strah Tag

Menopauza – Simptomi, izazovi i kako je prevazići

Menopauza je prirodan proces u životu svake žene, koji označava kraj menstruacije i plodnosti. Iako je to faza kroz koju svaka žena mora proći, mnoge se suočavaju sa brojnim izazovima kako fizičkim, tako i psihičkim.

Menopauza ne utiče samo na telo, već se u velikoj meri odražava i na emocionalno stanje žene, zbog čega je važno biti informisan, podržan i spreman da se nosite sa svim promenama koje ona nosi.

Fizički simptomi menopauze

Simptomi menopauze mogu varirati od žene do žene, ali neki od najčešćih su:

1. Neredovne menstruacije – Jedan od prvih znakova ulaska u menopauzu su neredovni ciklusi. Menstruacija može postati neredovna, sa promenama u trajanju i intenzitetu. Ove promene mogu biti zbunjujuće i izazvati zabrinutost kod mnogih žena.
2. Valunzi – Valunzi su iznenadni talasi toplote koji zahvataju telo i mogu izazvati crvenilo i znojenje. Obično se javljaju zbog smanjenja nivoa estrogena u organizmu. Ovi talasi mogu biti prilično neprijatni, a neki se javljaju i noću, što dovodi do poremećaja spavanja.
3. Znojenje i noćne temperature – Noćno znojenje može dovesti do problema sa spavanjem, što zauzvrat utiče na raspoloženje i energiju tokom dana.
4. Smanjena gustoća kostiju – Estrogen ima važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, a njegova sniženja mogu uzrokovati smanjenje gustine kostiju i povećati rizik od osteoporoze.
5. Suvoća vagine – Zbog smanjenja nivoa estrogena, žene mogu primetiti suvoću vagine, što može uzrokovati nelagodnost tokom seksualnog odnosa i povećati rizik od infekcija.
6. Promene u težini – Menopauza može uzrokovati nakupljanje težine, posebno u predelu stomaka.Metabolizam se usporava, a hormonske promene mogu uticati na apetit.
7. Problemi sa koncentracijom – Smanjena koncentracija, zaboravnost i „magla u glavi“ postaju česti simptomi tokom menopauze, što može uticati na svakodnevne aktivnosti.

Psihički izazovi menopauze

Menopauza nije samo fizički izazov – ona može značajno uticati na emocionalno zdravlje žene.

Hormonske promene, zajedno sa stresom zbog fizičkih simptoma, mogu izazvati psihičke tegobe poput:

1. Depresija i anksioznost – Mnoge žene tokom menopauze doživljavaju periode tuge, anksioznosti ili depresije. To je često rezultat hormonskih promena, kao i stresa koji prate promene u telu i životu.
2. Smanjena seksualna želja – Zbog fizičkih simptoma menopauze, poput vaginalne suvoće, žene mogu doživeti smanjenje seksualne želje, što može izazvati nesigurnost i osećaj gubitka identiteta.
3. Poremećaji spavanja – Noćni valunzi i znojenje mogu dovesti do problema sa spavanjem, što može izazvati umor, nervozu i razdražljivost.
4. Izolacija i gubitak samopouzdanja – Mnoge žene osećaju da postepeno gube svoju mladost i atraktivnost. To može izazvati osećaj nesigurnosti i smanjenje samopouzdanja. To može dovesti do socijalne izolacije, povlačenja u sebe i smanjenja socijalnih interakcija.
5. Panik i strah od starenja – Menopauza često pokreće pitanja o starenju, telesnoj promeni i budućnosti. Sve to može izazvati strah i paniku kod mnogih žena.

Kako prevazići simptome menopauze?

Iako su simptomi menopauze neizbežni, postoje načini da se olakšaju i upravljaju. Evo nekoliko saveta kako da se nosite sa promenama koje donosi ovaj period:

1. Zdrav način života – Zdrava ishrana i redovno vežbanje mogu pomoći u smanjenju mnogih simptoma menopauze. Uključivanje voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina može poboljšati ravnotežu hormona i smanjiti rizik od dobijanja na težini. Vežbanje, naročito aerobne aktivnosti poput brze šetnje ili plivanja, pomaže u smanjenju stresa, poboljšava san i jača kosti.
2. Održavanje mentalnog zdravlja – Praktikovanje tehnika opuštanja, kao što su meditacija, duboko disanje i joga, može smanjiti nivo stresa i poboljšati emocionalnu ravnotežu. Takođe, socijalna podrška prijatelja i porodice igra ključnu ulogu u procesu prilagođavanja na menopauzu.
3. Hormonska terapija – U nekim slučajevima, lekar može preporučiti hormonsku terapiju kako bi se regulisali simptomi, kao što su valunzi i suvoća vagine. Međutim, ova terapija dolazi s određenim rizicima, pa je važno da se konsultujete sa stručnjakom pre nego što odlučite o tom koraku.
4. Psihološka podrška – Ako menopauza izaziva značajne emocionalne poteškoće, potražite pomoć psihologa ili terapeuta. Psihološka podrška može vam pomoći da se nosite sa stresom, anksioznošću i depresijom koji prate ovaj period života.

