Šta je to letnja depresija?
Letnja depresija je čest problem ljudi širom sveta.
Dolazak leta mnogi sa nestrpljenjem očekuju. Omiljeno godišnje doba donosi tople dane ispunjene suncem, prijatne noći i dugoočekivani godišnji odmor. Uživanje na plaži uz šum mora ili miris drveća kroz čije se krošnje probijaju zraci sunca na planini unosi dodatnu draž u ovo doba, te ne čudi što su mnogi već unapred isplanirali kako će provesti svoje slobodne dane.
Međutim, dolasku leta ne raduju se svi. Postoje ljudi kojima topli meseci stvaraju teskobu. Čak i odlazak na letovanje im ne pričinjava zadovoljstvo, dok na poslu nisu motivisani da ostvaraju svoje ciljeve. Šta ih sprečava da se zabavljaju, odmaraju, budu opušteni, jer je leto za to idealan period godine? U pitanju je letnja depresija.
Iako se sezonski afektivni poremećaj, kome pripada i letnja depresija, obično vezuje za dolazak jeseni ili zime, veoma je rasprostranjena u ovo doba godine. Istraživanja pokazuju da početak leta kod 10 odsto ljudi izaziva simptome depresije. Pri čemu se 4 puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate problem.
Zašto nastaje letnja depresija?
Uzroci za nastanak depresije u toku leta su različiti. Prema jednoj teoriji oni su povezani sa dnevnim ritmom. Naime, duži dani usled ranog svitanja i kasnog smrkavanja dovode do poremećaja cirkadijalnog ritma, te se ciklus spavanja i buđenja prekida. Problemi sa spavanjem su, pak, jedan od okidača za depresiju.
Neke ljude visoke temperature i povećana vlažnost vazduha teraju u potpunu izolaciju i zatvaranju u klimatizovani stan, čime se stvaraju uslovi za razvoj depresivnih simptoma. Takođe, mogu je izazvati postavljeni društveni standardni lepote. Odnosno, briga kako ćete izgledati u kupaćem kostimu ili letnjoj garderobi koja u mnogo većoj meri otkriva figuru tela. Dok kod roditelja sa malom decom se javlja usled povećanog stresa oko balansiranja obaveza na poslu i čuvanja mališana koji su na raspustu.
Planiranje godišnjeg odmora je još jedan okidač, posebno kada su želje daleko veće od finansijske mogućnosti.
Letnja depresija ima i nasledni faktor. Tačnije javlja se češće kod ljudi u čijim porodicama su registrovani drugi poremećaji raspoloženja.
Koji su simptomi letnje depresije?
Letnja depresija se manifestuje posebnim skupom tegoba, koje se razlikuju od praznične depresije. Osobe koje pate od zimske depresije se osećaju bezvoljno i malaksalo, dok oni koji se suočavaju sa letnjim afektivnim poremećajam nisu fizički usporeni. Naprotiv, osećaju uznemirenost i anksioznost.
Ove simptome prate problemi sa spavanjem, smanjeni apetit i gubitak težine. U pojedinim slučajevima, zbog povećane razdražljivosti, može se javiti i nasilno ponašanje.
Kako se izboriti sa letnjom depresijom?
Poboljšanje kvaliteta sna u letnjim mesecima je najbolji način ne samo da se izborite sa sezonskom depresijom, već i preventivna mera za njeno javljanje. Zato pre spavanja zamračite spavaću sobu kako biste sprečili ocilacije u cirkadijalnom ritmu. Joga i meditacija mogu vam pomoći da se opustite i bolje spavate.
Zdravi lagani obraci i fizička aktivnost, pa i obična šetnja, doprinose eliminisanju simptoma depresije. Svakako, vreme provedeno sa prijateljima i porodicom je dragoceno i za mentalno zdravlje. Samim tim i sprečavanje težih tegoba depresije.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa simptomima depresije ili ste se sa njima suočavali i prethodnih leta potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj VišePerfekcionizam – Šta je i kako se ispoljava?
