Zimska depresija – Razumevanje, uzroci i kako se nositi sa njom
Zimska depresija, poznata i kao sezonski afektivni poremećaj (SAD), predstavlja oblik depresije koji se javlja u određenim delovima godine. Najčešće tokom zimskih meseci, kada dani postaju kraći, a svetlost oskudnija.
Ovaj poremećaj pogađa mnoge ljude širom sveta, a njegovi simptomi mogu biti ozbiljni i ometati svakodnevni život. Zimska depresija je često povezana sa smanjenjem izloženosti sunčevoj svetlosti, ali na njen razvoj utiču i biološki, psihološki i socijalni faktori.
Razlozi za pojavu zimske depresije
Jedan od glavnih razloga za pojavu zimske depresije je smanjenje količine prirodnog svetla tokom zimskih meseci.
S obzirom na to da je sunčeva svetlost ključna za regulaciju unutrašnjih bioloških ritmova, manjak svetla može poremetiti proizvodnju serotonina, hormona sreće, koji ima značajnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Takođe, manjak svetlosti može smanjiti nivo vitamina D, koji je važan za mentalno zdravlje. Ovaj deficit može dovesti do simptoma depresije, kao što su tuga, umor i gubitak interesa za aktivnosti koje inače izazivaju zadovoljstvo.
Biološki faktori, poput poremećaja u ravnoteži neurotransmitera, mogu doprineti razvoju zimske depresije. Pored toga, genetska predispozicija takođe igra ulogu. To znači ako je neko iz porodice imao problema sa depresijom, postoji veća verovatnoća da će i oni razviti ovaj poremećaj. U nekim slučajevima, zimska depresija može biti povezana sa poremećajem u cirkadijalnim ritmovima, koji kontrolišu ciklus spavanja i budnosti.
Takođe, stres i negativni životni događaji, poput gubitka voljene osobe ili ozbiljnih promena u životu, mogu pogoršati simptome zimske depresije.
Osobe koje su već pod stresom ili imaju drugih mentalnih zdravstvenih problema mogu biti podložnije ovoj vrsti depresije. Zima često donosi i društvenu izolaciju, jer ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru, što dodatno može negativno uticati na mentalno zdravlje.
Simptomi zimske depresije
Simptomi zimske depresije obuhvataju fizičke, emocionalne i kognitivne promene. Među najčešćim simptomima su:
- Tuga i melanholija – Osobe koje pate od zimske depresije često osećaju duboku tugu i gubitak interesa za aktivnosti koje su im ranije bile prijatne.
- Nedostatak energije i umor – Osobe sa zimskom depresijom često se osećaju umorno, iscrpljeno i bez energije, što može otežati obavljanje svakodnevnih zadataka.
- Previše sna – Povećana potreba za spavanje je čest simptom, jer zimski dani i niže temperature često dovode do smanjenog nivoa aktivnosti.
- Povećan apetit i težina – Neke osobe doživljavaju porast apetita, posebno za visokokaloričnom hranom, kao što su ugljeni hidrati, što može dovesti do povećanja telesne mase.
- Osećaj beznadežnosti – Osobe koje pate od zimske depresije mogu osećati da nisu u mogućnosti da poboljšaju svoje stanje i da su suočene sa neprekidnom tugom i pesimizmom.
- Problemi sa koncentracijom – Depresivna stanja mogu otežati koncentraciju, što utiče na sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka i donošenja odluka.
Ovi simptomi mogu biti blagih do ozbiljnih razmera i traju nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Sveukupno ovo čini ovaj poremećaj ozbiljnim izazovom za mentalno zdravlje.
Ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, zimska depresija može imati dugoročne negativne posledice na kvalitet života, međuljudske odnose i opšte zdravlje osobe.
Kako zimska depresija utiče na ljude?
Zimska depresija može ozbiljno uticati na svakodnevni život ljudi. Osećaj iscrpljenosti, gubitak interesa za posao, škole i socijalne aktivnosti često dovodi do povlačenja i socijalne izolacije. Ovo može pogoršati simptome depresije, jer smanjena socijalna interakcija može povećati osećaj usamljenosti i beznadežnosti. Osim toga, fizički simptomi kao što su umor i smanjenje fizičke aktivnosti mogu dovesti do dodatnih problema sa zdravljem, uključujući povećanje telesne mase i slabiji imunitet.
