strahovi Tag

Kako se nositi sa burnout-om?

Kako se nositi sa burnout-om? Pitanje koje sve češće čujemo ne samo u medijima, već i u svakodnevnom životu.

Savremeno doba donelo je brz životni tempo. Velika radna opterećenja, kratki rokovi na poslu i jaka konkurencija postali su svakodnevnica mnogih. Zato ne čudi što se zaposleni ljudi ponekad osećaju preopterećeno ili iscrpljeno.

Međutim, kada je stres na poslu konstantan javlja se sindrom sagorevanja, tj. burnout. Istraživanja pokazuju da se oko 10 odsto zaposlenih suočava sa viskim nivoom stresa, osećajem gubitka kontrole i ekstremnim umorom.

Iako Svetska zdravstvena organizacija burnout definiše kao profesionalni fenomen, a ne medicinsku dijagnozu, ne treba ga zanemariti. Sagorevanje na poslu može da dovede do posledica po mentalno i fizičko zdravlje. Srčane bolesti, hipertenzija, poremećaji spavanja, pa i depresija i anksioznost – samo su neke od njih.

Štaviše, pokazalo se da burnout stvara osećaj uzaludnosti i otuđenja, narušavajući kvalitet odnosa sa drugim ljudima. Dugoročno gledano smanjuje mogućnosti za napredovanje u karijeri.

S obzirom na ozbiljnost problema psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa burnoutom.

Prepoznajte znake burnout sindroma

Pre nego što krenete da razmatrate kako se nositi sa burnout-om morate znati koji su simptomi. Karakteristični znaci su malaksalost, česte glavobolje, problemi sa spavanjem. Javljaju se i fizičke tegobe, kao što su bol u leđima, problemi sa varenjem i pad imuniteta.

Burnout dovodi i do promene ponašanja, uključujući nervozu, razdražljivost, bes. Osobe koje pate od sagorevanja na poslu neretko se osećaju bespomoćno i bez motivacije. To vodi ka problemima sa koncentracijom i efikasnošću obavljanja radnih zadataka.

Pojedini, u pokušaju da se izbore sa sve većim stresom, počnu da uzimaju tablete ili alkohol. Samim tim postoji rizik i od razvoja bolesti zavisnosti.

Kako se nositi sa burnout-om? Preuzmite kontrolu

Nažalost, rešavanje problema sagorevanja nije uvek jednostavno. Razlog za to leži u činjenici da vas burnout čini nemoćnim. Možda ćete se osećati kao da vam život juri i da ne možete da ga pratite. Ipak, to ne znači da ne možete preuzeti kontrolu na njim.

Da biste to postigli odredite, najpre, prioritete na poslu. Neke stvari jednostavno moraju da se urade. Druge, pak, mogu da sačekaju dok ne budete imali više vremena i energije. Odlučite koji su zadaci manje važni i ostavite ih po strani.

Ma koliko želeli nekada je nemoguće uraditi sav posao samostalno. Zbog toga naučite da delegirate. Ukoliko više zadataka nego što možete da obavite zahteva hitnu pažnju, prepustite ih nekome kome verujete.

Deo oporavka od sindroma sagorevanja na poslu jeste ostvarivanje ravnoteže između posla i privatnog života. Nakon što napustite posao, fokusirajte se na opuštanje i punjenje energije za sledeći dan. Nikako nemojte slobodne vreme ispunjavati poslovnim obavezama, pa ni mislima o poslu.

Vežbajte samosaosećanje

Dostizanje burnout tačke može dovesti do osećaja neuspeha i gubitka svrhe ili životnog pravca. Mnogi sa ovim problemom se osećaju kao da ne mogu ništa da urade kako treba ili da nikada neće postići svoje ciljeve.

Šta biste rekli prijatelju u vašoj situaciji? Verovatno biste ponudili empatiju i ljubaznost umesto da mu kažete koliko je podbacio. Upravo takvu podršku trebate pružiti sebi. Podsetite se da ne morate biti savršeni i da je u redu da vam je potrebna pauza.

Kako se nositi sa burnout-om? Obratite pažnju na svoje potrebe

Preuzimanje odgovornosti za svoje fizičko i mentalno zdravlje je ključno za oporavak od burnout-a.

U idealnom svetu, dostizanje burnout tačke bi značilo da odmah uzmete slobodne dane i posvetite se odmoru i opuštanju. Kako za mnoge to nije izvodljivo, potrudite se da pronađete vreme samo za sebe. Radite stvari koje vas čine srećnim. Obavezno uvedite zdravu ishranu i fizičku aktivnost u dnevnu rutinu. Isprobajte meditaciju, jogu ili druge vežbe za opuštanje. Naravno, miran san se podrazumeva.