Kada potražiti pomoć?

Ukoliko osećate da ne možete da se nosite sa psihičkim tegobama izazvanim menopauzom, kao što su dugotrajna depresija, anksioznost, panika, nemojte oklevati da potražite stručnu pomoć.

Ukoliko smatrate da vam je potrebna pomoć, savetujemo vam da se obratite psihološkom savetovalištu Sana, koje nudi stručnu podršku u prevazilaženju psihičkih tegoba vezanih za menopauzu.

Menopauza nije kraj, već prirodan proces kroz koji se svaka žena mora prolaziti. Sa pravom podrškom i savetima, možete prevazići ovaj period sa većim samopouzdanjem i unutrašnjom ravnotežom.

Pročitaj Više

Zimska depresija – Razumevanje, uzroci i kako se nositi sa njom

Zimska depresija, poznata i kao sezonski afektivni poremećaj (SAD), predstavlja oblik depresije koji se javlja u određenim delovima godine. Najčešće tokom zimskih meseci, kada dani postaju kraći, a svetlost oskudnija.

Ovaj poremećaj pogađa mnoge ljude širom sveta, a njegovi simptomi mogu biti ozbiljni i ometati svakodnevni život. Zimska depresija je često povezana sa smanjenjem izloženosti sunčevoj svetlosti, ali na njen razvoj utiču i biološki, psihološki i socijalni faktori.

Razlozi za pojavu zimske depresije

Jedan od glavnih razloga za pojavu zimske depresije je smanjenje količine prirodnog svetla tokom zimskih meseci.

S obzirom na to da je sunčeva svetlost ključna za regulaciju unutrašnjih bioloških ritmova, manjak svetla može poremetiti proizvodnju serotonina, hormona sreće, koji ima značajnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Takođe, manjak svetlosti može smanjiti nivo vitamina D, koji je važan za mentalno zdravlje. Ovaj deficit može dovesti do simptoma depresije, kao što su tuga, umor i gubitak interesa za aktivnosti koje inače izazivaju zadovoljstvo.

Biološki faktori, poput poremećaja u ravnoteži neurotransmitera, mogu doprineti razvoju zimske depresije. Pored toga, genetska predispozicija takođe igra ulogu. To znači ako je neko iz porodice imao problema sa depresijom, postoji veća verovatnoća da će i oni razviti ovaj poremećaj. U nekim slučajevima, zimska depresija može biti povezana sa poremećajem u cirkadijalnim ritmovima, koji kontrolišu ciklus spavanja i budnosti.

Takođe, stres i negativni životni događaji, poput gubitka voljene osobe ili ozbiljnih promena u životu, mogu pogoršati simptome zimske depresije.

Osobe koje su već pod stresom ili imaju drugih mentalnih zdravstvenih problema mogu biti podložnije ovoj vrsti depresije. Zima često donosi i društvenu izolaciju, jer ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru, što dodatno može negativno uticati na mentalno zdravlje.

Simptomi zimske depresije

Simptomi zimske depresije obuhvataju fizičke, emocionalne i kognitivne promene. Među najčešćim simptomima su:

1. Tuga i melanholija – Osobe koje pate od zimske depresije često osećaju duboku tugu i gubitak interesa za aktivnosti koje su im ranije bile prijatne.
2. Nedostatak energije i umor – Osobe sa zimskom depresijom često se osećaju umorno, iscrpljeno i bez energije, što može otežati obavljanje svakodnevnih zadataka.
3. Previše sna – Povećana potreba za spavanje je čest simptom, jer zimski dani i niže temperature često dovode do smanjenog nivoa aktivnosti.
4. Povećan apetit i težina – Neke osobe doživljavaju porast apetita, posebno za visokokaloričnom hranom, kao što su ugljeni hidrati, što može dovesti do povećanja telesne mase.
5. Osećaj beznadežnosti – Osobe koje pate od zimske depresije mogu osećati da nisu u mogućnosti da poboljšaju svoje stanje i da su suočene sa neprekidnom tugom i pesimizmom.
6. Problemi sa koncentracijom – Depresivna stanja mogu otežati koncentraciju, što utiče na sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka i donošenja odluka.

Ovi simptomi mogu biti blagih do ozbiljnih razmera i traju nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Sveukupno ovo čini ovaj poremećaj ozbiljnim izazovom za mentalno zdravlje.

Ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, zimska depresija može imati dugoročne negativne posledice na kvalitet života, međuljudske odnose i opšte zdravlje osobe.

Kako zimska depresija utiče na ljude?

