Meditacija – Blagotvorni efekti na mentalno zdravlje
Meditacija predstavlja skup tehnika koje imaju za cilj treniranje pažnje i svesnosti kako bi se postiglo mentalno jasno i emocionalno mirno i stabilno stanje. Mnogi je opisuju kao udaljavanje od sopstvenih misli i posmatranje sebe sa distance.
Ova drevna veština je sastavni deo hinduizma i budizma, te i najraniji zapisi o njoj dolaze iz hinduističkih tekstova koji su poznati kao Vede. U 19. veku meditacija se iz istočničnih religija proširila širom sveta, tako da se danas primenjuje u psihologiji i medicini, ali i u svakodnevnom životu.
Koji su blagotvorni efekti meditacije na mentalno zdravlje otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Oslobađanje stresa
Smanjenje stresa je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi meditiraju. Brz životni tempo, previše privatnih i poslovnih obaveza, kao i brojni problemi pratioci su mnogih. Stresne situacije dovode do povećanja nivoa hormona stresa, kortizola koji oslobađa inflamatorne hemikalije zvane citokini. Upravo su one zaslužne za štetne efekte kao što su poremećaji spavanja, smanjene kognitivne funkcije, hronični umor. Takođe, mogu podstaći depresiju i anksioznost.
Za upravljenje stresom ključnu ulogu ima meditacija. Istraživanja su pokazala da tehnike treniranja pažnje i svesnosti snižavaju nivoe kortizola, dovodeći da se osoba oseća opuštenije. Samim tim, indirektno smanjuju rizik od pojave depresije i anksioznost, dok poboljšavaju simptome stanja povezanih sa stresom, uključujući sindrom iritabilnog creva, posttraumatski stresni poremećaj i fibromialgiju.
Bolja koncentracija
Meditacija pomaže da se fokusirate na sadašnjost, što može poboljšati koncentraciju na druge zadatke u svakodnevnom životu. Ujedno, poboljšati donošenje odluka.
Studija iz 2011. godine koju je sprovela Medicinska škola na Harvardu otkrila je vezu između svesnosti i obrade novih informacija. Naime, kod ljudi koji su praktikovali meditaciju došlo je do povećanja sive materije u delovima mozga odgovornim za učenje, pamćenje i emocionalnu regulaciju.
Verovali ili ne, meditacija može da uspori prirodni proces starenja mozga, te ima pozitivan efekat i kod pacijenata sa demencijom.
Meditacija utiče blagotvorno i na samopouzdanje
S obzirom da omogućava posmatranje sebe samih sa distance, tj. dublju samorefleksiju meditacija vam može pomoći da otkrijete pozitivne atribute o sebi. Zapravo, ona ima za cilj da vam pomogne da bolje razumete sebe i kako da se odnosite prema onima oko vas. Istovremeno vas uči da prepoznate misli koje mogu biti štetne ili samoporažavajuće.
Krajnji efekat jeste veće samopouzdanje, zbog čega se tehnike meditacije primenjuju u terapiji ljudi sa socijalnom anksioznošću.
Meditacija vas čini ljubaznijim
Meta, vrsta meditacije poznata i kao meditacija ljubaznosti, doprinosi razvoju pozitivnih misli i emocija.
Počinje, najpre, razvijanjem ljubaznih misli i osećanja prema sebi. Kroz praksu, ljudi nauče da šire ovu ljubaznost i opraštanje, prvo na najbliže, zatim na poznanike, a na kraju i na ljude koji se prema njima ne ponašaju pristojno ili su im naneli neko zlo.
Poboljšava san
Skoro polovina stanovništva u svetu se u nekom trenutku svog života suočila sa nesanicom. Meditacija može pomoći u borbi sa ovim problemom, jer primenom njenih tehnika moguće je kontrolisati nalet mislim koje često dovode do nesanice. Pored toga, pomaže telu da se opusti, oslobađajući ga napetosti te je veća verovatnoća da će nastupiti brže san.
Ukoliko želite da osetite blagotvorni efekat meditacije na mentalno zdravlje kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj VišeDa li joga pomaže mentalnom zdravlju?
Joga je drevna indijska metoda koja obuhvata više tehnika. A to su upravljanje energijom putem disanja, relaksaciono-meditativne vežbe, tehnika fizičkih položaja, koncentracije, meditacije i samorealizacije.
Ovaj jedinstveni skup vežbi star je preko 5.000 godina. Prvi tragovi otkriveni su na predmetima pronađenim u arheološkim nalazištima u Pakistanu. Dok najstariji pisani dokazi nalaze se u tekstu Rig Veda koji potiče oko 1500. godine pre Nove ere.
