Zašto se javlja strah od intimnosti?
Strah od intimnosti se definiše kao anksioznost ili nelagodnost koju možete osećati zbog približavanja drugima, kako fizički tako i emocionalno.
Intimnost je složena. Ona ne podrazumeva samo fizički kontakt, već i deljenje osećanja sa drugima. Može biti i intelektulne prirode. Odnosno, deljenje ideja i misli, kao i deljenje zajedničkih aktivnosti.
Strah od intimnosti je često podsvestan i utiče na sposobnost osobe da formira ili održava bliske odnose. Ovaj strah može da navede da se osoba povuče kada veza počne da se produbljuje ili da promeni temu kada započnu lična pitanja. Takođe, može da se distancira ako se sa nekim previše zbliži, čak i kada žudi za bliskošću.
S obzirom da strah od intimnosti može da utiče na svakodnevni život, psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Zašto se javlja strah od intimnosti?
U većini slučajeva, strah od napuštanja i strah od gubitka su u osnovi straha od intimnosti. Mada ovi strahovi mogu i koegzistirati.
Osobe koje se plaše napuštanja brinu da će ih partner ostaviti. Zbog toga radije biraju izbegavanje intimnosti bilo koje vrste nego da budu kasnije povređeni.
Kod pojedinih strah od intimnosti proizilazi iz straha od kontrole. To znači da se ove osobe boje da će u vezi biti podređeni ili da će „izgubiti sebe“.
Gubitak bliske osobe, pre svega roditelja, je jedan od vodećih pokretača. Bez obzira da li je gubitak izazvan smrću ili razvodom, deca se osećaju napušteno. Ovaj osećaj stvara pogodno tlo za razvoj straha od intimnosti u odraslom dobu.
Emocionalno zanemarivanje je još jedan od uzročnika. Roditelji koji su fizički, ali ne i emocionalno dostupni „uče“ svoju decu da se ne mogu ni na koga osloniti. Zbog toga u kasnijim godinama mnogi od njih teško veruju drugima.
U faktore se svrstava i fizičko ili psihičko zlostavljanje u detinjstvu. Zlostavljanje može otežati formiranje veze sa ljudima.
Strah od intimnosti ponekad se javlja kao deo socijalne fobije ili socijalnog anksioznog poremećaja. Zapravo, neki stručnjaci klasifikuju strah od intimnosti kao podskup ovih stanja. Pored toga, neke specifične fobije, kao što je strah od dodira, mogu se pojaviti kao deo straha od intimnosti.
Kako prepoznati strah od intimnosti?
Strah od intimnosti se manifestuje na različite načine. Karakteristični znak jeste održavanje kratkoročnih veza.
Osoba koja ima ovaj strah u stanju je da komunicira sa drugima. Međutim, kako veza postaje veća, odnos se ne produbljuje. Dolazi do prekida, iz bilo kog razloga, i osoba se okreće novoj, površnoj vezi.
Sabotiranje odnosa može biti znak straha od intimnosti. Čin samobotaže može biti u stalnom kritikovanju i optuživanju. Može imati i neki drugi oblik ponašanja koji vodi ka svađi i razilaženju.
U pojedinim slučajevima, osoba sa strahom od intimnosti ima poteškoća u izražavanju potreba i želja. Pošto partneri nisu u stanju da „čitaju misli“, te potrebe ostaju neispunjene. Na taj način dolazi do potvrde da ne može nikome verovati, te dolazi do udaljavanja.
Kao simptom navodi se i perfekcionizam. Naime, perfekcionistima je teško da uspostave intimne odnose, jer brinu kako ih drugi vide. Neretko, imaju i nerealna očekivanja od partnera i same veze.
Aktivno izbegavanje fizičkog kontakta je još jedan znak straha od intimnosti. Može se javiti i manjak samopouzdanja, a ponekad i izlivi besa.
Strah od intimnosti ne treba olako shvatiti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja strah od napuštanja i kako ga prevazići?
