Koji su fizički simptomi anksioznosti i kako se izboriti sa njima?
Fizički simptomi anksioznosti variraju od osobe do osobe, ali često su prilično slični i mogu biti vrlo uznemirujući. U narednim redovima saznajte kako da ih prepoznate i izborite se sa njima.
Povećan srčani ritam (tahikardija)
Tokom anksioznosti, telo može reagovati kao da je u opasnosti, a zapravo nije.
Ovakvo stanje izazva ubrzan rad srca, što se može osećati kao „preskakanje“ ili neprijatan osećaj u grudima. Mnogi ljudi osećaju strah u tim momentima, što dodatno pojačava osećaj anksioznosti.
Znojenje
Prekomerno znojenje je čest simptom anksioznosti, koji se često javlja u stresnim situacijama. Anksioznim osobama se često znoje dlanovi, stopala ili čak lice, što dovodi do nelagode.
Svi ovi simptomi mogu stvoriti dodatni osećaj srama, posebno u društvenim situacijama. Što dovodi do potrebe za čestim presvlačenjem ili korišćenjem papirnih maramica kako bi se simptomi donekle iskontrolisali.
Fizički simptomi anksioznosti – Drhtanje ili tremor
Drhtanje može biti blago ili intenzivno i obično se manifestuje u rukama ili nogama.
Ovaj simptom dovodi do dodatne nesigurnosti i pojačava osećaj anksioznosti, stvarajući tako jedan začarani krug. Drhtanje može biti posebno izraženo u stresnim situacijama, poput javnog nastupa ili razgovora sa nepoznatima. Osobe često osećaju potrebu da prikriju ovaj simptom, što može dovesti do dodatnog stresa.
Napetost mišića
Hronična napetost mišića je čest simptom anksioznosti i manifestuje se najčešće u vratu, ramenima i donjem delu leđa.
Ova napetost može dovesti do bolova i nelagodnosti, što može otežati svakodnevne aktivnosti. Osobe često osećaju potrebu da se istegnu ili masiraju kako bi ublažile ovaj simptom. Dugotrajna napetost može rezultirati glavoboljama, što dodatno pogoršava stanje.
Gastrointestinalni problemi
Anksioznost značajno utiče na probavni sistem, i izaziva različite probleme. Osobe često prijavljuju mučninu, dijareju ili zatvor, što može biti vrlo neprijatno.
Osećaj “lepršanja” u stomaku je takođe čest i može izazvati dodatni strah. Ovi simptomi ometaju svakodnevno funkcionisanje, posebno u stresnim situacijama.
Teškoće s disanjem
Tokom anksioznosti, mnogi ljudi osećaju da im je otežano disanje ili imaju osećaj pritiska u grudima. Ovaj simptom može izazvati paniku i pojačati anksioznost, stvarajući osećaj gušenja.
Disanja može biti plitko ili ubrzano, što dodatno otežava smirivanje i pojačava strah.
Fizički simptomi anksioznosti – Umor
Hronična anksioznost može biti iscrpljujuća, a osobe se često osećaju umorno bez obzira na kvalitet sna. Mentalna napetost i stres mogu doprineti tome, otežavajući koncentraciju i svakodnevne aktivnosti.
Čak i nakon dužeg spavanja, dešava se da se bude umorne. Ovaj umor može dodatno pogoršati simptome anksioznosti, stvarajući začarani krug.
Glavobolje
Napetost i stres povezani sa anksioznošću mogu izazvati česte glavobolje ili migrene.
Ove glavobolje često su rezultat mišićne napetosti u vratu i glavi. Osobe sa anksioznošću često koriste lekove protiv bolova kako bi se lakše nosile sa ovim simptomom. Glavobolje mogu dodatno pogoršati opšte raspoloženje i povećati osećaj stresa.
Osip ili svrab
Neki ljudi sa anksioznošću mogu imati i kožne reakcije, poput osipa ili svrab, koji su povezani s povećanom osetljivošću tela. Ove kožne promene mogu biti uzrokovane stresom ili napetošću, što dodatno komplikuje situaciju i povećavju osećaj nelagode.
Fizički simptomi anksioznosti – Problemi sa ravnotežom ili vrtoglavica
Anksioznost može izazvati osećaj vrtoglavice ili gubitka ravnoteže, što može biti vrlo uznemirujuće. Osobe često osećaju da se svet oko njih vrti, što može izazvati dodatni strah.
Ovi simptomi mogu otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su hodanje ili vožnja. Mnogi ljudi sa anksioznošću izbegavaju situacije u kojima se osećaju nesigurno zbog ovih simptoma.
