Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih predstavlja razvojni poremećaj povezan sa stalnim obrascem nepažnje, hiperaktivnosti i/ili impulsivnosti.
Život svake odrasle osobe predstavlja težnju za ravnotežom nad svakodnevmim aktivnostima. Previše privatnih i poslovnih obaveza, kao i brojni problemi, mogu da izazovu hroničan stres i umor. Poslednica toga jeste pad koncentracije, impulsivnost, pa i razdražljivost.
Međutim kada su loša koncentracija, neorganizovanost i zaboravnost prisutni stalno, čak i kada niste preopterećeni obavezama, onda postoji problem poremećaja pažnje.
Iako je karakteričan za detinjstvo, poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih nije retkost. Istraživanja pokazuju da od njega pati oko 5 odsto svetske populacije. Mada stručnjaci smatraju da je taj broj daleko veći. Razlog jeste činjenica da mnogi nisu svesni njegovog postojanja, već simptome pripisuju stresu, premoru, pa i godinama starosti.
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih otežava upravljanje svakodnevnim životom. Posebno zadacima koji zahtevaju organizaciju, planiranje i fokus. Takođe, može uticati na odnose sa drugima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto nastaje poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih?
Tačan razlog zašto se javlja poremećaj pažnje nije utvrđen. Ipak postoje dokazi da su razlike u strukturi i hemiji mozga pokretači problema.
Ključni deo na koji mozak funkcioniše je način na koji se formira veza između različitih oblasti. Osobe sa poremećajem pažnje imaju suptilne, ali važne, razlike u strukturi mozga. To znači da su kod njih manje veze u određenim oblastima ili su ta područja manja nego kod drugih. S obzirom da su pogođena područja važna u upravljanju izvršnim funkcijama dolazi do karakterističnih simptoma.
Poremećaj pažnje i hiperaktivnost može biti izazvana i promenom hemije mozga. Vaš mozak se oslanja na mreže specijalizovanih ćelija poznatih kao neuroni. Oni šalju i prenose signale kroz mozak, koji formiraju misli, pokreću mišiće i mnoge druge funkcije.
Za prenos signala od neurona do neurona potrebne su hemikalije poznate kao neurotransmiteri. Ukoliko postoji neravnoteža ili nedostatak određenih neurotransmitera, naročito dopamina i norepinefrina, dolazi do poremaćaja pažnje.
Ne treba zanemariti ni genetiku. Naime, veća je verovatnoća da će se javiti ako postoji kod jednog od roditelja.
Koji su simptomi poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih?
Iako je u pitanju poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih simptomi počinju u ranom detinjstvu i nastavljaju se tokom godina. Međutim, u pojedinim slučajevima se dijagnostifikuju tek u odraslom dobu.
Postoje 3 podtipa tako da simptomi variraju u zavisnosti od njih.
Problemi sa fokusom su karakteristični simptom nepažnje. Oni uključuju i poteškoće sa slušanjem i praćenjem toka razgovora. To može dovesti do nemarnih grešaka, zanemarivanja detalja i nedostatka preciznosti tako da je smanjen učinak na poslu.
Poteškoće u organizovanju i određivanju prioriteta su još jedan znak. Javljaju se i problemi sa praćenjem i dovršavanjem zadataka. Odnosno, osobe sa poremećajem pažnje brzo započinju nove zadatke, ali imaju tendenciju i da brzo odustanu od njih. Prisutna je i prokrastinacija, tj. stalno odlaganje izvršenja obaveza i zadataka.
Nepažnja vodi i ka zaboravljanju stvari. Ovaj simptom se najčešće manifestuje ostavljanjem stvari koje se svakodnevno koriste na čudnim mestima. Na primer, možda ćete nenamerno ostaviti ključeve u frižideru, a zatim ćete izgubiti vreme da ih pronađete.
Glavni simptom hiperaktivnosti/impulsivnosti je nemir. On se ispoljavanja nervoznim lupkanjem nogom, igranjem kosom, olovkom, puckenjem prstima, čestim proveravanjem telefona… Prate ga preterano pričanje, uz prekidanje drugih dok pokušavaju nešto da vam kažu.