Ukoliko ne možete sami da se izborite sa burnout-om potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Pročitaj Više

Preterana stidljivost – Uzroci, posledice i načini prevazilaženja

Preterana stidljivost predstavlja čest osećaj nelagodnosti ili nervoze u društvenim situacijama, posebno u blizini nepoznatih ljudi ili u novim okruženjima. Obično uključuje samosvest i strah od osude ili odbacivanja, što stidljivim ljudima otežava započinjanje ili održavanje razgovora.

Svako je od nas doživeo makar jednom u svom životu stid u određenim situacijama. Međutim, kada je osećaj nelagode toliko intenzivan da narušava kvalitet života reč je o preteranoj stidljivosti.

 Zašto se javlja preterana stidljivost?

Preterana stidljivost ima više uzroka. Naime, ono što može izazvati stidljivost kod nekih ljudi, ne mora biti uzročnik za druge. Ipak, postoje 3 karakteristična pokretača.

Traumatska iskustva iz detinjstva su jedan od najčešćih uzročnika. Naročito ona koja potiču iz detinjstva. Na primer, zadirkivanje druge dece zbog izgleda ili hobija može dovesti do razvoja intenzivne stidljivosti.

Proživljavanje promene u vašoj porodičnoj dinamici, koje su izazvane razvodom roditelja ili gubitkom bliske osobe, takođe može dovesti do stidljivosti u odraslom dobu.

Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da postoje određeni nasleđeni faktori koji mogu povećati verovatnoću pojave preterane stidljivosti.

U većini slučajeva, preterana stidljivost je posledica uticaja sredine. Imati stroge roditelje koji su vam određivali sve što smete – i ne smete – da uradite kao dete, može vam otežati da izađete iz zone komfora kao odrasloj osobi. Ili, ako ste odrasli u nebezbednom okruženju, mogli biste se plašiti da se izložite u društvenim okruženjima.

Koje su ključne karakteristike preterane stidljivosti?

Preterana stidljivost donosi veliku svesnosti o sebi. Posebno o izgledu, postupcima i rečima. Osobe sa ovim problemom pažljivo prate svoje ponašanje, što može dovesti do povećane anksioznosti.

Karakteriše je i doživljavanje straha ili nervoze u društvenim okruženjima, kao što je upoznavanje novih ljudi, govor pred grupom ili učešće u razgovorima. U težim slučajevima ovaj strah se može preklapati sa simptomima socijalne anksioznosti.

Preterano stidljive osobe svode interakciju sa ljudima na minimum kako bi smanjili nelagodnost. Pojedini čak izbegavaju društvene situacije. Zbog toga ovim osobama može biti teško da steknu prijatelje, održe kontakt očima ili da se osećaju dovoljno samouvereno da razgovaraju u grupnim okruženjima.

Preterana stidljivost se ispoljava i fizičkim simptomima. To su, pre svega, crvenilo u licu, prekomerno znojenja, pa i drhtanje ili ubrzani rad srca kada se suoče sa društvenom interakcijom. Upravo ove fizičke reakcije čine da se u društvu ljudi stidljive osobe osećaju neprijatno.

Razlikovanje stidljivosti i anksioznosti

Ljudi često poistovećuju preteranu stidljivost i socijalnu anksioznost. Iako ovi pojmovi dele sličnosti i mogu se preklapati, prilično su različiti, te ih ne treba mešati.

Poremećaj socijalne anksioznosti je problem mentalnog zdravlja, dok preterana stidljivost nije. Socijalna anksioznost proizilazi iz straha od odbacivanja, kritike drugih i samokritike. Sa druge strane, stidljivi ljudi se mogu povući iz društevnog okruženja samo zbog nelagode koju osećaju.

Socijalna anksioznost dovodi do toga da ljudi imaju negativno viđenje sebe samih. Zato ne mogu da uživaju u društvenom životu. Nasuprot tome, stidljivost može učiniti ljude zabrinutim, ali ih ne ispunjava istim stresom kao anksioznost.

Ukoliko se suočavate sa preteranom stidljivošću potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Pročitaj Više

Bipolarna depresija – Kada tuga i euforija menjaju mesta

Bipolarni poremećaj, ranije poznat kao manično-depresivna psihoza, predstavlja ozbiljan mentalni poremećaj koji karakterišu ekstremne promene raspoloženja – od duboke depresije do izrazite euforije (manije ili hipomanije). U okviru ovog poremećaja posebno je važno prepoznati bipolarnu depresiju, jer ona nosi sa sobom visok rizik od funkcionalnog oštećenja i samopovređivanja ako se ne leči na vreme.

Simptomi bipolarne depresije

Bipolarna depresija se javlja u okviru bipolarnog poremećaja tipa I ili tipa II, ali se njeni simptomi često mogu zameniti sa klasičnom (unipolarnom) depresijom.