Zimska depresija može takođe uticati na profesionalni život. Opšte je poznato da smanjena produktivnost i koncentracija mogu otežati obavljanje radnih zadataka. To može stvoriti dodatni stres i frustraciju, čineći osobu još podložnijom daljim depresivnim epizodama. U nekim slučajevima, osobe sa zimske depresije mogu razviti ozbiljnije oblike depresije, koji zahtevaju specijalizovanu terapiju i lečenje.
Kako se nositi sa zimskom depresijom?
Postoji nekoliko strategija koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma zimske depresije. Jedna od najefikasnijih metoda je terapija svetlom. Ova terapija podrazumeva izlaganje posebnoj svetlosti koja imitira prirodnu sunčevu svetlost, čime se stimuliše proizvodnja serotonina i pomaže u vraćanju ravnoteže u biološke ritmove. Takođe, bavljenje fizičkom aktivnošću i boravak na svežem vazduhu, kada god je to moguće, mogu poboljšati raspoloženje i energiju.
Drugi važan aspekt je održavanje socijalnih kontakata i podrške. Čak i kada se osećate iscrpljeno, važno je truditi se da se povežete sa prijateljima, porodicom ili zajednicom. U nekim slučajevima, psihoterapija može biti ključna za uspešno lečenje zimske depresije.
Potražite pomoć!
Ako osećate da patite od zimske depresije ili bilo kog drugog oblika depresije, anksioznosti ili sličnih mentalnih problema, važno je da ne ostanete sami sa svojim osećanjima.
Potražite stručnu pomoć! Psihološko savetovalište Sana nudi profesionalnu podršku i terapiju koja može značajno pomoći u prevazilaženju ovih problema.
U psihološkom savetovalištu možete dobiti individualnu ili grupnu terapiju koja je prilagođena vašim potrebama, kao i savete koji vam mogu pomoći da se nosite sa negativnim emocijama i izazovima svakodnevnog života.
Pročitaj Više
Šta su poremećaji ličnosti?
Poremećaji ličnosti se definišu kao dugotrajni i neadekvatni obrasci mišljenja, osećanja i ponašanja koji odstupaju od očekivanja. Ovi obrasci su rigidni, teško se menjaju i obično se javljaju tokom adolescencije ili rane odrasle dobi.
S obzirom da dovode do značajnih poteškoće u međuljudskim odnosima, radu, ali i svim drugim aspektima života, psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su najčešći poremećaji ličnosti.
Klaster A
Poremećaji ličnosti se, prema DSM-5, dele u tri klastera na osnovu sličnih karakteristika. Prvu grupu, tj. klaster A čine 3 tipa, koja su opisana kao čudni ili ekscentrični.
Paranoidni poremećaj ličnosti karakteriše hronično, sveprisutno nepoverenje prema drugim ljudima. Prisutna je i stalna sumnja da su prevareni ili iskorišćavani od strane drugih, uključujući prijatelje, porodicu i partnere.
Šizoidni poremećaj ličnosti se manifestuje društvenom izolacijom i ravnodušnošću prema drugim ljudima. Zato se ljudi sa ovim problemom često opisuju kao hladni ili povučeni. Retko imaju bliske odnose sa drugim ljudima, te su više zaokupljeni introspekcijom i fantazijom.
Šizotipni poremećaj ličnosti se prepoznaje po neobičnom govoru, ponašanju i izgledu, kao i čudnim uverenjima. Rezultat toga jesu poteškoće u formiranju odnosa.
Klaster B
U ovu grupu spadaju dramatični, emocionalni ili nepredvidivi poremećaji ličnosti.
Za razliku od drugih, antisocijalni poremećaj ličnosti ima tendenciju da se pojavi u detinjstvu. Uključuje nepoštovanje pravila i društvenih normi i nedostatak kajanja za druge ljude.
Granični poremećaj ličnosti karakterišu intenzivni emocionalni ispadi, nestabilni odnosi, strah od napuštanja, pa i impulsivno ponašanje.
Za histrionični poremećaj ličnosti je svojstvena preterana emocionalnost i traženje pažnje. To često dovodi do društveno neprikladnog ponašanja kako bi se privukla pažnja.
Sa druge strane, narcisoidni poremećaj ličnosti je povezan sa egocentričnošću, preuveličanom slikom o sebi, potrebom za divljenjem drugih i nedostatkom empatije za druge.
Klaster C
Poremećaje ličnosti u klasteru C karakteriše sveprisutna anksioznost i/ili strah. Tu spadaju 3 tipa poremećaja.
