Pasivno agresivno ponašanje

Pasivno agresivno ponašanje predstavlja način izražavanja negativnih osećanja, kao što su bes ili ljutnja, indirektno umesto direktno i konstruktivno.

Ponašanje je prvi klinički definisao William C. Menninger tokom Drugog svetskog rata, kao reakciju muškaraca na vojno poštovanje. Naime, ovaj pukovnik je primetio da pojedini vojnici nisu otvoreno agresivni, niti prkosni. Oni su svoju svoju građansku neposlušnost izražavali „pasivnim merama, kao što su mucanje, tvrdoglavost, odugovlačenje, neefikasnost i pasivni opstrukcionizam“.

 Šta izaziva pasivno agresivno ponašanje?

Pasivno agresivno ponašanje mogu da pokrenu različiti faktori.

U većini slučajeva problem proizilazi iz same porodice. Ljudi koji se oslanjaju na pasivnu agresiju radije nego na direktnu komunikaciju da bi pokazali ove emocije često su odrasli u porodici u kojoj je to ponašanje bilo uobičajeno. Odnosno, živeli su u porodici u kojoj je direktno izražavanje emocija bilo obeshrabreno ili nedozvoljeno, te su pronašli način da pasivno kanališu svoj bes ili frustraciju.

Određene situacije, takođe, mogu da izazovu pasivno agresivno ponašanje. Obično su vezane za radno okruženje, gde ispoljavanje agresije nije društveno prihvatljivo.

U pokretače se svrstavaju i ​​psihički problemi. Istraživanja su pokazala vezu između depresije i pasivno-agresivnog ponašanja prema samom sebi. Mada ga mogu izazvati i anksiozni poremećaji, hiperaktivni poremećaji pažnje, poremaćaji ličnosti, uključujući narcistički poremećaj ličnosti i granični poremećaj ličnosti, pa i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

 Kako prepoznati pasivno agresivno ponašanje?

I dok se drugi stilovi komunikacije mogu lako prepoznati, pasivno agresivno ponašanje je malo teže otkriti. To je zbog toga što ovo ponašanje podrazumeva prikrivenu agresivnost, odnosno ima efekat na vas iako niste u potpunosti sigurni zašto.

Ipak, postoje određeni znaci koji ukazuju da se suočavate sa osobom ovakvog ponašanja. To je, pre svega, tzv. tretman ćutanjem. On se sastoji od odbijanja da odgovori na pitanja osobe, pa do potpunog ignorisanja druge osobe.

Sarkastični, ironični komentari su još jedan prepoznatljivi znak pasivno agresivnog ponašanja. Na taj način teže da postanu dominanti u odnosu na druge. Čak su i komplenti ovih osoba obojeni dozom ironije, a neretko imaju i uvredljiv prizvuk. Na primer: „Video sam da si oprao sudove. Bio sam iznenađen da si to učnio.“

Prokrastinacija, tj. odlaganje izvršenja obaveza je deo pasivne agresije. Prati je izbegavanje preuzimanja odgovornosti i namerno pravljenje grešaka.

Svoju ljutnju ove osobe ne pokazuju direktno, već glasno uzdišu, dure se ili koriste neke druge neverbalne znake. Dok na pitanje da li su ljuti odgovaraju: „Ne“, „Dobro sam“, „Nije mi ništa“…

Uloga žrtve je moćno oružje pasivno agresivnih osoba, jer njome izazivaju osećaj krivice kod drugih, te lakše manipulišu.

 Kako se izboriti sa pasivno agresivnim ponašanjem?

Pasivno agresivno ponašanje narušava međuljudske odnose, kako porodične, tako i poslovne,što dugoročno gledano ostavlja traga na kvalitet života.

S obzriom da je reč o kompleksnom problemu neophodna je pomoć psihologa kako bi se prepoznali obrasci ponašanja koje ove osobe ponavljaju i otkrili njihovu uzroci, a zatim i naučili kako da se nose sa njima i primene druge stilove komunikacije.

Nemojte da dozvolite da pasivno agresivno ponašanje utiče na vaš život, već na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.