Perfekcionizam predstavlja karakternu osobinu koja je vezana za visoke standarde i očekivanja. Odnosno, definiše kao “težnja da se bude ili izgleda savršeno ili da se veruje da je moguće postići savršenstvo”. Iako je u početku posmatran kao pozitivna osobina, a ne kao mana, zapravo je koncipiran kao višedimenzionalna i višeslojna crta ličnosti.
Kada prestaje zdrav, a počinje negativan perfekcionizam otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Adaptivni i maladaptivni perfekcionizam
Adaptivni perfekcionizam je pozitivno orijentisan. Karakterišu ga realni, ostvarivi ciljevi, pa osoba kada ih postigne oseća zadovoljstvo i ponos. Što znači da adaptivni perfekcionisti teže ka savršenstvu, ali ne ugrožavaju svoje samopoštovanje. Na greške ne gledaju kao na pokazatelje sopstvene neadekvatnosti, već ih one motivišu na veće zalaganje, pa i prilagodljivost, kako bi ostvarili cilj.
Maladaptivni perfekcionizam je negativno orijentisan. On postavlja nerealno visoke, a često i nedostižne, ciljeve. Čak i ako se ostvare izostaje osećaj zadovoljstva, jer se smatra da uvek može bolje.
Za razliku od adaptivnog, ovu vrstu perfekcionizma pokreće strah od neuspeha, tačnije težnja da se on izbegne. S obzirom da ličnu vrednost procenjuju na osnovu dostignuća, osobe smatraju da je mišljenje drugih ljudi o njima zasnovano isključivo na postignutom uspehu. Zbog toga su preterano samokritične i pod velikim pritiskom prilikom izvršenja zadataka. Što može da dovede do odustajanja, a nije im nepoznata ni prokrastinacija, tj. odlaganje obaveza.
Šta izaziva negativni perfekcionizam?
Baš kao što stilovi roditeljstva utiču na narcisoidni poremećaj ličnosti, tako se perfekcionizam u većini slučajeva javlja kod ljudi koji su tokom odrastanja kritikovani i za najmanje greške i propuste, a pohvale su izostajale za uspehe. Kako im je stalno ukazivano na nedostatke ne čudi što u kasnijim godinama samo njih i vide.
Perfekcionizam je, danas, veliki problem mladih ljudi jer je jak uticaj socijalnih mreža na samopouzdanje, te se razvija težnja da se u svakom trenutku bude savršen. Mada se može javiti i u zrelom dobu, kada su već postignuti značajni rezultati, pa osoba oseća pritisak da ispuni prethodna dostignuća.
Utvrđena je i veza između perfekcionizma i anksioznosti, kao i perfekcionizma i opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Ipak, to ne znači da će se on javiti kod svih koji pate od ovih psihičkih problema.
Da li perfekcionizam može da naruši kvalitet života?
Perfekcionizam tera ljude da se brinu oko postizanja nedostižnih ideala ili nerealnih ciljeva, što često dovodi do mnogih oblika problema prilagođavanja. Perfekcionista svaku grešku gleda kao lični neuspeh, te gubi samopouzdanje. Vremenom, osećaj bezvrednosti može da izazove ozbiljne posledice, uključujući i depresiju i poremećaje ishrane.
Prema Frojdu negativni perfekcionizam vodi ka problemima digestivnog trakta. Naime, stalni pritisak da se bude savršen negativno se odražava na rad sistema za varenje, te su česte mučnine, gađenje, povraćanje, dijareja ili opstipacija. Ove tegobe stvaraju predispoziciju za nastanak oboljenja kao što su čir na želucu, gastritis, ulcerozni kolitis…
Srećom, negativni perfekcionizam se može prevazići. Ovaj put podrazumeva menjanje načina razmišljanja i zaključivanja, kao i postepeno navikavanje na nesavršenost i na ne tako prijatne situacije i emocije.
Ukoliko imate problem sa nerealno visokim kriterijumima potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od promene – Zašto nastaje?
Strah od promene je česta pojava među ljudima širom sveta.
Moderno doba karakterišu stalne promene, razvijaju se nove tehnologije, novi uređaji, pa i nove obaveze kojima moramo da se prilagodimo. Iako se svet oko nas menja i shvatamo da je to jedina konstanta u našim životima mnogi ne žele da je prihvate. Tada promene umesto da budu predmet žudnje postaju izvor straha protiv kog se borimo.
