Predrasude i stereotipi koji su kočnica u životu
Predrasude i stereotipi su, verovali ili ne, sastavni deo naših života.
Iako se mnogi neće složiti sa mišljenjem da svako od nas poseduje određene predrasude i stereotipe, činjenice to potvrđuju. Naime, svako izražavanje nekog stava obojeno je dozom predrasuda i steretipa. Kod nekih su one rigorozne i veoma oštro izražene, dok su kod drugih prekrivene, te često sama osoba nije svesna da ih poseduje.
Predrasude i stereotipi su sasvim normalna pojava. Oni oblikuju viđenje sveta oko nas, naše postupke i odnose prema drugima. Međutim, problem nastaje kada počnu da narušavaju kvalitet našeg života.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovališta Sana daje vam savete kako da se oslobodite takvih predrasuda i stereotipa.
Šta su predrasude i stereotipi?
Pre nego što krenete u borbu sa predrasudama i stereotipima koji su vaša kočnica u životu morate znati šta ovi pojmovi predstavljaju.
Predrasuda je unapred formirano mišljenje ili osećanje prema nekome ili nečemu. Pri čemu je ono negativnog karaktera, te se svodi na osuđivanje, potcenjivanje. Obično nema realnu osnovu, već je zasnovano na nedokazanim tvrdnjama.
U većini slučajeva predrasude potiču iz detinjstva. Odnosno, nastale su iz zastrašujućeg stila roditeljstva.
Tipičan primer predrasuda je: „Žene su loši vozači“ ili „Starije osobe su tehnološki nepismene“.
Za razliku od predrasuda, stereotipi su neosnovana mišljenja koja generalizuje određenu grupu. Zasnovani su na specifičnim verovanjima ili pretpostavka da svi pripadnici neke grupe imaju iste osobine, bez obzira na njihove individualne karakteristike.
Primer stereotipa je: „Svi umetnici su boemi“.
Negativno dejstvo predrasuda i stereotipa
Predrasude i stereotipi mogu da utiču na mentalno zdravlje. Njihovo preterano dejstvo dovodi do niskog samopouzdanja. Naročito ako se osoba nalazi u grupi za koju ima negativne predrasude. Bez obzira da li se ta grupa odnosi na porodicu, kompaniju, pa i grad, ova negativna mišljenja predstavljaju kočnicu za dalji napredak i lični razvoj.
Postoji opasnost da osoba počne da veruje u negativne stereotipe o sebi. Kao posledica toga može se javiti sindrom uljeza koji vodi ka stalnom prepispitivanju svojih uspeha.
Izolacija i socijalna distanca, takođe, su posledica velikih predrasuda i stereotipa. Osoba oseća da ne može da veruje drugima, te se postepeno udaljava od ljudi, uključujući i bliskih prijatelja i rođaka.
Da predrasude i stereotipe ne treba olako shvatiti potvrđuje i činjenica da mogu da dovedu do ozbiljnih mentalnih problema, kao što su anksioznost, depresija ili posttraumatski stresni poremećaj.
Kako se osloboditi predrasuda i stereotipa?
Prepoznavanje predrasuda i stereotipa je prvi korak ka borbi sa njima. Zato obratite pažnju o svojim idejama i stavovima koje stalno iznosite.
Ukoliko za neku grupu ljudi ili neku osobu imate čvrsto negativno mišljenje razmislite odakle ono potiče. Da li ste to mišljenje formirali na ličnom iskustvu ili ste ga preuzeli od drugih, bez ispitivanja njegove istinitosti?
Potrudite se da pitate druge ljude za mišljenje o toj temi. Proverite da li su njihova mišljenja ista kao vaša. Obavezno potražite relevantne, pa i stručne, informacije o tome.
Tek kada shvatite svoje predrasude i stereotipe moći ćete da ih se oslobodite. Ukoliko vam u tome treba profesionalna pomoć kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Greške koje sputavaju napredovanje
Greške koje sputavaju napredovanje predstavljaju pravi problem ne samo u poslovnom, već u svakom aspektu života.