Izbegavajući poremećaj ličnosti je obrazac društvene inhibicije i izbegavanja podstaknut strahom od neadekvatnosti i kritikom od strane drugih.
Nasuprot njemu, zavisni poremećaj ličnosti predstavlja ekstremnu potrebu za brigom od strane drugih i teško donošenje odluka bez tuđe podrške.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti karakteriše perfekcionizam, preokupacija savršenstvom i kontrolom odnosa. Stalna težnja za pravilima često utiče na efikasnost u izvršenju obaveza.
Uzroci i simptomi poremećaja ličnosti
Tačan uzrok nije otkriven, te se smatra da su poremećaji ličnosti rezultat genetike i faktora životne sredine.
Oko 50 odsto registrovanih slučajeva se pripisuje naslednim faktorima i porodičnoj istoriji. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko već u porodici postoji neki poremećaj ličnosti.
Preživljena trauma, takođe, može biti okidač za razvoj poremećaja ličnosti. Naime, preživljeno fizičko, emocionalno ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu povećava opasnost od ovog problema čak 3 puta.
Ne treba zanemariti ni biološke faktore, tj. neurološke ili hormonalne neravnoteže. U pokretače se svrstava i disfunkcionalna porodica.
Iako se međusobno razlikuju, poremećaji ličnosti imaju određene zajedničke simptome. Oni se mogu svrstati u 2 kategorije: samoidentitet i interpersonalno funkcionisanje.
Problemi sa samoidentitetom uključuju nestabilnu sliku o sebi i nedoslednosti u vrednostima, ciljevima i izgledu. Dok su međuljudski problemi vezani za poteškoće u poznavanju granica između sebe i drugih, kao i preterano naglašene emocije ili nedostatak istih.
Ljudi sa poremećajima ličnosti često ne prepoznaju da imaju probleme. Zato ako ste kod nekog bližnjeg primetili znake poremećaja ličnosti potražite na vreme pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Ksenoglosofobija – Zašto se javlja strah od pričanja na stranom jeziku?
Ksenoglosofobija je specifičan strah od stranih jezika. To ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „xeno“, što znači „strano“, „glosso“ tj. „jezik“ i „phobia“. U bukvalnom prevodu jeste strah od govora na stranom jeziku.
Iako je učenje stranog jezika uzbudljivo, doza strepnje i nervoze postoji kod svakog. To je sasvim normalna pojava izazvana neizvesnošću od nepoznatog. Takođe, i željom za ostvarivanjem dobrih rezultata. Odnosno, pokazivanjem dobrih jezičkih veština.
Međutim, ukoliko strah od govora na stranom jeziku izaziva esktremnu anksioznost reč je o ozbiljnom problemu. Bez obzira što ksenoglosofobija spada u specifične fobije istraživanja pokazuju da oko dve trećine odoba oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku. Ukoliko se ne reši na vreme može da dovede do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Zašto se javlja ksenoglosofobija?
Mnogi aspekti upotrebe i učenja stranog jezika mogu da izazovu anksioznost. Ipak, ksenoglosofobija je u većini slučajeva prouzrokovana strahom od neuspeha. U želji da se izbegnu bilo kakve greške pri govoru javlja se osećaj nelagodnosti. On često izaziva dodatnu nesigurnost, naročito kod osoba sa manjkom samopouzdanja.
Trauma ili negativno iskustvo su još jedan čest pokretač problema. Ranija neprijatna iskustva, poput poniženja u školi ili negativnih komentara tokom učenja jezika, mogu dovesti do dugotrajnog straha od ponovnog izlaganja stranom jeziku.
Ksenoglosofobija može biti povezana i sa strahom od javnog nastupa. Ponekad i sa poteškoćama u učenju ili kognitivnim izazovima, kao što su disleksija ili problemi sa pamćenjem. Ove poteškoće otežavaju učenje. Samim tim povećavaju osećaj frustracije i straha od stranog jezika.
Ne treba zanemariti ni kulturološke faktore i predrasude. Kod pojedinaca može postojati duboko ukorenjena odbojnost prema određenim kulturama ili jezicima. Rezultat toga jeste anksioznost pri susretu s tim jezikom.
Koji su simptomi straha od stranih jezika?
Kao i kod svake fobije, simptomi mogu varirati od blagih do teških. U suštini, ksenoglosofobija predstavlja specifičnu reakciju anksioznosti jer je ograničena na specifičnu situaciju koja utiče na ljude koji obično nemaju anksioznost.
