Poremećaji pažnje sa i bez hiperaktivnosti

Poremećaji pažnje spadaju u najčešće poremećaje ponašanja koji se dijagnostifikuju kod dece. Prema istraživanjima Američke akademije za pedijatriju od ovog problema pati 7 do 10 odsto dece uzrasta od 5 do 18 godina,a u pojedinim slučajevima može se produžiti i na zrelo doba, uz izvesne promene simptoma.

Simptomi se pojavljuju u najranijem detinjstvu, još pre 7. godine. S obzirom da roditelji takvo ponašenje deteta smatraju normalnom fazom odrastanja, poremećaji pažnje se prepoznaju znatno kasnije. Obično kada dete krene u školu i kada postane upadljivo u odnosu na ponašanje ostale dece.

Kako da prepoznate poremećaje pažnje otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.

Poremećaji pažnje su postojali još u 18. veku

Mnogi roditelji su se susreli sa izjavama da njihovo dete “smeta ostalima u školi“, “prekida drugove u priči“ ili “se vrpolji na času“. Danas ovaj problem zadaje glavobolju ne samo mamama i tatama, već i učiteljima, a kako se uveliko priča o njemu, često se pogrešno smatra da su poremećaji pažnje tvorevina savremenog doba.

Zapravo, poremećaji pažnje se pominju prvi put 1798. godine u knjizi “Upit o prirodi i poreklu duševnog poremećaja“, škotskog lekara Alexandera Crichtona. George Still je ovaj sindrom jasno opisao još 1902. godine. Ali su mu pridavana sasvim drugačija imena, tj. definisan je kao “minimalno oštećenje mozga“.

Sredinom 20. veka počinje intenzivnije da se govori o poremećajima pažnje. Tada su ga u klasifikaciji mentalnih poremećaja iz 1952. opisali kao “minimalna moždana disfunkcija“, a 1968. godine navedeni su pod imenom “hiperkinetička reakcija detinjstva“. Tek su klasifikacijom 1980. godine nazvani pravim imenom – “Poremećaji pažnje i nedostatka pažnje (ADD) sa ili bez hiperaktivnosti“.

Poremećaji pažnje sa ili bez hiperaktivnosti – razlika

Poremećaji pažnje se javljaju u dva oblika – sa ili bez hiperaktivnosti.

Deca koja imaju problem poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću su stalno u pokretu. Naime, ona ne mogu mirno da sede, stalno klate nogama ili rukama, a često se penju i na veoma opasna uzvišenja. Ova deca previše pričaju, viču, upadaju drugima ljudima u reč, otežano kontrolišu impulse. Radne zadatke skoro nikada ne izvršavaju do kraja, dok su u igri veoma nametljiva, te teško sklapaju prijateljstva.

Za razliku od njih deca koja pate od poremećaja pažnje bez hiperaktivnosti su povučena, uvek zamišljena i u svom svetu, pa deluju kao lenja i nezainteresovana. Nije redak slučaj da zbog toga ljudi pomisle da su ova deca glupa, što je velika greška. Utvrđeno je da se odlikuju natprosečnom inteligencijom i izuzetnim talentom, ali se teško pokazuje, jer ih prati nisko samopouzdanje, kao i generalizovana anksioznost.

Kako prepoznati poremećaje pažnje kod dece?

Da li neko dete, zaista, ima poremećaj pažnje ili je samo živahno i maštovito, često je teško utvrditi. Zato obratite pažnju na karakteristične simptome.

Prvi znak je nepažnja. Ona je praćena nedovoljnom koncentracijom, pa je dete neorganizovano i “skače” sa zadatka na zadatak. Samim tim, ovi mališani ne umeju postave prioritete, jer im bilo koji zvuk, miris ili dodir odvlači pažnju.

Nagle promene raspoloženja, takođe, su prepoznatljive za poremećaje pažnje. Odnosno, kod dece se vrlo brzo smenjuje osećaj sreće i poleta sa velikim razočarenjem i tugom.

Jake emocije dovode do toga da ona ne umeju da razmišljaju unapred, kao ni da nauče ništa iz prošlosti, već žive samo u datom trenutku.

Poremećaji pažnje kod odraslih

Ponekad, poremećaji pažnje mogu da se zadržati i u kasnijim godinama. Hronična neorganizovanost, zaboravnost i anksioznost i dalje su prisutni, ali se razvija i depresija, implusivnost u reagovanju, koje je praćeno nemogućnošću kontrole besa, te su česti problemi u vezama. Dok se kod pojedinih osoba javljaju bolesti zavisnosti.

Lečenje poremećaja pažnje

Poremećaji pažnje kod nas se najviše leče medimentima, međutim, to nije dovoljno. Uspešno otklanjenje problema podrazumeva i psihoterapiju.

Saveti psihologa naučiće decu kako da kontrolišu svoje stanje, kako da se izbore sa frustracijama i kako da povećaju samouzdanje. Osim toga psiholog u saradnji sa roditeljima pomoći će mališanima da savladaju sve školske obaveze. Dok roditelji, sami, treba da naprave dnevnu rutinu za svoje najmlađe. Jedino ako se pridržavate rasporeda i stalno usmeravate njihovu pažnju u određenom pravcu oporavak je zagarantovan.

Ukoliko ste primetili da vaše dete ima poremećaj pažnje, kontaktirajte za pomoć psihološko savetovalište, Sana.