Za mnoge posao je više od zanimanja koje vam donosi finansijsku stabilnost. Ono što radimo često daje opis nas samih. Ujedno, definiše naše ciljeve, kao i status u društvu.
Posao je, zaista, putovanje sa beskrajnim mogućnostima za rast i uspeh. Međutim, neretko donosi i niz nepredviđenih situacija. One se mogu negativno odraziti ne samo na našu efikasnost obavljanja radnih zadataka, već i na naše samopouzdanje.
Greške su sastavni deo poslovnog dana. Ipak, određene mogu ometati napredak, držeći nas zaglavljenima u ciklusu stagnacije. Prepoznavanje i rešavanje ovih zamki je ključno ako želimo da se razvijamo i ostvarimo svoj puni potencijal.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva najčešće greške koje sputavaju napredovanje.
Kašnjenje u izvršenju obaveza
Prokrastinacija je česta pojava u poslovnom okruženju. Zapravo, svako od nas je u jednom trenutku karijere svesno ili nesvesno odložio neke obaveze. Premor i stres na poslu najčešći su razlozi za to.
Problem nastaje kada prokrastinacija postane svakodnevni oblik ponašanja. Morate znati da je odlaganje neprijatelj napretka. Kašnjenje u obavljanju zadataka i izbegavanje odgovornosti može dovesti do propuštenih prilika, koje rađaju frustraciju.
Prevaziđite odugovlačenje tako što ćete postaviti jasne ciljeve. Zatim ih podelite na manje zadatke i uspostavite vremensku liniju za njihovo postizanje. Ovo je naročito pogodno kod zadataka koji imaju strogo određen vremenski okvir.
Obavljanje zadataka na vreme olakšava vam rad. Ujedno, donosi osećaj zadovoljstva i lične satisfakcije, te ste motivisaniji da nastavite sa ostvarivanjem novih ciljeva.
Ne tražite pomoć kada vam je potrebna
Verovali ili ne, u česte greške koje sputavaju napredovanje svrstava se i izbegavanje traženja pomoći.
Pokušaj da sami rešite svaki zadatak na poslu ponekad predstavlja izazov. Čak i ako ste visokokvalifikovani sa višegodišnjim iskustvom ne možete uvek da postignete svoje ciljeve bez pomoći saradnika. Zato je ključno da prepoznate kada vam je pomoć potrebna.
Traženje saveta ili, pak, učenje od drugih pružiće vam dragocene uvide u obavljanju zadataka. Takođe, pomoći će vam da efikasnije prevaziđete kasnije prepreke, što čini osnovu za dalji napredak.
Strahovi kao greške koje sputavaju napredovanje.
Strah od neuspeha je glavna prepreka koja mnoge sprečava da preuzmu rizik i ostvare svoje snove. Prihvatanje neuspeha kao iskustva učenja je od suštinskog značaja za lični rast. Zbog toga i greške treba posmatrati ne izričito kritički, već kao potencijal za drugačije ponašanje koje vam obezbeđuje korak bliže uspehu.
Stalno upoređivanje sa drugima je još jedna negativna manifestacija straha od neuspeha. Iz njega se često razvija kompleks inferiornosti i demotivisanost, koji otežavaju napredovanje.
Da biste izbegli ovaj problem stručnjaci savetuju da zapamtite da je svako od nas različit. Svako ima svoje razloge za ostvarivanje ciljeva. Umesto da ste konstantno takmičite sa drugima na poslu, fokusirajte se na svoj napredak. Pronađite najbolji način da ostvarite svoje ciljeve. Uspehe drugih koristite kao inspiraciju, a ne kao meru svoje vrednosti.
Ukoliko ste primetili da već duže vreme stagnirate u karijeri i da svaki pokušaj napredovanja nije ostvaren, vreme je da potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Visokokonfliktne ličnosti – Kako se suočiti sa njima?
Visokokonfliktne ličnosti su česta pojava. Zapravo, svako od nas je u jednom trenutku ispoljio visoko konfliktno ponašanje. Najčešće je to bilo u situacijama kada smo osećali da ne možemo da ih kontrolišimo ili kada smo pretrpeli neko razočarenje.
