morate najpre razumeti šta ju je izazvalo. Da li je to roditeljsko vaspitanje, strah od nepoznatog ili možda nešto treće? Tek kada shvatite zašto se vaša voljena osoba ponaša škrto možete predložiti rešenje.
Nažalost, mnoge škrtice svoje ponašanje ne vide kao problem. Samim tim i ne prihvataju predloge supružnika o malim promenama u navikama i razmišljanju.
Posledice škrtosti su veoma ozbiljne. Mogu da dovedu i do razvoda. Zato, nemojte da dozvolite da loše osobine predstavljaju kočnicu u vašoj i sreći vaše porodice, već na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Otelo sindrom -Patološka ljubomora koju ne treba olako shvatiti!
Otelo sindrom predstavlja patološku ljubomoru koja je poznata i kao morbidna ili deluziona ljubomora.
Ljubomora je prirodan odgovor na osećaj straha od gubitka drage osobe. Za razliku od normalnog, patološki oblik se javlja kada ne postoji objektivan razlog, niti naznake da je opstanak veze doveden u opasnost. To znači da je osoba zaokupljena mišlju da je partner neveran, bez jasnih dokaza za to. Pri čemu često potkrepljuje svoje tvrdnje naizgled normalnim, svakodnevnim događajima.
Otelo sindrom nije samo vrsta ljubomore, već se smatra podtipom deluzionalnog poremećaja. Naziv potiče od Šekspirovog junaka Otela. Ovaj mornar iz Venecije postaje sumnjičav zbog navodne prevare svoje supruge, Dezdemone. Ljubomora ga toliko izjeda da na kraju odlučuje da ubije suprugu, a zatim izvrši samoubistvo.
Termin je prvi put upotrebio britanski psihijatar Džon Tod 50-ih godina. Primetio je da se sa patološkom ljubomorom više „bori“ jači pol i to u odnosu 60 prema 40. Neretko ona može da dovede do ozbiljnih posledica.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate njene simptome.
Zašto se javlja Otelo sindrom?
Tačan uzrok nije otkriven. Tod je, čak, primetio da se Otelo sindrom razvija sasvim spontano ili na bazi psihičkih stanja.
Važnu ulogu igra genetika. Odnosno, postoji veća verovatnoća da će se razviti ukoliko u porodici postoje već registrovani slučajevi mentalnih poremećaja, uključujući i patološku ljubomoru.
Kao uzročnici navode se i određena psihička stanja, poput shizofrenije. Mada može biti i posledica traume iz prethodnih veza ili iz odnosa sa roditeljima u detinjstvu.
Otelo sindrom je, ponekad, pratilac neurodegenerativnih bolesti. Posebno Alchajmerove bolesti ili Parkinsonove bolesti. To znači da pokretač može biti fiziološke prirode. Često se razvija i tokom alkoholizma i zavisnosti od kokaina.
Kako prepoznati Otelo sindrom?
Okidači se razlikuju među polovima. Tako je za muškarce najjači okidač seksualna nevera, a kod žena to je emocionalna nevera. Ipak, simptomi su isti.
Sumanute ideje neverstva su karakateristični znaci. Prate ih stalno preispitivanje partnera, sumnje u njegovu aktivnost i traženje dokaza o prevari. U pojedinim slučajevima dolazi i do uhođenja.
Deluzije mogu biti toliko izražene da se analizira partnerovo ponašanje iz davne prošlosti. Tako, na primer, osmeh koji je voljena osoba uputila nekom drugom sada postaje znak neverstva.
Osobe koje pate od patološke ljubomore često ispoljavaju i znake depersonalizacije. Odnosno, smatraju da se partner promenio fizički i psihički. Takođe su impulsivnog karaktera, a u krajnjoj meri se javlja i agresivnost.
Na osnovu ovih simptoma Otelo sindrom se razvija kroz 3 režima. Prvo je režim „detektiva“. U njemu je sva pažnja usmerena na traženje dokaza neverstva. Sledi režim „agresora“. U ovoj fazi na različite načine vrši se pritisak na partnera da prizna grešku. Poslednji je režim „manipulatora“. Igrajući igru „žrtve“ manipulator pokušava da na sažaljenje „izvuče“ priznanje.