Strah od napuštanja predstavlja iracionalan, neopravdan strah da će vas ljudi koje volite ostaviti fizički i/ili emocionalno.
Svi se ponekad brinemo da ćemo izgubiti voljenu osobu ili da će nas partner ostaviti. To je sasvim normalna pojava koja je sastavni deo života.
Međutim, kod nekih ljudi briga je prisutna stalno i javlja se bez ikakvog razloga ili povoda. Oni nikada ne prestaju da se plaše da bi mogli biti izostavljeni, ostavljeni ili odbačeni. Ne samo od strane partnera ili člana porodice, već i od prijatelja, poznanika ili kolega. U tom slučaju reč je o strahu od napuštanja.
Iako nije zvanična fobija, strah od napuštanja je jedan od najčešćih. Ujedno, jedan od veoma štetnih. Ne samo da utiče na normalno funkcionisanje, već i na odnose sa drugim ljudima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja strah od napuštanja?
Uzroci straha od napuštanja su složeni. I dok je kod nekih pokretač određeni događaj, kod drugih nastaje kombinacijom više faktora.
U većini slučajeva strah od napuštanja se razvija nakon preživljene traume. Smrt roditelja ili bliskih prijatelja je najtragičniji događaj koji vas može zadesiti. Ovaj neočekivani gubitak stvara emocionalnu prazninu koju može popuniti strah.
Napuštanje od strane bližnjih u detinjstvu predstavlja okidač za razvoj straha u kasnijim godinama. Život u disfunkcionalnoj porodici, takođe, može biti pokretač problema. Naime, loše ophođenje i zanemarivanje od strane roditelja ili negovatelja, kao i ponašanje koje dete smatra zastrašujućim može izazvati anksioznost. Ona otežava formiranje zdravih odnosa, te neretko vodi ka nezdravim vezama u odraslom dobu.
Zvuči neverovatno, ali i fizičko i psihičko zlostavljanje stvara dugotrajne probleme mentalnog zdravlja, uključujući i strah od napuštanja.
Kako se manifestuje strah od napuštanja?
Hronična briga zbog napuštanja je karakteristični znak. Prate ga niz drugih.
Osobe sa ovim problemom se osećaju nesigurno i nedostojno ljubavi. Teško veruju ljudima i preosetljivi su na kritike.
Umeju brzo da se vežu za ljude, ali zbog stalno prisutnog straha ne uspevaju da se potpuno posvete. Posledica toga jeste nemogućnost ostvarivanja dugoročnih veza, te brzo nastavljaju sami.
Ove osobe teže da ugode ljudima, radeći stvari koje nisu u skladu sa njihovim stavovima. Najbolji primer jeste upuštanje u neželjeni seks, što je uobičajeno kod žena. Skloni su i overthinking-u, tj. preteranom razmišljanju o stvarima u želji da otkriju skriveno značenje.
Mnogi od njih imaju manjak samopouzdanja, te krivicu za svaku grešku svaljuju na sebe, dok se drugi bore sa prikrivenim besom.
Kako se osloboditi straha od napuštanja?
Cilj oslobađanja straha od napuštanja jeste uspostavljanje zdravih emocionalnih granica. U tome važnu ulogu ima psihoterapeut. On će vam pomoći da preispitate svoja iskustva kako biste razumeli odakle potiče strah. Naučiće vas kako da negativne obrasce ponašanja zamenite zdravim, realnijim.
Bitan deo terapije jeste i oslobađanje tuge koju su izazvali prethodni gubici. Jedino na taj način možete ne samo da prevaziđete trenutni strah, već i da sprečite pojavu ponovnog straha u slučaju novih gubitaka koji će se desiti u budućnosti.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe znake straha od napuštanja potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sanu.
Pročitaj Više
Kriza u braku zbog ljubomore
Kriza u braku zbog ljubomore je problem velikog broja parova.
Ljubomora je vrsta straha, koji se javlja kada jedan od partnera proceni da postoji opasnost da osoba koju on/ona voli zavoli nekog trećeg.