S obzirom da ovakvo ponašanje nije uobičajeno vrlo brzo bismo uvideli svoju grešku i izvinili se osobi koju smo ugrozili. Međutim, pojedinim ljudima konfliktno ponašanje predstavlja obrazac koji se konstantno ispoljava. U pitanju je intenzivni, ponavljajući sukob u odnosima u kojima se povećava konflikt umesto da se rešava.
Ovaj obrazac se obično dešava iznova i iznova u mnogo različitih situacija sa mnogo različitih ljudi. Pitanje koje se u tom trenutku čini konfliktnim nije ono što povećava sukob. „Problem“ je ličnost sa visokim konfliktom i način na koji ona pristupa rešavanju problema.
Zašto se javlja visoko konfliktno ponašanje?
Tačni uzroci nisu utvrđeni. Ipak, stručnjaci uključuju nekoliko faktora koji mogu da dovedu do visoko konfliktnog ponašanja.
Prvi na listi je genetika. Istraživanja pokazuju da razvoj visokokonfliktne ličnosti može imati genetsku komponentu. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko u porodici već postoji osoba sa ovim problemom.
Fizičko ili psihičko zlostavljanje, takođe, je čest pokretač. Mada i druge vrste traumatskih iskustava mogu da doprinesu razvoju ovakvog ponašanja.
Visokokonfliktne ličnosti se mogu razviti iz nekih mentalnih stanja, kao što su depresija, anksioznost i bipolarni poremećaj.
Kako prepoznati visokokonfliktne ličnosti?
Visokokonfliktne ličnosti se fokusiraju na napad. Odnono, okrivljavanje druge osobe i pronalaženje greške u svemu što ta osoba radi. Čak i kada je ponašanje sasvim minorno i zanemarljivo oni ga vide kao grešku.
Za razliku od okrivljavanja drugih, ne priznaju svoje greške. Vide sebe kao oslobođene svake odgovornosti za problem.
Kompromis i fleksibilnost su isključeni iz visoko konfliktnog ponašanja. Razlog za to leži u činjenici da ove osobe imaju tendenciju da vide sukobe u smislu jednog jednostavnog rešenja umesto da odvoje vreme da analiziraju situaciju, čuju različita gledišta i razmotre nekoliko mogućih rešenja. Spremni su i da prekinu kontakt sa prijateljima ukoliko se oni ne slažu sa njima u pogledu određenih pitanja i problema.
Nekontrolisane emocije su još jedna karakteristika visokokonfliktne ličnosti. To su, pre svega, intenzivan bes, vika, pa i nepoštovanje prema bližnjima u svom okruženju. Neretko ih prati grandiozno ponašanje, paranoja, kao i simptomi straha od napuštanja.
Kao posledica nekontrolisanih emocija javlja se ekstremno ponašanje. Ono uključuje iznenadno bacanje stvari, davanje zlonamernih komentara vezanih za bliske osobe, širenje laži. U pojedinim slučajevima ispoljava se u vidu opsesivnog kontakta i praćenja svakog pokreta bližnjih, pa i guranja ili udaranja.
Kako se nositi sa visokokonfliktnom ličnošću?
Iako visoko konfliktno ponašanje nije dijagnoza, niti je navedeno u Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja, može da naruši odnose sa ljudima. Naročito sa bliskim.
Ukoliko ste u vezi sa ovakvom osobom morate znati da ne pokušava namerno da bude teška ili da izazove sukobe. Često nije svesna kako njeno ponašanje utiče na druge.
Da biste sprečili produbljivanja konfikta u vezi stručnjaci savetuju da postavite granice koje će pomoći da se oba partnera osećaju sigurno. Granice moraju jasno da definišu šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje u vezi.
Ako ne uspevate sami da se izborite sa visoko konfliktnim ponašanjem partnera potražite zajedno stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je nocebo efekat i zašto se javlja?
Nocebo efekat nije retka pojava u modernom društvu.