Pojavljuje se neposredno pre strašne situacije, tj. izlaganja stranom jeziku. Mada simptomi mogu nastupiti i mnogo ranije, pri samoj pomisli na konverzaciju.
Simptomi mogu uključivati napade panike. Zatim, kratak dah, nepravilan rad srca, sušenje ustiju. Prate ih ponekad mučnina, prekomerno znojenje, drhtavica.
Kako prevazići ksenoglosofobiju?
Terapija za ksenoglosofobiju uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih pristupa, postepenog izlaganja i drugih strategija za upravljanje anksioznošću.
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže ljudima da identifikuju i prepoznaju iracionalne misli i strahove. Ujedno, da nauče kako da negativne misaone obrasce zamene realističnijim stavovima prema učenju jezika.
Terapija izloženosti podrazumeva postepeno izlaganje izvoru straha. Osoba se prvo suočava sa lakšim situacijama, kao što je slušanje stranog jezika bez potrebe za reakcijom. Svaka sledeća seansa vodi ka novim, težim izazovima u vezi stranog jezika. Na taj način se povećavaja tolerancija na anksioznost koju izaziva ksenoglosofobija.
U ostale terapije spadaju i tehnike opuštanja, kao i mobilne aplikacije koje nude prilagođene korake i podstiču korisnike da napreduju sopstvenim tempom.
Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od stranog jezika potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zašto se javlja strah od napuštanja i kako ga prevazići?
Strah od napuštanja predstavlja iracionalan, neopravdan strah da će vas ljudi koje volite ostaviti fizički i/ili emocionalno.
Svi se ponekad brinemo da ćemo izgubiti voljenu osobu ili da će nas partner ostaviti. To je sasvim normalna pojava koja je sastavni deo života.
Međutim, kod nekih ljudi briga je prisutna stalno i javlja se bez ikakvog razloga ili povoda. Oni nikada ne prestaju da se plaše da bi mogli biti izostavljeni, ostavljeni ili odbačeni. Ne samo od strane partnera ili člana porodice, već i od prijatelja, poznanika ili kolega. U tom slučaju reč je o strahu od napuštanja.
Iako nije zvanična fobija, strah od napuštanja je jedan od najčešćih. Ujedno, jedan od veoma štetnih. Ne samo da utiče na normalno funkcionisanje, već i na odnose sa drugim ljudima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.
Zašto se javlja strah od napuštanja?
Uzroci straha od napuštanja su složeni. I dok je kod nekih pokretač određeni događaj, kod drugih nastaje kombinacijom više faktora.
U većini slučajeva strah od napuštanja se razvija nakon preživljene traume. Smrt roditelja ili bliskih prijatelja je najtragičniji događaj koji vas može zadesiti. Ovaj neočekivani gubitak stvara emocionalnu prazninu koju može popuniti strah.
Napuštanje od strane bližnjih u detinjstvu predstavlja okidač za razvoj straha u kasnijim godinama. Život u disfunkcionalnoj porodici, takođe, može biti pokretač problema. Naime, loše ophođenje i zanemarivanje od strane roditelja ili negovatelja, kao i ponašanje koje dete smatra zastrašujućim može izazvati anksioznost. Ona otežava formiranje zdravih odnosa, te neretko vodi ka nezdravim vezama u odraslom dobu.
Zvuči neverovatno, ali i fizičko i psihičko zlostavljanje stvara dugotrajne probleme mentalnog zdravlja, uključujući i strah od napuštanja.
Kako se manifestuje strah od napuštanja?
Hronična briga zbog napuštanja je karakteristični znak. Prate ga niz drugih.
Osobe sa ovim problemom se osećaju nesigurno i nedostojno ljubavi. Teško veruju ljudima i preosetljivi su na kritike.
Umeju brzo da se vežu za ljude, ali zbog stalno prisutnog straha ne uspevaju da se potpuno posvete. Posledica toga jeste nemogućnost ostvarivanja dugoročnih veza, te brzo nastavljaju sami.
Ove osobe teže da ugode ljudima, radeći stvari koje nisu u skladu sa njihovim stavovima. Najbolji primer jeste upuštanje u neželjeni seks, što je uobičajeno kod žena. Skloni su i overthinking-u, tj. preteranom razmišljanju o stvarima u želji da otkriju skriveno značenje.