Zimska depresija može ozbiljno uticati na svakodnevni život ljudi. Osećaj iscrpljenosti, gubitak interesa za posao, škole i socijalne aktivnosti često dovodi do povlačenja i socijalne izolacije. Ovo može pogoršati simptome depresije, jer smanjena socijalna interakcija može povećati osećaj usamljenosti i beznadežnosti. Osim toga, fizički simptomi kao što su umor i smanjenje fizičke aktivnosti mogu dovesti do dodatnih problema sa zdravljem, uključujući povećanje telesne mase i slabiji imunitet.

Zimska depresija može takođe uticati na profesionalni život. Opšte je poznato da smanjena produktivnost i koncentracija mogu otežati obavljanje radnih zadataka. To može stvoriti dodatni stres i frustraciju, čineći osobu još podložnijom daljim depresivnim epizodama. U nekim slučajevima, osobe sa zimske depresije mogu razviti ozbiljnije oblike depresije, koji zahtevaju specijalizovanu terapiju i lečenje.

Kako se nositi sa zimskom depresijom?

Postoji nekoliko strategija koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma zimske depresije. Jedna od najefikasnijih metoda je terapija svetlom. Ova terapija podrazumeva izlaganje posebnoj svetlosti koja imitira prirodnu sunčevu svetlost, čime se stimuliše proizvodnja serotonina i pomaže u vraćanju ravnoteže u biološke ritmove. Takođe, bavljenje fizičkom aktivnošću i boravak na svežem vazduhu, kada god je to moguće, mogu poboljšati raspoloženje i energiju.

Drugi važan aspekt je održavanje socijalnih kontakata i podrške. Čak i kada se osećate iscrpljeno, važno je truditi se da se povežete sa prijateljima, porodicom ili zajednicom. U nekim slučajevima, psihoterapija može biti ključna za uspešno lečenje zimske depresije.

Potražite pomoć!

Ako osećate da patite od zimske depresije ili bilo kog drugog oblika depresije, anksioznosti ili sličnih mentalnih problema, važno je da ne ostanete sami sa svojim osećanjima.

Potražite stručnu pomoć! Psihološko savetovalište Sana nudi profesionalnu podršku i terapiju koja može značajno pomoći u prevazilaženju ovih problema.

U psihološkom savetovalištu možete dobiti individualnu ili grupnu terapiju koja je prilagođena vašim potrebama, kao i savete koji vam mogu pomoći da se nosite sa negativnim emocijama i izazovima svakodnevnog života. 

Pročitaj Više

Šta su poremećaji ličnosti?

Poremećaji ličnosti se definišu kao dugotrajni i neadekvatni obrasci mišljenja, osećanja i ponašanja koji odstupaju od očekivanja. Ovi obrasci su rigidni, teško se menjaju i obično se javljaju tokom adolescencije ili rane odrasle dobi.

S obzirom da dovode do značajnih poteškoće u međuljudskim odnosima, radu, ali i svim drugim aspektima života, psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su najčešći poremećaji ličnosti.

Klaster A

Poremećaji ličnosti se, prema DSM-5, dele u tri klastera na osnovu sličnih karakteristika. Prvu grupu, tj. klaster A čine 3 tipa, koja su opisana kao čudni ili ekscentrični.

Paranoidni poremećaj ličnosti karakteriše hronično, sveprisutno nepoverenje prema drugim ljudima. Prisutna je i stalna sumnja da su prevareni ili iskorišćavani od strane drugih, uključujući prijatelje, porodicu i partnere.

Šizoidni poremećaj ličnosti se manifestuje društvenom izolacijom i ravnodušnošću prema drugim ljudima. Zato se ljudi sa ovim problemom često opisuju kao hladni ili povučeni. Retko imaju bliske odnose sa drugim ljudima, te su više zaokupljeni introspekcijom i fantazijom.

Šizotipni poremećaj ličnosti se prepoznaje po neobičnom govoru, ponašanju i izgledu, kao i čudnim uverenjima. Rezultat toga jesu poteškoće u formiranju odnosa.

Klaster B

U ovu grupu spadaju dramatični, emocionalni ili nepredvidivi poremećaji ličnosti.

Za razliku od drugih, antisocijalni poremećaj ličnosti ima tendenciju da se pojavi u detinjstvu. Uključuje nepoštovanje pravila i društvenih normi i nedostatak kajanja za druge ljude.

Granični poremećaj ličnosti karakterišu intenzivni emocionalni ispadi, nestabilni odnosi, strah od napuštanja, pa i impulsivno ponašanje.

Za histrionični poremećaj ličnosti je svojstvena preterana emocionalnost i traženje pažnje. To često dovodi do društveno neprikladnog ponašanja kako bi se privukla pažnja.

Sa druge strane, narcisoidni poremećaj ličnosti je povezan sa egocentričnošću, preuveličanom slikom o sebi, potrebom za divljenjem drugih i nedostatkom empatije za druge.