Sisgurno ste čuli za placebo efekat. Odnosno, za proces u kome se zdravlje osobe poboljšava nakon tretmana koji, zapravo, nemaju terapeutski efekat. Ovaj fenomen je otkriven tokom Drugog svetskog rata. Kada je američkim lekarima nestalo morfijuma počeli su povređenim vojnicima da daju so i vodu. Na izneđenje medicinskog osoblja, vojnici su osetili boljitak, samo zbog uverenje da su popili morfijum.
Međutim, „iluzorni“ efekat na naš mozak može biti i obrnut. Taj fenomen se naziva nocebo. Reč je o stanju u kome dolazi do negativnog ishoda zbog verovanja da će ono i nastupiti. Njegovu prirodu opisuje i sam naziv. Naime, ime potiče od latinske reči što u prevodu znači „naškodiću“.
Istraživanja pokazuju da je nocebo efekat zastupljeniji od njegovog pozitivnog para. To znači da je veća verovatnoća da će pacijenti doživeti neželjene simptome ako ih očekuju ili su zabrinuti zbog njih, nego što veruju u pozitavan ishod.
Iako se nocebo vezuje najčešće za medicinu, zapravo, može imati uticaj na čitav naš život.
Zašto se javlja nocebo efekat?
Veza između uma i tela, ma koliko mnogima zvučala neverovatna, zaista je velika. To potvrđuje i nocebo efekat. Negativne misli pokreću niz negativnih emocija, koje se pretvaraju u fizičke simptome.
Koliko je moć ove veze u negativnom efektu najbolje oslikava priča koja se dogodila u Kanadi 70-ih godina. Jedan radnik železniče slučajno se našao zatvoren u hladnjači. Vrata su se zaglavila i on nije mogao da izađe, te je dočekao tako i kraj radnog vremena.
Od straha počeo je da paniči, te je na zidu zabeležio kako mu je hladno i postaje sve hladnije. Poslednji zapis bilo je uverenje da su to njegove poslednje reči. Nažalost, bio je u pravu.
Ujutru, kada su kolege stigle na posao pronašle su ga mrtvog. Ono što je bilo zanimljivo jeste činjenica da hladnjača nije radila sve vreme i da je konstantna temperatura bila 9 stepeni Celzijusovih. S obzirom da to nije znao, njegova podsvest ga je navela da veruje da će umreti od hladnoće.
Osim negativnih misli i negativnih očekivanja, nocebo efekat može biti pokrenut i negativnim, zapažanjima i iskustvima. Pri čemu to ne mora biti lično iskustvo, već iskustvo drugih koje ste čuli.
Kao i kod Mandela efekta, na nastanak nocebo efekta utiču i mediji. Naročito je jak uticaj društvenih mreža. Na njima svako može pronaći različite informacije, kao i iskustva drugih. Čak i kada njihova tačnost nije proverena mogu dovesti do straha od negativnog ishoda.
U moguće pokretače problema svrstavaju se i određene osobine ličnosti. Utvrđeno je da se nocebo efekat češće javlja kod pesimističnih i neurotičnih ljudi. Mada može biti povezan i sa psihičkim problemima, kao što su anksioznost ili depresija.
Kako izbeći nocebo efekat?
Fokusirajte se na željeni ishod, a ne na probleme koji mogu nastupiti. To ne znači da treba da zanemarite svoje trenutno iskustvo. Kada ne dopustite svom umu da se orijentiše na negativna očekivanja imate mogućnost da realno sagledate situaciju. Samim tim i da postignete pozitivan ishod.
Obavezno važne informacije prihvatajte sa velikom pažnjom. Na taj način bićete spremni na negativna očekivanja koja se mogu pojaviti, te i najbolji način upravljati njima.
Svakodnevno praktikovanje vežbi opuštanja je ključno za mentalno zdravlje. One mogu uključivati jogu, meditaciju ili samo određene tehnike disanja. Prebacivanjem tela u parasimpatičko stanje, možete prebaciti svoj nervni sistem u režim odmora i oporavka koji podstiče boljitak.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa nocebo efektom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je kompleks inferiornosti i kako se ispoljava?
Kompleks inferiornosti, prema definiciji Američkog psihološkog udruženje (APA), predstavlja „osećaj neadekvatnosti i nesigurnosti, koji proizilazi iz stvarnog ili zamišljenog fizičkog ili psihičkog nedostatka“.