Strah od promene javlja se jer ne možemo predvideti njihov ishod, te smo usmereni na izbegavanje neizvesnosti. Naš mozak više voli predviljive, čak i negativne ishode, pre nego neizvesne koji mogu da predstavljaju pozitivnu promenu.
S obzirom da strah od promene može biti kočeći element u napretku, pa i normalnom funkcionisanju, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate i prevaziđete.
Šta je strah od promene?
Metateziofobija predstavlja iracionalan strah koji se javlja pri suočavanju sa novim situacijama ili iskustvima. Ljudi su svesni da je on nerealan, ali ne mogu da ga kontrolišu. Zbog toga se trude da na sve moguće načine izbegnu promene, bez obzira što to dovodi do ometanja ličnog i profesionalnog života.
Kao i kod drugih strahova, prisutna je izražena anksioznost sa približavanjem promene. Prate je napadi panike koji se manifestuju fizičkim simptomima kao što su ubrzani rad srca, prekomerno znojenje i otežano disanje. Osobe koje pate od ovog problema često osećaju i hronični umor, bolove, a razvijaju i depresivne misli.
Kako promena može da donese nepredvidive situacije ljudi radije biraju da ostanu na sigurnom, ma koliko zona komfora bila loša za njih. Upravo to dokazuje činjenica da pojedini ostaju u toksičnoj vezi, jer se plaše da budu sami ili da moraju da idu na sastanke kako bi pronašli novog partnera. Drugi, pak, ostaju na poslu kojim nisu zadovoljni, jer se plaše da započnu novi. Imajući ovo u vidu možemo da kažemo da je strah od promene povezan sa strah od neuspeha.
Zašto nastaje?
Strah od promene može proizaći iz lošeg iskustva iz detinjstva koje je izazvano nekom promenom. Mada je češći slučaj da je rezultat roditeljskog vaspitanja. Naime, odrastati u okruženju u kome se promena vidi kao pretnja dovodi do formiranja stava da je bolje izbeći nego izmeniti nešto u svom životu.
Genetski faktori, takođe, igraju važnu ulogu, kao i sklop ličnosti. Ljudi su predodređeni da vole da imaju kontrolu. Samim tim pojedine promene mogu da stvore osećaj nesigurnosti i gubitka kontrole nad životom, posebno kod onih koji imaju manjak samopouzdanja.
Kako prevazići strah od promene?
Da biste izbegli strah od promene, odnosno nepoznatog trudite se da prikupite što više infomacija. Na taj način u velikoj meri možete predvideti ishod promene, pa i pripremiti se na negativne posledice.
Obično strah nije prisutan od detinjstva, već se javio u nekom trenutku. Zato stručnjaci savetuju da razmislite o prošlim iskustvima i prisetite se kako ste se ranije suočavali sa promenama. Pozitivan stav je osnova za prihvatanje svih neizvesnosti, pa i nesavršenosti. U tome vam mogu pomoći mindfulness tehnike koje će razviti sposobnost prevazilaženja izazova u životu.
Ukoliko, i pored uloženog truda, ne možete sami da prevaziđete strah od promene potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Sindrom uljeza -Šta je i kako se ispoljava?
Sindrom uljeza je veoma česta pojava u savremenom dobu. Procenjuje se da od njega pati oko 70 odsto svetske populacije, posebno uspešnih, pametnih ljudi.
Moderno društvo nameće stroge kriterijume ne samo u poslovanju, već i u socijalnom životu. Pod stalnim pritiskom mnogi preispituju svoje zasluge, iznova tumače donete odluke, a da nisu ni svesni značaja uspeha koji su postigli. Drugi su, pak, osetljivi na kritiku, dok i najmanje greške mogu potpuno da ih “izbace” iz normalnog funkcionisanja.
Ovi i slični stavovi stvaraju manjak samopouzdanja, dovodeći do sabotiranja samog sebe što je glavna karakteristika sindroma uljeza.
Šta je sindrom uljeza?
Prema definiciji: “sindrom uljeza predstavlja skup osećanja neadekvatnosti koji opstaju uprkos evidentnom uspehu”.