Povećana osetljivost
Anksiozne osobe često postaju osetljivije na spoljašnje stimuluse, kao što su buka ili svetlost. Ovo može dodatno doprineti osećaju preopterećenja i stresa.
Osećaj osetljivosti može učiniti svakodnevne situacije, poput odlaska u kupovinu ili druženja, izazovnijim i dovesti do njihovih izbegavanja.
Strategije za upravljanje fizičkim simptomima
Postoje mnogobrojni načini koji mogu pomoći u borbi protiv anksioznosti i unblažiti njene simptome.
Neki od njih obuhvataju:
Tehnike disanja: Vežbe dubokog disanja može pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju osećaja kontrole.
Fizička aktivnost: Redovno vežbanje oslobađa endorfine, što može poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome anksioznosti.
Mindfulness i meditacija: Ove tehnike pomažu u smanjenju stresa i fokusiranju na sadašnji trenutak, smanjujući prekomernu brigu.
Zdrav način ishrane: Ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama može doprineti opštem mentalnom zdravlju.
Kvalitetan san: Razvijanje rutine spavanja i stvaranje opuštajuće atmosfere za spavanje mogu značajno pomoći.
Društvena podrška: Razgovor s prijateljima ili članovima porodice može biti oslobađajući i pružiti emocionalnu podršku.
Kako se izboriti sa anksioznošću?
Fizički simptomi anksioznosti mogu biti izuzetno uznemirujući i značajno uticati na svakodnevni život i njegov kvalitet.
Razumevanje simptoma može pomoći u njihovom prepoznavanju i preuzimanju kontrole nad njima. Ukoliko se simptomi uprkos svemu ne povuku ili postanu još učestaliji, važno je potražiti stručnu pomoć.
Imajući u vidu komplikacije koje anksioznost može da izazove ne treba je olako shvatiti. Ukoliko ste kod sebe primetili neke od navedenih simptoma još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Jo-jo veza
Jo-jo veza, nažalost, je postala česta pojava modernog doba.
Odnosi dvoje ljudi u vezi veoma su složeni. Iako se zasnivaju na bliskosti, poštovanju, vernosti i strasti, ne znači da će biti uvek savršeni. U pojedinim situacijama nastupiće nesiglasice koje mogu dovesti do problema. Upravo tada je važna komunikacija u partnerskim odnosima kako biste ih zajedno rešili.
Nažalost, ponekad je raskid najbolje rešenje za jedan par. Međutim, postoje i parovi koji se vrlo brzo pomire nakon raskida. Ukoliko se ovaj obrazac ponavlja nakon svake svađe reč je o jo-jo vezi.
Jo-jo veza je oblik veze sa puno raskida i ponovnih pomirenja. Ovi ciklusi mogu varirati po učestalosti i trajanju. Obično ih karakterišu periodi intenzivne bliskosti praćeni sukobima i razdvajanjem. Takođe, primetna je emocionalna nestabilnost. Odnosno, veza je obeležena visokim emocionalnim usponima i dubokim padovima.
Zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama?
Jedan od primarnih razloga zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama jeste strah od samoće. Mnogi radije biraju da imaju stalno nekog poznatog kraj sebe, čak i ako je veza nestabilna. Razlog za to leži u činjenici da smatraju da biti singl donosi veliku neivesnost sa kojom nisu spremni da se suoče.
Ovome doprinosi i duga zajednička istorija. Zajednički prijatelji, zajedničke aktivnosti i hobiji, kao i brojne lepe uspomene doprinose težnji da se veza ponovo razvije. Samim tim se sa svakim pomirenjem pojačava nada da će se partner promeniti, te da će se veza vremenom poboljšati.
Uprkos nestabilnosti neretko je prisutna snažna emocionalna ili psihološka zavisnost. Naime, nekima je potreban partner da bi se osećali potpuno ili srećno. Takav stav otežava oslobađanje, te se i dalje održava jo-jo veza.
Nisko samopouzdanje je još jedan uzrok ovih veza. Pojedinci se osećaju nedostojnim zdravijeg odnosa ili smatraju da ne mogu da nađu boljeg. Ovo verovanje ih može držati zaglavljenima u nezdravom ciklusu.
Psihološki uticaj jo-jo veza
Jo-jo veze mogu imati značajne negativne psihološke efekte na pojedince. Ciklus raskida i ponovnog pomirenja je težak i naporan. Nakon izvesnog vremena dovešće do emocionlne isrcpljenosti, praznine, pa i nezadovoljstva.