Većina ljudi s vremena na vreme doživljava osećaj inferiornosti. Kada se uporedimo sa ljudima koji su visokokvalifikovani, kao što su profesionalni sportisti, renomirani naučnici, slavne ličnosti ili napredniji ljudi u okviru naših profesija, možemo osetiti da smo manje vredni. U većini slučajeva to nas podstiče da radimo na sebi kako bismo napredovali.
Međutim, ako su osećanja neadekvatnosti konstantna i toliko izražena da negativno utiču na naš život, onda je reč o ozbiljnom problemu.
Ideja o kompleksu inferiornosti pojavljuje se u mnogim delima Sigmunda Frojda, ali je pala u nemilost zbog kasnijeg napretka teorije. Sreće se i kod Frojdovog kolege Karla Junga. Ipak, u psihoanalitičku granu psihologije uveo ga je austrijski lekar i psihoterapeut, Alfred Adler 1907. godine.
Zašto se javlja kompleks inferiornosti?
Kompleks inferiornosti ima genetsku osnovu. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji su nasledili varijaciju u receptoru za oksitocin, hormon koji doprinosi pozitivnim emocijama, podložniji razvoju ovog problema. Razlog za to leži u činjenici da imaju nisko samopouzdanje i manje pozitivan stav.
Vodeći su ipak socijalni faktori. Pre svega, porodični odnosi u detinjstvu. Deca koja odrastaju uz veoma stroge, autoritarne roditelje stalno će preispitivati svoju vrednost. Vremenom, mogu razviti konstantni osećaj niže vrednosti u odnosu na druge.
Previše zaštitički stil roditeljstva, takođe, može biti pokretač problema. U ovom slučaju deca se osećaju slabom i nesposobnom da se brinu o sebi bez nadzora. Takav osećaj može se nastaviti i u odraslom dobu.
U uzročnike se svrstavaju i negativni efekti društvenih medija. Stalno plasiranje, često nerealnih standarda lepote i uspeha u životu dovodi do smanjenja samopouzdanja, što stvara pogodno tlo za razvoj kompleksa.
Kompleks inferiornosti može biti podstaknut i fizičkim nedostacima, poput, mucanja, niske fizičke snage, disproporcije tela, lošeg vida ili sluha. Zatim, finansijskim poteškoćama.
Ukoliko je osoba manje finansijski uspešna u odnosu na svoje prijatelje to može negativno uticati na njenu procenu sopstvene vrednosti.
Kako se ispoljava kompleks inferiornosti?
Osoba sa zdravom dozom samopouzdanja u stanju je da prevaziđe neuspehe, loša iskustva i negativne emocije u razumnom vremenskom periodu. Sa druge strane, neko sa kompleksom inferiornosti će se stalno vraćati njima tako da postoji opasnost da ostane u tom „samoporažavajućem“ šablonu.
Stalno kritikovanje sebe i isticanje sopstvenih grešaka je još jedna karakteristika. Fokusiranje na uočene slabosti ili mane može biti povezano sa perfekcionizmom koji se često sreće kod ovog kompleksa.
Sasvim je normalno da nakon lošeg dana ili doživljenog neuspeha želimo da se izolujemo od drugih. Kod osoba sa kompleksom inferiornosti ova želja je stalno prisutna. Zapravo, ona je u tolikoj meri izražena da dolazi do izbegavanja mnogih društvenih događaja kako bi se sprečilo poređenje sa drugima. Samim tim i razvoj intenzivnijeg osećaja niže vrednosti.
Kao simptom navodi se i prokrastinacija, odnosno odugovlačenje izvršenja obaveza. Obično proističe iz uverenja da su napori i zalaganje bezvredni, te nema potrebe da se trudi.
Kompleks inferiornosti može se manifestovati i na drugačiji način – kritikom drugih. U težnji da kompenzuju svoju nesigurnosti neki ljudi su preterano konkurentni ili preterano kritični prema drugima.
Ukoliko ste primetili znake kompleksa inferiornosti kod sebe potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Patološka ljubomora – Kako je prepoznati?