To je veoma složeno osećanje koje odaje nesigurnost i najčešća je pretnja opstanku veze ili braka, a neretko prerasta i u patološko stanje sa po nekada tragičnim posledicama. Postoje razne vrste ljubomore: patološka, seksualna, racionalna, iracionalna, romantična ljubomora….
Kriza u braku zbog ljubomore – Šta je ljubomora?
Ljubomora je složena emocija koja obuhvata spektar osećanja kao što su: sumnja, bes, neprijateljsko ponašanje, strah i osećaj poniženja.
Ona pogađa većinu ljudi, bez obzira na njihov uzrast, pol i seksualnu orijentaciju. Ljubomora se rađa u onom trenutku kada partner uoči pretnju od strane treće osobe. Najčešće se javlja kada je jedan od partnera više otvoreniji ili sklon uspostavljanju kontakata sa drugim osobama, što kod drugog partnera može da se tumači drugačije i da izazove strah od gubitka partnera ili veze.
Ko više iskazuje ljubomoru, muškarci ili žene?
I muškarci i žene podjednako osećaju ljubomoru. Neki dokazi ukazuju na to da u kontekstu romantičnih veza muškarci osećaju veću ljubomoru na seksualno neverstvo, dok žene imaju tendenciju da budu ljubomornije na emocionalno neverstvo.
Ljubomoran muškarac može da pokazuje jasne, ali i prikrivene znakove ljubomore. Mala doza ljubomore kod muškarca može se učiniti simpatičnom, ali ozbiljno ljubomoran muškarac vema lako može da se pretvori u nasilnika.
Ljubomora u braku je toksična emocija koja, ako se zanemari, može da uništi brak. Njeni uzroci mogu se potražiti još u ranom detinjstvu ili kao posledica negativnih iskustava iz prethodnih veza.
Kako prepoznati patološku ljubomoru?
Patološka ljubomora nije sakrivena, ne drži se za sebe i vrlo je jasna. Osobe koje su patološki ljubomorne su preopterećene i preokupirane mislima o tome da ih njihov partner vara. Najčešće za tako nešto uopšte nemaju dokaze, a ni opravdane razloge, već se njihova ljubomora zasniva na pogrešnim uverenjima. Svoju brigu pravdaju preteranom ljubavlju prema partneru.
Ova vrsta ljubomore je zapravo psihološki poremećaj i pored opsesivnih misli koje se javljaju, uključuje i neke neprihvatljive i prenaglašene radnje koje narušavaju stabilnost jedne veze.
Kriza u braku zbog ljubomore – Kako održati vezu ili brak?
U vezi je neophodna optimalna distanca između partnera, kako bi svako imao prostor za svoja lična interesovanja. Ukoliko ovaj prostor ne postoji, većina veza i brakova veoma teško opstaje.
Za uspostavljanje dobrih partnerskih odnosa potrebno je da oba partnera rade na njemu.
Prvi korak u rešavanju ovog problema je razgovor sa partnerom, jer se svaki uspešan odnos bazira na poverenju.
Osluškujte ga i pokušajte da saznate šta je podstaklo takvo osećanje kod nje/njega. Potrudite se da ga uverite da je vaša ljubav iznad svega i da ne postoji treća osoba koja bi mogla da je pokvari.
Ako ne možete sami da prevaziđete ljubomoru – potražite pomoć!
Ukoliko vam je potrebna pomoć, jer imate poteškoća da se sami nosite sa ljubomornim mislima, razgovor sa psihoterapeutom može biti od velike pomoći.
Zanemarivanje problema i njegovo “stavljanje pod tepih” može dovesti do ozbiljnih stanja kao što su: opsesivne misli, kompulzivna ponašanja, problematična ponašanja u smislu proganjanja partnera… Ljubomora takođe utiče i na svakodnevni život i sprečava normalno funkcionisanje.
Toksične veze koje su zasnovane na nepoverenju vode u propast celu porodicu, a neretko i deca ispaštaju. Ne dozvolite da vaša ljubomora uništi brak, već na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Konflikti u vezi
Konflikti u vezi su sastavni deo svakog ljubavnog odnosa.
