Paranoidni poremećaj ličnosti

Paranoidni poremećaj ličnosti predstavlja poremećaj koji odlikuju paranoidne zablude, sveprisutna, dugotrajna sumnjičavost i opšte nepoverenje u druge. Ove osobine vrlo često dolaze u kombinaciji sa ljutnjom i neprijateljskim stavom u odnosu na sve ljude iz okruženja.

Prvi opis dao je francuski psihijatar Valentin Magnan navodeći da je u pitanju “krhka ličnost” koju karakteriše preterano razmišljanje, preterana osetljivost, hipohondrija i sumnjičavost. Njegovu teoriju razvio je Emil Kraepelin, te je 1905. godine naglasio da su u pitanju sujetne, tvrdoglave, osetljive, razdržaljive osobe koje su uvek spremne da pronađu neku kritiku na svoj račun. Upravo je ovaj nemački psihijatar 1921. godine uveo termin “paranoidne ličnosti”.

U narednim decenijama mnogi drugi naučnici su donosili svoje teorije. Najznačajniji doprinos dao je američki psihijatar Theodore Millon koji je obeležja paranoidnog poremećaja ličnosti podelio u četiri kategorije:

1. karakteristično ponašanja budnosti, abrazivne razdražljivosti i kontranapada,
2. pritužbe koje ukazuju na preosetljivost, društvenu izolaciju i nepoverenje,
3. dinamika poricanja ličnih nesigurnosti i pripisivanja istih drugima,
4. suočavanje sa mržnjom prema zavisnosti i neprijateljsko distanciranje od drugih.

Paranoidni poremećaj ličnosti spada u najrasprostranjeniji poremećaj ličnosti. Prema istraživanjima pogađa oko 4 odsto svetskog stanovništa, pri čemu je učestaliji kod muškaraca.

Zašto nastaje paranoidni poremećaj ličnosti?

Jedan tačan uzrok ne postoji, već se smatra da paranoidni poremećaj ličnosti izaziva skup biopsihosocijalnih faktora. To znači da na razvoj, pre svega, utiče genetika te je veća verovatnoća da se javi kod osoba koje već imaju registrovan slučaj u porodičnoj istoriji.

Pored genetike tu su i biološki uticaji. Zatim, psihološki pod koje se podrazumeva temperament same ličnosti, kao i socijalni faktori tj. način na koji se u ranom detinjstvu razvio odnos prema roditeljima i drugom decom.

Simptomi paranoidnog poremećaja ličnosti mogu se javiti i udruženi sa drugim bolestima, kao što su shizofrenija, bipolarni poremećaj, Alchajmerova bolest, ali i nakon povrede mozga.

Kako se manifestuje paranoidni poremećaj ličnosti?

Ljudi sa paranoidnim poremećajem ličnosti uvek su na oprezu, jer veruju da drugi stalno pokušavaju da im naude i da ih omalovažavaju. Ovo su neutemeljena uverenja, koja ih ometaju da uspostave bliske odnose.

Konstantna sumnjičavost i mišljenje da ih svi eksploatišu ili obmanjuju dovodi u pitanje lojalnost i poverenje prema drugima. Zbog toga se nerado poveravaju, niti otkrivaju lične podatke jer se plaše da će se informacije koristiti protiv njih. Sumnjičavost se ogleda i u odnosu prema bližnjima. Nije redak slučaj da, bez razloga, optužuju svoje partnere da su im neverni.

Ove osobe su preosetljive, te loše podnose kritike na svoj računa, ali teško opraštaju tuđe greške, ne videći svoju ulogu u problemu. Takođe su veoma tvrdoglave i veruju da su uvek u pravu. Skloni su razvijanju negativnih stereotipa o drugima, posebno onima iz različitih kulturnih grupa.

Kako se paranoidni poremećaj ličnosti leči?

Nažalost osobe koje pate od paranoidnog poremećaja ličnosti ne vidi da imaju problem. Čak i kada se odluče da potraže pomoć njihovo nepoverenje je velika kočnica, te je lečenje pravi izazov za psihologe.

Cilj psihoterapije je povećanje opštih veština suočavanja. U prvi plan se stavlja poverenje i empatija, kao i poboljšanje društvene interakcije, komunikacije i samopoštovanja.

Lekovi se generalno ne koriste za lečenje. Međutim, mogu se prepisati antidepresivi ako osoba pati od povezanog psihološkog problema, poput anksioznosti ili depresije.

Paranoidni poremećaj ličnosti narušava kvalitet vašeg života, zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.