Patološka ljubomora, nažalost, nije retka pojava. Istraživanja pokazuju da se sa njom suočava oko 3 odsto ljudi u svetu.
Ljubomora je složena emocija koja uključuje stvarnu ili uočenu pretnju međuljudskim odnosima. Naime, u prirodi čoveka je da oseti ljubomoru kada uoči da je odnos do kog mu je stalo ugrožen. Obično je ona vezana za partnerske veze. Mada se može javiti i u porodičnim i prijateljskim odnosima.
U određenim granicama smatra se normalnom pojavom. Međutim, kada dostigne ekstremne nivoe, te postane preterana, iracionalna i često neosnovana reč je o patološkoj ljubomori.
Morbidna ili deluziona ljubomora, kako se još naziva, je ozbiljan psihološki poremećaj. Ne samo da može da naruši međuljudske odnose i dovede do rastanka, već utiče na svakodnevno funkcionisanje oba partnera.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da je prepoznate.
Zašto se javlja patološka ljubomora?
Različiti psihološki i socioekonomski faktori mogu doprineti patološkoj ljubomori.
Nisko samopouzdanje je jedan od vodećih. Osobe koje imaju ovaj problem često smatraju da nisu dostojne svog partnera. To može dovesti do problema u njihovom odnosu, uključujući i nezdravu ljubomoru.
Duboko usađena osećanja nesigurnosti u vezi ili sebe mogu podstaći iracionalnu ljubomoru. Tome posebno doprinosi strah od napuštanja i nedostatak poverenja. Prethodna loša iskustva u vezi, takođe, mogu biti okidači problema. Osobe koje su ranije doživele izdaju ili neverstvo od strane partnera mogu stvoriti preosetljivost na uočene pretnje.
U uzročnike se svrstavaju i faktori ličnosti, tj. određene osobine ličnosti. U mnogim slučajevima to su društveni faktori. Naročito, kada partner provodi previše vremena sa prijateljima ili u druženju sa nekim ko predstavlja potencijalnu pretnju za vezu.
Patološka ljubomora se vezuje i za pojedine probleme sa mentalnim zdravljem. To su, pre svega, anksiozni poremećaji, granični poremećaj ličnosti, depresija. Zatim, opsesivno-kompulzivni poremećaj, paranoja, šizofrenija.
Kako se ispoljava patološka ljubomora?
Opsesivne misli su karakteristični znak. Misli osobe su stalno zaokupljene sumnjom u neverstvo partnera. Zbog toga ona često proverava njegove aktivnosti kako bi pronašla dokaz da je laže. Neretko se javlja okrivljivanje partnera čak i kada ne postoji realna osnova za to.
Sumnjičavost se ponekad može ispoljiti u preterano zaštitički stav. Posledica toga jeste i kontrolisanje ponašanja, kao što je ograničavanje društvenih interakcija partnera.
Patološku ljubomoru karakterišu i intenzivna osećanja besa, izdaje ili tuge izazvana uočenim izdajama, koje ne moraju biti stvarne.
Ove simptome prati i fizički. Nemir, ubrzan rad srca i teškoće sa spavanjem – samo su neki od njih. Dok se u težim oblicima javljaju i agresivne reakcije, uključujući ne samo verbalno, već i fizičko zlostavljanje.
Kako se izboriti sa patološkom ljubomorom?
Patološka ljubomora je stanje koje zahteva stručnu pomoć. Ipak, prvi korak mora biti prepoznavanje postojanja problema i želja da se reši.
Lečenje se u velikoj meri zasniva na kognitivno bihejvioralnoj terapiji. Ona pomaže da prepoznate negativne misli koje dovode do ljubomore.
Specifične tehnike koje mogu biti od pomoći jesu kognitivno restrukturiranje i kognitivno preoblikovanje. I jedna i druga uključuju promenu načina na koji gledate na situacije i odnose. Krajnji cilj jeste promena negativnih obrazaca u zdrave misli.
Ukoliko ste shvatili da ispoljavate znake neracionalne ljubomore potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od žena – Zašto se javlja i kako se leči?
Strah od žena, verovali ili ne, postoji.
