psihološko savetovalište Tag

Kako se izboriti sa osećajem krivice?

 Kako se izboriti sa osećajem krivice? Pitanje koje postavljaju mnogi ljudi širom sveta.

Svako je makar jednom u životu imao osećaj krivice. U pitanju je samosvesna emocija koja se javlja kada se osećamo odgovornim za negativna iskustva ili ishode. Iako se obično povezuje sa lošim osećanjem, može biti zdrava emocija. Ona nam pomaže da sagledamo svoje greške i učimo iz njih.

Međutim, osećaj krivice ponekad može imati nezdrav karakter. U pitanju je veoma intenzivan osećaj koji okupira svest, ometajući svakodnevni život. Na primer, ako nastavite da se osećate krivim što ste razbili šolju dugo nakon što ste se izvinili i zamenili je.

Ova vrsta krivice ne samo da izaziva nisko samopouzdanje, već može da dovede i do anksioznosti i depresije. Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam daje odgovor na pitanje kako se izboriti sa osećajem krivice.

Otkrijte izvor krivice

Pre nego što budete uspeli da prevaziđete krivicu, morate da prepoznate odakle ona dolazi. Prirodno je da se osećate krivim kada znate da ste uradili nešto pogrešno.

Osećaj krivice se, takođe, može ukoreniti kao odgovor na događaje sa kojima niste imali mnogo ili ništa. Naime, ljudi često doživljavaju krivicu zbog stvari za koje se ne mogu kriviti. Na primer, osećate se krivim zato što imate dobar posao, a vaš najbolji prijatelj je trenutno nezaposlen.

Ovi i slični slučajevi stvaraju nepotrebni osećaj krivice. Razlog za to leži u činjenici da te situacije ne zavise od vas direktno. Samim tim ih ne možete kontrolisati. Zbog toga je veoma važno identifikovati uzročnike koji utiču da se osećate loše.

Preživljen sukob između ličnih vrednosti i izbora koje ste napravili je najčešći uzročnik. U pokretače se svrstavaju i zabrinutost za mentalno ili fizičko zdravlje. Zatim, misli ili želje za koje verujete da ne bi trebalo da imate, kao i briga o sebi i sopstvenim potrebama kada verujete da treba da se fokusirate na druge.

Kako se izboriti sa osećajem krivice? Učite iz prošlosti

Ne možete popraviti svaku situaciju. Samim tim osvrtanje unazad i razmišljanje o vašim sećanjima neće doneti promenu. Ne možete naučiti iz svoje greške ukoliko u glavi ponavljate događaj. Umesto toga zapitajte se šta biste sada uradili drugačije. Šta vam ponašanje u toj situaciji govori o vama samima?

Ova i slična pitanja pomoći će vam da jasno sagledate svoje greške. Ujedno, sprečiće vas da iste ponovite u budućnosti. Na taj način vaše greške imaće konstruktivni karakter tako da će postati osnova za dalje učenje i razvoj.

Prestanite sa negativnim samogovorima

Greška vas ne čini lošom osobom. Međutim, osećaj krivice koji ona izaziva može stvoriti prilično oštru samokritiku.

Prema istraživanju, vaš unutrašnji kritičar može ne samo pogoršati osećanja krivice, već štetiti i vašem fizičkom i mentalnom blagostanju. Da biste ovo sprečili pokušajte da postanete svesniji svog negativnog govora o sebi i izazovite svoja uverenja. Kada se bavite samokritikom, pokušajte da pređete na pozitivan samogovor.

Kako se izboriti sa osećajem krivice? Naučite da se izvinite

Iskreno izvinjenje može vam pomoći da počnete da popravljate štetu nakon greške.

Izvinjavanjem pokazujete kajanje i žaljenje osobi koja je povređena. Takođe, dajete joj do znanja kako planirate da izbegnete istu grešku u budućnosti. Možda nećete dobiti oproštaj odmah, jer izvinjenje ne popravlja uvek narušeno poverenje. Ipak, od velikog je značaja vama samima, jer vam nudi priliku da izrazite svoja osećanja i smatrate se odgovornim nakon što ste zabrljali.