Javlja se i neuobičajeno visok nivo aktivnosti, te osoba izgleda kao da je stalno u žurbi i prezauzeta.
Kombinovani podtip, kao što naziv kaže, ispoljava se kombinacijom različitih simptoma nepažnje i hiperaktivnosti/impulsivnosti.
Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Saveti za bolji san – Kako se izboriti protiv nesanice?
Saveti za bolji san omogući će vam ne samo kvalitetniji odmor, već će sačuvati i vaše zdravlje.
Iako potreba za snom varira među pojedincima, studije pokazuju da je 7 ili više sati sna optimalno za odrasle osobe. Osim dovoljno sati provedenih spavajući, veoma je važno da san bude zdrav. Odnosno, da bude u kontinuitetu, bez prekida i ikakvih ometanja.
Svako od nas se makar jednom suočio sa satima provedenim pokušavajući da zaspi ili sa veoma malo sna. To je sasvim normalno stanje kada smo pod stresom, umorni, pa i uzbuđeni nekim lepim vestima.
Međutim, dugoročni poremećaji spavanja, bilo u količini ili kvalitetu, mogu negativno da utiču na fizičko i psihičko zdravlje, uključujući i kognitivno funkcionisanje. Pad koncentracije, zaboravnost, emocionalna disregulacija, depresivne misli – samo su neke od posledica nesanica. Takođe, dolazi do učestalih glavobolja, problema sa viškom kilograma, sklonosti ka prehladama, virusima i infekcijama.
Imajući u vidu ozbiljnost posledica hronične neispavanosti, psihološko savetovalište Sana vam otkriva 3 svari koje će vam poboljšati san.
Planiranje
Planiranje sna ne nudi uvek trenutno olakšanje, ali je odlično mesto za početak. Postavljanje redovnog vremena za spavanje i buđenje je dobro za naš unutrašnji sat. Kako on reguliše ciklus spavanja i budnosti, indirektno utiče i na prirodnu ciklusa mentalnih i fizioloških promena koje se dešavaju tokom svakog perioda od 24 sata.
S obzirom da na ove cikluse u velikoj meri utiče izlaganje svetlosti i tami, saveti za bolji san uključuju i organizovanje prostora. Uverite se da je vaš prostor za spavanje što tamniji. Nikako ne spavajte sa upaljenim svetlom, televizorom ili lap topom. Zapravo, treba izbegavati izvore plave svetlosti najmanje 30 minuta pre spavanja.
Stručnjaci savetuju da je za dobar san bitno da ne koristite isti krevet na kome sedite u toku dana. Razlog za to leži u činjenici da vaš um može da poveže krevet sa dnevnim aktivnostima, što otežava uspavljivanje.
Mindfulness
Mindfulness predstavlja oblik meditacije pomoću kog upravljamo sopstvenom energijom i kanališemo stres. Praktivanje vežbi svesne, usmerene pažnje pola sata pre spavanja može da signalizira vašem umu i telu da ulazite u režim spavanja. Samim tim da doprinese boljem snu.
Ova tehnika ima blagotvorni uticaj čak i kada smo pod stresom. Naime, emocionalni i fiziološki centri mozga će osetiti pretnje, iako ne postoji jasna i prisutna opasnost. Po prirodi se pokreće „fight or flight“, reakcija tj. „bori se ili beži“ kao odgovor na stresnu situaciju.
Srećom, mindfulness vežbe pomažu u smanjenju anksioznih misli tako da čitavo naše telo može da se opusti i pripremi za spavanje.
Vežbanje
Svi dobro znamo kolika je psihološka važnost vežbanja. Zato saveti za bolji san obuhvataju i redovno vežbanje.
Brojna istraživanja su dokazala da i blaga fizička aktivnost koja se redovno sprovodi ima neverovatni efekat na regulisanje ciklusa spavanja/budnosti. Dovoljna je šetnja od 20 minuta ili lagane vežbe 2 do 3 sata pre spavanja da se podstakne lučenje hormona endorfina, koji donosi osećaj sreće, a sa njim nestaju i stresne misli. Istovremeno, dolazi do smanjenja hormona stresa, kao što su kortizol i adrenalin.