Klaster C

Poremećaje ličnosti u klasteru C karakteriše sveprisutna anksioznost i/ili strah. Tu spadaju 3 tipa poremećaja.

Izbegavajući poremećaj ličnosti je obrazac društvene inhibicije i izbegavanja podstaknut strahom od neadekvatnosti i kritikom od strane drugih.

Nasuprot njemu, zavisni poremećaj ličnosti predstavlja ekstremnu potrebu za brigom od strane drugih i teško donošenje odluka bez tuđe podrške.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti karakteriše perfekcionizam, preokupacija savršenstvom i kontrolom odnosa. Stalna težnja za pravilima često utiče na efikasnost u izvršenju obaveza.

Uzroci i simptomi poremećaja ličnosti

Tačan uzrok nije otkriven, te se smatra da su poremećaji ličnosti rezultat genetike i faktora životne sredine.

Oko 50 odsto registrovanih slučajeva se pripisuje naslednim faktorima i porodičnoj istoriji. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko već u porodici postoji neki poremećaj ličnosti.

Preživljena trauma, takođe, može biti okidač za razvoj poremećaja ličnosti. Naime, preživljeno fizičko, emocionalno ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu povećava opasnost od ovog problema čak 3 puta.

Ne treba zanemariti ni biološke faktore, tj. neurološke ili hormonalne neravnoteže. U pokretače se svrstava i disfunkcionalna porodica.

Iako se međusobno razlikuju, poremećaji ličnosti imaju određene zajedničke simptome. Oni se mogu svrstati u 2 kategorije: samoidentitet i interpersonalno funkcionisanje.

Problemi sa samoidentitetom uključuju nestabilnu sliku o sebi i nedoslednosti u vrednostima, ciljevima i izgledu. Dok su međuljudski problemi vezani za poteškoće u poznavanju granica između sebe i drugih, kao i preterano naglašene emocije ili nedostatak istih.

Ljudi sa poremećajima ličnosti često ne prepoznaju da imaju probleme. Zato ako ste kod nekog bližnjeg primetili znake poremećaja ličnosti potražite na vreme pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

Pročitaj Više

Upravljanje anksioznošću – Saveti za život bez anksioznosti

Upravljanje anksioznošću pomoći će vam da živite bez konstantnog osećaja brige, straha i strepnje.

U prirodi čoveka je sklonost da doživi ove emocije. Nervoza zbog razgovara za posao, briga oko ispita ili stah pri velikim životnim promenama – sasvim su normalne reakcije. Međutim, kada one postanu obrazac svakodnevnog ponašanja reč o anksioznosti.

Prema definiciji, anksioznost je poremećaj koji karakteriše stalni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Javlja se čak i kada za to ne postoji realni razlog. Zapravo, u tome se krije pogrešno uverenje. 

Mnogi ljudi misle da situacije ili događaji izazivaju anksioznost. Često su naše misli ili tumačenja stvarnosti te koje dovode do anksioznosti.

Srećom, možemo naučiti da imamo kontrolu nad sopstvenim mislima. Samim tim i da se oslobodimo anksioznih nametljivih misli.

Ključne savete za upravljanje anksioznošću otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.

Zastanite i duboko udahnite!

Kada osećamo anksioznost, naš simpatički nervni sistem se aktivira. On je odgovoran za fizičke simptome anksioznosti. Ubrzan rad srca, nemir, prekomerno znojenje – neki su od njih.

Da bi došlo do smirenosti, važno je pokrenuti parasimpatički nervni sistem koji deaktivira anksioznost. To ćete najlakše postići ako jednostavno zastanete i duboko udahnete. Pri čemu možete primenjivati tehniku od 5 sekundi udaha i 5 sekundi izdisaja.

Morate znati da sposobnost da ostanete smireni u stresnim situacijama zahteva vežbanje. Zato započnite sa praktikovanjem meditacije ili joge. Ove tehnike opuštanja mogu ublažiti anksioznost.

Identifikujte okidače svoje anksioznosti

Za uspešno upravljanje anksioznošću neophodno je da otkrijete šta je izaziva i kako reagujete na njih.

Razmislite o stvarima koje vas uznemiruju. Zatim razmislite šta radite da biste smanjili svoju anksioznost. Da li se suočavate sa stvarima zbog kojih ste zabrinuti? Ili, možda, bežite od njih i povlačite se?

Ukoliko ste odgovorili potvrdno na drugo pitanje, onda se upuštate u ponašanje izbegavanja. To znači da vaše telo i um znaju samo jedan način da se oslobode anksioznosti – da se sakrijete.

Ovakvo ponašanje posledica je navikavanja. Ipak, možete ga se osloboditi.

