Stilovi komunikacije
Stilovi komunikacije predstavljaju osnovu naše ličnosti. Zapravo, način na koji komuniciramo sa drugima mnogo govori o nama. Posebno u stresnim situacijama ili kada je potrebno ostaviti dobar utisak.
U svakom čoveku leži dominantan stil ophođenja, mada nije isključeno da se on promeni vremenom, kao da se i preplete sa drugim.
Imajući u vidu da konflikti u radnom okruženju i problemi u partnerskim odnosima zavise od dobrog međusobnog odnosa psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su stilovi komunikacije zastupljeni.
Agresivni stil komunikacije
Baš kao što i sam naziv kaže ovaj način komunikacije se odlikuje izvesnom agresivnošću. Odnosno, osoba želi njime da nametne dominaciju, pokazujući drugima da ima veća prava od njih. Zbog toga ne uvažava njihovo mišljenje i potrebe, već je jedino važno da svoje zadovolji. Da bi to postigla spremna je da ponizi sagovornika, pa čak i da ga rečima napadne i kritikuje.
Agresivnu komunikaciju prate niz neverbalnih znakova. Unošenje u lice, nestrpljivo i intenzivno gestikuliranje, mrštenje, zauzimanje što većeg prostora, zastrašujuće držanje tela sa rukama na bokovima ili u raskoračenom stavu – samo se neki od pratećih efekata tokom razgovora.
Ovaj stil komunikacije možete prepoznati i po određenim rečenicama, kao što su: “Imam pravo”, “Duguješ mi”, “Uradi kako ti ja kažem”…
Iako deluju superiornije, ovim osobama, neretko, nedostaje samopouzdanje, dok pojedini imaju i strah od gubitka kontrole.
Pasivni stil komunikacije
Pasivni sagovornici sebe stavljaju u drugi plan. Naime, zbog osećanja krivice, staha od odbacivanja ili stida, spremni su da stave potrebe drugih u prvi plan, bez obzira što mogu negativno da se odraze na njih same, pa ne čudi što se često osećaju ogorčeno i zbunjeno, jer ignorišu sopstvena osećanja.
S obzirom da nemaju kontrolu nad svojim životom, nije redak slučaj da se suočavaju sa depresivnim mislima i anksioznošću. Samim tim se javljaju i karakteristična razmišljanja da su manje vredni od drugih. Zatim, da niko ne poštuje njihova osećanja, niti da iko smatra njihovo mišljenje važnim.
Pasivni (submisivni) stil se karakteriše i pasivnim govorom tela. Što znači da ove osobe u toku razgovora drže glavu pognutu, ramena povijena, izbegavaju direktni kontakt očima, tiho pričaju, tj. nastoje da što više budu neupadljive, pa ćete od njih obično čuti i rečenice: “Svejedno mi je”, “Nema veze”, “Kako vi kažete” isl.
Pasivno-agresivni stil komunikacije
Kombinacija 2 suprotna stila komunikacije, zaista, je moguća. Ona se ogleda u agresivnom ponašanju koje se ne iskazuje otvoreno, već je prekriveno. Pa na površinu izbija pasivna komunikacija, ali sa sasvim drugačijim karakteristikama. Umesto poniznosti, rečenice su ispunjene notom ironije i sarkazma.
Ovaj vid komunikacije najčešće ide uz tvrdoglave osobe, pa i mrzovoljne koje su frustrirane, jer ne mogu da se izraze na pravi način, pa misle da ih drugi ne razumeju i da se loše ophode prema njima.
Pasivno-agresivni stil komunikacije se prepozanje mrmljanjem, a ne jasnim govorom. Dok se izraz lica ne podudara sa stvarnim osećanjima. Tako na primer mogu se osmehivati kada su ljuti ili, pak, pokazati preterano oduševljenje prisustvom osobe koja im nije draga. Svakako, ove ekspresije se lako uočavaju kao lažne.
Asertivni stil komunikacije
Kada su u pitanju različiti stilovi komunikacije najpoželjnijm i najkonstruktivnijim se smatra aserativna komunikacija. Njena osnovna odlika jeste kompromis između sopstvenih želja i potreba drugih.
Osobe koje vode ovakvu vrstu komunikacije umeju da se izbore za sebe, ali isto tako umeju da saslušaju i pohvale sagovornika. Takođe, spremni su da prihvate odgvornost za svoja dela, da priznaju grešku, pa ako treba i da se izvine.
U neverbalnoj komunikaciji izražen je opušteni položaj tela i direktni kontakt očima, ali bez prenaglašene gestikulacije i intonacije. Na taj način je pokazana povezanost sa drugima. Istovremeno, sprečena je bilo kakva manipulacija sa druge strane.
Asertivnost nam omogućava da brinemo o sebi kroz zdrave odnose sa drugima. Ukoliko ne možete sami da je razvijete, potražite pomoć psihiloškog savetovališta Sana.
Povezani Postovi
Kako povećati produktivnost?
Kako povećati produktivnost? Pitanje koje postavljaju ne samo direktori, već i...
Aspergerov sindrom – Kako da ga prepoznate kod deteta?
Aspergerov sindrom predstavlja neurobiološki poremećaj iz autističkog spektra....
Sadistički poremećaj ličnosti
Sadistički poremećaj ličnosti je definisan rasprostranjenim obrascem...