Ukoliko vam navedeni saveti za bolji san nisu pomogli kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Predrasude i stereotipi koji su kočnica u životu
Predrasude i stereotipi su, verovali ili ne, sastavni deo naših života.
Iako se mnogi neće složiti sa mišljenjem da svako od nas poseduje određene predrasude i stereotipe, činjenice to potvrđuju. Naime, svako izražavanje nekog stava obojeno je dozom predrasuda i steretipa. Kod nekih su one rigorozne i veoma oštro izražene, dok su kod drugih prekrivene, te često sama osoba nije svesna da ih poseduje.
Predrasude i stereotipi su sasvim normalna pojava. Oni oblikuju viđenje sveta oko nas, naše postupke i odnose prema drugima. Međutim, problem nastaje kada počnu da narušavaju kvalitet našeg života.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovališta Sana daje vam savete kako da se oslobodite takvih predrasuda i stereotipa.
Šta su predrasude i stereotipi?
Pre nego što krenete u borbu sa predrasudama i stereotipima koji su vaša kočnica u životu morate znati šta ovi pojmovi predstavljaju.
Predrasuda je unapred formirano mišljenje ili osećanje prema nekome ili nečemu. Pri čemu je ono negativnog karaktera, te se svodi na osuđivanje, potcenjivanje. Obično nema realnu osnovu, već je zasnovano na nedokazanim tvrdnjama.
U većini slučajeva predrasude potiču iz detinjstva. Odnosno, nastale su iz zastrašujućeg stila roditeljstva.
Tipičan primer predrasuda je: „Žene su loši vozači“ ili „Starije osobe su tehnološki nepismene“.
Za razliku od predrasuda, stereotipi su neosnovana mišljenja koja generalizuje određenu grupu. Zasnovani su na specifičnim verovanjima ili pretpostavka da svi pripadnici neke grupe imaju iste osobine, bez obzira na njihove individualne karakteristike.
Primer stereotipa je: „Svi umetnici su boemi“.
Negativno dejstvo predrasuda i stereotipa
Predrasude i stereotipi mogu da utiču na mentalno zdravlje. Njihovo preterano dejstvo dovodi do niskog samopouzdanja. Naročito ako se osoba nalazi u grupi za koju ima negativne predrasude. Bez obzira da li se ta grupa odnosi na porodicu, kompaniju, pa i grad, ova negativna mišljenja predstavljaju kočnicu za dalji napredak i lični razvoj.
Postoji opasnost da osoba počne da veruje u negativne stereotipe o sebi. Kao posledica toga može se javiti sindrom uljeza koji vodi ka stalnom prepispitivanju svojih uspeha.
Izolacija i socijalna distanca, takođe, su posledica velikih predrasuda i stereotipa. Osoba oseća da ne može da veruje drugima, te se postepeno udaljava od ljudi, uključujući i bliskih prijatelja i rođaka.
Da predrasude i stereotipe ne treba olako shvatiti potvrđuje i činjenica da mogu da dovedu do ozbiljnih mentalnih problema, kao što su anksioznost, depresija ili posttraumatski stresni poremećaj.
Kako se osloboditi predrasuda i stereotipa?
Prepoznavanje predrasuda i stereotipa je prvi korak ka borbi sa njima. Zato obratite pažnju o svojim idejama i stavovima koje stalno iznosite.
Ukoliko za neku grupu ljudi ili neku osobu imate čvrsto negativno mišljenje razmislite odakle ono potiče. Da li ste to mišljenje formirali na ličnom iskustvu ili ste ga preuzeli od drugih, bez ispitivanja njegove istinitosti?
Potrudite se da pitate druge ljude za mišljenje o toj temi. Proverite da li su njihova mišljenja ista kao vaša. Obavezno potražite relevantne, pa i stručne, informacije o tome.
Tek kada shvatite svoje predrasude i stereotipe moći ćete da ih se oslobodite. Ukoliko vam u tome treba profesionalna pomoć kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Greške koje sputavaju napredovanje
Greške koje sputavaju napredovanje predstavljaju pravi problem ne samo u poslovnom, već u svakom aspektu života.