Ma koliko se dvoje vole i imaju iste poglede na najvažnije životne stvari, nemoguće je da se slaažu u svemu. Svi smo mi različiti, te se međusobno razlikuju i naša mišljenja, očekivanja, potrebe, pa i želje i navike.
U zavisnosti od toga koliko se partneri razlikuju, konflikti u vezi su neminovnost kao proces prilagođavanja jedno drugom. Čak i kasnije, nakon godina zajedničkog života, svađe i nesuglasice su sasvim normalna pojava. Apsolutno odsustvo konflikata ukazuje da veza ne funkcioniše, tj. da partneri ili nešto kriju ili nisu dovoljno zainteresovani jedno za drugo.
Međutim, način na koji se odnosite prema konfliktima govori da li je vaš odnos zdrav ili ne. Samim tim i da li će veza opstati ili je osuđena na propast.
Konstruktivni konflikti u vezi
Konflikti nisu isključivo pokazatelj nepoštovanja, nedostatka ljubavi i loših međusobnih odnosa. Ukoliko se radi na njima i zajedničkim snagama se rešavaju mogu, zapravo, da prodube vezu. Istovremeno, da učine da bolje razumete svog partnera, njegova osećanja i potrebe. Što je osnova za dalju dobru komunicaciju i stabilan odnos.
Svi znamo kolika je važnost komunikacije u partnerskim odnosima. Jasan, iskren i potpun dijalog je ključan za uspešan odnos i smanjenje sukoba. Deljenje i razumevanje se najbolje postiže kada ne projektujemo sopstvena uverenja o partneru ili onome što će oni reći, već iskreno obraćamo pažnju na verbalno i neverbalno ponašanje. Što znači da se o problemu koji je doveo do razdora treba pričati otvoreno, uz uvažavanje mišljenje partnera, a bez vike, prozivanja i omalovažavanja. Nazivanje partnera uvredljivim imenima, pretnje i korišćenje podrugljivog ili sarkastičnog tona ne samo da je odraz nepoštovanja, već sprečava efikasnu komunikaciju.
U zdravim odnosima nema povlačenja pri problemima, čak i ako su teme “teške i bolne”. Umesto izbegavanja, par zajedničkim snagama radi na njegovom rešavanju. Pri čemu bilo kakve ucenjivačke i manipulativne psihološke igre nisu dozvoljene.
Nemojte da zaboravite da je kompromis u većini slučajeva najbolje rešenje. Odnosno, prihvatanje da postoje razlike u mišljenjima, ali da one nisu prepreka za normalno funkcionisanje.
Kako destruktivni konflikti u vezi utiču na fizičko i mentalno zdravlje?
Konflikti u vezi ne dovode samo do loših međusobnih odnosa, već utiču na kvalitet života. Brojna istraživanja su pokazala da postoji veza između ponavljajućih ili produženih sukoba i zdravlja. Oni, pre svega, izazivaju konstantni stres koji, dugoročno gledano, narušava celupno zdravlje.
S obzirom da je imuni sistem oslabljen prehlada, grip, virusi i razne infekcije postaju verni pratioci jednog od partnera. Kod nekih je prisutan hronični bol povezan sa stresom. Obično je to glavobolja, bol u leđima ili vratu.
Verovali ili ne, konflikti direktno utiču na probleme sa varenjem, uključujući mučninu, dijareju, zatvor. Mada se mogu javiti i ozbiljnije tegobe kao što je gastritis i čir na želucu. Takođe, izazivaju pojavu bubuljica, opadanje kose, bolesti zuba i desni. Vremenom, mogu da budu uzrok srčanih oboljenja i hipertireoze.
Poremećaji ishrane, anksiozni poremećaji, depresija, problemi sa spavanjem, kao i seksualna disfunkcija ili promene libido – samo su neke od komplikacija mentalnog zdravlja usled stalne izloženosti konfliktnim situacijama.