Umesto da hodate ruku pod ruku sa svojim uznemirenim mislima, odmaknite se od njih. Prikupite dokaze, tj. podatke i činjenice, koji podržavaju vašu uznemirujuću misao. Takođe, prikupite dokaze protiv te misli. Na taj način uvidećete da vaša uznemirujuća misao često nema realnog osnova.

U tome vam može pomoći i prelazak sa stava „šta ako“ na razmišljanje „šta jeste“. Konstantno razmišljanje o onome što se može desiti ne samo da je zamorno, već može biti uznemiravajuće. Zbog toga razmišljajte samo o onome što jeste, što se zaista dešava.

Brinite o sebi

Upravljanje anksioznošću podrazumeva i zdrave životne navike. Pre svega, balansiranu ishranu koja se sastoji od povrća, voća, integralneih žitarica i ribe.

Stručnjaci savetuju da razvijete rutinu redovne fizičke aktivnosti. Vežbanje je moćan reduktor stresa koji može poboljšati vaše raspoloženje i pomoći vam da ostanete zdravi.

Neka vam spavanje bude prioritet. Učinite sve što možete da osigurate da spavate dovoljno da biste se osećali odmorno. Samim tim bili spremni da se nosite sa svim obavezama i izazovima u toku dana.

Ukoliko se suočavate sa simptomima anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Pročitaj Više

Panični poremećaj – Razumevanje simptoma, uzroka i lečenje

Panični poremećaj je vrsta anksioznog poremećaja koji se karakteriše intenzivnim, ponavljajućim i neočekivanim napadima panike.

Strah i anksioznost mogu biti normalne reakcije na specifične situacije i stresne događaje. Međutim, kada se oni javljaju učestalo i ekstremnog su intenziteta onda je reč o paničnom poremećaju.

Ljudi sa paničnim poremećajem mogu doživeti ove napade neočekivano i bez očiglednog razloga. Mada im može prethoditi neka vrsta pokretačkog događaja ili situacije.

Istraživanja Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje pokazuju da se sa paničnim poremećajem suočava oko 2,7 odsto ljudi u svetu. Pri čemu oko 45 odsto njih doživljava simptome koji su klasifikovani kao „teški“.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o paničnom poremećaju.

 Zašto se javlja panični poremećaj?

Panični poremećaj nema jedan specifičan uzrok. Zbog toga stručnjaci smatraju da je rezultat kombinacije različitih ekoloških, bioloških i psiholoških faktora.

Genetika ima važnu ulogu, te se skup tendencija za anksioznost može naslediti. To znači da je veća verovatnoća da se javi ukoliko je već u porodici registrovan neki anksiozni poremećaj.

Starost i pol, takođe, mogu biti faktori rizika. Panični poremećaj se obično razvija između 18. i 35. godine života. Dva puta više je zastupljeniji kod žena nego kod muškaraca.

Ipak, glavni uzročnik jeste doživljena trauma. Stresni događaji, poput gubitka bliske osobe, gubitka posla, fizičkog ili psihičkog zlostavljanja, stvaraju pogodne uslove za razvoj ovog problema.

U pokretače se svrstavaju i sam način razmišljanja. Paničnom poremećaju su skloniji ljudi koji su preosetljivi na fizičke simptome ili imaju tendenciju ka negativnom tumačenju telesnih signala. Mada ne treba zameriti ni biološke promene. Odnosno, disbalans hemijskih supstanci u mozgu. Naročito, serotonina i norepinefrina.

Koji su simptomi paničnog poremećaja?

Iako panični poremećaj može da se pojavi u bilo kom trenutku života, simptomi najčešće počinju tokom kasne adolescencije ili ranog odraslog doba. Karakteriše ih intenzivan osećaj straha ili preplavljujuće nelagodnosti.

Ispoljava se nizom simptoma. Najčešće su to lupanje srca ili ubrzan rad srca, kratak dah, bol u grudima i osećaj gušenja. Prate ih znojenje, drhtanje, vrtoglavice, nesvestice, mučnine.

Ono što je specifično jeste da simptomi brzo dostižu vrhunac. Obično za 10 minuta. Zato mnoge osobe sa paničnim poremećajem razvijaju anticipatornu anksioznost, stalno se brinući o mogućnosti ponovnog napada. Samim tim nastoje da izbegnu određene situacije i događaje koji mogu biti okidači za simptome.

Kod nekih je čak prisutna depersonalizacija ili derealizacija, tj. osećaj odvojenosti od sopstvenog tela ili osećaj nestvarnosti.

Kako se osloboditi paničnog poremećaja?

Panični poremećaj, kao i drugi anksiozni poremećaji, leči se adekvatnom psihoterapijom.

Kognitivna bihejvioralna terapija može pomoći ljudima sa paničnim poremećajem da nauče nove načine razmišljanja i reagovanja na situacije koje izazivaju anksioznost. Istovremeno im pomaže da identifikuju negativne obrasce razmišljanja i zamene ih realističnijim mislima.