Za mnoge posao je više od zanimanja koje vam donosi finansijsku stabilnost. Ono što radimo često daje opis nas samih. Ujedno, definiše naše ciljeve, kao i status u društvu.
Posao je, zaista, putovanje sa beskrajnim mogućnostima za rast i uspeh. Međutim, neretko donosi i niz nepredviđenih situacija. One se mogu negativno odraziti ne samo na našu efikasnost obavljanja radnih zadataka, već i na naše samopouzdanje.
Greške su sastavni deo poslovnog dana. Ipak, određene mogu ometati napredak, držeći nas zaglavljenima u ciklusu stagnacije. Prepoznavanje i rešavanje ovih zamki je ključno ako želimo da se razvijamo i ostvarimo svoj puni potencijal.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva najčešće greške koje sputavaju napredovanje.
Kašnjenje u izvršenju obaveza
Prokrastinacija je česta pojava u poslovnom okruženju. Zapravo, svako od nas je u jednom trenutku karijere svesno ili nesvesno odložio neke obaveze. Premor i stres na poslu najčešći su razlozi za to.
Problem nastaje kada prokrastinacija postane svakodnevni oblik ponašanja. Morate znati da je odlaganje neprijatelj napretka. Kašnjenje u obavljanju zadataka i izbegavanje odgovornosti može dovesti do propuštenih prilika, koje rađaju frustraciju.
Prevaziđite odugovlačenje tako što ćete postaviti jasne ciljeve. Zatim ih podelite na manje zadatke i uspostavite vremensku liniju za njihovo postizanje. Ovo je naročito pogodno kod zadataka koji imaju strogo određen vremenski okvir.
Obavljanje zadataka na vreme olakšava vam rad. Ujedno, donosi osećaj zadovoljstva i lične satisfakcije, te ste motivisaniji da nastavite sa ostvarivanjem novih ciljeva.
Ne tražite pomoć kada vam je potrebna
Verovali ili ne, u česte greške koje sputavaju napredovanje svrstava se i izbegavanje traženja pomoći.
Pokušaj da sami rešite svaki zadatak na poslu ponekad predstavlja izazov. Čak i ako ste visokokvalifikovani sa višegodišnjim iskustvom ne možete uvek da postignete svoje ciljeve bez pomoći saradnika. Zato je ključno da prepoznate kada vam je pomoć potrebna.
Traženje saveta ili, pak, učenje od drugih pružiće vam dragocene uvide u obavljanju zadataka. Takođe, pomoći će vam da efikasnije prevaziđete kasnije prepreke, što čini osnovu za dalji napredak.
Strahovi kao greške koje sputavaju napredovanje.
Strah od neuspeha je glavna prepreka koja mnoge sprečava da preuzmu rizik i ostvare svoje snove. Prihvatanje neuspeha kao iskustva učenja je od suštinskog značaja za lični rast. Zbog toga i greške treba posmatrati ne izričito kritički, već kao potencijal za drugačije ponašanje koje vam obezbeđuje korak bliže uspehu.
Stalno upoređivanje sa drugima je još jedna negativna manifestacija straha od neuspeha. Iz njega se često razvija kompleks inferiornosti i demotivisanost, koji otežavaju napredovanje.
Da biste izbegli ovaj problem stručnjaci savetuju da zapamtite da je svako od nas različit. Svako ima svoje razloge za ostvarivanje ciljeva. Umesto da ste konstantno takmičite sa drugima na poslu, fokusirajte se na svoj napredak. Pronađite najbolji način da ostvarite svoje ciljeve. Uspehe drugih koristite kao inspiraciju, a ne kao meru svoje vrednosti.
Ukoliko ste primetili da već duže vreme stagnirate u karijeri i da svaki pokušaj napredovanja nije ostvaren, vreme je da potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Visokokonfliktne ličnosti – Kako se suočiti sa njima?
Visokokonfliktne ličnosti su česta pojava. Zapravo, svako od nas je u jednom trenutku ispoljio visoko konfliktno ponašanje. Najčešće je to bilo u situacijama kada smo osećali da ne možemo da ih kontrolišimo ili kada smo pretrpeli neko razočarenje.