Neki od najčešćih simptoma uključuju:

1.Dugotrajno osećanje tuge, beznađa i praznine

2.Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo

3.Umor, manjak energije, otežana koncentracija

4. Poremećaji spavanja – nesanica ili preterana potreba za snom

5. Promene u apetitu – gubitak ili povećanje težine

6. Fizička usporenost ili nemir

7. Osećaj bezvrednosti, krivice, suicidalne misli

Ono što razlikuje bipolarnu depresiju od drugih oblika jeste što je ona deo šireg obrasca – osoba može imati depresivne epizode, ali i periode povišenog raspoloženja, pojačane aktivnosti, grandioznih ideja, impulsivnog ponašanja, rizičnog trošenja novca, pa čak i psihoze tokom manije.

Uzroci nastanka

Bipolarni poremećaj i bipolarna depresija nastaju kombinacijom genetskih, bioloških i psiholoških faktora. Neki od ključnih uzroka su:

1. Genetska predispozicija – osobe koje imaju bliske rođake sa bipolarnim poremećajem imaju veći rizik od razvoja ovog stanja.

2. Neurohemijska neravnoteža – posebno u regulaciji neurotransmitera kao što su serotonin, dopamin i noradrenalin.

3. Stresni životni događaji – gubitak bliske osobe, traumatična iskustva, zloupotreba supstanci.

4. Hormonski disbalans – kod nekih osoba hormonalne promene mogu doprineti razvoju simptoma.

Kako se bipolarna depresija razlikuje od drugih oblika depresije?

Najvažnija razlika između bipolarne i unipolarne (klasične) depresije leži u prisutnosti maničnih epizoda u okviru bipolarnog spektra. Dok osoba sa unipolarnom depresijom isključivo prolazi kroz depresivne epizode, osoba sa bipolarnim poremećajem može doživeti periodične promene raspoloženja – iz dubokog pada u stanje povišene energije.

Još jedna važna razlika je u reakciji na terapiju. Na primer, kod bipolarnog poremećaja, korišćenje antidepresiva bez stabilizatora raspoloženja može izazvati pogoršanje stanja i „prebacivanje“ u maničnu fazu. Zato je pravilna dijagnoza ključna za uspešno lečenje.

U okviru drugih oblika depresije, kao što su:

Sezonska depresija (SAD) – povezana je sa promenama godišnjih doba, najčešće se javlja zimi zbog manjka svetlosti.

Postporođajna depresija – javlja se kod žena nakon porođaja.

Distimija (perzistentna depresija) – blaža, ali dugotrajnija forma depresije.

Bipolarna depresija ima brže i intenzivnije promene i često je udružena sa većim rizikom od samopovređivanja i hospitalizacije.

Zašto je važno potražiti pomoć

Depresija, bez obzira na oblik, nije samo prolazna tuga ili loše raspoloženje. To je ozbiljno zdravstveno stanje koje može značajno narušiti kvalitet života, odnose sa ljudima, sposobnost za rad i svakodnevno funkcionisanje. Bipolarna depresija, u svom najtežem obliku, može dovesti do samoubilačkih misli i ponašanja ako se ne leči.

Zbog toga je izuzetno važno ne ignorisati simptome i potražiti stručnu pomoć na vreme. Pravilna dijagnoza i terapija – bilo da se radi o lekovima, psihoterapiji, promeni životnih navika ili kombinaciji ovih pristupa – mogu dovesti do značajnog poboljšanja i stabilizacije raspoloženja.

Gde potražiti pomoć?

Ukoliko prepoznajete kod sebe ili nekoga koga volite simptome depresije i osećate da ne možete sami da se izborite sa tim stanjem, obratite se stručnjacima. Psihološko savetovalište Sana nudi stručnu podršku, individualne konsultacije i terapiju uz poverljiv i profesionalan pristup.

Ne čekajte da stanje postane ozbiljnije – depresija je izlečiva i uz odgovarajuću pomoć moguće je ponovo voditi kvalitetan i ispunjen život.

Pročitaj Više

Strah od gubitka kontrole – Kako ga prevazići?

Strah od gubitka kontrole je jedan od najčešćih strahova sa kojim se ljudi širom sveta suočavaju. U pitanju je strah da će se, ako ne uspete da kontrolišete ishod budućih događaja, desiti nešto strašno. Odnosno, da će nešto što uradite ili ne uradite negativno uticati vas ili druge.

Suština ovog problema jeste ogromna potreba za redom i predvidljivošću. Međutim, precizno predviđanje i potpuno upravljanje budućnošću nije moguće u svetu koji je prepun neizvesnosti. Zbog toga taj nerealni zahtev kod ljudi sa ovim strahom stvara anksioznost, čineći haotične ili neizvesne situacije posebno izazovnim.