Međutim, tek je razvoj filozofskih škola hinduizma, budizma i džainizma doprineo uspostavljanju koherentnog sistema joge.
Tokom istorije, joga je privlačila veliku pažnju svetske populacije. Da bi početkom 19. veka zvanično ušla u obrazovni sistem zapadnih zemalja. Tako je lekar N. C. Paul 1851. godine objavio “Raspravu o filozofiji joge”. Dok se danas, moderna joga pretežno zasniva na praksi, a manje na filozofiji, pa se pozitivni uticaj vežbanja posmatra odvojeno od religijiskih stanovišta.
Kao i svaka fizička aktivnost, tako i joga blagotvorno deluje na telo. A koliki je njen efekat na mentalno zdravlje otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Put ka ličnom razvoju
Samopouzdanje i poverenje su karakteristike uspešnih ljudi. Susret sa ovakvim osobama nas motiviše da i mi sami budemo bolji, da radimo na sebi i da proširujemo svoje kapaciteta.
U njenoj osnovi leži stvaranje energije koja je pokretačka snaga za otvaranje uma i tela. Zapravo, joga nam omogućava da se suočimo sa vlastitim ograničenjima. Zatim, da na kreativan način otklonimo te psihičke i mentalne barijere.
Jedino putem joge možemo da postavimo lični integritet, ali i da otkrijemo skrivene teskobe čije smo postojanje dugo poricali. Tek kada uspostavimo unutrašnju ravnotežu imaćemo jasni put ka pozitivnim životnim promenama. Jer svaka promena počinje iznutra, a joga je alat za pročišćavanje uma.
Poboljšava koncentraciju i pamćenje
Meditacija, tj. lagano disanje usporava krvotok, opušta srce, umiruje nervni sistem i smanjuje stres. Dok istezanje jača mišiće, činići telo pokretljivijim.
Osim fizičkog benefita, fokusiranje na disanje i pokrete u jogi uči nas da eliminišeno ometajuće faktore iz spoljašnje sredine.
Pa možemo slobodno da kažemo da ova drevna veština jača koncentraciju. Samim tim, brže i efikasnije obavljamo svakodnevne obaveze. Uključujući i intelektulne zadatke.
Joga je prirodni lek za depresiju i traumatična iskustva
Depresija je veliki problem modernog čoveka. Taj trend zastupljen je i kod nas. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 5 odsto stanovnika Srbije je depresivno.
Iako je psihoterapija nezamenjiva u lečenju, poslednjih godina sve više se kombinuje sa jogom. Naime, meditacija i vežbe disanja, kao i vizualizacija dovode u ravnotežu emocije i oslobađaju telo nagomilane napetosti. Kao rezultat toga dolazi do otklanjanja teskobe i negativnih misli.
Takođe, studija iz 80-ih godina je utvrdila uticaj joge na posttraumatski stresni poremećaj. Njome se smanjuju noćne more i tzv. flashbackovi, koji su karakteristični simptomi ovog problema. Druga, pak, istraživanja pokazala su da posebna vrsta joge, Hatha, eliminiše nakupljenu ljutnju i bes kod mladih osoba, te popravlja njihovo raspoloženje. Ujedno, daje im više energije u odnosu na druge fizičke aktivnosti, poput plivanja i kondicionih vežbi.
Ukoliko želite da osetite terapeutski efekat joge, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Stres i njegove vrste
Stres je nešto što ne možemo izbeći u svakodnevnom životu.
U sledećem tekstu pročitajte više o vrstama stresa, kako on deluje na Vaš organizam, kakve manifestacije ima i ono što je najvažnije, naučite šta Vi možete da učinite da uspešnije prevazilazite stresne situacije.
Pročitaj Više
Kako stres deluje na Vaš organizam i kako da se protiv njega borite?
Vreme čitanja: 6 minuta
(U sledećem tekstu pročitajte više o vrstama stresa, kako on deluje na Vaš organizam, kakve manifestacije ima i ono što je najvažnije, naučite šta Vi možete da učinite da uspešnije prevazilazite stresne situacije.)
Nije svaki stres loš. Stres je taj koji Vam da ubrzanje kada u poslednjem minutu primetite da auto nailazi baš na Vas. Umesto da se u mestu ukočite, Vi dobijate adrenalinsku inekciju, ubrzan Vam je puls, opažanje na najvišem nivou i uspevate da izbegnete potencijalnu opasnost. Pod stresom ste, besni ste na sebe ako niste poštovali propise i doveli se u tu situaciju ili na vozača ako nije poštovao Vaše pravo prvenstva kao pešaka, ali ste van opasnosti. Na kraju krajeva to je važno.