Ukoliko sami ne možete da se izborite sa intenzivnim osećajem krivice potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

Pročitaj Više

Menopauza – Simptomi, izazovi i kako je prevazići

Menopauza je prirodan proces u životu svake žene, koji označava kraj menstruacije i plodnosti. Iako je to faza kroz koju svaka žena mora proći, mnoge se suočavaju sa brojnim izazovima kako fizičkim, tako i psihičkim.

Menopauza ne utiče samo na telo, već se u velikoj meri odražava i na emocionalno stanje žene, zbog čega je važno biti informisan, podržan i spreman da se nosite sa svim promenama koje ona nosi.

Fizički simptomi menopauze

Simptomi menopauze mogu varirati od žene do žene, ali neki od najčešćih su:

1. Neredovne menstruacije – Jedan od prvih znakova ulaska u menopauzu su neredovni ciklusi. Menstruacija može postati neredovna, sa promenama u trajanju i intenzitetu. Ove promene mogu biti zbunjujuće i izazvati zabrinutost kod mnogih žena.
2. Valunzi – Valunzi su iznenadni talasi toplote koji zahvataju telo i mogu izazvati crvenilo i znojenje. Obično se javljaju zbog smanjenja nivoa estrogena u organizmu. Ovi talasi mogu biti prilično neprijatni, a neki se javljaju i noću, što dovodi do poremećaja spavanja.
3. Znojenje i noćne temperature – Noćno znojenje može dovesti do problema sa spavanjem, što zauzvrat utiče na raspoloženje i energiju tokom dana.
4. Smanjena gustoća kostiju – Estrogen ima važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, a njegova sniženja mogu uzrokovati smanjenje gustine kostiju i povećati rizik od osteoporoze.
5. Suvoća vagine – Zbog smanjenja nivoa estrogena, žene mogu primetiti suvoću vagine, što može uzrokovati nelagodnost tokom seksualnog odnosa i povećati rizik od infekcija.
6. Promene u težini – Menopauza može uzrokovati nakupljanje težine, posebno u predelu stomaka.Metabolizam se usporava, a hormonske promene mogu uticati na apetit.
7. Problemi sa koncentracijom – Smanjena koncentracija, zaboravnost i „magla u glavi“ postaju česti simptomi tokom menopauze, što može uticati na svakodnevne aktivnosti.

Psihički izazovi menopauze

Menopauza nije samo fizički izazov – ona može značajno uticati na emocionalno zdravlje žene.

Hormonske promene, zajedno sa stresom zbog fizičkih simptoma, mogu izazvati psihičke tegobe poput:

1. Depresija i anksioznost – Mnoge žene tokom menopauze doživljavaju periode tuge, anksioznosti ili depresije. To je često rezultat hormonskih promena, kao i stresa koji prate promene u telu i životu.
2. Smanjena seksualna želja – Zbog fizičkih simptoma menopauze, poput vaginalne suvoće, žene mogu doživeti smanjenje seksualne želje, što može izazvati nesigurnost i osećaj gubitka identiteta.
3. Poremećaji spavanja – Noćni valunzi i znojenje mogu dovesti do problema sa spavanjem, što može izazvati umor, nervozu i razdražljivost.
4. Izolacija i gubitak samopouzdanja – Mnoge žene osećaju da postepeno gube svoju mladost i atraktivnost. To može izazvati osećaj nesigurnosti i smanjenje samopouzdanja. To može dovesti do socijalne izolacije, povlačenja u sebe i smanjenja socijalnih interakcija.
5. Panik i strah od starenja – Menopauza često pokreće pitanja o starenju, telesnoj promeni i budućnosti. Sve to može izazvati strah i paniku kod mnogih žena.

Kako prevazići simptome menopauze?

