anksioznost Tag

Depresija nakon razvoda – Put kroz faze bola i put ka oporavku

Temperament – Koja su to četiri osnovna tipa?

 Temperament je sastavni deo svake osobe.

Često se koristi za opisivanje nekog. „Ima divan temperament“ ili „Nimalo prijatan temperament“, rečenice su koje čujemo u svakodnevnom razgovoru. Međutim, temperament je samo deo vaše ličnosti.

Prema definiciji, temperament se odnosi na osnovne, urođene karakteristike ličnosti koje utiču na način na koji osoba reaguje na svet oko sebe. To je prirodna sklonost čoveka i često će se pojaviti u svakodnevnim interakcijama. Imajući ovo u vidu ne čudi što mnogi stručnjaci ističu da „vaš temperament određuje način na koji vaš um funkcioniše“.

Nije neuobičajeno da neko ima temperament sličan roditelju ili nekom pretku. Istraživanja pokazuju da je 20 do 60 odsto temperamenta određeno genetikom. Ne treba zanemariti ni spoljne faktore koji utiču na njegovo formiranje. Pre svega, pozitivna i negativna iskustva iz detinjstva. Na primer, osoba koja je odrasla u toksičnoj porodici mogla bi postati manipulator.

Temperament ima veliki uticaj na život osobe, posebno na odnose s drugim ljudima, radno okruženje i način rešavanja problema. Razumevanje vlastitog temperamenta, kao i temperamenta drugih, može pomoći u boljoj komunikaciji i u izgradnji kvalitetnijih odnosa. Zato vam psihološko savetovalište Sana otkriva 4 tipa temperamenta.

Sangvinik

Sangvinici su optimistični, društveni i energični. Uživaju u druženju i vole da budu u centru pažnje. Veoma su komunikativni, emotivni i lako sklapaju prijateljstva. Odlikuje ih i vedrina, prilagodljivost i sposobnost da brzo prebole loše događaje. Njihov pozitivan duh je dominantan, te će uvek videti „čašu pola punu, a ne polupraznu“.

Ipak, njihov temperament ih može učiniti neorganizovanim, impulsivnim i sklonim da brzo izgube interesovanje. U potrazi za uzbuđenjem mogu dospeti u ekstremne situacije, kao što je eksprimentisanje sa psihoaktivnim supstancama.

 Kolerik

Kolerici su samouvereni, odlučni i skloni preuzimanju inicijative. Usmereni su na postizanje ciljeva i sposobni su da se nose sa izazovima i brzo donose odluke. Zbog toga su uspešni na poslu, u školi ili čak u igri. Takođe, neretko su vođe u svom timu.

Za razliku od sangvinika, kolerici su temeljni i nezavisni, ali mogu biti i nestrpljivi i tvrdoglavi. Ponekad su i previše autoritativni i skloni sukobima, jer daju prioritet postizanju postavljenih ciljeva u odnosu na negovanje društvenih odnosa.

Flegmatik

Opuštenost je reč koja će vam verovatno pasti na pamet kada naiđete na flegmatičnu osobu. Flegmatici su ljudi koji imaju tendenciju da budu veoma empatični u odnosu sa drugima. Veoma su pouzdani i strpljivi i sposobni da slušaju druge. Vole svoj mir i svakodnevnu rutinu.

Ovaj temperament karakteriše i težnja za harmonijom u međuljudskim odnosima. Sa druge strane, izbegavanje problema i sukoba ponekad može biti štetno, prouzrokujući da propuste prilike kada ne uspeju da se afirmišu.

Nažalost, flegmatici mogu biti pasivni, neodlučni, pa i skloni odlaganju, tj. prokrastinacija.

Melanholik

Ljudi često mešaju melanholičnu osobu sa tužnom i nesrećnom. Ljudi sa ovim temperamentom su, zapravo, skloni dubokom razmišljanju, analitični su i promišljeni. Detaljno proučavaju stvari pre nego što donesu odluku. Kao takvi veoma su vredni, te pokazuju dobre rezultate na poslu. Ipak, radije vole da rade sami, tako možda neće biti najbolji timski igrači.

Iako deluju rezervisano veoma su pažljivi i osetljivi, što ih može odvesti u prekomernu brigu.