S obzirom da ovakvo ponašanje nije uobičajeno vrlo brzo bismo uvideli svoju grešku i izvinili se osobi koju smo ugrozili. Međutim, pojedinim ljudima konfliktno ponašanje predstavlja obrazac koji se konstantno ispoljava. U pitanju je intenzivni, ponavljajući sukob u odnosima u kojima se povećava konflikt umesto da se rešava.
Ovaj obrazac se obično dešava iznova i iznova u mnogo različitih situacija sa mnogo različitih ljudi. Pitanje koje se u tom trenutku čini konfliktnim nije ono što povećava sukob. „Problem“ je ličnost sa visokim konfliktom i način na koji ona pristupa rešavanju problema.
Zašto se javlja visoko konfliktno ponašanje?
Tačni uzroci nisu utvrđeni. Ipak, stručnjaci uključuju nekoliko faktora koji mogu da dovedu do visoko konfliktnog ponašanja.
Prvi na listi je genetika. Istraživanja pokazuju da razvoj visokokonfliktne ličnosti može imati genetsku komponentu. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko u porodici već postoji osoba sa ovim problemom.
Fizičko ili psihičko zlostavljanje, takođe, je čest pokretač. Mada i druge vrste traumatskih iskustava mogu da doprinesu razvoju ovakvog ponašanja.
Visokokonfliktne ličnosti se mogu razviti iz nekih mentalnih stanja, kao što su depresija, anksioznost i bipolarni poremećaj.
Kako prepoznati visokokonfliktne ličnosti?
Visokokonfliktne ličnosti se fokusiraju na napad. Odnono, okrivljavanje druge osobe i pronalaženje greške u svemu što ta osoba radi. Čak i kada je ponašanje sasvim minorno i zanemarljivo oni ga vide kao grešku.
Za razliku od okrivljavanja drugih, ne priznaju svoje greške. Vide sebe kao oslobođene svake odgovornosti za problem.
Kompromis i fleksibilnost su isključeni iz visoko konfliktnog ponašanja. Razlog za to leži u činjenici da ove osobe imaju tendenciju da vide sukobe u smislu jednog jednostavnog rešenja umesto da odvoje vreme da analiziraju situaciju, čuju različita gledišta i razmotre nekoliko mogućih rešenja. Spremni su i da prekinu kontakt sa prijateljima ukoliko se oni ne slažu sa njima u pogledu određenih pitanja i problema.
Nekontrolisane emocije su još jedna karakteristika visokokonfliktne ličnosti. To su, pre svega, intenzivan bes, vika, pa i nepoštovanje prema bližnjima u svom okruženju. Neretko ih prati grandiozno ponašanje, paranoja, kao i simptomi straha od napuštanja.
Kao posledica nekontrolisanih emocija javlja se ekstremno ponašanje. Ono uključuje iznenadno bacanje stvari, davanje zlonamernih komentara vezanih za bliske osobe, širenje laži. U pojedinim slučajevima ispoljava se u vidu opsesivnog kontakta i praćenja svakog pokreta bližnjih, pa i guranja ili udaranja.
Kako se nositi sa visokokonfliktnom ličnošću?
Iako visoko konfliktno ponašanje nije dijagnoza, niti je navedeno u Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja, može da naruši odnose sa ljudima. Naročito sa bliskim.
Ukoliko ste u vezi sa ovakvom osobom morate znati da ne pokušava namerno da bude teška ili da izazove sukobe. Često nije svesna kako njeno ponašanje utiče na druge.
Da biste sprečili produbljivanja konfikta u vezi stručnjaci savetuju da postavite granice koje će pomoći da se oba partnera osećaju sigurno. Granice moraju jasno da definišu šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje u vezi.
Ako ne uspevate sami da se izborite sa visoko konfliktnim ponašanjem partnera potražite zajedno stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je kompleks inferiornosti i kako se ispoljava?
Kompleks inferiornosti, prema definiciji Američkog psihološkog udruženje (APA), predstavlja „osećaj neadekvatnosti i nesigurnosti, koji proizilazi iz stvarnog ili zamišljenog fizičkog ili psihičkog nedostatka“.