Iako su simptomi menopauze neizbežni, postoje načini da se olakšaju i upravljaju. Evo nekoliko saveta kako da se nosite sa promenama koje donosi ovaj period:

1. Zdrav način života – Zdrava ishrana i redovno vežbanje mogu pomoći u smanjenju mnogih simptoma menopauze. Uključivanje voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina može poboljšati ravnotežu hormona i smanjiti rizik od dobijanja na težini. Vežbanje, naročito aerobne aktivnosti poput brze šetnje ili plivanja, pomaže u smanjenju stresa, poboljšava san i jača kosti.
2. Održavanje mentalnog zdravlja – Praktikovanje tehnika opuštanja, kao što su meditacija, duboko disanje i joga, može smanjiti nivo stresa i poboljšati emocionalnu ravnotežu. Takođe, socijalna podrška prijatelja i porodice igra ključnu ulogu u procesu prilagođavanja na menopauzu.
3. Hormonska terapija – U nekim slučajevima, lekar može preporučiti hormonsku terapiju kako bi se regulisali simptomi, kao što su valunzi i suvoća vagine. Međutim, ova terapija dolazi s određenim rizicima, pa je važno da se konsultujete sa stručnjakom pre nego što odlučite o tom koraku.
4. Psihološka podrška – Ako menopauza izaziva značajne emocionalne poteškoće, potražite pomoć psihologa ili terapeuta. Psihološka podrška može vam pomoći da se nosite sa stresom, anksioznošću i depresijom koji prate ovaj period života.

Kada potražiti pomoć?

Ukoliko osećate da ne možete da se nosite sa psihičkim tegobama izazvanim menopauzom, kao što su dugotrajna depresija, anksioznost, panika, nemojte oklevati da potražite stručnu pomoć.

Ukoliko smatrate da vam je potrebna pomoć, savetujemo vam da se obratite psihološkom savetovalištu Sana, koje nudi stručnu podršku u prevazilaženju psihičkih tegoba vezanih za menopauzu.

Menopauza nije kraj, već prirodan proces kroz koji se svaka žena mora prolaziti. Sa pravom podrškom i savetima, možete prevazići ovaj period sa većim samopouzdanjem i unutrašnjom ravnotežom.

Pročitaj Više

Zimska depresija – Razumevanje, uzroci i kako se nositi sa njom

Zimska depresija, poznata i kao sezonski afektivni poremećaj (SAD), predstavlja oblik depresije koji se javlja u određenim delovima godine. Najčešće tokom zimskih meseci, kada dani postaju kraći, a svetlost oskudnija.

Ovaj poremećaj pogađa mnoge ljude širom sveta, a njegovi simptomi mogu biti ozbiljni i ometati svakodnevni život. Zimska depresija je često povezana sa smanjenjem izloženosti sunčevoj svetlosti, ali na njen razvoj utiču i biološki, psihološki i socijalni faktori.

Razlozi za pojavu zimske depresije

Jedan od glavnih razloga za pojavu zimske depresije je smanjenje količine prirodnog svetla tokom zimskih meseci.

S obzirom na to da je sunčeva svetlost ključna za regulaciju unutrašnjih bioloških ritmova, manjak svetla može poremetiti proizvodnju serotonina, hormona sreće, koji ima značajnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Takođe, manjak svetlosti može smanjiti nivo vitamina D, koji je važan za mentalno zdravlje. Ovaj deficit može dovesti do simptoma depresije, kao što su tuga, umor i gubitak interesa za aktivnosti koje inače izazivaju zadovoljstvo.

Biološki faktori, poput poremećaja u ravnoteži neurotransmitera, mogu doprineti razvoju zimske depresije. Pored toga, genetska predispozicija takođe igra ulogu. To znači ako je neko iz porodice imao problema sa depresijom, postoji veća verovatnoća da će i oni razviti ovaj poremećaj. U nekim slučajevima, zimska depresija može biti povezana sa poremećajem u cirkadijalnim ritmovima, koji kontrolišu ciklus spavanja i budnosti.

Takođe, stres i negativni životni događaji, poput gubitka voljene osobe ili ozbiljnih promena u životu, mogu pogoršati simptome zimske depresije.

Osobe koje su već pod stresom ili imaju drugih mentalnih zdravstvenih problema mogu biti podložnije ovoj vrsti depresije. Zima često donosi i društvenu izolaciju, jer ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru, što dodatno može negativno uticati na mentalno zdravlje.