S obzirom da mnogi ljudi kod sebe prepoznaju karakteristike različitih tipova temperamenta najefikasniji način da odredite svoj tip jeste da se konsultujete sa stručnjakom. Zato još danas kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.

Major depresija – Simptomi i njen uticaj na zdravlje i normalan život

Major depresija, poznata i kao velika depresija, predstavlja ozbiljan mentalni poremećaj koji značajno utiče na emocionalno i fizičko zdravlje pojedinca. Ona nije samo „loš dan“ ili prolazna tuga, to je ozbiljan i iscrpljujući pronlem koja menja način na koji osoba doživljava sebe, druge ljude i svet oko sebe.

Depresija može da utiče na svakodnevni život, smanjuje kvalitet života i, u ekstremnim slučajevima, može biti smrtonosna. U narenim redovima ćemo vas upoznati sa simptomima major depresije, i saznati kako utiču na zdravlje, i zašto je važno potražiti pomoć  psihoterapeuta.

Simptomi major depresije

Simptomi major depresije mogu varirati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih simptoma uključuju:

1. Intenzivan osećaj tuge i beznađa – Osobe sa depresijom često osećaju duboku tugu, beznadežnost i bespomoćnost. Ovaj osećaj može biti prisutan svakodnevno, bez obzira na spoljašnje okolnosti.
2. Gubitak interesa za aktivnosti – Aktivnosti koje su ranije bile prijatne ili uzbudljive, kao što su hobiji, druženje sa prijateljima ili čak svakodnevne rutine, gube svoj smisao. Osobe sa depresijom mogu prestati da uživaju u stvarima koje su ranije bile važne.
3. Problemi sa spavanjem – Depresija često dolazi sa poremećajem spavanja. To može biti nesanica (insomnia) ili prekomerno spavanje (hipersomnija), što dalje pogoršava emocionalnu iscrpljenost.
4. Izražen umor i fizička iscrpljenost – Depresija ne utiče samo na mentalno zdravlje, već i na fizičko stanje. Čak i male dnevne aktivnosti mogu postati iscrpljujuće, što dovodi do opšteg osećaja umora i iscrpljenosti.
5. Poremećaji apetita i telesne mase – Depresija može izazvati promene u apetitu, bilo da se javlja gubitak apetita ili prekomerno uzimanje hrane, što može rezultirati naglim mršavljenjem ili debljanjem.
6. Nisko samopouzdanje i osećaj krivice – Osobe koje pate od depresije često imaju negativan pogled na sebe, osećajući se nesposobno, manje vredno ili krivi za stvari koje nisu njihova odgovornost.
7. Poremećaji koncentracije i donošenja odluka – Depresija može značajno smanjiti sposobnost koncentracije, što može otežati obavljanje svakodnevnih zadataka. Osećaj „zamućenog uma“ može učiniti donošenje odluka teškim i iscrpljujućim.
8. Misli o smrti ili samoubistvu – U ozbiljnim slučajevima, depresija može izazvati misli o smrti, samoubistvu ili čak pokušaje samoubistva. Ovi simptomi zahtevaju hitnu intervenciju i pomoć stručnjaka.

Uticaj na zdravlje i normalan život

Simptomi major depresije ne utiču samo na emocionalnu dobrobit, već imaju širok i dubok uticaj na fizičko zdravlje i svakodnevni život:

1. Fizičko zdravlje – Dugoročni stres izazvan depresijom može povećati rizik od razvoja drugih fizičkih bolesti, kao što su kardiovaskularni problemi, povišen krvni pritisak, dijabetes, te smanjena imunološka funkcija. Osobe sa depresijom često imaju povećan nivo inflamacije u telu, što može uticati na sve organe.
2. Smanjena produktivnost i kvalitet života – Depresija ozbiljno narušava sposobnost osobe da se fokusira na radne zadatke, čineći ga manje produktivnim. To može dovesti do problema na poslu, problema u odnosima sa kolegama i generalno smanjenog zadovoljstva u životu.
3. Društvena izolacija – Zbog gubitka interesa za aktivnosti, ljudi sa depresijom često se povlače iz društvenih kontakata. Ova izolacija može dodatno pogoršati simptome, stvarajući začarani krug negativnih emocija.
4. Problemi u međuljudskim odnosima – Depresija može učiniti osobu iritabilnom, povučenom ili neosetljivom na potrebe drugih, što može ozbiljno ugroziti odnose sa porodicom, prijateljima ili partnerima.