Ovaj strah može biti povezan sa različitim aspektima života, uključujući međuljudske odnose, posao, zdravlje ili čak fizičku sigurnost. Imajući u vidu da narušava kvalitet života, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.

Zašto se javlja?

Generalizovani anksiozni poremećaj je vodeći uzrok. Karakteriše ga dosledno stanje brige i anksioznosti, koje često uključuje katastrofalizaciju ili zamišljanje najgoreg scenarija. Kako osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem ne mogu da prestanu da brinu vremenom počinju da osećaju da gube kontrolu, te se javlja strah.

Čest pokretač je i opsesivno-kompulzivni poremećaj. Osoba sa ovim poremećajem ima opsesivne misli koje vode do prinudnih, kompulzivnih radnji. Nakon njihovog izvršenja pojačava se uverenje da nije bilo prinude ne bi mogao da se kontroliše ishod. Samim tim se pojačava strah od gubitka kontrole.

Granični poremećaj ličnosti, takođe, može biti uzročnik. Osoba sa ovim problemom se često bori sa strahom da će biti odbačena ili napuštena. To dovodi do straha od gubitka kontrole nad odnosima u životu do kojih joj je stalo.

Traumatična iskustva, kao što su nesreće, gubitak voljene osobe, fizičko i psihičko zlostavljanje, mogu razviti osećaj da je svet nepredvidiv. Time se stvaraju povoljni uslovi za razvoj straha.

Strah od gubitka kontrole često se povezuje sa perfekcionizmom. Naime, osobe koje teže savršenstvu mogu osećati intenzivan strah kada se stvari ne odvijaju prema njihovim očekivanjima.

U faktore se svrstavaju i depresija, bipolarni poremećaj, bolesti zavisnosti.

Kako se manifestuje strah od gubitka kontrole?

Strah od gubitka kontrole manifestuje se na različite načine, u zavisnosti od osobe i situacije u kojoj se nalazi.

Intenzivan osećaj panike ili nervoze u nepredvidivim situacijama je karakteristični znak. Prate ih opsesivne misli o katastrofičnim scenarijima i osećaj bespomoćnosti i frustracije. Zato osobe sa ovim problemom nastoje da izbegnu situacije u kojima osećaju da nemaju kontrolu. Istovremeno, pokazuju povećanu budnost, stalno prateći svoju okolinu u potrazi za potencijalnim pretnjama.

Prisutni su i nisko samopouzdanje i preterana samokritičnost. Mada se mogu javiti i teškoće u delegiranju zadataka ili prepuštanje odgovornosti drugima.

Strah od gubitka kontrole manifestuje se i nizom fizičkih simptoma. To su, pre svega, ubrzan rad srca i kratak dah ili osećaj gušenja, prekomerno znojenje, drhtanje. Zatim, vrtoglavice, glavobolje i mučnina.

Kako ga prevazići?

Strah od gubitka kontrole zahteva stručnu pomoć. Najčešće tehnike jesu kognitivno-bihevioralna terapija i terapija izloženosti.

Kognitivno-bihevioralna terapija pomaže u promeni negativnih obrazaca mišljenja i realnog sagledavanja stvarnosti, dok terapija izloženosti podrazumeva postepeno suočavanje sa situacijama u kojima nije moguće imati potpunu kontrolu.

Značajnu pomoć pružaju tehnike opuštanja, kao što su meditacija, vežbe disanja i joga.

Ukoliko ste premetili neki od simptoma straha od gubitka kontrole kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.

 

Pročitaj Više

Zašto se javlja strah od intimnosti?

Strah od intimnosti se definiše kao anksioznost ili nelagodnost koju možete osećati zbog približavanja drugima, kako fizički tako i emocionalno.

Intimnost je složena. Ona ne podrazumeva samo fizički kontakt, već i deljenje osećanja sa drugima. Može biti i intelektulne prirode. Odnosno, deljenje ideja i misli, kao i deljenje zajedničkih aktivnosti.

Strah od intimnosti je često podsvestan i utiče na sposobnost osobe da formira ili održava bliske odnose. Ovaj strah može da navede da se osoba povuče kada veza počne da se produbljuje ili da promeni temu kada započnu lična pitanja. Takođe, može da se distancira ako se sa nekim previše zbliži, čak i kada žudi za bliskošću.

S obzirom da strah od intimnosti može da utiče na svakodnevni život, psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.

 Zašto se javlja strah od intimnosti?

U većini slučajeva, strah od napuštanja i strah od gubitka su u osnovi straha od intimnosti. Mada ovi strahovi mogu i koegzistirati.