Imajući ovo u vidu, ali i u želji da sačuvate svoju ljubavnu vezu, ukoliko vi i vaš partner ne možete sami da rešite nesuglasite, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Sistemsko porodična psihoterapija
Sistemsko porodična psihoterapija je osnova porodične terapije.
Porodica je najvažnija stvar na svetu. Ona je polazna tačka u formiranju ličnosti, ali i utočište u burnim vremenima, pa ne čudi da ono što se dešava jednom članu porodice odražava se na sve ostale.
Upravo od ovakvog stava polazi sistemsko porodična psihoterapija. Ona porodicu posmatra kao celinu koja je veća od zbira njenih pojedinačnih delova. S obzirom da je reč o interaktivnom sistemu koji ima svoju strukturu i svoje obrasce komunikacije svaka promena kod jednog člana utiče na ostale. Samim tim dolazi i do promena u čitavoj porodici.
Sistemsko porodična psihoterapija je razvijena 60-ih godina, na osnovu teorije porodičnih sistema. Naime, psihoanalitičar Murray Bowen je postavio principe ove psihoterapije nakon višegodišnjeg istraživanja porodičnih obrazaca ljudi sa šizofrenijom i obrazaca porekla sopstvene porodice.
Kada je potrebna sistemsko porodična psihoterapija?
Kako preboleti gubitak bliske osobe? Kako rešiti partnerske svađe pred decom? Kako preživeti adolescenta? Kako se izvući iz finansijskih nedaća? Kako izbeći konflikte na poslu? U traganju odgovora na ova i slična pitanja može vam pomoći sistemsko porodična psihoterapija.
Primenom odgovarajućih metoda članovi porodice pronalaze nove načine komuniciranja. Na taj način imaju mogućnost da prevaziđu ne samo međusobne odnose, već i nesuglasice sa ljudima izvan porodice.
Sistemsko porodična psihoterapija je efikasna i kod bolesti zavisnosti, fizičkih tegoba i psihičkih poremećaja. Zapravo, ona imaju uticaj u svim situacijama koje izazivaju stres, tugu, bes ili konflikt.
Zahvaljujući njoj članovima porodice uče kako da se adaptiraju na nastale promene, pa i kako da prebrode evenutualne krizne periode. Kao krajnji rezultat dolazi do većeg nivoa razumevanja i brige jedni za druge, što je i temelj stabilne, zdrave porodice.
Kako izgleda seansa sistemsko porodične psihoterapije?
Sistemsko porodična psihoterapija obuhvata čitavu porodicu, mada nije redak slučaj da psiholog radi samo sa jednim članom. Zavisno od problema, određuje se tempo održavanja seansi. Obično je to jednom nedeljno.
Prvi korak jeste definisanje problema. Da bi se to postiglo neophodno je da se terapeut upozna sa porodičnim sistemom i načinom fukcionisanja. Zbog toga je u početku on aktivni učesnik koji vodi seansu, podstičući teme koje će dovesti do bliskosti.
Kada se upostavi poverenje, psiholog sve manje kontroliše seansu, tako da ulogu vođe terapije prepušta članovima kako bi oni mogli da izmene svoje obrasce ponašanja. Odnosno, da se oslobode disfunkcionalnih veza.
Koliko je ova vrsta psihoterapije efikasna?
Sistemsko porodična psihoterapija ne može automatski samo jednim razgovorom sa psihologom da reši sve vaše probleme. Imajte u vidu da oni nisu nastali odjednom, već kroz duži period, pa je i za njihovo rešavanje potrebno vreme, ali pre svega zalaganje celokupne porodice.
Da bi terapija, zaista, bila efikasna najbolje je da svi članovi budu motivisani za saradnju. Ako jedan od njih odbija da prisutvuju seansama, rezultati neće izostati, jedino će put do njih biti komplikovaniji.
Ukoliko vi i vaši najvoljeniji ne možete sami da rešite problem koji otežava normalno funkcionisanje porodice potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Partnerske svađe pred decom
Partnerske svađe pred decom nisu nimalo prijatne.