Simptomi zimske depresije

Simptomi zimske depresije obuhvataju fizičke, emocionalne i kognitivne promene. Među najčešćim simptomima su:

1. Tuga i melanholija – Osobe koje pate od zimske depresije često osećaju duboku tugu i gubitak interesa za aktivnosti koje su im ranije bile prijatne.
2. Nedostatak energije i umor – Osobe sa zimskom depresijom često se osećaju umorno, iscrpljeno i bez energije, što može otežati obavljanje svakodnevnih zadataka.
3. Previše sna – Povećana potreba za spavanje je čest simptom, jer zimski dani i niže temperature često dovode do smanjenog nivoa aktivnosti.
4. Povećan apetit i težina – Neke osobe doživljavaju porast apetita, posebno za visokokaloričnom hranom, kao što su ugljeni hidrati, što može dovesti do povećanja telesne mase.
5. Osećaj beznadežnosti – Osobe koje pate od zimske depresije mogu osećati da nisu u mogućnosti da poboljšaju svoje stanje i da su suočene sa neprekidnom tugom i pesimizmom.
6. Problemi sa koncentracijom – Depresivna stanja mogu otežati koncentraciju, što utiče na sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka i donošenja odluka.

Ovi simptomi mogu biti blagih do ozbiljnih razmera i traju nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Sveukupno ovo čini ovaj poremećaj ozbiljnim izazovom za mentalno zdravlje.

Ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, zimska depresija može imati dugoročne negativne posledice na kvalitet života, međuljudske odnose i opšte zdravlje osobe.

Kako zimska depresija utiče na ljude?

Zimska depresija može ozbiljno uticati na svakodnevni život ljudi. Osećaj iscrpljenosti, gubitak interesa za posao, škole i socijalne aktivnosti često dovodi do povlačenja i socijalne izolacije. Ovo može pogoršati simptome depresije, jer smanjena socijalna interakcija može povećati osećaj usamljenosti i beznadežnosti. Osim toga, fizički simptomi kao što su umor i smanjenje fizičke aktivnosti mogu dovesti do dodatnih problema sa zdravljem, uključujući povećanje telesne mase i slabiji imunitet.

Zimska depresija može takođe uticati na profesionalni život. Opšte je poznato da smanjena produktivnost i koncentracija mogu otežati obavljanje radnih zadataka. To može stvoriti dodatni stres i frustraciju, čineći osobu još podložnijom daljim depresivnim epizodama. U nekim slučajevima, osobe sa zimske depresije mogu razviti ozbiljnije oblike depresije, koji zahtevaju specijalizovanu terapiju i lečenje.

Kako se nositi sa zimskom depresijom?

Postoji nekoliko strategija koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma zimske depresije. Jedna od najefikasnijih metoda je terapija svetlom. Ova terapija podrazumeva izlaganje posebnoj svetlosti koja imitira prirodnu sunčevu svetlost, čime se stimuliše proizvodnja serotonina i pomaže u vraćanju ravnoteže u biološke ritmove. Takođe, bavljenje fizičkom aktivnošću i boravak na svežem vazduhu, kada god je to moguće, mogu poboljšati raspoloženje i energiju.

Drugi važan aspekt je održavanje socijalnih kontakata i podrške. Čak i kada se osećate iscrpljeno, važno je truditi se da se povežete sa prijateljima, porodicom ili zajednicom. U nekim slučajevima, psihoterapija može biti ključna za uspešno lečenje zimske depresije.

Potražite pomoć!

Ako osećate da patite od zimske depresije ili bilo kog drugog oblika depresije, anksioznosti ili sličnih mentalnih problema, važno je da ne ostanete sami sa svojim osećanjima.

Potražite stručnu pomoć! Psihološko savetovalište Sana nudi profesionalnu podršku i terapiju koja može značajno pomoći u prevazilaženju ovih problema.

U psihološkom savetovalištu možete dobiti individualnu ili grupnu terapiju koja je prilagođena vašim potrebama, kao i savete koji vam mogu pomoći da se nosite sa negativnim emocijama i izazovima svakodnevnog života. 

Pročitaj Više

Šta su poremećaji ličnosti?

Poremećaji ličnosti se definišu kao dugotrajni i neadekvatni obrasci mišljenja, osećanja i ponašanja koji odstupaju od očekivanja. Ovi obrasci su rigidni, teško se menjaju i obično se javljaju tokom adolescencije ili rane odrasle dobi.