Nepredvidljivost odnosa sa partnerom izaziva anksioznost i osećanje nesigurnosti. Osoba razvija konfliktna osećanja, pitajući se da li da ostane ili ode. Dok ponovljena razočaranja i emocionalna previranja mogu doprineti nastanku depresije.
Jo-jo veza utiče i na samopouzdanje. Čak i jake ličnosti u stalnom ciklusu napretka i stagniranja počinju da preispituju svoje vrednosti. To stvara pogodne uslove za pad samopouzdanja, te ostaju u nezdravoj vezi.
Kako se osloboditi jo-jo odnosa?
Prvi korak u oslobađanju od jo-jo veze je priznavanje obrasca. Prepoznavanje da vezu karakteriše ciklus raskida i pomirenja koji se ponavlja je ključno. Zato dobro razmislite koji problemi dovode do raskida. Zatim, kako se osećate kada ste vezi i nakon raskida. Razmotrite i razloge zbog kojih ste stalno spremni na pomirenje. Da li su oni zasnovani na strahu, zavisnosti ili istinskoj ljubavi i kompatibilnosti?
Postavljanje jasnih granica je od suštinskog značaja za prekid ciklusa. Granice mogu uključivati ograničavanje kontakta tokom raskida i jasne smernice za komunikaciju.
Stručnjaci naglašavaju da plan za ovakav odnos može obezbediti strukturu i jasnoću. On treba da obuhvati aktivnosti tokom raskida, kao što je fokusiranje na brigu o sebi. S obzirom da postoji mogućnost pomiranje plan mora da sadrži i jasne kriterijume za razmatranje pomirenja. Na taj način možete biti sigurni da su prošla pitanja rešena i da su oba partnera posvećena promeni. Obavezno postavite dugoročne ciljeve za vezu i lični rast, kako biste ostvarili međusobnu usklađenost i podršku.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa jo-jo odnosom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Predrasude i stereotipi koji su kočnica u životu
Predrasude i stereotipi su, verovali ili ne, sastavni deo naših života.
Iako se mnogi neće složiti sa mišljenjem da svako od nas poseduje određene predrasude i stereotipe, činjenice to potvrđuju. Naime, svako izražavanje nekog stava obojeno je dozom predrasuda i steretipa. Kod nekih su one rigorozne i veoma oštro izražene, dok su kod drugih prekrivene, te često sama osoba nije svesna da ih poseduje.
Predrasude i stereotipi su sasvim normalna pojava. Oni oblikuju viđenje sveta oko nas, naše postupke i odnose prema drugima. Međutim, problem nastaje kada počnu da narušavaju kvalitet našeg života.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovališta Sana daje vam savete kako da se oslobodite takvih predrasuda i stereotipa.
Šta su predrasude i stereotipi?
Pre nego što krenete u borbu sa predrasudama i stereotipima koji su vaša kočnica u životu morate znati šta ovi pojmovi predstavljaju.
Predrasuda je unapred formirano mišljenje ili osećanje prema nekome ili nečemu. Pri čemu je ono negativnog karaktera, te se svodi na osuđivanje, potcenjivanje. Obično nema realnu osnovu, već je zasnovano na nedokazanim tvrdnjama.
U većini slučajeva predrasude potiču iz detinjstva. Odnosno, nastale su iz zastrašujućeg stila roditeljstva.
Tipičan primer predrasuda je: „Žene su loši vozači“ ili „Starije osobe su tehnološki nepismene“.
Za razliku od predrasuda, stereotipi su neosnovana mišljenja koja generalizuje određenu grupu. Zasnovani su na specifičnim verovanjima ili pretpostavka da svi pripadnici neke grupe imaju iste osobine, bez obzira na njihove individualne karakteristike.
Primer stereotipa je: „Svi umetnici su boemi“.
Negativno dejstvo predrasuda i stereotipa
Predrasude i stereotipi mogu da utiču na mentalno zdravlje. Njihovo preterano dejstvo dovodi do niskog samopouzdanja. Naročito ako se osoba nalazi u grupi za koju ima negativne predrasude. Bez obzira da li se ta grupa odnosi na porodicu, kompaniju, pa i grad, ova negativna mišljenja predstavljaju kočnicu za dalji napredak i lični razvoj.
Postoji opasnost da osoba počne da veruje u negativne stereotipe o sebi. Kao posledica toga može se javiti sindrom uljeza koji vodi ka stalnom prepispitivanju svojih uspeha.