Većina ljudi s vremena na vreme doživljava osećaj inferiornosti. Kada se uporedimo sa ljudima koji su visokokvalifikovani, kao što su profesionalni sportisti, renomirani naučnici, slavne ličnosti ili napredniji ljudi u okviru naših profesija, možemo osetiti da smo manje vredni. U većini slučajeva to nas podstiče da radimo na sebi kako bismo napredovali.
Međutim, ako su osećanja neadekvatnosti konstantna i toliko izražena da negativno utiču na naš život, onda je reč o ozbiljnom problemu.
Ideja o kompleksu inferiornosti pojavljuje se u mnogim delima Sigmunda Frojda, ali je pala u nemilost zbog kasnijeg napretka teorije. Sreće se i kod Frojdovog kolege Karla Junga. Ipak, u psihoanalitičku granu psihologije uveo ga je austrijski lekar i psihoterapeut, Alfred Adler 1907. godine.
Zašto se javlja kompleks inferiornosti?
Kompleks inferiornosti ima genetsku osnovu. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji su nasledili varijaciju u receptoru za oksitocin, hormon koji doprinosi pozitivnim emocijama, podložniji razvoju ovog problema. Razlog za to leži u činjenici da imaju nisko samopouzdanje i manje pozitivan stav.
Vodeći su ipak socijalni faktori. Pre svega, porodični odnosi u detinjstvu. Deca koja odrastaju uz veoma stroge, autoritarne roditelje stalno će preispitivati svoju vrednost. Vremenom, mogu razviti konstantni osećaj niže vrednosti u odnosu na druge.
Previše zaštitički stil roditeljstva, takođe, može biti pokretač problema. U ovom slučaju deca se osećaju slabom i nesposobnom da se brinu o sebi bez nadzora. Takav osećaj može se nastaviti i u odraslom dobu.
U uzročnike se svrstavaju i negativni efekti društvenih medija. Stalno plasiranje, često nerealnih standarda lepote i uspeha u životu dovodi do smanjenja samopouzdanja, što stvara pogodno tlo za razvoj kompleksa.
Kompleks inferiornosti može biti podstaknut i fizičkim nedostacima, poput, mucanja, niske fizičke snage, disproporcije tela, lošeg vida ili sluha. Zatim, finansijskim poteškoćama.
Ukoliko je osoba manje finansijski uspešna u odnosu na svoje prijatelje to može negativno uticati na njenu procenu sopstvene vrednosti.
Kako se ispoljava kompleks inferiornosti?
Osoba sa zdravom dozom samopouzdanja u stanju je da prevaziđe neuspehe, loša iskustva i negativne emocije u razumnom vremenskom periodu. Sa druge strane, neko sa kompleksom inferiornosti će se stalno vraćati njima tako da postoji opasnost da ostane u tom „samoporažavajućem“ šablonu.
Stalno kritikovanje sebe i isticanje sopstvenih grešaka je još jedna karakteristika. Fokusiranje na uočene slabosti ili mane može biti povezano sa perfekcionizmom koji se često sreće kod ovog kompleksa.
Sasvim je normalno da nakon lošeg dana ili doživljenog neuspeha želimo da se izolujemo od drugih. Kod osoba sa kompleksom inferiornosti ova želja je stalno prisutna. Zapravo, ona je u tolikoj meri izražena da dolazi do izbegavanja mnogih društvenih događaja kako bi se sprečilo poređenje sa drugima. Samim tim i razvoj intenzivnijeg osećaja niže vrednosti.
Kao simptom navodi se i prokrastinacija, odnosno odugovlačenje izvršenja obaveza. Obično proističe iz uverenja da su napori i zalaganje bezvredni, te nema potrebe da se trudi.
Kompleks inferiornosti može se manifestovati i na drugačiji način – kritikom drugih. U težnji da kompenzuju svoju nesigurnosti neki ljudi su preterano konkurentni ili preterano kritični prema drugima.
Ukoliko ste primetili znake kompleksa inferiornosti kod sebe potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako prepoznati narcisoidno zlostavljanje?
Narcisoidno zlostavljanje, nažalost, nije retka pojava u modernom dobu. Naročito u partnerskim vezama.