Zašto je važno potražiti pomoć?

Major depresija je ozbiljna bolest koja zahteva profesionalnu pomoć. Ignorisanje simptoma ili pokušaj samostalnog suočavanja sa problemima može samo pogoršati stanje. Psihoterapija je jedan od najučinkovitijih načina za lečenje depresije, ali je često potrebno uključiti i farmakolo[ku terapiju kako bi se postigao optimalni efekat. Lekovi mogu pomoći u stabilizaciji hemije mozga, dok psihoterapija pomaže osobi da razjasni duboke uzroke svojih emocija i razvije strategije za suočavanje sa svakodnevnim izazovima.

Kombinacija psihoterapije i lekova pokazala se kao najučinkovitiji pristup lečenju major depresije. Psihoterapija omogućava osobi da razjasni svoja osećanja, pronađe emocionalnu ravnotežu i nauči veštine za suočavanje sa stresom, dok lekovi mogu ublažiti najteže simptome depresije, omogućavajući osobi da funkcioniše u svakodnevnom životu.

Jedan od najvažnijih koraka ka ozdravljenju je kontaktirati stručnjaka u psihološkom savetovalištu Sana. On će vam pomoći da prepoznate i razumete duboke korene vaše depresije, kao i da razvijete personalizovani plan lečenja. Uz adekvatnu terapiju, uključujući lekove i psihoterapiju, moguće je smanjiti simptome depresije, poboljšati mentalno zdravlje i povratiti kontrolu nad životom.

Ukoliko se vi ili neko iz vaše okoline bori sa depresijom budite slobodni da nas kontaktirate i napravite prvi korak ka ozdravljenju.

Da li je motivacija uvek dobra?

Motivacija je, prema definiciji, unutrašnja sila ili energija koja pokreće ljude na određene akcije, postizanje ciljeva ili ostvarenje određenih potreba. Zapravo, ona je suštinski element koji određuje zašto se ljudi ponašaju na određeni način i šta ih inspiriše ili pokreće da tako deluju.

Iako mnogi zanemaraju njen značaj, motivacija je osnova našeg uspeha. Upravo nam ona pomaže da ostanemo usmereni, istrajni i posvećeni. Ujedno nas inspiriše da učimo i prevazilazimo prepreke. To doprinosi ličnom razvoju i unapređenju kvaliteta života. 

Bez motivacije, ljudi ne samo da odustaju od svojih ciljeva, već se suočavaju i sa osećajem nezadovoljstv, dok pojedini čine greške koje sputavaju napredovanje.

Faktori koji utiču na motivaciju

Motivacija može zavisiti od različitih faktora. Pre svega, od ličnih ciljeva i vrednosti. Naime, ljudi su motivisani kada imaju jasno definisane ciljeve i kada osećaju da su te aktivnosti u skladu s njihovim vrednostima.

Samopouzdanje je, takođe, jedan od važnih pokretača. Kada je osoba svesna svog znanja i vrednosti, tj. kada veruje u svoje sposobnosti, ima veći nivo motivacije da postigne ciljeve.

U faktore se svrstavaju i spoljašnji uslovi. Podrška, pohvale i priznanja od strane porodice, prijatelja ili kolega mogu snažno uticati na motivaciju. Zatim, nagrade, bilo da su materijalne ili nematerijalne, dodatno podstiču osobu na delovanje.

Vrste motivacije

Motivacija može biti unutrašnja i spoljašnja.

Unutrašnja motivacija dolazi iznutra. Odnosno, iz osećaja ličnog zadovoljstva, interesovanja i ispunjenja. Ljudi su unutrašnje motivisani kada obavljaju aktivnost zbog toga što ih ona sama po sebi ispunjava, a ne zbog nagrade ili pritiska iz spoljašnje sredine.

Primer unutrašnje motivacije je učenje novog jezika, jer vas zanima kultura i želite da je bolje upoznate. Ili bavljenje sportom, jer vam je prijatna aktivnost. Čak i čišćenje sobe za ljude koji vole da im sve bude uredno spada u unutrašnju motivaciju.