Termin su u psihologiju uvele dr Pauline R. Clance i dr Suzanne A. Imes, a upotrebile ga prvi put u članku objavljenom 1978. godine pod naslovom “Fenomen uljeza kod visoko uspešnih žena: dinamika i terapeutska intervencija”. Pri čemu su ga definisale kao: “unutrašnje iskustvo ljudi u kojoj se osećaju kao intelektualno inferiorni. Odnosno, osećaj u kome “znaju” da nisu pametni, ali su druge prevarili tako da misle da jesu”.
Teorija je razvijena na osnovu istraživanja 150 veoma uspešnih žena. Rezultati studije su bili oprečni. Naime, kolege učesnica u istraživanju zvanično su priznali njihovu profesionalnu izvrsnost i akademska postignuća kroz stečene diplome i standardizovane rezultate testiranja. Međutim, ovim ženama je nedostajalo unutrašnje priznanja, bez obzira na dokaze o spoljnoj validaciji. I dok su jedne smatrale da je njihov uspeh čista sreća, druge su potcenjivale svoju inteligenciju i sposobnosti.
Sindrom uljeza nije prihvaćen kao poremećaj, već se tumači kao poprilično normalan i sastavni deo životnog iskustva. Ipak, to ne znači da ne može negativno da utiče na ponašanje čoveka.
Koji su uzroci sindroma uljeza?
Postoji više teorija koje objašnjavaju zašto nastaje sindrom uljeza. Socijalna anksioznost je glavni faktor, ali na njegov razvoj utiču i stilovi roditeljstva. Previše kritički nastrojeni roditelji koji detetu ne daju pohvale stvaraju osnovu za potcenjivanje uspeha u kasnijim godinama. Životne promene, poput promene posla i upisa fakulteta, takođe, mogu da dovedu do ovog sindroma.
Dr Pauline R. Clance uzroke traži u unutrašnjim faktorima, tj. karakteristika ličnosti. Utvrđeno je da su njemu sklonije introvertne osobe, perfekcionisti, ali i oni kod kojih je izražena potreba da izgledaju pametno pred drugima.
Treba imati u vidu da depresija nije faktor rizika za nastanak, ali se može razviti iz sindroma uljeza.
Tipovi sindroma uljeza
Perfekcionisti nikada nisu zadovoljni i uvek smatraju da bi njihov rad mogao biti bolji. Umesto da se fokusiraju na svoje snage, oni imaju tendenciju da se usredsrede na nedostatke ili greške.
Kod superheroja preovladava težnja da sve “bude kako treba”, zbog čega su stalno pod pritiskom da uspeju na svakom polju.
Stručnjaci konstantno pokušavaju da nauče više i nikada nisu zadovoljni svojim nivoom znanja. Iako su često visoko kvalifikovani, potcenjuju svoju stručnost.
Prirodni geniji postavljaju visoke ciljeve, pa ako ih ne ispune osećaju sramotu i počinju da sumnjaju u sebe.
Solisti ne vole da traže pomoć. Zapravo, kada im neko pomogne osećaju se nesposobnim.
Sindrom uljeza nikako ne treba potceniti. Ne samo da ljudi koji pate od njega žive u straju da će biti razotkriveni, jer smatraju da ne zaslužuje uspeh, poziciju i status, već može da dovede do drugih poremećaja, kao što je burn out sindrom. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Narcisoidni poremećaj ličnosti
Narcisoidni poremećaj ličnosti je termin koji danas često srećemo.
Razlog tome jeste uticaj društvenih mreža koji je obeležio moderno društvo. Međutim, pojam narcisoidnosti ne treba vezivati za ljude koji stalno objavljuju selfije ili svoju omiljenu hranu na Facebook-u i Instagram-u. U pitanju je psihički poremećaj koji, usled pojačanog doživljaja samovažnosti, dovodi do formiranja pogrešne predstave o sebi praćene željom za pažnjom i divljenjem.
Naziv potiče od mitološkog lika, prelepog dečaka Narcisa koji je bio zaljubljen u sopstveni odraz u lokvi vode. U nauku ga je zvanično uveo američki psihoanalitičar Heinz Kohut 1968. godine.