Izolacija i socijalna distanca, takođe, su posledica velikih predrasuda i stereotipa. Osoba oseća da ne može da veruje drugima, te se postepeno udaljava od ljudi, uključujući i bliskih prijatelja i rođaka.
Da predrasude i stereotipe ne treba olako shvatiti potvrđuje i činjenica da mogu da dovedu do ozbiljnih mentalnih problema, kao što su anksioznost, depresija ili posttraumatski stresni poremećaj.
Kako se osloboditi predrasuda i stereotipa?
Prepoznavanje predrasuda i stereotipa je prvi korak ka borbi sa njima. Zato obratite pažnju o svojim idejama i stavovima koje stalno iznosite.
Ukoliko za neku grupu ljudi ili neku osobu imate čvrsto negativno mišljenje razmislite odakle ono potiče. Da li ste to mišljenje formirali na ličnom iskustvu ili ste ga preuzeli od drugih, bez ispitivanja njegove istinitosti?
Potrudite se da pitate druge ljude za mišljenje o toj temi. Proverite da li su njihova mišljenja ista kao vaša. Obavezno potražite relevantne, pa i stručne, informacije o tome.
Tek kada shvatite svoje predrasude i stereotipe moći ćete da ih se oslobodite. Ukoliko vam u tome treba profesionalna pomoć kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Greške koje sputavaju napredovanje
Greške koje sputavaju napredovanje predstavljaju pravi problem ne samo u poslovnom, već u svakom aspektu života.
Za mnoge posao je više od zanimanja koje vam donosi finansijsku stabilnost. Ono što radimo često daje opis nas samih. Ujedno, definiše naše ciljeve, kao i status u društvu.
Posao je, zaista, putovanje sa beskrajnim mogućnostima za rast i uspeh. Međutim, neretko donosi i niz nepredviđenih situacija. One se mogu negativno odraziti ne samo na našu efikasnost obavljanja radnih zadataka, već i na naše samopouzdanje.
Greške su sastavni deo poslovnog dana. Ipak, određene mogu ometati napredak, držeći nas zaglavljenima u ciklusu stagnacije. Prepoznavanje i rešavanje ovih zamki je ključno ako želimo da se razvijamo i ostvarimo svoj puni potencijal.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva najčešće greške koje sputavaju napredovanje.
Kašnjenje u izvršenju obaveza
Prokrastinacija je česta pojava u poslovnom okruženju. Zapravo, svako od nas je u jednom trenutku karijere svesno ili nesvesno odložio neke obaveze. Premor i stres na poslu najčešći su razlozi za to.
Problem nastaje kada prokrastinacija postane svakodnevni oblik ponašanja. Morate znati da je odlaganje neprijatelj napretka. Kašnjenje u obavljanju zadataka i izbegavanje odgovornosti može dovesti do propuštenih prilika, koje rađaju frustraciju.
Prevaziđite odugovlačenje tako što ćete postaviti jasne ciljeve. Zatim ih podelite na manje zadatke i uspostavite vremensku liniju za njihovo postizanje. Ovo je naročito pogodno kod zadataka koji imaju strogo određen vremenski okvir.
Obavljanje zadataka na vreme olakšava vam rad. Ujedno, donosi osećaj zadovoljstva i lične satisfakcije, te ste motivisaniji da nastavite sa ostvarivanjem novih ciljeva.
Ne tražite pomoć kada vam je potrebna
Verovali ili ne, u česte greške koje sputavaju napredovanje svrstava se i izbegavanje traženja pomoći.
Pokušaj da sami rešite svaki zadatak na poslu ponekad predstavlja izazov. Čak i ako ste visokokvalifikovani sa višegodišnjim iskustvom ne možete uvek da postignete svoje ciljeve bez pomoći saradnika. Zato je ključno da prepoznate kada vam je pomoć potrebna.
Traženje saveta ili, pak, učenje od drugih pružiće vam dragocene uvide u obavljanju zadataka. Takođe, pomoći će vam da efikasnije prevaziđete kasnije prepreke, što čini osnovu za dalji napredak.
Strahovi kao greške koje sputavaju napredovanje.
Strah od neuspeha je glavna prepreka koja mnoge sprečava da preuzmu rizik i ostvare svoje snove. Prihvatanje neuspeha kao iskustva učenja je od suštinskog značaja za lični rast. Zbog toga i greške treba posmatrati ne izričito kritički, već kao potencijal za drugačije ponašanje koje vam obezbeđuje korak bliže uspehu.