Ono po čemu se ističe unutrašnja motivacija jeste dugotrajni karakter. Ljudi su obično posvećeniji aktivnostima koje su im lično značajne. Ova vrsta pruža i veće zadovoljstvo. Neretko vodi i ka većoj kreativnosti i inovativnosti.

Spoljašnja motivacija, baš kao što naziv kaže, dolazi iz spoljašnjih faktora. To mogu biti nagrade, priznanja, pohvale, ali i kazne. U ovim slučajevima ljudi obavljaju aktivnost radi postizanja konkretnog cilja ili izbegavanja negativne posledice.

Primer spoljašnje motivacije je rad na projektu kako biste dobili povišicu ili izbegli gubitak posla. Ili, učestvovanje u sportu u želji da osvojite nagradu. Karakterističan primer je i učenje za ispit koji vam nije omiljen kako biste prošli godinu.

Spoljašnja motivacija je brza motivacija. To znači da ona brzo pokreće ljude na akciju. Samim tim ima kratkoročni efekat. Ipak, nosi dozu praktičnosti. Kod zadataka koji nisu lično značajni, ali su neophodni, ova vrsta motivacije predstavlja efikasan pokretač.

Da li je bolja unutrašnja ili spoljašnja motivacija?

Unutrašnja i spoljašnja motivacija drugačije utiču na ljudsko ponašanje. Istraživanja su pokazala da nuđenje preteranih eksternih nagrada za ponašanje koje već dovodi do interne nagrade može da smanji unutrašnju motivaciju. Ovaj fenomen je poznat kao efekat preteranog opravdavanja.

Najbolji primer toga jeste studija iz 2008. godine. U njoj su deca nagrađena za igru igračkom za koju su već izrazili interesovanje da se igraju. Nakon što su igračku dobila kao nagradu postala su manje zainteresovana za nju.

Međutim, to ne znači da je spoljašnja motivacija loša stvar. Ona je veoma korisna, jer se njome izbegava prokrastinacija.

Idealno je kada se unutrašnja i spoljašnja motivacija kombinuju. Balans između njih vodi ka većem uspehu i dugotrajnom zadovoljstvu.

Ukoliko sami ne možete da pronađete motivaciju u aktivnostima koje obavljate potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.

Ksenoglosofobija – Zašto se javlja strah od pričanja na stranom jeziku?

Ksenoglosofobija je specifičan strah od stranih jezika. To ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „xeno“, što znači „strano“, „glosso“ tj. „jezik“ i „phobia“. U bukvalnom prevodu jeste strah od govora na stranom jeziku.

Iako je učenje stranog jezika uzbudljivo, doza strepnje i nervoze postoji kod svakog. To je sasvim normalna pojava izazvana neizvesnošću od nepoznatog. Takođe, i željom za ostvarivanjem dobrih rezultata. Odnosno, pokazivanjem dobrih jezičkih veština.

Međutim, ukoliko strah od govora na stranom jeziku izaziva esktremnu anksioznost reč je o ozbiljnom problemu. Bez obzira što ksenoglosofobija spada u specifične fobije istraživanja pokazuju da oko dve trećine odoba oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku. Ukoliko se ne reši na vreme može da dovede do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.

 Zašto se javlja ksenoglosofobija?

Mnogi aspekti upotrebe i učenja stranog jezika mogu da izazovu anksioznost. Ipak, ksenoglosofobija je u većini slučajeva prouzrokovana strahom od neuspeha. U želji da se izbegnu bilo kakve greške pri govoru javlja se osećaj nelagodnosti. On često izaziva dodatnu nesigurnost, naročito kod osoba sa manjkom samopouzdanja.

Trauma ili negativno iskustvo su još jedan čest pokretač problema. Ranija neprijatna iskustva, poput poniženja u školi ili negativnih komentara tokom učenja jezika, mogu dovesti do dugotrajnog straha od ponovnog izlaganja stranom jeziku.

Ksenoglosofobija može biti povezana i sa strahom od javnog nastupa. Ponekad i sa poteškoćama u učenju ili kognitivnim izazovima, kao što su disleksija ili problemi sa pamćenjem. Ove poteškoće otežavaju učenje. Samim tim povećavaju osećaj frustracije i straha od stranog jezika.