Prema statističkim podacima od narcisoidnog poremećaja ličnosti pati oko 6 odsto odraslog stanovništva, pri čemu se češće javlja kod muškaraca.
Četiri tipa narcisoidnog poremećaja ličnosti
Prosocijalni narcisi su osobe koje se trude da učine dobro delo kako bi privukli pažnju javnosti i dobili očekivane pohvale. Obično su zabavni, a ponekad i previše u želji da se dopadnu svima. Za razliku od drugih tipova narcisa, ovde je empatija prisutna. Zapravo je rado koriste kako bi se prilagodili onome što se vama sviđa, te dobili pozitivno mišljenje za svoje ponašanje.
Sušta suprotnost jeste antisocijalni narcis. Karakteriše ga teška narav koja je praćena sebičnim ponašanjem i očekivanjem da zaslužuje konstantno odobravanje od drugih ljudi.
Zloćudni narcis se prepoznaje po burnim reakcijama. Ne samo da neće učiniti ništa za druge ljude, već je spreman da ih “uništi” kako bi sebe istakao.
Tajni, tj. ranjivi narcisi nisu nimalo krhka bića. I oni sebe vide kao superiornije, ali smatraju da ne dobijaju onoliko pažnje koliko zaslužuju. Zbog toga se osećaju kao žrtve, ali to svoje mišljenje ne iznose javno.
Uzroci narcisoidnog poremećaja ličnosti
Zašto nastaje narcisoidni poremećaj ličnosti nije tačno otkriveno. S obzirom da je kompleksne prirode postoji mišljenje da ga izaziva više faktora koji se mogu podeliti u 3 grupe – genetski, biološki i socijalno-psihološki.
Istraživanja su pokazala da postoji veća verovatnoća da će se narcisoidni poremećaj ličnosti razviti ukoliko je već registrovan u porodičnoj istoriji. Ipak, glavnu ulogu ima okruženje, pre svega roditelji.
Stilovi roditeljstva koji ispoljavaju previše zaštitnički stav prema detetu ili potpuno zanemarivanje mogu da dovedu do poremećaja. Naime, roditelji u želji da udovolje mališanima razmaze ih. Takva deca su od malena navikla na puno pažnje, te isto očekuju i u kasnijoj dobi.
Sa druge strane, zapostavljanje deteta za posledicu može imati pokušaje da se nedostatak pažnje nadoknadi u odraslom dobu.
U biološke faktore se svrstava veza između mozga i mišljenja, što predstavlja potencijalnu osnovu za narcisoidno ponašanje.
Kako prepoznati narcisoidni poremećaj ličnosti?
Narcisoidni poremećaj ličnosti se manifestuje kroz više simptoma. Osećaj grandioznosti, neprestani utisak da su povlašćeni, kao i potreba da im se drugi ljudi dive i odobravaju njihove postupke čini srž ovog problema. Slede ih arogantno, nadmeno ponašanje i sebično iskorišćavanje drugih kako bi postigli svoje ciljeve.
Kao vešti manipulatori koriste psihološke igre za uspostavljanje moći nad drugima, a nije redak slučaj da se u njima krije i patološki lažov.
Narcisoidne ličnosti se prepoznaju i po velikoj osvetoljubivosti, nepreuzimanju odgovornosti za svoje postupke i brzim promenama raspoloženja. Karakteriše ih i strah od bliskosti tako da nisu u mogućnosti da ostvare dublji odnos sa nekom osobom.
Narcisoidni poremećaj ličnosti ne treba olako shvatati, jer može da izazove depresiju, anksioznost, bolesti zavisnosti, pa i probleme sa fizičkim zdravljem. Zato ako ste primetili da draga osoba ima ovaj poremećaj potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
PMS i anksioznost – Zašto i kako su povezani?
PMS i anksioznost su usko povezani.
Predmenstrualni sindrom tj. PMS predstavlja skup simptoma koji se javljaju od ovulacije do prvog dana menstruacije.
U davna vremena PMS je smatran preteranom razmaženošću ili psihičkom slabošću. Da bi 30-ih godina prošlog veka tumačen kao specifično stanje mladih devojaka koje rade u fabrikama. Tek su 1953. godine Dalton i Greene detaljnije opisali problem u članku objavljenom u British Medical žurnalu. Na osnovu njihovog rada usledila je zvanična medicinska dijagnoza.