Stalno upoređivanje sa drugima je još jedna negativna manifestacija straha od neuspeha. Iz njega se često razvija kompleks inferiornosti i demotivisanost, koji otežavaju napredovanje.
Da biste izbegli ovaj problem stručnjaci savetuju da zapamtite da je svako od nas različit. Svako ima svoje razloge za ostvarivanje ciljeva. Umesto da ste konstantno takmičite sa drugima na poslu, fokusirajte se na svoj napredak. Pronađite najbolji način da ostvarite svoje ciljeve. Uspehe drugih koristite kao inspiraciju, a ne kao meru svoje vrednosti.
Ukoliko ste primetili da već duže vreme stagnirate u karijeri i da svaki pokušaj napredovanja nije ostvaren, vreme je da potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Visokokonfliktne ličnosti – Kako se suočiti sa njima?
Visokokonfliktne ličnosti su česta pojava. Zapravo, svako od nas je u jednom trenutku ispoljio visoko konfliktno ponašanje. Najčešće je to bilo u situacijama kada smo osećali da ne možemo da ih kontrolišimo ili kada smo pretrpeli neko razočarenje.
S obzirom da ovakvo ponašanje nije uobičajeno vrlo brzo bismo uvideli svoju grešku i izvinili se osobi koju smo ugrozili. Međutim, pojedinim ljudima konfliktno ponašanje predstavlja obrazac koji se konstantno ispoljava. U pitanju je intenzivni, ponavljajući sukob u odnosima u kojima se povećava konflikt umesto da se rešava.
Ovaj obrazac se obično dešava iznova i iznova u mnogo različitih situacija sa mnogo različitih ljudi. Pitanje koje se u tom trenutku čini konfliktnim nije ono što povećava sukob. „Problem“ je ličnost sa visokim konfliktom i način na koji ona pristupa rešavanju problema.
Zašto se javlja visoko konfliktno ponašanje?
Tačni uzroci nisu utvrđeni. Ipak, stručnjaci uključuju nekoliko faktora koji mogu da dovedu do visoko konfliktnog ponašanja.
Prvi na listi je genetika. Istraživanja pokazuju da razvoj visokokonfliktne ličnosti može imati genetsku komponentu. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko u porodici već postoji osoba sa ovim problemom.
Fizičko ili psihičko zlostavljanje, takođe, je čest pokretač. Mada i druge vrste traumatskih iskustava mogu da doprinesu razvoju ovakvog ponašanja.
Visokokonfliktne ličnosti se mogu razviti iz nekih mentalnih stanja, kao što su depresija, anksioznost i bipolarni poremećaj.
Kako prepoznati visokokonfliktne ličnosti?
Visokokonfliktne ličnosti se fokusiraju na napad. Odnono, okrivljavanje druge osobe i pronalaženje greške u svemu što ta osoba radi. Čak i kada je ponašanje sasvim minorno i zanemarljivo oni ga vide kao grešku.
Za razliku od okrivljavanja drugih, ne priznaju svoje greške. Vide sebe kao oslobođene svake odgovornosti za problem.
Kompromis i fleksibilnost su isključeni iz visoko konfliktnog ponašanja. Razlog za to leži u činjenici da ove osobe imaju tendenciju da vide sukobe u smislu jednog jednostavnog rešenja umesto da odvoje vreme da analiziraju situaciju, čuju različita gledišta i razmotre nekoliko mogućih rešenja. Spremni su i da prekinu kontakt sa prijateljima ukoliko se oni ne slažu sa njima u pogledu određenih pitanja i problema.
Nekontrolisane emocije su još jedna karakteristika visokokonfliktne ličnosti. To su, pre svega, intenzivan bes, vika, pa i nepoštovanje prema bližnjima u svom okruženju. Neretko ih prati grandiozno ponašanje, paranoja, kao i simptomi straha od napuštanja.
Kao posledica nekontrolisanih emocija javlja se ekstremno ponašanje. Ono uključuje iznenadno bacanje stvari, davanje zlonamernih komentara vezanih za bliske osobe, širenje laži. U pojedinim slučajevima ispoljava se u vidu opsesivnog kontakta i praćenja svakog pokreta bližnjih, pa i guranja ili udaranja.
Kako se nositi sa visokokonfliktnom ličnošću?
Iako visoko konfliktno ponašanje nije dijagnoza, niti je navedeno u Dijagnostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja, može da naruši odnose sa ljudima. Naročito sa bliskim.