Mnogi od njih imaju manjak samopouzdanja, te krivicu za svaku grešku svaljuju na sebe, dok se drugi bore sa prikrivenim besom.
Kako se osloboditi straha od napuštanja?
Cilj oslobađanja straha od napuštanja jeste uspostavljanje zdravih emocionalnih granica. U tome važnu ulogu ima psihoterapeut. On će vam pomoći da preispitate svoja iskustva kako biste razumeli odakle potiče strah. Naučiće vas kako da negativne obrasce ponašanja zamenite zdravim, realnijim.
Bitan deo terapije jeste i oslobađanje tuge koju su izazvali prethodni gubici. Jedino na taj način možete ne samo da prevaziđete trenutni strah, već i da sprečite pojavu ponovnog straha u slučaju novih gubitaka koji će se desiti u budućnosti.
Ukoliko ste prepoznali kod sebe znake straha od napuštanja potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sanu.
Pročitaj Više
Šta je i zašto se javlja mandela efekat?
Mandela efekat predstavlja efekat iskrivljenog sećanja. U pitanju je fenomen do kojeg dolazi kad se velika grupa ljudi kolektivno pogrešno seća nekog događaja. Pri čemu se ti ljudi međusobno ne znaju, a opet dele isto, pogrešno sećanje.
Naziv potiče od bivšeg predsednika Južnoafričke republike, Nelsona Mandele. Naime, zabležen je podatak da su mnogi ljudi verovali da je Mandela umro u zatvoru 1980. godine. Koliko je uticaj imalo ovo lažno sećanje najbolje potvrđuje činjenica da je u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji navedena upravo 1980. kao godina Mandeline smrti.
Iako je Mandela efekat bio decenijama poznat, prvi put je opisan tek 2010. godine. Blogerka Fiona Brum primetila je na jednoj konvenciji da mnogi prisutni imaju isto sećanje na Mandelinu smrt. Pojedini su se čak sećali vesti i novinskih naslova koji su govorili o predsednikovj smrti, dok je jedna učesnica tvrdila da je pratila prenos njegove sahrane.
Sama Fiona je, takođe, delila ovo pogrešno mišljenje. To ju je podstaklo da detaljnije istraži ovaj fenomen.
Primeri Mandela efekta
Verovali ili ne, Mandela efekat je široko rasprostranjen. Sigurni smo da ste sa njim i vi susreli makar jednom u životu.
Pokušajte da se setite kako izgleda gospodin Monopol na pakovanju čuvene igre. Ova maskota je odevena u crni frak, a na glavi nosi cilindar i monokol. Sasvim pogrešno sećanje! Gospodin Monopol ni u jednom izdanju nije imao monokol, niti naočare.
Pogrešna vizija vezana je i za naziv popularnog crtanog filma o porodici Kremenko. Pretpostavljamo da niste premetili da u naslovu stoje 2 slova „T“. Umesto „Flintstones“ mnogi pamte naziv kao „Flinstones“.
Sličan efekat ima i logo patika. Mnogi ljudi su zbunjeni kada vide da u Skechers-u nema slova „T“, kao što oni pamte.
Mandela efekat prisutan je i u mnogim filmovima. Najčešće je pogrešno ponavljana replika „Hello, Klarice“. Ova rečenica Hanibala Lektora se pamti kao prva kojom se obratio detektivki. Zapravo, Hanibal u celom filmu nikada nije izgovorio ništa slično.
Zašto se javlja Mandela efekat?
Ne postoji jasan uzrok. Zbog toga stručnjaci naglašavaju da je kombinacija sklopa ličnosti, odnosno sopstvene memorije i uticaja društva.
Ma koliko se trudili da zapamtimo neku infomaciju ili događaj, naše sećanje nije nepogrešivo. Istraživanja pokazuju da su lažna sećanja rezultat pogrešnih predstavljanja u kratkoročnoj i dugoročnoj memoriji. To znači da pamćenje čoveka nikada nije u potpunosti pouzdano, jer se vremenom može izobličiti.
Odnosno, svaki put kada se prisetimo nekog događaja, naš mozak menja način na koji ga pamtimo. Drugim rečima, sledeći put kada se setite nekog događaja iz prošlosti, možda ćete se setiti određenih detalja iz poslednjeg puta kada ste se prisetili sećanja, a ne originalnog događaja.