S obzirom da dovode do značajnih poteškoće u međuljudskim odnosima, radu, ali i svim drugim aspektima života, psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su najčešći poremećaji ličnosti.

Klaster A

Poremećaji ličnosti se, prema DSM-5, dele u tri klastera na osnovu sličnih karakteristika. Prvu grupu, tj. klaster A čine 3 tipa, koja su opisana kao čudni ili ekscentrični.

Paranoidni poremećaj ličnosti karakteriše hronično, sveprisutno nepoverenje prema drugim ljudima. Prisutna je i stalna sumnja da su prevareni ili iskorišćavani od strane drugih, uključujući prijatelje, porodicu i partnere.

Šizoidni poremećaj ličnosti se manifestuje društvenom izolacijom i ravnodušnošću prema drugim ljudima. Zato se ljudi sa ovim problemom često opisuju kao hladni ili povučeni. Retko imaju bliske odnose sa drugim ljudima, te su više zaokupljeni introspekcijom i fantazijom.

Šizotipni poremećaj ličnosti se prepoznaje po neobičnom govoru, ponašanju i izgledu, kao i čudnim uverenjima. Rezultat toga jesu poteškoće u formiranju odnosa.

Klaster B

U ovu grupu spadaju dramatični, emocionalni ili nepredvidivi poremećaji ličnosti.

Za razliku od drugih, antisocijalni poremećaj ličnosti ima tendenciju da se pojavi u detinjstvu. Uključuje nepoštovanje pravila i društvenih normi i nedostatak kajanja za druge ljude.

Granični poremećaj ličnosti karakterišu intenzivni emocionalni ispadi, nestabilni odnosi, strah od napuštanja, pa i impulsivno ponašanje.

Za histrionični poremećaj ličnosti je svojstvena preterana emocionalnost i traženje pažnje. To često dovodi do društveno neprikladnog ponašanja kako bi se privukla pažnja.

Sa druge strane, narcisoidni poremećaj ličnosti je povezan sa egocentričnošću, preuveličanom slikom o sebi, potrebom za divljenjem drugih i nedostatkom empatije za druge.

Klaster C

Poremećaje ličnosti u klasteru C karakteriše sveprisutna anksioznost i/ili strah. Tu spadaju 3 tipa poremećaja.

Izbegavajući poremećaj ličnosti je obrazac društvene inhibicije i izbegavanja podstaknut strahom od neadekvatnosti i kritikom od strane drugih.

Nasuprot njemu, zavisni poremećaj ličnosti predstavlja ekstremnu potrebu za brigom od strane drugih i teško donošenje odluka bez tuđe podrške.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti karakteriše perfekcionizam, preokupacija savršenstvom i kontrolom odnosa. Stalna težnja za pravilima često utiče na efikasnost u izvršenju obaveza.

Uzroci i simptomi poremećaja ličnosti

Tačan uzrok nije otkriven, te se smatra da su poremećaji ličnosti rezultat genetike i faktora životne sredine.

Oko 50 odsto registrovanih slučajeva se pripisuje naslednim faktorima i porodičnoj istoriji. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko već u porodici postoji neki poremećaj ličnosti.

Preživljena trauma, takođe, može biti okidač za razvoj poremećaja ličnosti. Naime, preživljeno fizičko, emocionalno ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu povećava opasnost od ovog problema čak 3 puta.

Ne treba zanemariti ni biološke faktore, tj. neurološke ili hormonalne neravnoteže. U pokretače se svrstava i disfunkcionalna porodica.

Iako se međusobno razlikuju, poremećaji ličnosti imaju određene zajedničke simptome. Oni se mogu svrstati u 2 kategorije: samoidentitet i interpersonalno funkcionisanje.

Problemi sa samoidentitetom uključuju nestabilnu sliku o sebi i nedoslednosti u vrednostima, ciljevima i izgledu. Dok su međuljudski problemi vezani za poteškoće u poznavanju granica između sebe i drugih, kao i preterano naglašene emocije ili nedostatak istih.