Ukoliko ste u vezi sa ovakvom osobom morate znati da ne pokušava namerno da bude teška ili da izazove sukobe. Često nije svesna kako njeno ponašanje utiče na druge.
Da biste sprečili produbljivanja konfikta u vezi stručnjaci savetuju da postavite granice koje će pomoći da se oba partnera osećaju sigurno. Granice moraju jasno da definišu šta je prihvatljivo, a šta neprihvatljivo ponašanje u vezi.
Ako ne uspevate sami da se izborite sa visoko konfliktnim ponašanjem partnera potražite zajedno stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je visoko funkcionalna anksioznost?
Visoko funkcionalna anksioznost čest je problem savremenog doba. Istraživanja pokazuju da ona, zajedno sa drugim anksioznim poremećajima, pogađa oko 301 milion ljudi širom sveta. Nažalost, stručnjaci smatraju da je ova zabrinjavajuća statistika daleko veća.
Sasvim je normalno da se ponekad osećate anksiozno, posebno u stresnoj situaciji. Međutim, za neke ljude, prekomerna i stalna anksioznost može biti izazovna za kontrolu i često ometa svakodnevne aktivnosti. Ovo je znak anksioznog poremećaja. Jedan od načina manifestovanja anksioznosti jeste visoko funkcionalna anksioznost.
Šta je visoko funkcionalna anksioznost?
Visoko funkcionalna anksioznost nije klinička dijagnoza. U pitanju je termin koji se koristi za opisivanje ljudi koji doživljavaju upornu anksioznost dok uspešno obavljaju svoje svakodnevne zadatke i obaveze.
Čini podskup generalizovanog anksioznog poremećaja, koji često ostaje neprimećen ili nedijagnostikovan. Razlog za to leži u činjenici da osoba sa ovim problemom može biti uspešna u karijeri i drugim aspektima života, ali se iznutra bori sa upornim osećajem stresa, straha i sumnje u sebe. Umesto da se povuče iz situacije ili interakcije ona naporno radi na suočavanju sa svojim strahovima i vešta je u prikrivanju simptoma.
Zašto se javlja visoko funkcionalna anksioznost?
Stručnjaci smatraju se uzroci anksioznosti, uključujući i visoko funkcionalnu anksioznost, uglavnom oslanjaju na genetske faktore i faktore životne sredine.
Pojavi problema, pre svega, doprinosi porodična istorija anksioznih poremećaja. To znači da je veća verovatnoća da će se razviti ukoliko je već registrovana anksioznost u porodici.
Veliki uticaj imaju i negativni ili stresni životni događaji ili iskustva. Fizičko i psihičko zlostavljanje, gubitak bliske osobe, razvod su najčešći pokretači. Mada mogu biti i konstantni stres na poslu, problemi sa finansijama i česte svađe sa partnerom.
Visoko funkcionalna anksioznost se povezuje i sa određenim medicinskim stanjima, kao što su problemi sa štitnom žlezdom. Zatim, upotrebom pojedinih lekova, ali i psihoaktivnih supstanci i alkohola.
Koji su simptomi visoko funkcionalne anksioznosti?
Iako se osoba dobro nosi sa svakodnevnim zadacima, simptomi anksioznosti su prisutni. Oni mogu biti različiti i različitog intenziteta.
Zabrinutost tokom većeg dela dana koja traje najmanje 6 meseci je karakteristični znak. Prate je nemir, poteškoće u koncentraciji i konstantni umor.
Osobe koje pate od visoko funkcionalne anksioznosti imaju poremećaje spavanja. Odnosno, ne mogu da zaspu ili nemaju miran san. Dok se neki teško bude. Razdražljivost je, takođe, uobičajena. Prisutan je i intenzivan strah od izneveravanja ljudi i neverovatno visoki standardi koji čak i kada se dostignu, ne dovode do zadovoljstva.
Visoko funkcionalna anksioznost se ispoljava i fizičkim tegobama. Tu spadaju prekomerno znojenje, glavobolje i vrtoglavice, mučnina, napetost mišića, nervozna creva, peckanje ili utrnulost u prstima.
Primetne su i određene karakteristične navike, kao što je nervozno brbljanje, „igranje“ sa kosom ili pucketanje zglobova.
Kako visoko funkcionalna anksioznost utiče na svakodnevni život?
Uprkos uspehu i dostignućima, visoko funkcionalna anksioznost negativno utiče na različite oblasti života.