U pitanju je vrsta emocionalnog zlostavljanja koja dolazi od osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti. Iako mnogi smatraju da su narcisoidne osobe one koje uvek sebe stavljaju u prvi plan i ističu svoju važnost, zapravo, se radi o psihičkom poremećaju koji može imati i druge aspekte. Naime, pod time se podrazumeva i neuvažavanje tuđih potreba i niska empatija, što može dovesti do štetnog, toksičnog, uvredljivog ponašanja.
Kod prikrivenih narcisa poremećaj se ispoljava osećajem nesigurnosti i ljubomore, pa i osećajem da su oni žrtve.
Bez obzira na način ispoljavanja, narcisoidno zlostavljanje ne treba zanemariti.
Razumevanje ciklusa narcisoidnog zlostavljanja
Narcisoidno zlostavljanje prati jasan i cikličan obrazac koji se sastoji od tri ključne faze: idealizacije, devalvacije i odbacivanja. Ovaj ciklus se može ponavljati tako da žrtva ulazi u neprekidnu petlju emocionalnog nemira.
Početna je faza idealizacije. Karakteriše je preterano divljenje i pažnja, te se naziva često i „faza bombardovanja ljubavi“. Narcis projektuje idealizovanu sliku o sebi, pokazujući šarm, empatiju i naklonost kako bi namamio žrtvu u vezu.
Kako veza napreduje, narcis postepeno prelazi sa obožavanja na kritiku. Faza devalvacije je obeležena emocionalnim povlačenjem i ponižavajućim ponašanjem. Nasilnik podriva žrtvino samopoštovanje, što dovodi do konfuzije i sumnje u sebe. Nedoslednost između početne idealizacije i naknadne devalvacije stvara psihološku zavisnost, jer žrtva teži da vrati idealnog partnera kakav je bio na početku veze.
U završnoj fazi, narcis naglo prekida vezu ili se postepeno udaljava. Ovo odbacivanje uključuje ne samo emocionalno, već i fizičko napuštanje. Međutim, ono obično nije trajno. Nakon izvesnog vremena narcis se vraća žrtvi pokrećući ponovo fazu idealizacije.
Koji su znaci narcisoidnog zlostavljanja?
S obzirom da postoji faza idealizacija, koje se ponavlja, narcisoidno zlostavljanje je teško primetiti. Ipak, postoje određeni znaci koji ukazuju na njegovo postojanje.
Gaslajting je jedan od najčešćih. Narcisoidni zlostavljač negira svoje loše ponašanje prema vama, pretvarajući se da se ne seća događaja koji ste opisali ili da ne razumete način na koji su se stvari „stvarno“ desile. U pojedinim situacijama može vas čak optužiti da lažete. Ova taktika emocionalne manipulacije izaziva sumnju kod žrtve, što je čini ranjivijom u kasnijem zlostavljanju.
Ignorisanje ličnih granica, takođe, spada u znake narcisoidnog zlostavljanja. Provera vašeg telefona, čitanje poruka, praćenje – uobičajene su radnje narcisa kojima narušava vašu privatnost. Pokušaji da postavite zdrave granice dovode do besa i novih optužbi.
Narcisoidni zlostavljači često odbijaju odgovornost za svoje postupke, te krivicu za svoje greške prebacuju na žrtvu. Pojedini čak konstantno kritikuju svoje žrtve. Vaš govor, izgled, ponašanje, pa i zvuk glasa mogu biti predmet kritike. To vremenom stvara osećaj da sve što radite je pogrešno. Samim tim i vaše samopouzdanje sve više nestaje.
Narcisi su poznati i po stvaranju okruženja u kojem se žrtva oseća stalno nesigurno i van kontrole. Ovo može uključivati nepredvidive reakcije ili iznenadne promene raspoloženja, koje izazivaju dodatni nemir. Zbog toga žtrva postaje podložnija daljoj manipulaciji.
Iskorišćavanje emocionalne ranjivosti je još jedan znak narcisoidnog zlostavljanja. Tada zlostavljač koristi osetljive informacije koje mu je u poverenju rekao partner kako bi manipulisao njime.