Tretman za Otelo sindrom
Patološku ljubomoru ne treba olako shvatiti. Posebno kada se zna da ima nepredvidiv karakter, te partner nikada sa sigurnošću ne može da zna kada će doći do eskalacije.
Da bi se izbegle opasne situacije neophodna je stručna pomoć. Ona uključuje ne samo indvidualnu terapiju, već i porodičnu psihoterapiju.
Ukoliko ste primetili kod partnera neki od navedenih simptoma kontaktirajte psihološko savetovalište Sanu.
Pročitaj Više
Kriza u braku zbog ljubomore
Kriza u braku zbog ljubomore je problem velikog broja parova.
Ljubomora je vrsta straha, koji se javlja kada jedan od partnera proceni da postoji opasnost da osoba koju on/ona voli zavoli nekog trećeg.
To je veoma složeno osećanje koje odaje nesigurnost i najčešća je pretnja opstanku veze ili braka, a neretko prerasta i u patološko stanje sa po nekada tragičnim posledicama. Postoje razne vrste ljubomore: patološka, seksualna, racionalna, iracionalna, romantična ljubomora….
Kriza u braku zbog ljubomore – Šta je ljubomora?
Ljubomora je složena emocija koja obuhvata spektar osećanja kao što su: sumnja, bes, neprijateljsko ponašanje, strah i osećaj poniženja.
Ona pogađa većinu ljudi, bez obzira na njihov uzrast, pol i seksualnu orijentaciju. Ljubomora se rađa u onom trenutku kada partner uoči pretnju od strane treće osobe. Najčešće se javlja kada je jedan od partnera više otvoreniji ili sklon uspostavljanju kontakata sa drugim osobama, što kod drugog partnera može da se tumači drugačije i da izazove strah od gubitka partnera ili veze.
Ko više iskazuje ljubomoru, muškarci ili žene?
I muškarci i žene podjednako osećaju ljubomoru. Neki dokazi ukazuju na to da u kontekstu romantičnih veza muškarci osećaju veću ljubomoru na seksualno neverstvo, dok žene imaju tendenciju da budu ljubomornije na emocionalno neverstvo.
Ljubomoran muškarac može da pokazuje jasne, ali i prikrivene znakove ljubomore. Mala doza ljubomore kod muškarca može se učiniti simpatičnom, ali ozbiljno ljubomoran muškarac vema lako može da se pretvori u nasilnika.
Ljubomora u braku je toksična emocija koja, ako se zanemari, može da uništi brak. Njeni uzroci mogu se potražiti još u ranom detinjstvu ili kao posledica negativnih iskustava iz prethodnih veza.
Kako prepoznati patološku ljubomoru?
Patološka ljubomora nije sakrivena, ne drži se za sebe i vrlo je jasna. Osobe koje su patološki ljubomorne su preopterećene i preokupirane mislima o tome da ih njihov partner vara. Najčešće za tako nešto uopšte nemaju dokaze, a ni opravdane razloge, već se njihova ljubomora zasniva na pogrešnim uverenjima. Svoju brigu pravdaju preteranom ljubavlju prema partneru.
Ova vrsta ljubomore je zapravo psihološki poremećaj i pored opsesivnih misli koje se javljaju, uključuje i neke neprihvatljive i prenaglašene radnje koje narušavaju stabilnost jedne veze.
Kriza u braku zbog ljubomore – Kako održati vezu ili brak?
U vezi je neophodna optimalna distanca između partnera, kako bi svako imao prostor za svoja lična interesovanja. Ukoliko ovaj prostor ne postoji, većina veza i brakova veoma teško opstaje.
Za uspostavljanje dobrih partnerskih odnosa potrebno je da oba partnera rade na njemu.
Prvi korak u rešavanju ovog problema je razgovor sa partnerom, jer se svaki uspešan odnos bazira na poverenju.
Osluškujte ga i pokušajte da saznate šta je podstaklo takvo osećanje kod nje/njega. Potrudite se da ga uverite da je vaša ljubav iznad svega i da ne postoji treća osoba koja bi mogla da je pokvari.
Ako ne možete sami da prevaziđete ljubomoru – potražite pomoć!