Procenjuje se da, danas, preko 80 odsto žena širom sveta pati od PMS-a, ali simptomi nisu jedinstveni. Kod pojedinih ispoljavaju se fizičke tegobe – glavobolja, nadutost, otečenost, bol u grudima, leđima… Dok se kod drugih pripadnica lepšeg pola javljaju psihičke smetnje. Pored karakterističnih promena raspoloženja i razdražljivosti, jedan od simptoma je i anksioznost.
Kako PMS i anksioznost uslovljaju jedan drugog okriva vam psihološko savetovalište Sana.
PMS i anksioznost – zašto nastaju
Predmenstrualni sindrom je izazvan hormonalnom neravnotežom. Naime, ukoliko u toku meseca ne dođe do oplodnje jajne ćelije, jajnici prestaju sa lučenjem estrogena i progesterona. Što za posledicu ima pojavu niza simptoma.
Međutim, tačan razlog koji dovodi u vezu PMS i anksioznost nije otkriven. Najčešće se objašnjava promenom u nivou estrogena i progesterona, koji, pak, utiče na nivo serotonina u mozgu. Nasuprot smanjenju hormona sreće, u danima neposredno pre početka menstruacije raste kortizol. Samim tim je povećan i stres koji žene osećaju. Odnosno, otežano je upravljenje emocijama i kontrola stresa. Pa sasvim drugačije reaguju u određenim situacijama nego tokom normalnih danima.
PMS i anksioznost su dodatno izraženi kada se kao simptom javljaju problemi sa snom, insomnia. Tada, umor i razdražljivost dodatno utiču na mentalno zdravlje, pojačavajući znake anksioznosti, koje u pojedinim situacijama prate napadi panike.
Kako ublažiti PMS i anksioznost?
Kao što je slučaj sa stresom, važno je razviti strategije suočavanja sa anksioznošću. To može biti lagana šetnja. Naučno je dokazano da boravak na svežem vazduhu pomaže da se oslobodimo loših misli i osećanja i ostatak dana provedemo sa pozitivnijim stavom. Takođe, joga čini čuda za vaš organizam. Ne samo da pomaže da ostanete fit, već poboljšava mentalnu funkciju.
Stručnjaci preporučuju zdravu ishranu u borbi sa PMS-om i anksioznošću. Ona održava vaš probavni sistem zdravim. A kada probava dobro funkcioniše, mozak radi još bolje. Pa se lakše nosi sa stresom i simptomima anksioznosti.
Briga o sebi je ključna za PMS i anksioznost. Zato, nađite vremena za sebe i stvari koje volite. One će vas opustiti i doprineti vašem duševnom blagostanju.
Pomoć psihologa u borbi sa anksioznošću kao simptomom PMS-a
Saveti psihologa mogu vam pomoći da prepoznate znake anksioznosti. Dok će vas psihoterapija naučiti ne samo kako da ih izbegnete, već i kako da se sa njima izborite.
Veoma je važno da shvatite da je reč o trenutnom stanju. U pitanju su samo loši dani koji će proći i ne moraju se više nikad ponoviti. Da biste pažljivo pratile simptome vodite PMS dnevnik. Na taj način otkrićete obrasce ponašanja koji vode ka anksioznosti. Ujedno, moći ćete da ih svedete na minimum.
Ukoliko ne možete same da se izborite sa anksioznošću tokom predmenstrualnog sindroma kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj VišeŠta su poremećaji raspoloženja i kako ih prevazići
Svako od nas se ponekad susreo sa promenama u svom raspoloženju, i to ne treba da nas brine. Svi smo ponekad srećni i zadovoljni a ponekad tužni i frustrirani. Međutim, problemi nastaju onda kada se jave poremećaji raspoloženja koji su više od običnih oscilacija koje svako od nas s vremena na vreme oseća.
Šta su to poremećaji raspoloženja?
Poremećaji raspoloženja spadaju u najčešće psihičke probleme. Po istraživanjima, oni se češće javljaju kod žena zbog njihove biološke specifičnosti.