Ukoliko ste u vašoj vezi prepoznali neke znake narcisoidnog zlostavljanja potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Aleksitimija – Nesposobnost doživljavanja i opisivanja emocija
Aleksitimija se odnosi na poteškoće ili nesposobnost da identifikujete, doživite i opišete svoje emocije.
Svako od nas je stotinu puta osetio strah, tugu, radost i ljubav. Sve ove emocije imaju veliki uticaj na naš život. Kada nam se dogodi nešto lepo, osećamo lakoću i radost. Sa druge strane, gubici i porazi izazivaju stres i razočaranje.
Verovali ili ne, ne mogu svi da identifikuju svoja osećanja. Naime, postoje osobe koje ne znaju da li su srećne ili tužne. To stanje se u psihologiji naziva aleksitimija.
Iako je prepoznato od davnina, psihoterapeuti John Case Nemiah i Peter Sifneos 70-ih godina su uveli zvanični termin. Naziv potiče od grčkih reči „a“, što je rečca za „ne“, „lexis“, tj. „reč“ i „thymos“ – „emocija“. U bukvalnom prevodu znači „nema emocija kroz reči“.
„Emocionalno slepilo“, kako je još poznato ovo stanje, nije zavedeno u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5). Međutim, nikako ga ne treba zanemariti. Ne samo da može da naruši kvalitet života, već može da ukaže na druge psihološke probleme.
Istraživanja pokazuju da pogađa oko 10 odsto svetske populacije. Mada se smatra da je taj broj daleko veći. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate problem.
Zašto se javlja aleksitimija?
Stručnjaci nisu sigurni šta uzrokuje aleksitimiju. Može postojati genetski, neurološki i razvojni uticaj. Pre svega smatra se osobinom ličnosti. Formira se najčešće u detinjstvu kao posledica genetske sklonosti. Na taj način može predstavljati rizik za nastanak psihosomatskih bolesti.
Neretko je uzrok preživljena trauma, naročito u detinjstvu. Zanemarivanje od strane roditelja, život u disfunkcionalnoj porodici, fizičko i psihičko zlostavljanje mogu biti okidači problema. Zapravo, tada se aleksitimija posmatra kao produženi odgovor na posttraumatski stresni poremećaj.
Veoma često se razvija uz već postojeća mentalna stanja. Anksiozni poremećaji, depresija, poremećaji ishrane, opsesivno kompulzivni poremećaj – samo su neki od njih. Takođe, aleksitimija može biti povezana sa medicinskim stanjima, kao što su autizam, povrede mozga, moždani udar, epilepsija, Parkinsonova bolest i multipla skleroza.
Simptomi koji ukazuju na aleksitimiju
Pošto je ovo stanje obeleženo nedostatkom emocija ili nesposobnošću da identifikuju emocije, ljudima može biti teško da sami prepoznaju simptome. Zbog toga, njihovi prijatelji i članovi porodice najpre prepoznaju problem.
Nerazumevanje kako se osećate i stalni osećaj praznine jasni su znaci. Kada vas drugi pitaju kako ste možete da kažete da li se osećate dobro ili loše, ali ne možete da konkretizujete svoja osećanja. Istovremeno se javlja nemogućnost razumevanja osećanja drugih, te ove osobe imaju i nedostatak empatije. Čak postoji poteškoća u identifikaciji izraza lica.
Aleksitimija se manifestuje i osećajem fizičke neprijatnosti kada pokušavate da ispoljite emocije. Prate je ubrzan rada srca, otežano disanje, glavobolje.
Osobe sa ovim problemom imaju i ograničenu maštu, nedostatak motivacije, konfuziju identiteta i nesigurnost u planove za budućnost. Pojedini čak koriste nedozvoljene supstane kako bi mogli da opišu svoje emocije.
Aleksitimija stvara problem i u međuljudskim odnosima. Usled nesposobnosti razumevanja osećanja drugih prisutno je nerazumvanje tuđih potreba. Posledica toga može biti izbegavanje bliskih društvenih odnosa kad god je to moguće.
Ukoliko ste navedene simptome prepoznali kod sebe ili bliske osobe potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više