Psihodinamička psihoterapija fokusirana na paniku ima za cilj da otkrije osnovne konflikte i iskustva koja su možda uticala na razvoj panike i anksioznosti kod osobe, dok terapija izloženosti obuhvata progresivno izlaganje objektu i situacijama koje izazivaju napad panike, uz praktikovanje tehnika opuštanja.

Panični poremećaj može dovesti do ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom funkcionisanju i otežati suočavanje sa normalnim situacijama. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

 

Pročitaj Više

Major depresija – Simptomi i njen uticaj na zdravlje i normalan život

Major depresija, poznata i kao velika depresija, predstavlja ozbiljan mentalni poremećaj koji značajno utiče na emocionalno i fizičko zdravlje pojedinca. Ona nije samo „loš dan“ ili prolazna tuga, to je ozbiljan i iscrpljujući pronlem koja menja način na koji osoba doživljava sebe, druge ljude i svet oko sebe.

Depresija može da utiče na svakodnevni život, smanjuje kvalitet života i, u ekstremnim slučajevima, može biti smrtonosna. U narenim redovima ćemo vas upoznati sa simptomima major depresije, i saznati kako utiču na zdravlje, i zašto je važno potražiti pomoć  psihoterapeuta.

Simptomi major depresije

Simptomi major depresije mogu varirati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih simptoma uključuju:

1. Intenzivan osećaj tuge i beznađa – Osobe sa depresijom često osećaju duboku tugu, beznadežnost i bespomoćnost. Ovaj osećaj može biti prisutan svakodnevno, bez obzira na spoljašnje okolnosti.
2. Gubitak interesa za aktivnosti – Aktivnosti koje su ranije bile prijatne ili uzbudljive, kao što su hobiji, druženje sa prijateljima ili čak svakodnevne rutine, gube svoj smisao. Osobe sa depresijom mogu prestati da uživaju u stvarima koje su ranije bile važne.
3. Problemi sa spavanjem – Depresija često dolazi sa poremećajem spavanja. To može biti nesanica (insomnia) ili prekomerno spavanje (hipersomnija), što dalje pogoršava emocionalnu iscrpljenost.
4. Izražen umor i fizička iscrpljenost – Depresija ne utiče samo na mentalno zdravlje, već i na fizičko stanje. Čak i male dnevne aktivnosti mogu postati iscrpljujuće, što dovodi do opšteg osećaja umora i iscrpljenosti.
5. Poremećaji apetita i telesne mase – Depresija može izazvati promene u apetitu, bilo da se javlja gubitak apetita ili prekomerno uzimanje hrane, što može rezultirati naglim mršavljenjem ili debljanjem.
6. Nisko samopouzdanje i osećaj krivice – Osobe koje pate od depresije često imaju negativan pogled na sebe, osećajući se nesposobno, manje vredno ili krivi za stvari koje nisu njihova odgovornost.
7. Poremećaji koncentracije i donošenja odluka – Depresija može značajno smanjiti sposobnost koncentracije, što može otežati obavljanje svakodnevnih zadataka. Osećaj „zamućenog uma“ može učiniti donošenje odluka teškim i iscrpljujućim.
8. Misli o smrti ili samoubistvu – U ozbiljnim slučajevima, depresija može izazvati misli o smrti, samoubistvu ili čak pokušaje samoubistva. Ovi simptomi zahtevaju hitnu intervenciju i pomoć stručnjaka.

Uticaj na zdravlje i normalan život

Simptomi major depresije ne utiču samo na emocionalnu dobrobit, već imaju širok i dubok uticaj na fizičko zdravlje i svakodnevni život:

1. Fizičko zdravlje – Dugoročni stres izazvan depresijom može povećati rizik od razvoja drugih fizičkih bolesti, kao što su kardiovaskularni problemi, povišen krvni pritisak, dijabetes, te smanjena imunološka funkcija. Osobe sa depresijom često imaju povećan nivo inflamacije u telu, što može uticati na sve organe.
2. Smanjena produktivnost i kvalitet života – Depresija ozbiljno narušava sposobnost osobe da se fokusira na radne zadatke, čineći ga manje produktivnim. To može dovesti do problema na poslu, problema u odnosima sa kolegama i generalno smanjenog zadovoljstva u životu.
3. Društvena izolacija – Zbog gubitka interesa za aktivnosti, ljudi sa depresijom često se povlače iz društvenih kontakata. Ova izolacija može dodatno pogoršati simptome, stvarajući začarani krug negativnih emocija.
4. Problemi u međuljudskim odnosima – Depresija može učiniti osobu iritabilnom, povučenom ili neosetljivom na potrebe drugih, što može ozbiljno ugroziti odnose sa porodicom, prijateljima ili partnerima.