Ne treba zanemariti ni kulturološke faktore i predrasude. Kod pojedinaca može postojati duboko ukorenjena odbojnost prema određenim kulturama ili jezicima. Rezultat toga jeste anksioznost pri susretu s tim jezikom.

Koji su simptomi straha od stranih jezika?

Kao i kod svake fobije, simptomi mogu varirati od blagih do teških. U suštini, ksenoglosofobija predstavlja specifičnu reakciju anksioznosti jer je ograničena na specifičnu situaciju koja utiče na ljude koji obično nemaju anksioznost.

Pojavljuje se neposredno pre strašne situacije, tj. izlaganja stranom jeziku. Mada simptomi mogu nastupiti i mnogo ranije, pri samoj pomisli na konverzaciju.

Simptomi mogu uključivati napade panike. Zatim, kratak dah, nepravilan rad srca, sušenje ustiju. Prate ih ponekad mučnina, prekomerno znojenje, drhtavica.

Kako prevazići ksenoglosofobiju?

Terapija za ksenoglosofobiju uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih pristupa, postepenog izlaganja i drugih strategija za upravljanje anksioznošću.

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže ljudima da identifikuju i prepoznaju iracionalne misli i strahove. Ujedno, da nauče kako da negativne misaone obrasce zamene realističnijim stavovima prema učenju jezika.

Terapija izloženosti podrazumeva postepeno izlaganje izvoru straha. Osoba se prvo suočava sa lakšim situacijama, kao što je slušanje stranog jezika bez potrebe za reakcijom. Svaka sledeća seansa vodi ka novim, težim izazovima u vezi stranog jezika. Na taj način se povećavaja tolerancija na anksioznost koju izaziva ksenoglosofobija.

U ostale terapije spadaju i tehnike opuštanja, kao i mobilne aplikacije koje nude prilagođene korake i podstiču korisnike da napreduju sopstvenim tempom.

Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od stranog jezika potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 Koulrofobija – Strah od klovnova

 Koulrofobija predstavlja iracionalan strah od klovnova.

Klovnovi se obično smatraju zabavnim i vezuju se za cirkuske predstave i rođendanske proslave. Međutim, postoje osobe koje ih se boje. Odnosno, koje doživljavaju nelagodu ili anksioznost pri susretu sa njima ili čak na samu pomisao.

Svest o koulrofobiji je relativno nova. Termin se prvi put pojavio kasnih 90-ih. Potiče od grčkih reči „coulro“ što znači „hodač na štulama“ i „phobia“, tj. „strah“.

Iako mnogi smatraju da koulrofobija pogađa decu, istraživanja pokazuju da od ove specifične fobije pate i odrasli. Prema jednoj studiji više od polovine ispitanika je izjavilo da se klovnova donekle boji, a 5 odsto da ima ekstremni strah od klovnova. Taj procenat je daleko veći od onih koji se suočavaju sa tripanofobijom (strahom od igle), akrofobijom (strahom od visine) ili akvafobijom (strahom od vode).

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva uzročnike i simptome.

Zašto se javlja koulrofobija?

Zbog iracionalne prirode fobije, tačan uzrok koulrofobije nije poznat. Ipak, postoje jasni faktori koji mogu da dovedu do problema.

Fobije su, generalno, često uzrokovane negativnim iskustvima. To znači da koulrofobija može biti posledica lošeg iskustva sa klovnima u detinjstvu. Takođe, može biti naučeno ponašanje. Deca mnoga ponašanja svojih roditelja usvajaju. Ukoliko jedan od roditelja pokazuje znake straha od klovnova, možda će i dete usvojiti ovu pojavu kao negativnu.

Pojedini stručnjaci ističu genetsku komponentu. Kada u porodici postoji već registrovana neka fobija ili anksiozni poremećaj veća je verovatnoća da će se javiti i kod naslednika.

Sam izgled klovna može biti pokretač. Naime, preterana šminka, veštački osmeh i neobični pokreti mogu izazvati nelagodu kod nekih ljudi, jer prikrivaju pravi izgled osobe.

Ne treba zanemariti ni uticaj medija, naročito horor filmova. Klovnovi su često prikazivani u zastrašujućem kontekstu u filmovima, poput klovna iz filma „It“. Zbog toga su deca koja čak nisu bila lično izložena klovnovima naučena da ih ne vole ili da ih se plaše.