Tipično za sve poremećaje raspoloženja jeste izmenjeno emocionalno stanje koje utiče na misli, ponašanja i način na koji osoba doživljava druge ljude i svet oko sebe.
Kod poremećaja raspoloženja uvek postoji jaka promena u emocijama koja veoma odstupa od normale i utiče na čovekovo radno i socijalno funkcionisanje.
Depresija
Jedan od najčešćih poremećaja raspoloženja jeste depresija, i za nju su tipični periodi ekstremne tuge koji dugo traju i često se vraćaju. Simptomi depesije:
- sniženo, depresivno raspoloženje
- beznadežnost
- bespomoćnost
- gubitak zadovoljstva
- pad snage i energije
- promene u apetitu
- izmenjen san
- anksioznost
- osećaj krivice
- misli o smrti i suicidu.
Depresiju treba shvatiti veoma ozbiljno jer ona nije isto što i tuga koja prolazi sama od sebe. Ukoliko ste imali neke od ovih simptoma svakodnevno i duže od dve nedelje, potražite stručnu pomoć. Psihološko savetovalište Sana uvek je tu da vam pomogne da prebrodite razne psihičke probleme.
Bipolarni poremećaj
Bipolarni poremećaj spada u poremećaj raspoloženja za koji su tipične epizode depresije i manije. Postoji smenjivanje faza i one nisu uvek ujednačene. Ličnost osobe se ne menja značajno ali klinička slika veoma zavisi od faze u kojoj se neko nalazi.
Simptomi depresivne epizode su kao kod depresije a simptomi manične epizode su:
- euforija i povišeno raspoloženje
- razdražljivost
- povišenje energije
- psihomotorni nemir
- rizično i nekontrolisano ponašanje (novac, promiskuitet, brza vožnja)
- ubrzan tok misli, kao i govor
- rasejanost i teškoće usmeravanja pažnje
- nemogućnost da se zaspi
- kod nekih dolazi i do pojave slušnih halucinacija i sumanutih ideja veličine.
Sezonski afektivni poremećaj
Sezonski afektivni poremećaj spada u poremećaje raspoloženja sa depresivnom karakteristikom. Pojavljuje se u jesen, vrhunac dostiže tokom zime da bi zatim nestao u proleće.
Češće se javlja kod žena ali i kod dece i mladih, obično kod onih koji imaju između dvadeset i trideset godina.
Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja su:
- umor
- neraspoloženje
- tuga
- gubitak interesovanja za dnevnu rutinu
- potištenost
- promena apetita, veći unos hrane i povećanje telesne težine
- stalna pospanost
- slaba koncentracija
- izbegavanje ljudi i osamljivanje
- pad libida.
Iako je ovo stanje prolazno, nije nimalo prijatno i dosta negativno utiče na svakodnevni život osobe. Dovodi do pada samopouzdanja, zanemarivanja obaveza i gubitka interesa za gotovo sve aktivnosti.
Psihološko savetovalište Sana tu je da vam pomogne da lakše prebrodite sezonski afektivni poremećaj i ponovo pronađete način da budete zadovoljni i ispunjeni.
Psihološko savetovalište SANA uvek je tu za vas
Poremećaji raspoloženja mogu imati veoma ozbiljne posledice jer ometaju normalno funkcionisanje i ispunjavanje obaveza. Ljudi počinju da zanemaruju gotovo sve i da se povlače u sebe a život postaje siv i besmislen.
Međutim, dobra stvar je što se psihički problemi mogu izlečiti a Sana je tu da vam pomogne u tome. U prijatnom ambijentu možete “otvoriti dušu” bez straha od osude i nerazumevanja i dobiti podršku i stručnu pomoć. Postoje situacije kada jedino to može da nam pomogne a poremećaji raspoloženja spadaju u ozbiljnija stanja koja se ne mogu samostalno rešiti.
Možete se odlučiti za savetovanje uživo, Skype savetovanje ili chat savetovanje. Uz našu pomoć, ponovo možete zavoleti život i uživati u svakom novom danu.