Još jedan faktor koji doprinosi stvaranja lažnih sećanja jeste društvo. Ljudsko pamćenje je često podložno sugestijama. Tome naročito doprinosi uticaj društvenih mreža. Na njima se šire različite informacije. Većina nije proverena, ali ipak imaju moć da uvere mnoge u istinost.
Pojedini stručnjaci kao pokretač navode neuropsihijatrijski poremećaj poznat kao konfabulacija. Nastaje kada mozak dopunjava praznine u sećanju izmišljenim detaljima. Pri čemu se može manifestovati kao preuveličavanje stvarnog događaja, nepodudaranje uspomena iz jednog događaja u drugi ili, pak, prizivanje novog sećanja.
Ove osobe nemaju nameru nikog da prevare. One iskreno veruje da je lažno pamćenje tačno i u skladu sa tim se i ponašaju.
Mandela efekat se vezuje i za pojedine psihičke probleme. U većem riziku su oni koji boluju od bipolarnog afektivnog poremećaja, posttraumatskog stresnog poremećaja, bolesti zavisnosti.
Lažna sećanja sama po sebi nisu štetna. Međutim, ako su posledica drugog psihološkog stanja mogu dodatno da naruše mentalno zdravlje. U tom slučaju neophodno je potražiti pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Pet načina da postanete mentalno jači
Pet načina da postanete mentalno jači doneće vam kvalitetniji život.
Finansijska neizvesnost, preopterećenost na poslu, porodični problemi – postali su naša svakodnevnica. Iako izreka Fridriha Ničea: „Ono što nas ne ubija čini nas jačima“, zaista, ima smisla mnogi se ne mogu izboriti sa nedaćama koje su ih snašle. Posebno ako su konstantno izloženi stresnim situacijama. Srećom, možemo da naučimo kako da upravljamo njima.
Psihološka otpornost, tj. rezilijentnost, koja dovodi do metalno jakog sklopa ličnosti, nije lična osobina. U pitanju je proces koji se postiže vežbanjem, a omogućava nam da se prilagodimo ne samo svakodnevnom stresu, već i težim životnim situacijama, traumama i tragedijama.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva pet načina da postanete mentalno jači.
Nemojte dozvoliti da vas strahovi savladaju
Sasvim je u redu biti uplašen. Međutim, ne trebate dozvoliti da vas vaši strahovi parališu. Oni nikako ne smeju biti kočnica u životu.
Biti mentalno jak znači gledati dalje od svojih strahova i fokusirati se na lične ciljeve. Probijajući se kroz ono što vas plaši ne samo da postajete otporniji, već i uviđate svoje vrednosti. Samim tim stvarate mogućnosti za lični razvoj.
Prevazilaženje navika samosabotaže ili odlazak iz nezdrave veze sigurno će vam u početku delovati teško. Vremenom, zapravo, doneće boljitak u vašem životu.
Neka vaše ponašanje bude u skladu sa ciljevima
Da biste povećali svoju rezilijentnost morate da uskladite svoje vrednosti, ciljeve i ponašanje. Na primer, ako imate konkretan cilj da povećate svoj osećaj autonomije i samousmeravanja, deo tog cilja može uključivati vrednost koju ste sebi postavili, kao što je neupoređivanje sa drugima. Polazeći od sopstvenih vrednosti, vaše ponašanje će se promeniti kako bi bilo usmereno ka ispunjenju cilja.
U suprotom, ukoliko su vaše vrednosti, ponašanja i ciljevi neusaglašeni možda ćete primetiti da ne postižete željeni rezultat onoliko brzo koliko se nadate. To je sigurni znak da morate da izvršite određene promene da biste ispunili plan koji ste sebi postavili.
Vodite dnevnik svojih misli
Jedan od pet načina da postanete mentalno jači jeste da beležite svoje misli.
Ponekad, kada je osoba suočena sa nedaćama ili borbama možda neće imati snage da o tome priča sa prijateljima, pa i drugim članovima porodice. Potiskivanje misli vodi ga gomilanju negativnih emocija, koje mogu da izazovu frustracije.
Da biste to sprečili stručnjaci savetuju da svoje misli i osećanja zapišete. Vođenje dnevnika, bilo da se radi u elektronskoj formi ili pisanjem u svesku, pomoći će vam da prepoznate svoje potrebe. Na osnovu njih moći ćete da kreirate ciljeva usklađene sa povećanjem rezilijentnosti.