Kako prepoznati koulrofobiju?

Osobe koje pate od koulrofobije pokazuje znake anksioznosti kada se nađu u blizini klovna. Mada se reakcija može javiti i pri posmatranju slike klovna ili same pomisli na njih. I dok jedni pokušavaju da pobegnu od klovna, da se sakriju iza osobe ili predmeta, drugi prekrivaju oči tako da ne moraju da vide klovna. U ekstremnim slučajevima nastaju napadi panike.

Iznenadni osećaj straha praćen je drugim simptomima, kao što su bol u grudima, otežano disanje, ubrzani rad srca. Zatim, drhtanje, znojenje, kao i vrtoglavica, mučnina, nesvestica.

Kako se osloboditi straha od klovnova?

Koulrofobija, kao i većina drugih fobija, može se otkloniti adekvatnom terapijom.

Terapija izloženosti je jedan od najefikasnijih tretmana za specifične fobije, uključujući i strah od klovnova. Ona se sastoji od postepenog izlaganja osobe izvoru straha. U ovom slučaju klovnovima.

Još jedan efikasan tretman za koulrofobiju je kognitivna bihejvioralna terapija. Njome se identifikuju misaoni obrasci povezani sa fobijom. Na taj način osoba može u kasnijem periodu da ih prepozna i izbegne negativnu reakciju.

Tehnike opuštanja, kao što su vežbe disanja i vizuelizacije, mogu u velikoj meri pomoći. Ako ostanete mirni, možete racionalnije razmišljati u stresnoj situaciji, tj. kada se nađete u blizini klovna.

Ukoliko imate iracionalni strah od klovnova potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Koji su fizički simptomi anksioznosti i kako se izboriti sa njima?

Fizički simptomi anksioznosti variraju od osobe do osobe, ali često su prilično slični i mogu biti vrlo uznemirujući. U narednim redovima saznajte kako da ih prepoznate i izborite se sa njima.

Povećan srčani ritam (tahikardija)

Tokom anksioznosti, telo može reagovati kao da je u opasnosti, a zapravo nije.

Ovakvo stanje izazva ubrzan rad srca, što se može osećati kao „preskakanje“ ili neprijatan osećaj u grudima. Mnogi ljudi osećaju strah u tim momentima, što dodatno pojačava osećaj anksioznosti.

Znojenje

Prekomerno znojenje je čest simptom anksioznosti, koji se često javlja u stresnim situacijama. Anksioznim osobama se često znoje dlanovi, stopala ili čak lice, što dovodi do nelagode.

Svi ovi simptomi mogu stvoriti dodatni osećaj srama, posebno u društvenim situacijama. Što dovodi do potrebe za čestim presvlačenjem ili korišćenjem papirnih maramica kako bi se simptomi donekle iskontrolisali.

Fizički simptomi anksioznosti – Drhtanje ili tremor

Drhtanje može biti blago ili intenzivno i obično se manifestuje u rukama ili nogama.

Ovaj simptom dovodi do dodatne nesigurnosti i pojačava osećaj anksioznosti, stvarajući tako jedan začarani krug. Drhtanje može biti posebno izraženo u stresnim situacijama, poput javnog nastupa ili razgovora sa nepoznatima. Osobe često osećaju potrebu da prikriju ovaj simptom, što može dovesti do dodatnog stresa.

Napetost mišića

Hronična napetost mišića je čest simptom anksioznosti i manifestuje se najčešće u vratu, ramenima i donjem delu leđa.

Ova napetost može dovesti do bolova i nelagodnosti, što može otežati svakodnevne aktivnosti. Osobe često osećaju potrebu da se istegnu ili masiraju kako bi ublažile ovaj simptom. Dugotrajna napetost može rezultirati glavoboljama, što dodatno pogoršava stanje.

Gastrointestinalni problemi

Anksioznost značajno utiče na probavni sistem, i izaziva različite probleme. Osobe često prijavljuju mučninu, dijareju ili zatvor, što može biti vrlo neprijatno.

Osećaj “lepršanja” u stomaku je takođe čest i može izazvati dodatni strah. Ovi simptomi ometaju svakodnevno funkcionisanje, posebno u stresnim situacijama.