Pročitaj Više
Sezonski afektivni poremećaj
Sezonski afektivni poremećaj predstavlja posebni oblik depresije koja se javlja u jesenjim i zimskim mesecima, a sa dolaskom proleća nestaje, pa se zbog toga naziva i rekurentna (povratna) zimska depresija.
Da je reč o ozbiljnom problem, koji zahteva lečenje, govori i podatak da od ove vrste depresije pati godišnje oko 25 odsto ljudi. Javlja se, pre svega, kod mlađe populacije, između 20. i 30. godine. Dok su kod ljudi preko 65 godina starosti veoma retki slučajevi.
Kako da prepoznate sezonski afektivni poremećaj otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Sezonski afektivni poremećaj nije bolest modernog doba
Sezonski afektivni poremećaj je otkriven 1979. godine. Američki inženjer Herb Kern je uočio da se oseća depresivno tokom zimskih meseci. Smatrao je da je nedostatak sunčevih zraka uzrok takvog stanja. Svoje mišljenje izneo je naučnicima u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje SAD, što ih je podstaklo da osmisle svetlosno lečenje. Već nakon nekoliko tretmana Herb se osećao mnogo bolje, pa je lečenje nastavljano i na drugim pacijentima.
Već naredne godine doktor Norman E. Rosenthal je pokrenuo pitanje registrovanja ovog problema. 1987. godine Američka psihijatrijska asocijacija u zvanični priručnik mentalnih poremećaja uvrstila je i tzv. “sezonski obrazac”. On je služio za utvrđivanje depresije i bipolarnih poremećaja, jer je primećeno da svaki peti pacijent sa sezonskim afektivnim poremećajem ima i bipolarni poremećaj.
Sezonski afektivni poremećaj se čak osam puta češće javlja kod žena
Sezonski afektivni poremećaj je direktno povezan sa dolaskom hladnijih dana, niskih temperatura i smanjene dnevne svetlosti.
Kao glavni uzrok navodi se promena odnosa melatonina i serotonina. Naime, tokom noći organizam proizvodi veće količine melatonina, hormona koji se povezuje sa depresijom. Kako su tokom zime jutra mračna, a dani kraći nema dovljno sunčevog zračenja koje će podstaći lučenje serotonina, hormona sreće.
Takođe, ove promene negativno utiču i na ritam sna. Zbog nedostatka svetlosti organizma je često zbunjen kada treba da bude budan, a kada je vreme za spavanje. Što za posledicu ima da se pojedini ljudi osećaju konstantno umorno i bezvoljno.
Sezonski afektivni poremećaj – simptomi
Pored umora i neraspoloženja, karakteristični simptomi za sezonski afektivni poremećaj su nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti i slabija koncentracija. Potištenost prate veliki osećaj tuge i socijalna anksioznost.
Osobe koje pate od zimske depresije imaju problema i sa ishranom, tj. javlja se pojačani apetit. Samim tim dolazi i do povećanja telesne težine. Nezadovoljstvo sopstevnim izgledom često utiče na samopouzdanje. Odnosno, primećen je pad libida, kao i nesposobnost da se oseti sreća.
Kako se leči sezonski afektivni poremećaj?
Sezonski afektivni poremećaj zahteva, najpre, promenu načina života. To podrazumeva svakodnevnu šetnju i boravak napolju. Zatim redovno bavljenje nekom fizičkom aktivnošću, dovoljno sna i što češće druženje sa prijateljima.
Ishrana, takođe, može da pomogne kod ljudi sa ovim problemom. Potrebno je u jelovnik uvrstiti namirnice koje popravljaju raspoloženje, a to su banana, riba, testetina, jabuka, lešnici…
S obzirom da je sezonski afektivni poremećaj povezan sa nedostatok sunčevog zračenja, foto terapija se primenjuje kao njegova zamena. Na taj način posle nedelju dana dolazi do normalizacije organizma i ritma spavanja.
Istraživanja su pokazala da primena racionalno emotivno bihejvioralne psihoterapije dovodi do poboljšanja kod 75 odsto pacijenata. Saveti psihologa pomoći će da se usvoje načini za prevazilaženje depresivnih simptoma, kao i tegoba koje oni izazivaju.
Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma zimske depresije vreme je da se obratite psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više