Ljudi sa poremećajima ličnosti često ne prepoznaju da imaju probleme. Zato ako ste kod nekog bližnjeg primetili znake poremećaja ličnosti potražite na vreme pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

Pročitaj Više

Upravljanje anksioznošću – Saveti za život bez anksioznosti

Upravljanje anksioznošću pomoći će vam da živite bez konstantnog osećaja brige, straha i strepnje.

U prirodi čoveka je sklonost da doživi ove emocije. Nervoza zbog razgovara za posao, briga oko ispita ili stah pri velikim životnim promenama – sasvim su normalne reakcije. Međutim, kada one postanu obrazac svakodnevnog ponašanja reč o anksioznosti.

Prema definiciji, anksioznost je poremećaj koji karakteriše stalni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Javlja se čak i kada za to ne postoji realni razlog. Zapravo, u tome se krije pogrešno uverenje. 

Mnogi ljudi misle da situacije ili događaji izazivaju anksioznost. Često su naše misli ili tumačenja stvarnosti te koje dovode do anksioznosti.

Srećom, možemo naučiti da imamo kontrolu nad sopstvenim mislima. Samim tim i da se oslobodimo anksioznih nametljivih misli.

Ključne savete za upravljanje anksioznošću otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.

Zastanite i duboko udahnite!

Kada osećamo anksioznost, naš simpatički nervni sistem se aktivira. On je odgovoran za fizičke simptome anksioznosti. Ubrzan rad srca, nemir, prekomerno znojenje – neki su od njih.

Da bi došlo do smirenosti, važno je pokrenuti parasimpatički nervni sistem koji deaktivira anksioznost. To ćete najlakše postići ako jednostavno zastanete i duboko udahnete. Pri čemu možete primenjivati tehniku od 5 sekundi udaha i 5 sekundi izdisaja.

Morate znati da sposobnost da ostanete smireni u stresnim situacijama zahteva vežbanje. Zato započnite sa praktikovanjem meditacije ili joge. Ove tehnike opuštanja mogu ublažiti anksioznost.

Identifikujte okidače svoje anksioznosti

Za uspešno upravljanje anksioznošću neophodno je da otkrijete šta je izaziva i kako reagujete na njih.

Razmislite o stvarima koje vas uznemiruju. Zatim razmislite šta radite da biste smanjili svoju anksioznost. Da li se suočavate sa stvarima zbog kojih ste zabrinuti? Ili, možda, bežite od njih i povlačite se?

Ukoliko ste odgovorili potvrdno na drugo pitanje, onda se upuštate u ponašanje izbegavanja. To znači da vaše telo i um znaju samo jedan način da se oslobode anksioznosti – da se sakrijete.

Ovakvo ponašanje posledica je navikavanja. Ipak, možete ga se osloboditi.

Umesto da hodate ruku pod ruku sa svojim uznemirenim mislima, odmaknite se od njih. Prikupite dokaze, tj. podatke i činjenice, koji podržavaju vašu uznemirujuću misao. Takođe, prikupite dokaze protiv te misli. Na taj način uvidećete da vaša uznemirujuća misao često nema realnog osnova.

U tome vam može pomoći i prelazak sa stava „šta ako“ na razmišljanje „šta jeste“. Konstantno razmišljanje o onome što se može desiti ne samo da je zamorno, već može biti uznemiravajuće. Zbog toga razmišljajte samo o onome što jeste, što se zaista dešava.

Brinite o sebi

Upravljanje anksioznošću podrazumeva i zdrave životne navike. Pre svega, balansiranu ishranu koja se sastoji od povrća, voća, integralneih žitarica i ribe.

Stručnjaci savetuju da razvijete rutinu redovne fizičke aktivnosti. Vežbanje je moćan reduktor stresa koji može poboljšati vaše raspoloženje i pomoći vam da ostanete zdravi.

Neka vam spavanje bude prioritet. Učinite sve što možete da osigurate da spavate dovoljno da biste se osećali odmorno. Samim tim bili spremni da se nosite sa svim obavezama i izazovima u toku dana.

Ukoliko se suočavate sa simptomima anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Pročitaj Više

Dihotomno razmišljanje – Koliki uticaj ima na mentalno zdravlje?