Osobe koje se plaše napuštanja brinu da će ih partner ostaviti. Zbog toga radije biraju izbegavanje intimnosti bilo koje vrste nego da budu kasnije povređeni.

Kod pojedinih strah od intimnosti proizilazi iz straha od kontrole. To znači da se ove osobe boje da će u vezi biti podređeni ili da će „izgubiti sebe“.

Gubitak bliske osobe, pre svega roditelja, je jedan od vodećih pokretača. Bez obzira da li je gubitak izazvan smrću ili razvodom, deca se osećaju napušteno. Ovaj osećaj stvara pogodno tlo za razvoj straha od intimnosti u odraslom dobu.

Emocionalno zanemarivanje je još jedan od uzročnika. Roditelji koji su fizički, ali ne i emocionalno dostupni „uče“ svoju decu da se ne mogu ni na koga osloniti. Zbog toga u kasnijim godinama mnogi od njih teško veruju drugima.

U faktore se svrstava i fizičko ili psihičko zlostavljanje u detinjstvu. Zlostavljanje može otežati formiranje veze sa ljudima.

Strah od intimnosti ponekad se javlja kao deo socijalne fobije ili socijalnog anksioznog poremećaja. Zapravo, neki stručnjaci klasifikuju strah od intimnosti kao podskup ovih stanja. Pored toga, neke specifične fobije, kao što je strah od dodira, mogu se pojaviti kao deo straha od intimnosti.

Kako prepoznati strah od intimnosti?

Strah od intimnosti se manifestuje na različite načine. Karakteristični znak jeste održavanje kratkoročnih veza.

Osoba koja ima ovaj strah u stanju je da komunicira sa drugima. Međutim, kako veza postaje veća, odnos se ne produbljuje. Dolazi do prekida, iz bilo kog razloga, i osoba se okreće novoj, površnoj vezi.

Sabotiranje odnosa može biti znak straha od intimnosti. Čin samobotaže može biti u stalnom kritikovanju i optuživanju. Može imati i neki drugi oblik ponašanja koji vodi ka svađi i razilaženju.

U pojedinim slučajevima, osoba sa strahom od intimnosti ima poteškoća u izražavanju potreba i želja. Pošto partneri nisu u stanju da „čitaju misli“, te potrebe ostaju neispunjene. Na taj način dolazi do potvrde da ne može nikome verovati, te dolazi do udaljavanja.

Kao simptom navodi se i perfekcionizam. Naime, perfekcionistima je teško da uspostave intimne odnose, jer brinu kako ih drugi vide. Neretko, imaju i nerealna očekivanja od partnera i same veze.

Aktivno izbegavanje fizičkog kontakta je još jedan znak straha od intimnosti. Može se javiti i manjak samopouzdanja, a ponekad i izlivi besa.

Strah od intimnosti ne treba olako shvatiti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Pročitaj Više

Depresija kod muškaraca – Kako je prepoznati?

Depresija kod muškaraca je ozbiljno zdravstveno stanje. Gotovo svaki muškarac se makar jednom u svom životu suočio sa osećajem tuge, beznađa i bezvolje. Nažalost, kod mnogih od njih ovo stanje ima dugoročni karakter.

Istraživanja pokazuju da se depresija javlja kod 1 od 8 muškaraca. Pri čemu je 4 puta veća verovatnoća da će sebi oduzeti život nego žene. Imajući ovo u vidu veoma je važno na vreme otkriti problem.

Nažalost, depresija kod muškaraca se ređe dijagnostifikuje. Razlog za to leži u činjenici da muškarci smatraju da moraju biti jaki u svakoj situaciji. Pokazivanje emocija i bilo kakve slabije strane nije normalno, kao ni priča o tome. Zbog toga mnogi muškarci zanemaraju problem, već se fokusiraju na fizičke simptome koje depresija donosi.

S obzirom da depresija utiče na to kako mislite o sebi, kao i na to kako gledate na svet, psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njoj.

Šta izaziva depresiju kod muškaraca?

Tačan uzrok depresije je nepoznat. Stručnjaci ističu da je ona najčešće kombinacija životnih događaja, ličnih faktora i promena u mozgu.

Prolazak kroz teške životne događaje, kao što su razvod, gubitak posla ili smrt člana porodice, je uobičajen okidač za depresiju. Nakon što doživite događaj poput gore navedenog, loše raspoloženje može preći u hronično stanje.  

U česte uzročnike spadaju i fizičko ili emocionalno zlostavljanje. Zatim, zanemarivanje i druga negativna iskustva u detinjstvu. Ovi događaji tokom odrastanja mogu vas sprečiti da razvijete neophodne strategije suočavanja sa negativnim emocijama. Posledica toga jeste veća sklonost ka depresiji u odraslom životu.

Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da je veća verovatnoća da ćete razviti depresiju ako imate bliskog člana porodice sa depresijom ili drugim mentalnim problemom.

Pojedine osobine ličnosti, takođe, mogu biti pokretači. Depresija se češće javlja kod muškaraca koji su skloniji perfekcionizmu, kao i kod onih sa niskim samopouzdanjem.

Depresija kod muškaraca se često povezuje i sa alkoholizmom. Naime, prekomerno konzumiranje alkohola dovodi do problema u privatnom i poslovnom životu. Na taj način se stvaraju pogodni uslovi za razvoj depresije.

Kako prepoznati depresiju kod muškaraca?

Iako depresija pogađa oba pola, simptomi kod muškaraca često mogu izgledati drugačije zbog društvenih normi i očekivanja.

Stalni osećaj tuge, praznine ili bezvrednosti koji traje duži period karakteristični je znak depresije. Prati ih osećaj krivice, ali i razdražljivost i bes.

Muškarac koji pati od depresije pokazuje smanjeno interesovanje za hobije i društvene aktivnosti koje su mu bile omiljene. Primetna je i socijalna izolacije, tj. izbegavanje društvenih interakcija, dok je na poslu smanjena produktivnost.

Nije redak slučaj da depresija dovede do pojačane konzumacije alkohola i cigareta. Mada se mogu javi i rizična ponašanja, uključujući i upotrebu nedozvoljenih supstanci.

Depresija kod muškaraca izaziva i fizičke simptome. Umor i nedostatak energije, problemi sa spavanjem – najčešći su znaci. Mogu se javiti i glavobolje, probavni problemi, hronični bol bez jasnog medicinskog uzroka, kao i poremećaji ishrane.

Depresija je kompleksan problem koji ne treba zanemariti. Ona neće sama od sebe proći. Naprotiv, stanje se može pogoršati. Ma koliko imali stid da priznate šta doživljavate neophodna vam je stručna pomoć. Zato na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.

 

Pročitaj Više

Menopauza – Simptomi, izazovi i kako je prevazići

Menopauza je prirodan proces u životu svake žene, koji označava kraj menstruacije i plodnosti. Iako je to faza kroz koju svaka žena mora proći, mnoge se suočavaju sa brojnim izazovima kako fizičkim, tako i psihičkim.

Menopauza ne utiče samo na telo, već se u velikoj meri odražava i na emocionalno stanje žene, zbog čega je važno biti informisan, podržan i spreman da se nosite sa svim promenama koje ona nosi.

Fizički simptomi menopauze

Simptomi menopauze mogu varirati od žene do žene, ali neki od najčešćih su:

1. Neredovne menstruacije – Jedan od prvih znakova ulaska u menopauzu su neredovni ciklusi. Menstruacija može postati neredovna, sa promenama u trajanju i intenzitetu. Ove promene mogu biti zbunjujuće i izazvati zabrinutost kod mnogih žena.
2. Valunzi – Valunzi su iznenadni talasi toplote koji zahvataju telo i mogu izazvati crvenilo i znojenje. Obično se javljaju zbog smanjenja nivoa estrogena u organizmu. Ovi talasi mogu biti prilično neprijatni, a neki se javljaju i noću, što dovodi do poremećaja spavanja.
3. Znojenje i noćne temperature – Noćno znojenje može dovesti do problema sa spavanjem, što zauzvrat utiče na raspoloženje i energiju tokom dana.
4. Smanjena gustoća kostiju – Estrogen ima važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, a njegova sniženja mogu uzrokovati smanjenje gustine kostiju i povećati rizik od osteoporoze.
5. Suvoća vagine – Zbog smanjenja nivoa estrogena, žene mogu primetiti suvoću vagine, što može uzrokovati nelagodnost tokom seksualnog odnosa i povećati rizik od infekcija.
6. Promene u težini – Menopauza može uzrokovati nakupljanje težine, posebno u predelu stomaka.Metabolizam se usporava, a hormonske promene mogu uticati na apetit.
7. Problemi sa koncentracijom – Smanjena koncentracija, zaboravnost i “magla u glavi” postaju česti simptomi tokom menopauze, što može uticati na svakodnevne aktivnosti.

Psihički izazovi menopauze

Menopauza nije samo fizički izazov – ona može značajno uticati na emocionalno zdravlje žene.