Ukoliko vam je potrebna pomoć, jer imate poteškoća da se sami nosite sa ljubomornim mislima, razgovor sa psihoterapeutom može biti od velike pomoći.
Zanemarivanje problema i njegovo “stavljanje pod tepih” može dovesti do ozbiljnih stanja kao što su: opsesivne misli, kompulzivna ponašanja, problematična ponašanja u smislu proganjanja partnera… Ljubomora takođe utiče i na svakodnevni život i sprečava normalno funkcionisanje.
Toksične veze koje su zasnovane na nepoverenju vode u propast celu porodicu, a neretko i deca ispaštaju. Ne dozvolite da vaša ljubomora uništi brak, već na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Sindrom “kuvane žabe”
Sindrom kuvane žabe je izraz koji se koristi za situaciju kada neka osoba živi u uslovima koji su neprihvatljivi i teški za nju, ali ona to ne primećuje, jer se situacija razvijala postepeno, te se ona adaptirala na nju.
Ovaj izraz prvi je upotrebi pisac i filozof Olivier Clark kako bi pokazao da će se ljudsko biće stavljeno u određene uslove, čak i ako mu je neprijatno, polako naviknuti na njih i ostati unutra, umesto da napusti situaciju.
Kako je nastao sindrom kuvane žabe?
Sindrom kuvane žabe je zapravo metafora priče o žabi. Ovaj hladnokrvni vodozemac ima sposobnost da postepeno prilagođava temperaturu tela okolini.
Ako se žaba stavi u lonac sa ključalom vodom, odmah će iskočiti. Međutim, ako je stavimo u vodu na sobnoj temperaturi i počnemo postepeno da je zagrevamo, žaba će prilagođavati temperaturu svog tela novoj sredini umesto da iskoči. Kada bude shvatila da je voda opasna za nju, biće kasno za bekstvo.
Kako se ova metafora prevodi u naš svakodnevni život? Suština sindroma ključale žabe je da kada se naši životni uslovi postepeno pogoršavaju, mi se prilagođavamo tim uslovima umesto da ih se rešimo, sve dok više nismo dovoljno jaki da pobegnemo.
Sindrom kuvane žabe može se javiti u svim aspektima privatnog i poslovnog života. Mada je najizraženiji u ljubavnim vezama. Kako da ga prepoznate u partnerskim odnosima otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Racionalizujete i’prilagođavate svoja očekivanja i granice zbog drugog
Na početku veze, možda ste reagovali na određeno ponašanje svog partnera koje ste smatrali neprimernim. Vremenom ste se toliko navikli na takve situacije da ste prestali da ih primećujete.
Pojedini, čak, partnerovu ljubomoru i psihološke igre tumače kao znak ljubavi, te kako veza napreduje ne shvataju da zaslužuju bolje. Drugi, pak, koriste loše odnose u drugim vezama za poređenje. Tako na primer rečenice poput „Barem me ne tuče“ ili „Moj bivši je bio gori“ koriste kao izgovor da ostanu u vezi, jer kao i u priči o žabi ljudima je često lakše da ostanu i prilagode se nego da izađu iz veze kada se pojave nerešivi ljubavni problemi.
Reagujete kada prijatelji nastoje da vas upozore da ste u toksičnoj vezi
Gotovo je uvek lakše jasno sagledati situacije koje se odnose na druge ljude, nego one u koje smo sami uključeni. Razlog za to leži u činjenici da naša vezanost prema nekom stvara emocionalne „filtere“ kroz koje posmatramo njegove obrasce ponašanja, reakcije, pa i čitave situacije.
U slučaju destruktivnih odnosa, to može dovesti do samoobmane i poricanja kada prijatelji nastoje da vam skrenu pažnju na to. Nemojte zaboraviti da ako biste situaciju u kojoj se nalazite smatrali lošom za nekog drugog, verovatno nije dovoljno dobra ni za vas.
Toliko ste zauzeti prilagođavanjem da zaboravljate svoje potrebe
U osnovi sindroma kuvane žabe jeste prilagođavanje. Osobe koje su u ovom problemu svoju energiju ne troše da budi svesni i odgovorni, te samostalno da donose odluke, već se trude samo da udovolje partneru, pritom se nadajući da će stvari biti bolje. Posledica toga jeste nesposobnost, ali i strah, od promena koje će uticati ne samo na ljubavni odnos, već i na kompletan život.