Ginofobija, kako se stručno naziva, predstavlja specifičnu fobiju, koja je vrsta anksioznog poremećaja. Karakteriše je intenzivan i iracionalan strah od žena. Upravo to ukazuje i sam naziv. Ime potiče od grčkih reči „gunē“, što znači „žena“ i „phobos“, tj. „strah“.
Generalno, ginofobiju ne treba mešati sa mizoginijom. Odnosno, sa mržnjom, prezirom i predrasudama prema ženama. Dok je ginofobija zasnovana na anksioznosti i uključuje reakciju na strah, mizoginija je štetan naučeni kulturni stav.
Strah od žena nije naveden kao poseban poremećaj u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5). Ipak, to ne znači da ne utiče na svakodnevne aktivnosti. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva uzroke problema.
Zašto se javlja strah od žena?
Kao i kod drugih specifičnih fobija, tačan uzrok nije otkriven. Zbog toga stručnjaci ističu da je ginofobija kompleksni problem.
Vodeću ulogu za njen razvoj ima traumatično iskustvo. Naime, prethodna loša iskustva sa ženama, kao što su fizičko ili psihičko zlostavljanje, zanemarivanje, pa i seksualno uznemiravanje mogu da dovedu do problema. Čak i prisustvo traumatičnog događaja od strane žene u vidu posmatrača, a ne žrtve stvara pogodne uslove. Ovo je naročito izraženo kod osoba sa socijalnom anksioznošću, jer se one već plaše interakcije sa ljudima.
Na strah od žena mogu uticati i iskustva koja naglašavaju stroge rodne uloge, te gledaju na žene u negativnom svetlu.
U faktore se svrstava i genetika. Istraživanja pokazuju da ako jedna osoba u porodici ima fobiju, postoji šansa da će i neko drugi u porodici imati.
Kako se manifestuje strah od žena?
Trenutni, nerealni strah ili zabrinutost kada vidite ili razmišljate o ženama karakteristični je znak. Prate ga anksioznost koja postaje sve intenzivnija kako se žena približava. Javljaju se i fizički simptomi. Najčešće su to mučnina, znojenje, vrtoglavica, kratak dah, lupanje srca, bol ili stezanje u grudima, pa i stomačne tegobe.
Osobe su svesne da je njihov strah od žena neopravdan ili preuveličan, ali ne mogu ga kontrolisati. Zato radije biraju da se drže podalje od žena, kao i svih događaja na kojima ih mogu susresti. Ovakvo ponašenje vodi ka socijalnoj izolaciji, koja pak stvara uslove za razvoj depresije.
Da bi mogli da se izbore sa anksioznošću koju izaziva ginofobija pojedini ljudi se okrenuću upotrebi psihoaktivnih supstanci. Samim tim postoji rizik od pojave bolesti zavisnosti.
Osobe koje pate od ginofobije imaju i poremećaje spavanja i probleme sa koncentracijom.
Kako se leči ginofobija?
Ukoliko se ne leči, strah od žena može potpuno da razori poslovni, društveni i lični život. Terapija izloženosti i kognitivna bihejvioralna terapija su 2 najčešća oblika psihoterapije koja se koriste.
Kognitivna bihejvioralna terapija pomaže osobi da prepozna štetne misli i povezana ponašanja sa ženama. Istovremeno je uči kako da ove misaone obrasce razvije u pozitivno mišljenje i ponašanje.
Terapija izloženosti, kao što joj naziv kaže, predstavlja postepeno izlaganje izvoru straha. Psiholog će polako izlagati klijenta slikama ili interakcijama sa ženama kako bi mu pomogao da steknu bolje mehanizme suočavanja, uključujući tehnike opuštanja za upravljanje neprijatnim simptomima.
Nerealni strah od žena neće sam nestati, zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Emocionalna nezrelost kod odraslih – Kako da je prepoznate?
Emocionalna nezrelost kod odraslih, nažalost, nije retka pojava.
Zrelost znači da je osoba dostigla završnu fazu rasta, pri čemu se ona ne odnosi samo na fizički, već i na psihički razvoj.