Osobe sa ovim problemom teže perfekcionizmu. Zbog toga rade prekovremeno, često volontiraju ili pokušavaju savršeno da urade sve zadatke. Stalnom pritisku koji osećaju doprinose i strah od neuspeha i nerealna očekivanja koja sebi postavljaju. Posledica toga može biti sagorevanje, koje donosi mnoge psihičke i fizičke tegobe.
S obzirom da je fokus na uspehu, javljaju se problemi u odnosima sa bliskim ljudima. Posebno, u slučaju kritike i negativnih informacija.
Često zanemaruju i brigu o sebi, uključujući redovnu ishranu i fizičku aktivnost.
Imajući u vidu komplikacije koje može da izazove, visoko funkcionalnu anksioznost nikako ne treba olako shvatiti. Ukoliko ste primetili neke od navedenih simptoma još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šta je nocebo efekat i zašto se javlja?
Nocebo efekat nije retka pojava u modernom društvu.
Sisgurno ste čuli za placebo efekat. Odnosno, za proces u kome se zdravlje osobe poboljšava nakon tretmana koji, zapravo, nemaju terapeutski efekat. Ovaj fenomen je otkriven tokom Drugog svetskog rata. Kada je američkim lekarima nestalo morfijuma počeli su povređenim vojnicima da daju so i vodu. Na izneđenje medicinskog osoblja, vojnici su osetili boljitak, samo zbog uverenje da su popili morfijum.
Međutim, „iluzorni“ efekat na naš mozak može biti i obrnut. Taj fenomen se naziva nocebo. Reč je o stanju u kome dolazi do negativnog ishoda zbog verovanja da će ono i nastupiti. Njegovu prirodu opisuje i sam naziv. Naime, ime potiče od latinske reči što u prevodu znači „naškodiću“.
Istraživanja pokazuju da je nocebo efekat zastupljeniji od njegovog pozitivnog para. To znači da je veća verovatnoća da će pacijenti doživeti neželjene simptome ako ih očekuju ili su zabrinuti zbog njih, nego što veruju u pozitavan ishod.
Iako se nocebo vezuje najčešće za medicinu, zapravo, može imati uticaj na čitav naš život.
Zašto se javlja nocebo efekat?
Veza između uma i tela, ma koliko mnogima zvučala neverovatna, zaista je velika. To potvrđuje i nocebo efekat. Negativne misli pokreću niz negativnih emocija, koje se pretvaraju u fizičke simptome.
Koliko je moć ove veze u negativnom efektu najbolje oslikava priča koja se dogodila u Kanadi 70-ih godina. Jedan radnik železniče slučajno se našao zatvoren u hladnjači. Vrata su se zaglavila i on nije mogao da izađe, te je dočekao tako i kraj radnog vremena.
Od straha počeo je da paniči, te je na zidu zabeležio kako mu je hladno i postaje sve hladnije. Poslednji zapis bilo je uverenje da su to njegove poslednje reči. Nažalost, bio je u pravu.
Ujutru, kada su kolege stigle na posao pronašle su ga mrtvog. Ono što je bilo zanimljivo jeste činjenica da hladnjača nije radila sve vreme i da je konstantna temperatura bila 9 stepeni Celzijusovih. S obzirom da to nije znao, njegova podsvest ga je navela da veruje da će umreti od hladnoće.
Osim negativnih misli i negativnih očekivanja, nocebo efekat može biti pokrenut i negativnim, zapažanjima i iskustvima. Pri čemu to ne mora biti lično iskustvo, već iskustvo drugih koje ste čuli.
Kao i kod Mandela efekta, na nastanak nocebo efekta utiču i mediji. Naročito je jak uticaj društvenih mreža. Na njima svako može pronaći različite informacije, kao i iskustva drugih. Čak i kada njihova tačnost nije proverena mogu dovesti do straha od negativnog ishoda.
U moguće pokretače problema svrstavaju se i određene osobine ličnosti. Utvrđeno je da se nocebo efekat češće javlja kod pesimističnih i neurotičnih ljudi. Mada može biti povezan i sa psihičkim problemima, kao što su anksioznost ili depresija.
Kako izbeći nocebo efekat?
Fokusirajte se na željeni ishod, a ne na probleme koji mogu nastupiti. To ne znači da treba da zanemarite svoje trenutno iskustvo. Kada ne dopustite svom umu da se orijentiše na negativna očekivanja imate mogućnost da realno sagledate situaciju. Samim tim i da postignete pozitivan ishod.
Obavezno važne informacije prihvatajte sa velikom pažnjom. Na taj način bićete spremni na negativna očekivanja koja se mogu pojaviti, te i najbolji način upravljati njima.