Sindrom kuvane žabe ne treba olako shvatiti. On može da dovede do povećanog stresa, smanjenog samopouzdanja i anksioznosti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Toksična veza – Kako rešiti nesuglasice u partnerskim odnosima?
Toksična veza, nažalost, je česta u modernom dobu.
Različita mišljenja, nesuglasice, kao i konflikti u vezi, sastavni su deo svake ljubavi. Ipak, u zdravim ljubavima sve one se rešavaju konstruktivnim razgovorom, te ne ostavljaju posledice kako na međusobni odnos, tako i na kvalitet života.
Međutim, problem nastaje kada jedna ili obe osobe daju prednost ljubavi u odnosu na tri ključne komponente zdrave veze, a to su: poštovanje, poverenje i naklonost. Ovakvo stanje može da dovede do toksične veze.
Prema definiciji, toksična veza predstavlja „svaki odnos između dvoje ljudi koji ne podržavaju jedno drugo, gde postoji sukob i konkurencija, kao i nepoštovanje i nedostatak kohezivnosti“.
Znaci da ste u toksičnoj vezi
Bilo koji oblik nasilja, zlostavljanja ili uznemiravanja jasni je znak upozorenja. Ipak, u većini slučajeva toksična veza se ispoljava suptilnijim simptomima, te ne čudi što mnogi nisu svesni da se nalaze u nezdravom odnosu.
Stručnjaci ističu da je emocionalna nesigurnost jedan od vodećih znakova. Možete li otvoreno da podelite svoje misli i osećanja sa voljenom osobom? Da li se osećate neshvaćeno? Da li nemate podršku partnera ili se suočavate sa njegovim konstantnim omalovaženjem? Da li je vaš glas bitan? Ili se osećate kao da se uvek nalazite u podređenom položaju u odnosu na partnera? Ukoliko ste odgovorili sa „Da“ na ova i slična pitanja treba ozbiljno da razmislite o svom ljubavnom životu.
Toksični ljudi su vešti manipulatori, koji odlično igraju psihološke igre, te imaju moć da „oblikuju“ svoje bližnje isključivo u skladu sa sopstvenim željama. Kako njihovi planovi i interesi dominiraju u vezi, često ćete se naći u situaciji da radite stvari koje ne želite da radite samo da biste im ugodili, da kršite svoja osnovna uverenja, idete na mesta koja vam ne prijaju ili provodite vreme sa ljudima koji aktiviraju alarme za anksioznost.
Komunikacija u toksičnoj vezi
Svi dobro znamo kolika je važnost komunikacije u partnerskim odnosima. Nažalost, u toksičnoj vezi ona je loša. Umesto ljubaznosti i međusobnog poštovanja, većina razgovora ispunjena je sarkazmom, kritikom ili prezirom. Neretko ih prati i ljubomora.
Kod pojedinih parova komunikacija može da dovede do sumnje u zdrav razum jednog od partnera. Naime, jedna od tehnika kojima se služe toksične ljudi jeste gaslajting. Reč je o obliku manipulacije u kome jedna osoba uverava blisku osobu da greši u svojim utiscima, da je nešto pogrešno shvatila, da joj je percepcija zamagljena. Ovakvo ponašanje vremenom dovede do sumnje u vlastita osećanja i doživljaje, što je odlična osnova za kontolu od strane manipulatora.
Nije redak slučaj da između partnera ne postoji ikakva komunikacija, niti empatija.
Toksična veza izaziva tugu
Toksične odnose karkateriše niz dramatičnih obrta. Trenuci sreće su retki, a sve su češće stresne situacije koje nisu izazvane spoljašnjim faktorima ili trećim licem. Život u ovakvim okolnostima može učiniti da se osećate tužnim, pa i ljutim i besnim. Dok se kod pojednih mogu javiti anksioznost ili depresija.
Toksična veza je poput bolesti zavisnosti. Iako svesni da smo u lošim odnosima nikako ne uspevamo da ih popravimo, već je neophodna stručna pomoć. Zato na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više