Pasivna agresija – Kako je prepoznati i kako na nju reagovati?
U svakodnevnoj komunikaciji često nailazimo na ponašanja koja nas zbunjuju, frustriraju ili ostavljaju osećaj nelagode. Pri čemu ne možemo jasno da objasnimo zašto je tako. Nema otvorenog konflikta, nema direktnih uvreda, ali postoji nešto „ispod površine“. Upravo tu se krije pasivna agresija.
Za razliku od otvorene agresije, koja je direktna i lako uočljiva, pasivna agresija deluje suptilno. Ona se izražava kroz prikrivene poruke, tišinu, sarkazam tako da ostavlja drugu stranu zbunjenom, krivom i iscrpljenom.
Na prvi pogled pasivna agresija može delovati bezazleno. Mađutim, dugoročno može imati ozbiljan uticaj ne samo na međuljudsko odnose, već i na mentalno zdravlje osobe koja je trpi. Imajući ovo u vidu otkrivamo vam šta je pasivna agresija, kako je prepoznati i kako na nju reagovati na zdrav i konstruktivan način.
Šta je pasivna agresija i zašto je toliko podmukla?
Pasivna agresija je obrazac ponašanja u kome se indirektno izražavaju negativna osećanja poput besa, frustracije ili nezadovoljstva. Umesto da osoba otvoreno kaže šta je muči, ona bira prikrivene načine komunikacije. To može uključivati izbegavanje razgovora, sarkastične komentare, „zaboravljanje“ obaveza, odugovlačenje, tišinu kao vid kazne. Drugim rečima, osoba ne izražava problem direktno, već ga pokazuje kroz svoje ponašanje.
Bez obzira što deluje tiho, pasivna agresija je veoma štetna, jer se teško može dokazati. Naime, osoba ne kaže otvoreno ništa loše, ali vi osećate da nešto nije u redu. Istovremeno, može izazvati osećaj krivice kod žrtve i stalnog preispitivanja sopstvenih vrednosti. Samim tim, deluje iscrpljujuće.
Zašto ljudi koriste pasivnu agresiju?
Pasivna agresija nije slučajno ponašanje. Ona je najčešće rezultat unutrašnjih konflikata, potisnutih emocija i naučenih obrazaca komunikacije. Iako može delovati kao svesna manipulacija, u velikom broju slučajeva reč je o nesvesnom načinu suočavanja sa neprijatnim osećanjima. Razumevanje uzroka može vam pomoći da prepoznate ovakvo ponašanje i naučite kako da se sa njim izborite.
Jedan od najčešćih razloga za pasivnu agresiju jeste strah od direktnog sukoba. Mnoge osobe izbegavaju da izraze neslaganje, jer veruju da će konflikt dovesti do svađe ili prekida odnosa. Za njih, pasivna agresija deluje kao „bezbednija opcija“.
Pojedini nemaju veštine komunikacije, te ne umeju jasno i zdravo da izraze svoje emocije. Drugi, pak, koriste ovaj oblik ponašanja usled niskog samopouzdanja kako bi uspeli da povrate kontrolu nad određenom situacijom.
Pasivna agresija je često prikriveni oblik besa. Potisnuta negativna osećanja ne nestaju, već se manifestuju na drugačiji nalič, bez otvorenog suočavanja.
Pasivno-agresivni obrasci se često prenose sa roditelja na decu. Ako je jedan roditelj na taj način ispoljavao ljutnju, dete to uči kao „normalno“.
Kako prepoznati pasivnu agresiju?
Prepoznavanje pasivne agresije nije uvek jednostavno, ali postoje određeni obrasci ponašanja koji mogu biti jasan znak.
Sarkazam i „šale“ sa skrivenim značenjem
Komentari poput: „Ma sve je u redu, kao i uvek…“ „Naravno da si ti uvek u pravu“ naizgled deluju bezazleno, ali često nose prikrivenu kritiku ili nezadovoljstvo.
Tišina kao kazna (silent treatment)
Ignorisanje, povlačenje i odbijanje komunikacije često su načini da se druga osoba kazni bez direktnog sukoba. Obično se javlja nakon svađe među partnerima, kada jedan izbegava više dana da razgovara sa drugim.
Odugovlačenje
Namerno odlaganje obaveza ili „slučajno“ zaboravljanje može biti način izražavanja otpora ili ljutnje.
Suptilne uvrede
Umesto direktne uvrede, osoba izgovara nešto što na prvi pogled zvuči kao kompliment, a zapravo boli. Primeri: „Ma super je što si tako smeo/la da uradiš. Ja nikad ne bih imao/la hrabrosti da budem tako nepromišljen/a.“ ili „Svaka čast kako si smršala. Sada sva garderoba može lepo da ti stoji.“
Osećaj žrtve
Pasivno-agresivne osobe često sebe doživljavaju kao žrtvu. Oni su uvek ti koji su „najviše stradali“, „najviše radili“, „najviše trpeli“. Primer takvog ponašanja je rečenica „Ja u ovoj kući sve radim, a niko me ne ceni.“
Neizgovorena očekivanja
Pasivno-agresivne osobe očekuju da vi pogodite šta žele. Kada ne pogodite, oni se uvrede, ali ne kažu zašto. Primer: „Trebalo je da znaš šta mi treba.“
Kako reagovati na pasivnu agresiju?