Prema definiciji Američkog psihološkog udruženja emocionalna zrelost predstavlja „visok i odgovarajući nivo emocionalne kontrole i izražavanja“. To znači da emocionalno zrela osoba ima moć samokontrole, razume svoje emocije i upravlja njima. Emocije ne vidi kao slabost, niti pokušava da ih sakrije. Ipak, trudi se da se oslobodi negativnih osećanja.
Sa druge strane, emocionalna nezrelost je sklonost izražavanja emocija bez ograničenja ili nesrazmerno situaciji. U pitanju je emocionalno ponašanje koje je van kontrole ili nije primereno situaciji, te više odgovara emocionalnoj reakciji koju možete očekivati od deteta nego od odrasle osobe.
S obzirom da emocionalna nezrelost može negativno da utiče ne samo na odnose, već i na profesionalni razvoj psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da je prepoznate.
Zašto se javlja emocionalna nezrelost?
Iako nisu tačno definisani uzroci, postoji niz faktora koji se povezuju sa pojavom emocionalne nezrelosti. Vodeći jesu porodični odnosi u detinjstvu. Naime, istraživanja su pokazala da teško detinjstvo bez adekvatne roditeljske podrške može dovesti do toga da osoba izraste u emocionalno nezrelu odraslu osobu.
Veliki uticaj ima i fizičko ili psihičko zlostavljanja u detinjstvu, kao i neka preživljena trauma. Ova loša iskustva mogu dovesti dotle da dete ostane u emocionalnom uzrastu kada se trauma dogodila. Dok nestabilno okruženje dodatno usporava njegov emocionalni razvoj.
Nedostatak emocionalnog obrazovanja, takođe, može biti pokretač. Ako se u porodici ne govori o osećanjima, roditelji ne pokazuje empatiju i ne praktikuju aserativnu komunikacija, dete nema prilike da nauči da upravlja emocijama i prihvati emocionalnu odgovornost.
U faktore se svrstavaju i neurorazvojni poremećaji koji utiču na društveni razvoj i kontrolu impulsa, problemi mentalnog zdravlja i poremećaji ličnosti sa visokim konfliktom.
Znaci koji ukazuju na emocionalnu nezrelost kod odraslih
Emocionalno nezrela osoba ne razmišlja o tome kako njeno ponašanje utiče na druge. Razlog za to leži u činjenici da joj nedostaje svest o osećanjima drugih ljudi i ima ograničen uvid u svoje emocije.
Posledica toga jeste nemogućnost upravljanja svojim emocijama. Njeno ponašanje se može kretati od potpunog zatvaranja u sebe, preko odbrambenog stava, pa do reaktivnog.
Ne preuzimanje odgovornosti za svoje ponašanje je još jedna karakteristika. Emocionalno nezreli ljudi negiraju svoju uloge u sukobu, već svu krivicu prebacuju na druge. Često se služe lažima kako bi izbegli neprijatne situacije ili razgovore.
Pojedini čak ispoljavaju negativne mehanizme odbrane, kao što su zloupotreba alkohola i prekomerno jedenje nezdrave hrane.
Emocionalna nezrelost se ispoljava i nezrelim načinima komunikacije. To podrazumeva, pre svega, grube reči, emocionalno uvredljive, kao i one koje nisu primerene u datoj situaciji. Mada nisu retki ni fizički ispadi, poput bacanja stvari.
Zbog loše emocionalne regulacije, ove osobe deluju impulsivno, ne razmišljajući unapred. Odnosno, imaju problem sa planiranjem budućnosti.
Slično narcisoidnom poremećaju ličnosti, emocionalno nezreli ljudi misle prvo na sebe. Pretpostavljajući da su oni centar svega, traže stalnu pažnju. Ukoliko je dobiju mogu se ponašati na negativan ili društveno neprikladan način. Ujedno se klone bilo kakvih teških ili negativnih situacija koje zahtevaju od njih da razmišljaju o tome kako se neko drugi oseća.
Emocinalno nezrele osobe mogu dostići lični razvoj pomoću adekvatne psiho terapije. Zato, ako ste prepoznali neki od navedenih simptoma, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više