Teškoće s disanjem

Tokom anksioznosti, mnogi ljudi osećaju da im je otežano disanje ili imaju osećaj pritiska u grudima. Ovaj simptom može izazvati paniku i pojačati anksioznost, stvarajući osećaj gušenja.

Disanja može biti plitko ili ubrzano, što dodatno otežava smirivanje i pojačava strah.

Fizički simptomi anksioznosti – Umor

Hronična anksioznost može biti iscrpljujuća, a osobe se često osećaju umorno bez obzira na kvalitet sna. Mentalna napetost i stres mogu doprineti tome, otežavajući koncentraciju i svakodnevne aktivnosti.

Čak i nakon dužeg spavanja, dešava se da se bude umorne. Ovaj umor može dodatno pogoršati simptome anksioznosti, stvarajući začarani krug.

Glavobolje

Napetost i stres povezani sa anksioznošću mogu izazvati česte glavobolje ili migrene.

Ove glavobolje često su rezultat mišićne napetosti u vratu i glavi. Osobe sa anksioznošću često koriste lekove protiv bolova kako bi se lakše nosile sa ovim simptomom. Glavobolje mogu dodatno pogoršati opšte raspoloženje i povećati osećaj stresa.

Osip ili svrab

Neki ljudi sa anksioznošću mogu imati i kožne reakcije, poput osipa ili svrab, koji su povezani s povećanom osetljivošću tela. Ove kožne promene mogu biti uzrokovane stresom ili napetošću, što dodatno komplikuje situaciju i povećavju  osećaj nelagode.

Fizički simptomi anksioznosti – Problemi sa ravnotežom ili vrtoglavica

Anksioznost može izazvati osećaj vrtoglavice ili gubitka ravnoteže, što može biti vrlo uznemirujuće. Osobe često osećaju da se svet oko njih vrti, što može izazvati dodatni strah.

Ovi simptomi mogu otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su hodanje ili vožnja. Mnogi ljudi sa anksioznošću izbegavaju situacije u kojima se osećaju nesigurno zbog ovih simptoma.

Povećana osetljivost

Anksiozne osobe često postaju osetljivije na spoljašnje stimuluse, kao što su buka ili svetlost. Ovo može dodatno doprineti osećaju preopterećenja i stresa.

Osećaj osetljivosti može učiniti svakodnevne situacije, poput odlaska u kupovinu ili druženja, izazovnijim i dovesti do njihovih izbegavanja.

Strategije za upravljanje fizičkim simptomima

Postoje mnogobrojni načini koji mogu pomoći u borbi protiv anksioznosti i unblažiti njene simptome.

Neki od njih obuhvataju:

Tehnike disanja: Vežbe dubokog disanja može pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju osećaja kontrole.

Fizička aktivnost: Redovno vežbanje oslobađa endorfine, što može poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome anksioznosti.

Mindfulness i meditacija: Ove tehnike pomažu u smanjenju stresa i fokusiranju na sadašnji trenutak, smanjujući prekomernu brigu.

Zdrav način ishrane: Ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama može doprineti opštem mentalnom zdravlju.

Kvalitetan san: Razvijanje rutine spavanja i stvaranje opuštajuće atmosfere za spavanje mogu značajno pomoći.

Društvena podrška: Razgovor s prijateljima ili članovima porodice može biti oslobađajući i pružiti emocionalnu podršku.

Kako se izboriti sa anksioznošću?

Fizički simptomi anksioznosti mogu biti izuzetno uznemirujući i značajno uticati na svakodnevni život i njegov kvalitet.

Razumevanje simptoma može pomoći u njihovom prepoznavanju i preuzimanju kontrole nad njima. Ukoliko se simptomi uprkos svemu ne povuku ili postanu još učestaliji, važno je potražiti stručnu pomoć.

Imajući u vidu komplikacije koje anksioznost može da izazove ne treba je olako shvatiti. Ukoliko ste kod sebe primetili neke od navedenih simptoma još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Jo-jo veza

Jo-jo veza, nažalost, je postala česta pojava modernog doba.

Odnosi dvoje ljudi u vezi veoma su složeni. Iako se zasnivaju na bliskosti, poštovanju, vernosti i strasti, ne znači da će biti uvek savršeni. U pojedinim situacijama nastupiće nesiglasice koje mogu dovesti do problema. Upravo tada je važna komunikacija u partnerskim odnosima kako biste ih zajedno rešili.