Srećan brak, ispunjen ljubavlju, razumevanjem i dobrim odnosima san je svih parova. Upravo je on osnov za napredovanje, kako u finansijskom pogledu, tako i u vaspitanju dece.
Nažalost, savremeno doba donelo je preopterećenje poslom, stres i nedostatak slobodnog vremena. Iako smo navikli na ovakav brz životni tempo svako od nas je makar jednom osetio nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Ona se, pak, projektuje na porodični život, pa problemi u partnerskim odnosima postaju neminosvnost.
Sigurni smo da ne postoji par na svetu koji se nekada nije posvađao. Povremene nesuglasice, svađe, konflikti sasvim su normalna pojava u braku. Međutim, problem nastaje kada se žučna rasprava odigrava pred očima najmlađih. Naročito ako je praćena agresivnim stilom komunikacije ili bilo kakvim vidom fizičke agresije, uključujući i samo bacanje predmeta.
Upravo zbog toga vam psihološko savetovalište Sana otkriva kako partnerske svađe pred decom utiču na njih.
Da li partnerske svađe pred decom mogu da ostave trajne posledice?
Roditelji nisu svesni koliko zapravo njihove svađe određuju život deteta. S obzirom da porodica treba da bude sigurno mesto, gde svi problemi nestaju, rasprave dovode do sasvim suprotnog efekta.
Istraživanja su pokazala da čak i bebe registruju povišeni, ljutiti glas. Što se negativno odražava na najraniji razvoj, pa one počinju da osećaju nemir, nesigurnost, pa i strah. Nije redak slučaj da počinju da plaču bez ikakvog razloga, odbijaju hranu ili da imaju lošu komunikaciju sa okolinom.
Negativni uticaj po mentalno zdravlje dece nastavlja se i u narednim godinama detinjstva i adolescencije. Manjak samopouzdanja je jedan od glavnih pratioca čestih rediteljskih svađa. Naime, ova deca imaju osećaj stida, krivice i bespomoći usled rasprava kojima prisustvuju. Što vremenom ostavlja posledice na njihov socijalni i društveni život, dok pad koncentracije se odražava na učenje, tako da dolazi do stagniranja u napredovanju u školi.
Česte partnerske svađe pred decom mogu biti uzrok niza psihičkih problema. Anksioznost, depresija, razne fobije, nesanica samo su neki od njih, mada ne treba zanemariti ni moguće fizičke tegobe, poput neobjašnjivih glavobolja ili bolova u stomaku kod najmlađih.
Da li je izbegavanje rešavanja konflikata bolja opcija?
Prećutne svađe, glumljenje dobrih odnosa i neprijatna tišina podjednako loše utiču na klince kao i povišeni ton i vika.
Deca osećaju da nije nešto u redu u porodici, iako možda neće razumeti glavni razlog problema. što dodatno narušava njihovo samopouzdanje. U većini slučajeva misliće da su oni “krivci” za nesuglasice roditelja.
Istovremeno, gube poverenje u roditelje kada shvate da ih lažu, pa u kasnijim godinama dolazi do velikog međusobnog razdora.
Kako rešiti partnerske svađe?
Konstruktivna rasprava i nenasilna komunikacija jedino su sredstvo da sačuvate dobre odnose u porodici. Na taj način i deca će shvatiti da je ključ rešavanja konflikata kompromis, bez obzira što se mamino i tatino mišljenje razlikuju. Ujedno, naučićete najmlađe da poštuju tuđe stavove i različitosti u karakterima.
Stručnjaci savetuju da nikada pred detetom ne korisitite grube reči i psovke. Takođe, nemojte tražiti da ono bira stranu jednog od vas. I obavezno se potrudite da mališan shvati da ste rešili problem sa partnerom.
Ukoliko ne možete sami da rešite problem na miran način, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Porodična psihoterapija
Porodična psihoterapija je važan deo terapije modernog doba.
Porodica je najvažnija stvar na svetu. Ona je izvor ljubavi, podrške i vaspitanja. Zapravo, porodica je temelj svih drugih životnih puteva i odluka, kao i zona komfora i sigurnosti u teškim danima.