Hormonske promene, zajedno sa stresom zbog fizičkih simptoma, mogu izazvati psihičke tegobe poput:

1. Depresija i anksioznost – Mnoge žene tokom menopauze doživljavaju periode tuge, anksioznosti ili depresije. To je često rezultat hormonskih promena, kao i stresa koji prate promene u telu i životu.
2. Smanjena seksualna želja – Zbog fizičkih simptoma menopauze, poput vaginalne suvoće, žene mogu doživeti smanjenje seksualne želje, što može izazvati nesigurnost i osećaj gubitka identiteta.
3. Poremećaji spavanja – Noćni valunzi i znojenje mogu dovesti do problema sa spavanjem, što može izazvati umor, nervozu i razdražljivost.
4. Izolacija i gubitak samopouzdanja – Mnoge žene osećaju da postepeno gube svoju mladost i atraktivnost. To može izazvati osećaj nesigurnosti i smanjenje samopouzdanja. To može dovesti do socijalne izolacije, povlačenja u sebe i smanjenja socijalnih interakcija.
5. Panik i strah od starenja – Menopauza često pokreće pitanja o starenju, telesnoj promeni i budućnosti. Sve to može izazvati strah i paniku kod mnogih žena.

Kako prevazići simptome menopauze?

Iako su simptomi menopauze neizbežni, postoje načini da se olakšaju i upravljaju. Evo nekoliko saveta kako da se nosite sa promenama koje donosi ovaj period:

1. Zdrav način života – Zdrava ishrana i redovno vežbanje mogu pomoći u smanjenju mnogih simptoma menopauze. Uključivanje voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina može poboljšati ravnotežu hormona i smanjiti rizik od dobijanja na težini. Vežbanje, naročito aerobne aktivnosti poput brze šetnje ili plivanja, pomaže u smanjenju stresa, poboljšava san i jača kosti.
2. Održavanje mentalnog zdravlja – Praktikovanje tehnika opuštanja, kao što su meditacija, duboko disanje i joga, može smanjiti nivo stresa i poboljšati emocionalnu ravnotežu. Takođe, socijalna podrška prijatelja i porodice igra ključnu ulogu u procesu prilagođavanja na menopauzu.
3. Hormonska terapija – U nekim slučajevima, lekar može preporučiti hormonsku terapiju kako bi se regulisali simptomi, kao što su valunzi i suvoća vagine. Međutim, ova terapija dolazi s određenim rizicima, pa je važno da se konsultujete sa stručnjakom pre nego što odlučite o tom koraku.
4. Psihološka podrška – Ako menopauza izaziva značajne emocionalne poteškoće, potražite pomoć psihologa ili terapeuta. Psihološka podrška može vam pomoći da se nosite sa stresom, anksioznošću i depresijom koji prate ovaj period života.

Kada potražiti pomoć?

Ukoliko osećate da ne možete da se nosite sa psihičkim tegobama izazvanim menopauzom, kao što su dugotrajna depresija, anksioznost, panika, nemojte oklevati da potražite stručnu pomoć.

Ukoliko smatrate da vam je potrebna pomoć, savetujemo vam da se obratite psihološkom savetovalištu Sana, koje nudi stručnu podršku u prevazilaženju psihičkih tegoba vezanih za menopauzu.

Menopauza nije kraj, već prirodan proces kroz koji se svaka žena mora prolaziti. Sa pravom podrškom i savetima, možete prevazići ovaj period sa većim samopouzdanjem i unutrašnjom ravnotežom.

Pročitaj Više

Zimska depresija – Razumevanje, uzroci i kako se nositi sa njom

Zimska depresija, poznata i kao sezonski afektivni poremećaj (SAD), predstavlja oblik depresije koji se javlja u određenim delovima godine. Najčešće tokom zimskih meseci, kada dani postaju kraći, a svetlost oskudnija.

Ovaj poremećaj pogađa mnoge ljude širom sveta, a njegovi simptomi mogu biti ozbiljni i ometati svakodnevni život. Zimska depresija je često povezana sa smanjenjem izloženosti sunčevoj svetlosti, ali na njen razvoj utiču i biološki, psihološki i socijalni faktori.

Razlozi za pojavu zimske depresije

Jedan od glavnih razloga za pojavu zimske depresije je smanjenje količine prirodnog svetla tokom zimskih meseci.

S obzirom na to da je sunčeva svetlost ključna za regulaciju unutrašnjih bioloških ritmova, manjak svetla može poremetiti proizvodnju serotonina, hormona sreće, koji ima značajnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Takođe, manjak svetlosti može smanjiti nivo vitamina D, koji je važan za mentalno zdravlje. Ovaj deficit može dovesti do simptoma depresije, kao što su tuga, umor i gubitak interesa za aktivnosti koje inače izazivaju zadovoljstvo.

Biološki faktori, poput poremećaja u ravnoteži neurotransmitera, mogu doprineti razvoju zimske depresije. Pored toga, genetska predispozicija takođe igra ulogu. To znači ako je neko iz porodice imao problema sa depresijom, postoji veća verovatnoća da će i oni razviti ovaj poremećaj. U nekim slučajevima, zimska depresija može biti povezana sa poremećajem u cirkadijalnim ritmovima, koji kontrolišu ciklus spavanja i budnosti.