Promenite način razmišljanja
Kada su vam stalno u glavi reči „bol“ ili „patnja“ vremenom će vas navesti da sebe posmatrate kao žrtvu.
Morate znati da reči koje odaberete da opišete sebe i svoja iskustva mogu uticati na to kako se osećate. Kolika je njihova moć jaka govori i podatak da će imati uticaj i na to šta verujete da je istina o vama.
Umesto negativnih reči počnite da koristite pozitivne, kao što su „uspešan“ i „jak“. Zahvaljujući njima promenićete percepciju na svet, te ćete se i na sasvim drugačiji način suočiti sa novim stresnim događajem.
Brinite o sebi
U pet načina da postanete mentalno jači spada i briga o sebi. Ona je mnogo više od povremenog odlaska u spa centar ili na masažu.
Morate pronaći vremena za sebe svakog dana. Na primer, možete ujutru ili pre spavanja meditirati ili vežbati. Ukoliko ste ljubitelj knjiga obavezno izdvojite vreme u toku dana da čitate ili da radite bilo šta drugo što vas čini srećnim.
Briga o sebi može uključivati i traženje stručne pomoći. Zato ako ne umete sami da se izborite sa problemima i da naučite kako da postanete rezilijentni kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Nema ništa loše u tome biti singl – Oslobađanje srama i stigma
Biti singl i dalje je stigmatizovan pojam. Iako živimo u modernom društvu postoji uverenje da je živeti bez partnera pogrešno i neprihvatljivo. Cilj svakog bića jeste da pronađe nekog sa kim će biti u vezi. Samo tada može biti potpuno srećan i imati ispunjen život.
Nažalost, ovakve društvene norme čine da osobe koje su same osećaju stid, pa i manjak samopouzdanja. U nastajanju da budu prihvaćeni mnogi su spremni da budu i u nefunkcionalnoj, toksičnoj vezi. Takav stav ne samo da je pogrešan, već može stvoriti mnoge druge probleme.
Da biste ih izbegli psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da „biti singl“ ne posmatrate kao lični neuspeh.
Prestanite da se identifikujete sa statusom svoje veze
Čovek se ne definiše preko svog partnera. Zato nemojte sebe poistovećivati sa statusom veze. Biti singl znači samo da još uvek niste pronašli svoju srodnu dušu. Sa druge strane, vi ste biće prepuno kvaliteta i dobrih osobina, koje ostvaruje uspehe na mnogim poljima.
Imajte u vidu da vaša vrednost ne dolazi spolja. Vaša vrednost ne dolazi sa vezom, partnerom ili venčanim prstenom na ruci. Niste ništa manje vredni, niti beskorisni ako ste solo. Zapravo, život donosi pregršt nepredvidivih događaja, te se i status veze menja tokom vremena. Ono što ste vi je suštinska, unutrašnja vrednost koju treba ceniti.
Ništa nije u redu sa tobom
Jedini razlog zašto ste slobodni je što još uvek niste upoznali pravu osobu. Nije zato što niste dovoljno privlačni. Ili možda dovoljno obrazovani. Ne treba da smršate, promenite stil oblačenja ili nađete novi posao da biste pronašli voljenu osobu. Radite na sebi jedino da biste vi bili zadovoljni, a ne da udovoljite društvenim normama.
Prestanite sebe da potcenjujete i omalovažavate. Takođe, prestanite da osećate krivicu što ste sami. Da ste upoznali pravu osobu, sada biste bili u vezi, zar ne? Umesto da se stidite, prihvatite da vas tek čeka ljubav. Za to vreme, uživajte u svom životu, jer biti singl može biti podjednako zabavno, kao u vezi.
Ostanite verni sebi
Biti singl nije nedostatak opcija, već izbor. Izbor da poštujete svoje standarde i želje, a ne da ispunjavate očekivanja drugih.
Bolje je ostati sam i tražiti ono što zaista zaslužujete u ljubavi nego da gubite vreme sa pogrešnim ljudima. Ne samo da ćete biti nezadovoljni u vezi sa osobom koja vam ne odgovara, već postoji opasnost da u takvom odnosima izgubite i sami sebe. Odnosno, da prestanete da negujete lična uverenja i ciljeve kojima težite.
Uzdignite se iznad pritiska društva
Kolektivno uslovljavanje je toliko pogrešno, ali takođe snažno i duboko ukorenjeno. Zato je teško videti dalje od toga i verovati u suprotno.