Svakodnevno praktikovanje vežbi opuštanja je ključno za mentalno zdravlje. One mogu uključivati jogu, meditaciju ili samo određene tehnike disanja. Prebacivanjem tela u parasimpatičko stanje, možete prebaciti svoj nervni sistem u režim odmora i oporavka koji podstiče boljitak.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa nocebo efektom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od dodira – Zašto se javlja i kako se leči?
Strah od dodira, odnosno haptofobija kako se stručno naziva, predstavlja iracionalan, intenzivan strah od dodira drugih ljudi.
Dodiri stranaca ili bez pristanka mnogim ljudima izazvaju nelagodu. To je sasvim opravdano, jer u osnovi leži strah od napada i neprimernog ponašanja. Međutim, ako se strah javlja i kada osobu dodiruju bliski ljudi, članovi porodice ili prijatelji, onda je reč o fobiji.
Sam naziv ukazuje na predmet fobije. Naime, ime potiče od grčkih reči „haphḗ“, što u prevodu znači „dodir“ i „phobia“, tj. strah. Mada se u literaturi sreće i pod drugim imenima, kao što su taktilofobija. i hafofobija.
Prema petom izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje, strah od dodira spada u klasu anksioznih poremećaja, jer podrazumeva simptome anksioznosti izazvane određenim objektom ili situacijom. U ovom slučaju dodirom.
Koji su uzroci haptofobije?
Tačni uzroci nisu poznati, ali postoji nekoliko faktora koji mogu igrati važnu ulogu. To su, pre svega, genetika, porodična istorija, iskustvo i sveukupni temperament.
Istraživanja pokazuju da jak uticaj ima nasleđe. Odnosno, veća je verovatnoća da će se razviti strah od dodira ukoliko je u porodici već registrovana neka fobija ili druga vrsta anksioznog poremećaja.
Neretko je posledica preživljene traume. Fizičko, naročito seksualno, ali i psihičko zlostavljanje, mogu da doprinesu pojavi. Takođe, može biti naučena, tj. stečena posmatranjem bliskih osoba koje imaju ovu vrstu fobije.
U faktore spadaju i pol i tip ličnosti. Prema statističkim podacima haptofobija se češće javlja kod žena. Tačnije, one imaju dvostruko veće šanse od muškaraca da se suoče sa ovo fobijom. Neurotična ličnost ili sklonost ka inhibiciji ponašanja mogu biti faktor rizika.
Strah od dodira se vezuje i sa drugim problemima mentalnog zdravlja. Agorafobija (strah od trgova), mizofobija (strah od mikroba), opsesivno-kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) – neki su od najčešćih.
Koji su simptomi straha od dodira?
Simptomi hafefobije mogu se razlikovati po težini. Sa vremenom i poverenjem, neki ljudi sa ovom fobijom možda će moći da prevaziđu svoje reakcije sa jednom ili dve određene osobe. U drugim slučajevima, oni mogu tolerisati dodir koji oni iniciraju ili dati izričitu dozvolu drugoj osobi vezanu za dodire. Dok je trećima uopšte neprijatan bilo kakav oblik dodira.
Bez obzira na nivo intenziteta možemo razlikovati karakteristične simptome. Oni uključuju napade panike, ubrzani rad srca, otežano disanje, tremor ili nekontrolisano drhtanje, vrtoglavicu. Ponekad ih prati bol u grudima, znojenje, mučnina, pa i plač.
Kod pojedinih dolazi do bežanja, a kod drugih strah izaziva osećaj ukočenosti i nemogućnost reagovanja.
Osobe sa haptofobijom se trude da izbegnu sve situacije koje zahtevaju dodir drugih. Ipak, ovu fobiju treba razlikovati od alodinija. Kod preosetljivosti na dodir ljudi nastoje da izbegnu dodire kako bi sprečili pojavu bola, a ne straha.
Kako se osloboditi straha od dodira?
Uz stručnu pomoć se može uspešno izlečiti. To potvrđuju i najnovije studije prema kojima je stopa izlečenja oko 90 odsto.
Kognitivno-bihejvioralna terapija čini osnovu tretmana. Ona vam pomaže da identifikujete iracionalne misli i naučite kako da ih zamenite racionalnim.
Druga jeste terapija izloženosti. Kao što joj naziv kaže, predstavlja postepeno, ali progresivno izlaganje izvoru straha, uz istovremeno praktikovanje tehnika opuštanja.
Ukoliko patite od haptofobije potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više