Nažalost, najveći bol i tuga vezani su upravo za nju, jer se ona razvija i raste zajedno sa svojim članovima. Tako da svaka značajna promena zahteva prilagođavanje. Dolazak bebe, preseljenje, samo su neke od prekretnica koje očekujemo u životu. Međutim, pojedine krize, kao što su neverstvo ili gubitak bliske osobe, javljaju se iznenada i mogu drastično da naruše, do tada, skladne porodične odnose, pa je neophodna pomoć stručnjaka da bi se povratila poljuljana ravnoteža.
Koje probleme može da reši porodična psihoterapija otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Šta je porodična psihoterapija?
Porodična psihoterapija predstavlja vrstu psihološkog savetovanja koje je usmereno na poboljšanje međusobnih odnosa svih članova porodice, samim tim i na rešavanje konflikata. Za razliku od drugih pristupa ona obuhvata kako rad sa pojedincem, tako i sa partnerima i čitavom užom porodicom.
Naime, ona posmatra porodicu kao celinu koja je veća od zbira njenih pojedinačnih delova, tj. njenih članova. Ujedno, sagledava pojedince i kao individue i kao delove porodičnog sistema, što znači da promena kod jednog člana utiče na druge, pa i na čitav porodični sistem.
Iako su tragovi vidljivi od davnina, ova vrsta savetovanja razvijena je u pokretima za socijalni rad u 19. veku u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, da bi kao grana psihoterapije nastala 50-ih godina, sa osnivanjem Američkog udruženja bračnih savetnika. U početku se najvećim delom zasnivala na psihoanalizi i teorijama socijalne psihijatrije, kasnije je uvedena i Bihejvioralna terapija.
Razvoj je nastavljen u narednim decenijama. Tako su se 60-ih godina pojavile različite škole porodične terapije, a 70-ih psihički problemi, pa i mnoge psihoze su povezane sa porodičnim odnosima.
Danas, ova vrsta psihoterapije uključuje niz pristupa, kao što su strukturalna terapija, konstruktivna, narativna, nedirektivna, multisistemska, kognitivno bihejvioralna terapija i mnoge druge.
Koje probleme rešava porodična psihoterapija?
Porodična psihoterapija ima za cilj otklanjanje svih psiho-socijalnih problema koji ometaju njeno funkcionisanje. Najčešće se oni odnose na pitanja roditeljstva, bračnih nesuglasica, tugovanje zbog smrti, socijalne adaptacije, razvoda. Nije redak slučaj da se parovi jave kada nastupi postporođajna depresija ili kriza srednjih godina.
Porodična psihoterapija je veoma efikasna kod bolesti zavisnosti, trauma, zatim poremećaja ishrane, anksioznih i depresivnih stanja…
Porodična psihoterapija je proces koji traje!
Nijedan problem ne može da nestane preko noći, pa tako ni ova vrsta terapije ne može automatski da reši međusobne konflikte. Ipak, može da pomogne da spoznate sebe, ali i da bolje razumete svoje bližnje, odnosno pokazuje nam koliko su istovremeno važni briga o sebi i empatija.
Imajte u vidu da uspeh ove, kao i svake druge terapije, zavisi od motivisanosti da se posvetite rešavanju problema. To podrazumeva redovni dolazak svih članova i saradnju tokom seanse.
Nemojte da dozvolite da vaša porodica pati, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Neverstvo – Da li ga oprostiti?
Neverstvo predstavlja kršenje obećanja koje je dato partneru, bez obzira da li je deo bračnih zaveta ili moralnih načela u vezi.
Koliko god mislili da je neverstvo daleko od skladnih odnosa između dvoje srećno zaljubljenih, varate se. Statistički podaci pokazuju da je čak 55 odsto osoba u nekom trenutku svog života počinilo prevaru. I dok je ranijih decenija tome bio skloniji jači pol, poslednjih godina gotovo da ne postoji razlika. Podjednako varaju i žene i muškarci, samo je pitanje koga je lakše otkriti.