Dihotomno razmišljanje je način razmišljanja koji deli stvari, ljude, situacije ili ideje na dve suprotne krajnosti, bez uvažavanja sredine. Zbog toga se naziva i „crno-belo“ razmišljanje ili razmišljanje „sve ili ništa“.

Ovaj stil razmišljanja često isključuje kompleksnost. Samim tim ne ostavlja prostora za različite perspektive. To dovodi do brojnih ograničenja, otežavajući svakodnevno funkcionisanje.

Imajući vidu složenost situacije psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o dihotomnom razmišljanju.

Koje su karakteristike dihotomnog razmišljanja?

Dihotomno razmišljanje vidi situacije isključivo kao „dobre“ i „loše“ ili sasvim „ispravne“ i „pogrešne“, bez razmatranja sredine, tj. „sive zone“. U skladu sa tim ljudi sa ovim načinom razmišljanja često koriste reči „uvek“ i „nikad“ za opisivanje stvari i događaja.

Skloni su i esktremnom razmišljanju. Odnosno, vide ekstremne ishode kao jedini mogući scenario za ono što doživljavaju.

Ponekad, dihotomno razmišljanje može dovesti do impulsivnog ponašanja zbog iznenadnih promena u načinu na koji vidite osobu ili situaciju. Ono uključuje i nedostatak uravnoteženog rasuđivanja na poslu i u ličnom životu, izazivajući ozbiljne posledice.

Ljudi sa dihotomnim razmišljanjem imaju tendenciju da pojedine osobe favorizuju. Neretko svoje omiljene likove posmatraju superiornije u odnosu na druge. Međutim, kako vreme odmiče mogu iznenada skrenuti u suprotnu krajnost, potpuno menjajući svoje mišljenje.

Karakterističan primer dihotomnog razmišljanja u poslovnoj sferi jeste stav pri zapošljavanju. Naime, osoba sa ovim problemom koja ide na razgovor za prvi posao smatra da mora da dobije taj posao ili će zauvek biti nezaposlena.

S obzirom da se um oslanja na dve isključive opcije, dolazi do intenzivne anksioznosti pre intervjua. Ona, pak, vodi do niskog samopouzdanja, što može rezultirati lošim učinkom na razgovoru za posao.

Dihotomno razmišljanje i mentalno zdravlje

Iako se dihotomno razmišljanje može javiti ponekad kod svakog, najčešće je simptim nekih mentalnih poremećaja. Pre svega, graničnog poremećaja ličnosti. Mada se može javiti i kod narcisoidni poremećaja ličnosti, opsesivno-kompulzivnog poremećaja i drugih poremećaja ličnosti.

Karakteristični je pratilac poremećaja ishrane, bipolarnog poremećaja, depresije i anksioznih poremećaja. Takođe sreće se kod autističnih osoba i onih koji imaju dijagnozu poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.

Dihotomno razmišljanje se često smatra vrstom kognitivne distorzije. One su obično rezultat pokušaja da se pojednostave, razumeju ili smanje uticaji uznemirujuće situacije. Mozak preuzima informacije iz prošlosti. Na osnovu njih formira povezane asocijacije, omogućavajući pojedincima da dožive kognitivne distorzije kad god se pojavi slična situacija ili stimulans.

Negativne posledice dihotomnog razmišljanja

Dihotomno razmišljanje narušava međuljudske odnose, jer vodi do nesporazuma i konflikata.

Osobe sa ovim načinom razmišljanja imaju narealna očekivanja. Tačnije, postavljaju visoke standarde za sebe i druge. To može rezultirati osećajem nezadovoljstva kada shvate da se standardi ne mogu ispuniti.

Zbog nerealnog razmišljanja pojačavaju se osećanja krivice, tuge ili besa. Fokusiranje na krajnosti onemogućava sagledavanje šire slike, te je otežano i donošenje odluka.

Dihotomno razmišljanje je ograničavajući način percepcije koji utiče na svakodnevni život. Srećom, uz odgovarajuću terapiju i svesnim trudom možete postići otvoreniji i realističniji pogled na svet.

Ukoliko ste uvideli obrasce dihotomnog razmišljanja potražite na vreme pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

Pročitaj Više

Panični poremećaj – Razumevanje simptoma, uzroka i lečenje

Panični poremećaj je vrsta anksioznog poremećaja koji se karakteriše intenzivnim, ponavljajućim i neočekivanim napadima panike.