Takođe, stres i negativni životni događaji, poput gubitka voljene osobe ili ozbiljnih promena u životu, mogu pogoršati simptome zimske depresije.

Osobe koje su već pod stresom ili imaju drugih mentalnih zdravstvenih problema mogu biti podložnije ovoj vrsti depresije. Zima često donosi i društvenu izolaciju, jer ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru, što dodatno može negativno uticati na mentalno zdravlje.

Simptomi zimske depresije

Simptomi zimske depresije obuhvataju fizičke, emocionalne i kognitivne promene. Među najčešćim simptomima su:

1. Tuga i melanholija – Osobe koje pate od zimske depresije često osećaju duboku tugu i gubitak interesa za aktivnosti koje su im ranije bile prijatne.
2. Nedostatak energije i umor – Osobe sa zimskom depresijom često se osećaju umorno, iscrpljeno i bez energije, što može otežati obavljanje svakodnevnih zadataka.
3. Previše sna – Povećana potreba za spavanje je čest simptom, jer zimski dani i niže temperature često dovode do smanjenog nivoa aktivnosti.
4. Povećan apetit i težina – Neke osobe doživljavaju porast apetita, posebno za visokokaloričnom hranom, kao što su ugljeni hidrati, što može dovesti do povećanja telesne mase.
5. Osećaj beznadežnosti – Osobe koje pate od zimske depresije mogu osećati da nisu u mogućnosti da poboljšaju svoje stanje i da su suočene sa neprekidnom tugom i pesimizmom.
6. Problemi sa koncentracijom – Depresivna stanja mogu otežati koncentraciju, što utiče na sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka i donošenja odluka.

Ovi simptomi mogu biti blagih do ozbiljnih razmera i traju nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Sveukupno ovo čini ovaj poremećaj ozbiljnim izazovom za mentalno zdravlje.

Ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, zimska depresija može imati dugoročne negativne posledice na kvalitet života, međuljudske odnose i opšte zdravlje osobe.

Kako zimska depresija utiče na ljude?

Zimska depresija može ozbiljno uticati na svakodnevni život ljudi. Osećaj iscrpljenosti, gubitak interesa za posao, škole i socijalne aktivnosti često dovodi do povlačenja i socijalne izolacije. Ovo može pogoršati simptome depresije, jer smanjena socijalna interakcija može povećati osećaj usamljenosti i beznadežnosti. Osim toga, fizički simptomi kao što su umor i smanjenje fizičke aktivnosti mogu dovesti do dodatnih problema sa zdravljem, uključujući povećanje telesne mase i slabiji imunitet.

Zimska depresija može takođe uticati na profesionalni život. Opšte je poznato da smanjena produktivnost i koncentracija mogu otežati obavljanje radnih zadataka. To može stvoriti dodatni stres i frustraciju, čineći osobu još podložnijom daljim depresivnim epizodama. U nekim slučajevima, osobe sa zimske depresije mogu razviti ozbiljnije oblike depresije, koji zahtevaju specijalizovanu terapiju i lečenje.

Kako se nositi sa zimskom depresijom?

Postoji nekoliko strategija koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma zimske depresije. Jedna od najefikasnijih metoda je terapija svetlom. Ova terapija podrazumeva izlaganje posebnoj svetlosti koja imitira prirodnu sunčevu svetlost, čime se stimuliše proizvodnja serotonina i pomaže u vraćanju ravnoteže u biološke ritmove. Takođe, bavljenje fizičkom aktivnošću i boravak na svežem vazduhu, kada god je to moguće, mogu poboljšati raspoloženje i energiju.

Drugi važan aspekt je održavanje socijalnih kontakata i podrške. Čak i kada se osećate iscrpljeno, važno je truditi se da se povežete sa prijateljima, porodicom ili zajednicom. U nekim slučajevima, psihoterapija može biti ključna za uspešno lečenje zimske depresije.

Potražite pomoć!

Ako osećate da patite od zimske depresije ili bilo kog drugog oblika depresije, anksioznosti ili sličnih mentalnih problema, važno je da ne ostanete sami sa svojim osećanjima.

Potražite stručnu pomoć! Psihološko savetovalište Sana nudi profesionalnu podršku i terapiju koja može značajno pomoći u prevazilaženju ovih problema.

U psihološkom savetovalištu možete dobiti individualnu ili grupnu terapiju koja je prilagođena vašim potrebama, kao i savete koji vam mogu pomoći da se nosite sa negativnim emocijama i izazovima svakodnevnog života. 

Pročitaj Više