Reagovanje na pasivnu agresiju je izazovno jer svaka vaša reakcija može biti iskorišćena protiv vas. Prva i najvažnija stvar jeste da ne reagujete ljutnjom, čak i ako druga strana to zaslužuje. Na taj način ćete samo produbiti problem. Zato je važno da ostanete smireni i ne ulazite u raspravu na isti način.
Drugi važan korak jeste da imenujete problem između vas. Umesto da ignorišete situaciju, pokušajte da je jasno definišete: „Imam utisak da nešto nije u redu, ali da to ne govoriš direktno“, „Da li si ljut/a zbog nečega“. Ovo i slična pitanja mogu podstaći otvorenu komunikaciju.
Ako se pasivna agresija ponavlja, važno je da jasno postavite granice u odnosima. One nisu napad, već su zaštita. Primeri granica: „Nisam spreman/na da razgovaram kada mi se prećutkuje. Kada budeš spreman/na da razgovaraš otvoreno, tu sam.“ „Neću da nagađam šta ti treba. Ako mi ne kažeš direktno, neću moći da ti pomognem.“
Otvorena, iskrena i direktna komunikacija je jedini put ka zdravim i stabilnim odnosima. S obzirom da je nije lako uspostaviti, u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Pasivno agresivno ponašanje
Pasivno agresivno ponašanje predstavlja način izražavanja negativnih osećanja, kao što su bes ili ljutnja, indirektno umesto direktno i konstruktivno.
Ponašanje je prvi klinički definisao William C. Menninger tokom Drugog svetskog rata, kao reakciju muškaraca na vojno poštovanje. Naime, ovaj pukovnik je primetio da pojedini vojnici nisu otvoreno agresivni, niti prkosni. Oni su svoju svoju građansku neposlušnost izražavali „pasivnim merama, kao što su mucanje, tvrdoglavost, odugovlačenje, neefikasnost i pasivni opstrukcionizam“.
Šta izaziva pasivno agresivno ponašanje?
Pasivno agresivno ponašanje mogu da pokrenu različiti faktori.
U većini slučajeva problem proizilazi iz same porodice. Ljudi koji se oslanjaju na pasivnu agresiju radije nego na direktnu komunikaciju da bi pokazali ove emocije često su odrasli u porodici u kojoj je to ponašanje bilo uobičajeno. Odnosno, živeli su u porodici u kojoj je direktno izražavanje emocija bilo obeshrabreno ili nedozvoljeno, te su pronašli način da pasivno kanališu svoj bes ili frustraciju.
Određene situacije, takođe, mogu da izazovu pasivno agresivno ponašanje. Obično su vezane za radno okruženje, gde ispoljavanje agresije nije društveno prihvatljivo.
U pokretače se svrstavaju i psihički problemi. Istraživanja su pokazala vezu između depresije i pasivno-agresivnog ponašanja prema samom sebi. Mada ga mogu izazvati i anksiozni poremećaji, hiperaktivni poremećaji pažnje, poremaćaji ličnosti, uključujući narcistički poremećaj ličnosti i granični poremećaj ličnosti, pa i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.
Kako prepoznati pasivno agresivno ponašanje?
I dok se drugi stilovi komunikacije mogu lako prepoznati, pasivno agresivno ponašanje je malo teže otkriti. To je zbog toga što ovo ponašanje podrazumeva prikrivenu agresivnost, odnosno ima efekat na vas iako niste u potpunosti sigurni zašto.
Ipak, postoje određeni znaci koji ukazuju da se suočavate sa osobom ovakvog ponašanja. To je, pre svega, tzv. tretman ćutanjem. On se sastoji od odbijanja da odgovori na pitanja osobe, pa do potpunog ignorisanja druge osobe.
Sarkastični, ironični komentari su još jedan prepoznatljivi znak pasivno agresivnog ponašanja. Na taj način teže da postanu dominanti u odnosu na druge. Čak su i komplenti ovih osoba obojeni dozom ironije, a neretko imaju i uvredljiv prizvuk. Na primer: „Video sam da si oprao sudove. Bio sam iznenađen da si to učnio.“
Prokrastinacija, tj. odlaganje izvršenja obaveza je deo pasivne agresije. Prati je izbegavanje preuzimanja odgovornosti i namerno pravljenje grešaka.
Svoju ljutnju ove osobe ne pokazuju direktno, već glasno uzdišu, dure se ili koriste neke druge neverbalne znake. Dok na pitanje da li su ljuti odgovaraju: „Ne“, „Dobro sam“, „Nije mi ništa“…
Uloga žrtve je moćno oružje pasivno agresivnih osoba, jer njome izazivaju osećaj krivice kod drugih, te lakše manipulišu.
Kako se izboriti sa pasivno agresivnim ponašanjem?
Pasivno agresivno ponašanje narušava međuljudske odnose, kako porodične, tako i poslovne,što dugoročno gledano ostavlja traga na kvalitet života.
S obzriom da je reč o kompleksnom problemu neophodna je pomoć psihologa kako bi se prepoznali obrasci ponašanja koje ove osobe ponavljaju i otkrili njihovu uzroci, a zatim i naučili kako da se nose sa njima i primene druge stilove komunikacije.
Nemojte da dozvolite da pasivno agresivno ponašanje utiče na vaš život, već na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više