Strah i anksioznost mogu biti normalne reakcije na specifične situacije i stresne događaje. Međutim, kada se oni javljaju učestalo i ekstremnog su intenziteta onda je reč o paničnom poremećaju.

Ljudi sa paničnim poremećajem mogu doživeti ove napade neočekivano i bez očiglednog razloga. Mada im može prethoditi neka vrsta pokretačkog događaja ili situacije.

Istraživanja Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje pokazuju da se sa paničnim poremećajem suočava oko 2,7 odsto ljudi u svetu. Pri čemu oko 45 odsto njih doživljava simptome koji su klasifikovani kao „teški“.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o paničnom poremećaju.

 Zašto se javlja panični poremećaj?

Panični poremećaj nema jedan specifičan uzrok. Zbog toga stručnjaci smatraju da je rezultat kombinacije različitih ekoloških, bioloških i psiholoških faktora.

Genetika ima važnu ulogu, te se skup tendencija za anksioznost može naslediti. To znači da je veća verovatnoća da se javi ukoliko je već u porodici registrovan neki anksiozni poremećaj.

Starost i pol, takođe, mogu biti faktori rizika. Panični poremećaj se obično razvija između 18. i 35. godine života. Dva puta više je zastupljeniji kod žena nego kod muškaraca.

Ipak, glavni uzročnik jeste doživljena trauma. Stresni događaji, poput gubitka bliske osobe, gubitka posla, fizičkog ili psihičkog zlostavljanja, stvaraju pogodne uslove za razvoj ovog problema.

U pokretače se svrstavaju i sam način razmišljanja. Paničnom poremećaju su skloniji ljudi koji su preosetljivi na fizičke simptome ili imaju tendenciju ka negativnom tumačenju telesnih signala. Mada ne treba zameriti ni biološke promene. Odnosno, disbalans hemijskih supstanci u mozgu. Naročito, serotonina i norepinefrina.

Koji su simptomi paničnog poremećaja?

Iako panični poremećaj može da se pojavi u bilo kom trenutku života, simptomi najčešće počinju tokom kasne adolescencije ili ranog odraslog doba. Karakteriše ih intenzivan osećaj straha ili preplavljujuće nelagodnosti.

Ispoljava se nizom simptoma. Najčešće su to lupanje srca ili ubrzan rad srca, kratak dah, bol u grudima i osećaj gušenja. Prate ih znojenje, drhtanje, vrtoglavice, nesvestice, mučnine.

Ono što je specifično jeste da simptomi brzo dostižu vrhunac. Obično za 10 minuta. Zato mnoge osobe sa paničnim poremećajem razvijaju anticipatornu anksioznost, stalno se brinući o mogućnosti ponovnog napada. Samim tim nastoje da izbegnu određene situacije i događaje koji mogu biti okidači za simptome.

Kod nekih je čak prisutna depersonalizacija ili derealizacija, tj. osećaj odvojenosti od sopstvenog tela ili osećaj nestvarnosti.

Kako se osloboditi paničnog poremećaja?

Panični poremećaj, kao i drugi anksiozni poremećaji, leči se adekvatnom psihoterapijom.

Kognitivna bihejvioralna terapija može pomoći ljudima sa paničnim poremećajem da nauče nove načine razmišljanja i reagovanja na situacije koje izazivaju anksioznost. Istovremeno im pomaže da identifikuju negativne obrasce razmišljanja i zamene ih realističnijim mislima.

Psihodinamička psihoterapija fokusirana na paniku ima za cilj da otkrije osnovne konflikte i iskustva koja su možda uticala na razvoj panike i anksioznosti kod osobe, dok terapija izloženosti obuhvata progresivno izlaganje objektu i situacijama koje izazivaju napad panike, uz praktikovanje tehnika opuštanja.

Panični poremećaj može dovesti do ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom funkcionisanju i otežati suočavanje sa normalnim situacijama. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

 

Pročitaj Više

Depresija nakon razvoda – Put kroz faze bola i put ka oporavku

Pročitaj Više