Sa druge strane postoji negativan stres, koji je ugrožavajući za Vaše zdravlje. To nije samo osećanje, Vaše telo je pod stresom i organi automatski reaguju na to osećanje (Sigurno Vas je nekada boleo želudac kada ste pod stresom?).
Neki stresovi se naprosto dese, izvan su Vaše kontrole. ali za neke stresove ste sami krivi. Na primer, da li ste baš morali da važan zadatak ostavite za zadnji minut i zbog toga ne spavate noć pred važan sastanak? Da li ste morali da prećutite partneru nešto što Vam je kod njega/nje zasmetalo?
Kada stanje stresa pređe u hronično, opada Vam imunitet, javljaju se problemi sa spavanjem, sporiji ste u reakcijama, jer je Vaš organizam umoran. Plitko dišete, uznemireni ste, mišići su Vam u grču i oslobađaju se hormoni stresa (kortizol i adrenalin).
U susretu sa stresom osećate se nemoćno, ali ima mnogo stvari koje možete uraditi. Ne smete bežati od stresa, već uticati da naš um i telo nauče da drugačije reaguju.
To možete uraditi na sledeći način.
1. DIŠITE
Da li ste probali disanje dijafragomom? Nekoliko udisaja i izdisaja mogu Vam pružiti veliko olakšanje. Ovo ili neka druga vođena disanja mogu Vam pomoći da dubinski umirite i um i telo.
One deluju na nervni sistem tako što snižavaju krvni pritisak, srčani ritam i napetost u mišićima, dok povećavaju prokrvljenost. Kada ste pod stresom usled bola ili anksioznosti dišete teško i plitko, ali istraživanja su dokazala da svesno, dakle Vi sami svojoj voljom, možete da promenite svoje disanje i da samim tim i kako se osećate. Dakle dišite polako i duboko, svaki udisaj i svaki izdisaj je važan. Toliko vremena posvećujete manje važnim stvarima. Skoncentrišite se 5 minuta na disanje, prijaće Vam.
2. MEDITIRAJTE
Meditacija je još jedna tehnika koja može da Vam pomogne da se opustite. Istraživanja su pokazala da osobe koje redovno meditiraju imaju umanjenu aktivnost u regijama povezanim sa bolom i povećane aktivnosti u regijama povezanim sa kontrolom emocija. Oni sa hroničnim bolovima ili anksioznošću koji su naučili da se bave meditacijom prijavili su znatno manje uticaje bola ili traume.
Redovnom primenom disanja dijafragmom ili meditacije, Vaš um i telo uče da manje reaguju na bol i druge stesore i Vaš nervni sistem je smireniji.
3. KONTROLIŠITE VAŠE MISLI
Negativne misli povećavaju bol i patnju, zato je jako važno ne katastrofizirati.
Ovo možete naučiti kod nas kroz kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT), tako što ćete naučiti da promenite pogrešna uvernja koja imate i misli koje Vam odmažu. Primer takvih misli je: „Ne postoji ništa što bi moglo da promeni kako se osećam“, ali ova uverenja mogu biti preoblikovana i zamenjena nekim konstruktivnim uverenjem. Na primer: „Iako se ne osećam najbolje trenutno, postoji više strategija koje bi mogle da mi pomognu da se umirim i da se bolje osećam“.
Vi stvarate vaše misli, dakle Vi ih možete i promeniti.
A šta se dešava kada umesto da se suočite sa stresom, popijete lek? To ste do sada već probali sigurno. U početku osećate neko olakšanje, kasnije Vam to nije više dovoljno, telo se navikava na dozu i Vi morate da je povećate. Nakon nekog vremena opet je povećavate. A i dalje ste pod stresom.
Za to vreme, uzročnik Vašeg stresa je i dalje tu, Vi i dalje ne znate da se nosite sa stresom, dozvoljavate svemu i svakome da utiče na Vas.
Dakle ne postoji magična pilula koja će Vas sasvim umiriti i rešiti sve Vaše probleme. Možda dobijete privremeno olakšanje, ali morate naučiti da se pametnije nosite sa stresom, da se suočite.
U nekim slučajevima teže depresije ili anksioznosti, lekovi su neophodni, ali nikada nije na odmet da radite na sebi i da se dodatno relaksirate. Možete samo još bolje rezultate imati.
Ono što ljude razlikuje od svih ostalih živih bića je sposobnost rasuđivanja, nijedna situacija nije bezizlazna i beznadežna, samo zavisi kako na nju gledate.
Vaša Sana
Ana Stamenić
+ 381 66 13 02 15
sana@psihološkosavetovanje.rs
www.psiholoskosavetovanje.rs
Pročitaj Više