Zašto je važno potražiti pomoć?

Major depresija je ozbiljna bolest koja zahteva profesionalnu pomoć. Ignorisanje simptoma ili pokušaj samostalnog suočavanja sa problemima može samo pogoršati stanje. Psihoterapija je jedan od najučinkovitijih načina za lečenje depresije, ali je često potrebno uključiti i farmakolo[ku terapiju kako bi se postigao optimalni efekat. Lekovi mogu pomoći u stabilizaciji hemije mozga, dok psihoterapija pomaže osobi da razjasni duboke uzroke svojih emocija i razvije strategije za suočavanje sa svakodnevnim izazovima.

Kombinacija psihoterapije i lekova pokazala se kao najučinkovitiji pristup lečenju major depresije. Psihoterapija omogućava osobi da razjasni svoja osećanja, pronađe emocionalnu ravnotežu i nauči veštine za suočavanje sa stresom, dok lekovi mogu ublažiti najteže simptome depresije, omogućavajući osobi da funkcioniše u svakodnevnom životu.

Jedan od najvažnijih koraka ka ozdravljenju je kontaktirati stručnjaka u psihološkom savetovalištu Sana. On će vam pomoći da prepoznate i razumete duboke korene vaše depresije, kao i da razvijete personalizovani plan lečenja. Uz adekvatnu terapiju, uključujući lekove i psihoterapiju, moguće je smanjiti simptome depresije, poboljšati mentalno zdravlje i povratiti kontrolu nad životom.

Ukoliko se vi ili neko iz vaše okoline bori sa depresijom budite slobodni da nas kontaktirate i napravite prvi korak ka ozdravljenju.

Pročitaj Više

Ksenoglosofobija – Zašto se javlja strah od pričanja na stranom jeziku?

Ksenoglosofobija je specifičan strah od stranih jezika. To ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „xeno“, što znači „strano“, „glosso“ tj. „jezik“ i „phobia“. U bukvalnom prevodu jeste strah od govora na stranom jeziku.

Iako je učenje stranog jezika uzbudljivo, doza strepnje i nervoze postoji kod svakog. To je sasvim normalna pojava izazvana neizvesnošću od nepoznatog. Takođe, i željom za ostvarivanjem dobrih rezultata. Odnosno, pokazivanjem dobrih jezičkih veština.

Međutim, ukoliko strah od govora na stranom jeziku izaziva esktremnu anksioznost reč je o ozbiljnom problemu. Bez obzira što ksenoglosofobija spada u specifične fobije istraživanja pokazuju da oko dve trećine odoba oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku. Ukoliko se ne reši na vreme može da dovede do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.

 Zašto se javlja ksenoglosofobija?

Mnogi aspekti upotrebe i učenja stranog jezika mogu da izazovu anksioznost. Ipak, ksenoglosofobija je u većini slučajeva prouzrokovana strahom od neuspeha. U želji da se izbegnu bilo kakve greške pri govoru javlja se osećaj nelagodnosti. On često izaziva dodatnu nesigurnost, naročito kod osoba sa manjkom samopouzdanja.

Trauma ili negativno iskustvo su još jedan čest pokretač problema. Ranija neprijatna iskustva, poput poniženja u školi ili negativnih komentara tokom učenja jezika, mogu dovesti do dugotrajnog straha od ponovnog izlaganja stranom jeziku.

Ksenoglosofobija može biti povezana i sa strahom od javnog nastupa. Ponekad i sa poteškoćama u učenju ili kognitivnim izazovima, kao što su disleksija ili problemi sa pamćenjem. Ove poteškoće otežavaju učenje. Samim tim povećavaju osećaj frustracije i straha od stranog jezika.

Ne treba zanemariti ni kulturološke faktore i predrasude. Kod pojedinaca može postojati duboko ukorenjena odbojnost prema određenim kulturama ili jezicima. Rezultat toga jeste anksioznost pri susretu s tim jezikom.

Koji su simptomi straha od stranih jezika?

Kao i kod svake fobije, simptomi mogu varirati od blagih do teških. U suštini, ksenoglosofobija predstavlja specifičnu reakciju anksioznosti jer je ograničena na specifičnu situaciju koja utiče na ljude koji obično nemaju anksioznost.

Pojavljuje se neposredno pre strašne situacije, tj. izlaganja stranom jeziku. Mada simptomi mogu nastupiti i mnogo ranije, pri samoj pomisli na konverzaciju.

Simptomi mogu uključivati napade panike. Zatim, kratak dah, nepravilan rad srca, sušenje ustiju. Prate ih ponekad mučnina, prekomerno znojenje, drhtavica.

Kako prevazići ksenoglosofobiju?

Terapija za ksenoglosofobiju uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih pristupa, postepenog izlaganja i drugih strategija za upravljanje anksioznošću.