Nažalost, ponekad je raskid najbolje rešenje za jedan par. Međutim, postoje i parovi koji se vrlo brzo pomire nakon raskida. Ukoliko se ovaj obrazac ponavlja nakon svake svađe reč je o jo-jo vezi.

Jo-jo veza je oblik veze sa puno raskida i ponovnih pomirenja. Ovi ciklusi mogu varirati po učestalosti i trajanju. Obično ih karakterišu periodi intenzivne bliskosti praćeni sukobima i razdvajanjem. Takođe, primetna je emocionalna nestabilnost. Odnosno, veza je obeležena visokim emocionalnim usponima i dubokim padovima.

Zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama?

Jedan od primarnih razloga zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama jeste strah od samoće. Mnogi radije biraju da imaju stalno nekog poznatog kraj sebe, čak i ako je veza nestabilna. Razlog za to leži u činjenici da smatraju da biti singl donosi veliku neivesnost sa kojom nisu spremni da se suoče.

Ovome doprinosi i duga zajednička istorija. Zajednički prijatelji, zajedničke aktivnosti i hobiji, kao i brojne lepe uspomene doprinose težnji da se veza ponovo razvije. Samim tim se sa svakim pomirenjem pojačava nada da će se partner promeniti, te da će se veza vremenom poboljšati.

Uprkos nestabilnosti neretko je prisutna snažna emocionalna ili psihološka zavisnost. Naime, nekima je potreban partner da bi se osećali potpuno ili srećno. Takav stav otežava oslobađanje, te se i dalje održava jo-jo veza.

Nisko samopouzdanje je još jedan uzrok ovih veza. Pojedinci se osećaju nedostojnim zdravijeg odnosa ili smatraju da ne mogu da nađu boljeg. Ovo verovanje ih može držati zaglavljenima u nezdravom ciklusu.

Psihološki uticaj jo-jo veza

Jo-jo veze mogu imati značajne negativne psihološke efekte na pojedince. Ciklus raskida i ponovnog pomirenja je težak i naporan. Nakon izvesnog vremena dovešće do emocionlne isrcpljenosti, praznine, pa i nezadovoljstva.

Nepredvidljivost odnosa sa partnerom izaziva anksioznost i osećanje nesigurnosti. Osoba razvija konfliktna osećanja, pitajući se da li da ostane ili ode. Dok ponovljena razočaranja i emocionalna previranja mogu doprineti nastanku depresije.

Jo-jo veza utiče i na samopouzdanje. Čak i jake ličnosti u stalnom ciklusu napretka i stagniranja počinju da preispituju svoje vrednosti. To stvara pogodne uslove za pad samopouzdanja, te ostaju u nezdravoj vezi.

Kako se osloboditi jo-jo odnosa?

Prvi korak u oslobađanju od jo-jo veze je priznavanje obrasca. Prepoznavanje da vezu karakteriše ciklus raskida i pomirenja koji se ponavlja je ključno. Zato dobro razmislite koji problemi dovode do raskida. Zatim, kako se osećate kada ste vezi i nakon raskida. Razmotrite i razloge zbog kojih ste stalno spremni na pomirenje. Da li su oni zasnovani na strahu, zavisnosti ili istinskoj ljubavi i kompatibilnosti?

Postavljanje jasnih granica je od suštinskog značaja za prekid ciklusa. Granice mogu uključivati ograničavanje kontakta tokom raskida i jasne smernice za komunikaciju.

Stručnjaci naglašavaju da plan za ovakav odnos može obezbediti strukturu i jasnoću. On treba da obuhvati aktivnosti tokom raskida, kao što je fokusiranje na brigu o sebi. S obzirom da postoji mogućnost pomiranje plan mora da sadrži i jasne kriterijume za razmatranje pomirenja. Na taj način možete biti sigurni da su prošla pitanja rešena i da su oba partnera posvećena promeni. Obavezno postavite dugoročne ciljeve za vezu i lični rast, kako biste ostvarili međusobnu usklađenost i podršku.

Ukoliko ne možete sami da se izborite sa jo-jo odnosom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.