Kad se neverstvo dogodi, postavljaju se ozbiljna pitanja. Da li treba ostati ili je razvod bolje rešenje? Kako prevazići prevaru u vezi ili braku? Da li se može obnoviti poljuljano poverenje? Samo su neke od dilema sa kojima se suočava povređena strana.
Nažalost, samo trećina brakova i veza opstane nakon preljube. Neslavno se završavaju i odnosi sa osobama koje su bile uzrok prevare. Naime, u 3 odsto slučajave dođe do braka, ali više od polovine njih završi razvodom.
Kako pobediti neverstvo otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Zašto nastaje neverstvo?
U savremenom društvu, kada je uticaj društvenih mreža toliko jak, vrlo je lako preći granicu od bezazlenog flerta ka neverstvu. Upravo zato ne čudi što ova tema izaziva različita mišljenja, jer za jedne neverstvo podrazumeva isključivo fizički, intimni kontakt sa trećom osobom. Drugi, pak, pod tim smatraju i emotivnu bliskost sa suprotnim polom. Dok je trećima i romantično maštanje o nepoznatom znak za prevaru.
Čak su različita i mišljenja zašto dolazi do neverstva. Pojedini stručnjaci ističu da je ono urođeno. Odnosno, da čoveku nije u prirodi da zauvek bude u monogamnoj vezi. Ipak, psiholozi naglašavaju da je vernost stvar ličnog izbora, pa je prevara ozbiljna naznaka da ljubavni odnos ne funkcioniše dobro, ma koliko se činio savršenim.
Najčešći razlog za neverstvo jeste nedostatak snažne emotivne povezanosti. Tokom godina par je izložen brojnim negativnim faktorima iz spoljašne sredine, koji mogu da pokažu velike međusobne razlike. Nedostatak komunikacije, izbegavanje problema i nerešeni konflikti stvaraju sve veće nezadovoljstvo koje vodi ka otuđenosti.
Nije redak slučaj da emotivna povezanost nikada nije ni postajala, a da su snažna osećanja bila samo privid. Mada i lepi događaji u životu mogu da podstaknu neverstvo. Tako, na primer, muška postporođajna depresija zbog dolaska bebe instiktivno razvija potrebu kod jačeg pola da se ponovo oseti strast koju trenutno ne nalazi u svom domu.
Ponekad, manjak samopouzdanja dovodi do prevare. Naročito kada nastupi kriza srednjih godina i partner počinje da preispituje svoj dosadašnji život, uključujući ostvarene ciljeve, posao i brak.
Neverstvo boli!
Male su šanse da se iko izvuče sa prevarom. Najnovija istraživanja pokazuju da dve trećine preljubnika bude uhvaćeno.
Prve reakcije na saznanje da vas je voljeni prevario jesu neverica i šok. Njih ubrzo zamenjuju bes i osećaj gubitka. Prate ih i fizičke reakcije kao što su mučnina, glavobolja, problemi sa spavanjem i ishranom, da bi zatim usledilo stanje apatije, pad samopoštovanja i depresija.
Verovali ili ne, neverstvo pogađa i osobu koja ga je počinila. Obično se javljaju stid, kajanje, ali i strah od neizvesnog, tj. da mu partner neće oprostiti.
Neverstvo ne mora da znači kraj braka ili veze
Iako je uz gubitak bliske osobe, neverstvo jedno od najbolnijih iskustava, do oporavka može doći, pa čak se može razviti odnos sa više poverenja, posvećenosti i ljubavi.
Ipak, za oproštaj je potrebno vremena i iskrenog truda obeju strana kako bi se povratilo poverenje, samim tim i odnos razvio na novi nivo.
Ukoliko vi i vaš partner ne možete sami da prevaziđete period nakon prevare, obratiti se za pomoć kliničkom psihologu Mr Ani Gligorić koja ima dugogodišnje iskustvo u rešavanju porodičnih problema kroz partnersko savetovanje.
Pročitaj Više