Bez obzira što je društvo stvorilo uverenje da je biti singl loše iskustvo, morate se osloboditi ovog pristiska. Nemojte zaboraviti da su i međuljudski odnosi teški. Nisu sve veze idilične, ma kako bile lepo predstavljane. Mnogi se, zapravo, osećaju prazno u zajedničkom životu.
Ukoliko ne umete da se izborite sa stidom što ste sami potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Anksioznost kod roditelja – Koji su simptomi i zašto se javlja?
Anksioznost kod roditelja se odnosi na preteranu zabrinutost roditelja ili staratelja o dobrobiti svoje dece.
U izvesnoj meri, briga je normalna i korisna emocija, jer motiviše roditelja da donosi bezbedne, efikasne odluke. Obično se javlja još u trudnoći. Da li ću biti dobar roditelj? Da li će sa detetom biti sve u redu? Da li ću uspeti da mu pružim sve što poželi? Ova i slična pitanja često postavljaju budući roditelji.
Osećaj brige nastavlja da postoji i u detinjstvu, kako dete odrasta, što je sasvim normalna pojava. Međutim, ako roditeljska briga postane preopterećavajuća tako da ima negativan uticaj na mentalno zdravlje svih članova porodice onda je reč o anksioznosti kod roditelja.
S obzirom da je anksioznost kod roditelja čest problem psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate njegove znake.
Zašto se javlja anksioznost kod roditelja?
Uzroci koji vode roditeljskoj anksioznosti mogu biti različiti. Obično predstavljaju kombinaciju genetskih faktora i faktora životne sredine. Pri čemu uključuju brige o društvenom, emocionalnom i mentalnom blagostanju deteta, u rasponu od sposobnosti deteta da sklapa prijateljstva do njegovih ocena u školi.
Genetika igra važnu ulogu. To znači da je veća verovatnaća da se razvije ukoliko postoji porodična istorija anksioznih poremećaja. Takođe, lična istorija mentalnih bolesti, kao i hronična medicinska stanja mogu da dovedu do ovog problema.
U okidače se svrstavaju i određene crte ličnosti. Naime, osobe koje ne znaju kako da upravljaju stresom ili su sklone da budu pesimistične i negativne mogu da pokazuju znake anksioznosti.
Anksioznost kod roditelja može biti i posledica preživljenje traume ili nedostatka samopouzdanja te dolazi do nesigurnost u sposobnosti vaspitanja. Mada je danas i velik uticaj društvenih mreža, posebno objave o nasilju u školi i otmicama dece.
Prevelika i nerealistična očekivanja koje osobe stavljaju pred sebe ili očekuju od deteta mogu biti pokretač anksioznosti. Zbog toga se češće javlja kod onih koji su opsednuti kontrolom i kod onih koji stalno teže perfekcionizmu.
Koji su simptomi roditeljske anksioznosti?
Stres i napetost su karakteristični znači za anksioznost kod roditelja. Prate ih problemi sa spavanjem, razdražljivost, problemi sa koncentracijom i preterana zabrinutost.
Ukoliko osete pretnju javljaju se napadi panike, ubrzano disanje, povećan broj otkucaja srca, znojenje, pa i drhtanje i osećaj slabosti.
Osoba koje se bori sa roditeljskom anksioznošću nastoji da izbegne situacije za koje smatra da su opasne. To može uključivati zabranu deci da učestvuju u razumno bezbednim aktivnostima iz straha da će biti povređena, maltretirana ili doživeti druge negativne posledice.
Neretko očekuju najgore. Umesto da realno sagledaju situaciju i vide sve razumne mogućnosti ovi roditelji neće moći da prestanu da očekuju najgore.
Pojedini ispoljavaju anksioznost preteranim reagovanje, naročito u odnosu sa detetom, dok se kod zaposlenih žena mogu javiti i simptomi burn out sindroma.
Kako roditeljska anksioznost utiče na decu?
Odrastanje sa anksioznim roditeljem povećava verovatnoću da se ovaj problem javi i kod deteta. Posebno je povećana opasnost od pojave generalizovanog anksioznog poremećaja i poremećaja anksioznosti pri odvajanju.
Posledica roditeljske anksioznosti može biti i razvoj specifičnih fobija i depresije. Zatim, smanjeno samopouzdanje, nespremnost za nove stvari, kao i nerealno sagledavanje sveta oko sebe.
Imajući u vidu ozbiljnost problema, sa prvim znacima roditeljske anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više