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže ljudima da identifikuju i prepoznaju iracionalne misli i strahove. Ujedno, da nauče kako da negativne misaone obrasce zamene realističnijim stavovima prema učenju jezika.

Terapija izloženosti podrazumeva postepeno izlaganje izvoru straha. Osoba se prvo suočava sa lakšim situacijama, kao što je slušanje stranog jezika bez potrebe za reakcijom. Svaka sledeća seansa vodi ka novim, težim izazovima u vezi stranog jezika. Na taj način se povećavaja tolerancija na anksioznost koju izaziva ksenoglosofobija.

U ostale terapije spadaju i tehnike opuštanja, kao i mobilne aplikacije koje nude prilagođene korake i podstiču korisnike da napreduju sopstvenim tempom.

Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od stranog jezika potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

Pročitaj Više

 Koulrofobija – Strah od klovnova

 Koulrofobija predstavlja iracionalan strah od klovnova.

Klovnovi se obično smatraju zabavnim i vezuju se za cirkuske predstave i rođendanske proslave. Međutim, postoje osobe koje ih se boje. Odnosno, koje doživljavaju nelagodu ili anksioznost pri susretu sa njima ili čak na samu pomisao.

Svest o koulrofobiji je relativno nova. Termin se prvi put pojavio kasnih 90-ih. Potiče od grčkih reči „coulro“ što znači „hodač na štulama“ i „phobia“, tj. „strah“.

Iako mnogi smatraju da koulrofobija pogađa decu, istraživanja pokazuju da od ove specifične fobije pate i odrasli. Prema jednoj studiji više od polovine ispitanika je izjavilo da se klovnova donekle boji, a 5 odsto da ima ekstremni strah od klovnova. Taj procenat je daleko veći od onih koji se suočavaju sa tripanofobijom (strahom od igle), akrofobijom (strahom od visine) ili akvafobijom (strahom od vode).

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva uzročnike i simptome.

Zašto se javlja koulrofobija?

Zbog iracionalne prirode fobije, tačan uzrok koulrofobije nije poznat. Ipak, postoje jasni faktori koji mogu da dovedu do problema.

Fobije su, generalno, često uzrokovane negativnim iskustvima. To znači da koulrofobija može biti posledica lošeg iskustva sa klovnima u detinjstvu. Takođe, može biti naučeno ponašanje. Deca mnoga ponašanja svojih roditelja usvajaju. Ukoliko jedan od roditelja pokazuje znake straha od klovnova, možda će i dete usvojiti ovu pojavu kao negativnu.

Pojedini stručnjaci ističu genetsku komponentu. Kada u porodici postoji već registrovana neka fobija ili anksiozni poremećaj veća je verovatnoća da će se javiti i kod naslednika.

Sam izgled klovna može biti pokretač. Naime, preterana šminka, veštački osmeh i neobični pokreti mogu izazvati nelagodu kod nekih ljudi, jer prikrivaju pravi izgled osobe.

Ne treba zanemariti ni uticaj medija, naročito horor filmova. Klovnovi su često prikazivani u zastrašujućem kontekstu u filmovima, poput klovna iz filma „It“. Zbog toga su deca koja čak nisu bila lično izložena klovnovima naučena da ih ne vole ili da ih se plaše.

Kako prepoznati koulrofobiju?

Osobe koje pate od koulrofobije pokazuje znake anksioznosti kada se nađu u blizini klovna. Mada se reakcija može javiti i pri posmatranju slike klovna ili same pomisli na njih. I dok jedni pokušavaju da pobegnu od klovna, da se sakriju iza osobe ili predmeta, drugi prekrivaju oči tako da ne moraju da vide klovna. U ekstremnim slučajevima nastaju napadi panike.

Iznenadni osećaj straha praćen je drugim simptomima, kao što su bol u grudima, otežano disanje, ubrzani rad srca. Zatim, drhtanje, znojenje, kao i vrtoglavica, mučnina, nesvestica.

Kako se osloboditi straha od klovnova?

Koulrofobija, kao i većina drugih fobija, može se otkloniti adekvatnom terapijom.

Terapija izloženosti je jedan od najefikasnijih tretmana za specifične fobije, uključujući i strah od klovnova. Ona se sastoji od postepenog izlaganja osobe izvoru straha. U ovom slučaju klovnovima.

Još jedan efikasan tretman za koulrofobiju je kognitivna bihejvioralna terapija. Njome se identifikuju misaoni obrasci povezani sa fobijom. Na taj način osoba može u kasnijem periodu da ih prepozna i izbegne negativnu reakciju.

Tehnike opuštanja, kao što su vežbe disanja i vizuelizacije, mogu u velikoj meri pomoći. Ako ostanete mirni, možete racionalnije razmišljati u stresnoj situaciji, tj. kada se nađete u blizini klovna.

Ukoliko imate iracionalni strah od klovnova potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Pročitaj Više