Anksiozne nametljive misli – Kako se sa njima nositi?

Anksiozne nametljive misli su česta pojava.

Da li ste se možda nekada imali uznemirujuću misao kako ćete automobilom da udarite pešaka, bez obzira što ste veoma oprezan vozač? Ili možda neželjenu pomisao da ste ostavili kuću otključanu kada ste krenuli na odmor? Zabrinjavajuća slika kako ispuštate svoju bebu je još jedna nametljiva misao.

Verovali ili ne, ovo su uobičajeni primeri nametljivih misli. Javljaju se spontano u našim umovima kada to najmanje želimo, pri čemu se nimalo ne uklapaju u situaciju u kojoj se nalazimo u tom trenutku, kako se osećamo ili kako vidimo sebe i druge.

Iako su neželjene nametljive misli normalne za sve ljude, ukoliko se često javljaju mogu izazvati osećaj anksioznosti, panike, gađenja, pa čak i stida. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da ih prepoznate.

Zašto se javljaju anksiozne nametljive misli?

Anksiozni poremećaji, pa čak i anksioznost niskog stepena, menjaju način na koji komunicirate sa svetom oko sebe i vašu sposobnost da regulišete svoje emocije. To znači da ako ste zabrinuti zbog jedne stvari, vrlo lako bićete zabrinuti i zbog drugih stvari. Problem je dodatno izražen kada postoje brojni stresori. Samim tim je i veća verovatnoća da se jave anksiozne nametljive misli.

Mogu ih izvazvati i drugi psihički problemi. Tu, pre svega, spadaju opsesivno kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i postporođaja depresija.

Kod osoba koje imaju posttraumatski stresni poremećaj anksiozne nametljive misli mogu se pojaviti kao flešbekovi koje pozivaju na proživljenu traumu. Ljudi koji žive sa opsesivno kompulsivnim poremećajem mogu imati kontinuirane nametljive misli koje se gomilaju o brojnim stvarima, kao što su čistoća sobe, kako stvari izgledaju u njihovom radnom prostoru isl. Oni su naročito uznemireni intenzitetom ili učestalošću svojih nametljivih misli, te ulažu veliki napor da ih izbegnu, zaustave ili ponište. U ovom slučaju, nametljive misli su postale „opsesije“, a pokušaji da se zaustave misli se nazivaju „kompulzije“.

Istraživanja su pokazala da poremećaji spavanja, naročito nedostatak sna, dovode do povećanja nametljivih misli. Razlog za to leži u nemogućnosti mozga da se fokusira i racionalno posmatra stvari.

Vrste anksioznih nametljivih misli

Nametljive misli je lako prepoznati, ako se pojavljuju iznova i iznova. Mogu biti specifičnog oblika, a javljaju se nasumično ili kao odgovor na određenu situaciju. Na primer, ako vaše dete padne i slomi zub, možda ćete imati uporne nametljive misli o tome da će dobiti ozbiljnu infekciju.

Ponekad se anksiozne nametljive misli pojavljuju u vidu slika. Odnosno, dolazi do vizualizacije scene kao odgovora na ono što se dešava oko vas.

Nagon, takođe, spada u neželjene, nametljive misli. Na primer, možda vam se ne sviđa vaša trenutna pozicija na poslu, pa imate stalnu potrebu da pobegnete iz kancelarije ili napustite posao. Ipak, to nikada ne biste uradili jer bi izazvalo dodatne komplikacije vašem životnom stilu i finansijama.

Kako kontrolisati anksiozne nametljive misli?

Određene strategije služe kao pomoć u oslobađanju anksioznih nametljivih misli. Najjednostavnije jesu mindfulness tehnike koje se zasnivaju na učenju da je anksioznost okrenuta budućnosti, a ne trenutnom stanju.

Vežba 5-4-3-2-1 je najbolja za oslobađanje ovih misli. Pronađite i fokusirajte se na 5 stvari koje možete videti. Zatim na 4 stvari koje možete dodirnuti. Nakon toga pronađite i fokusirajte se na 3 stvari koje možete čuti, a onda na 2 stvari koje možete da osetite. Na kraju, pronađite i fokusirajte se na jednu stvar koju možete okusiti.

Zahvaljujući ovoj vežbi preusmerićete pažnju svog mozga na stvarne stvari oko vas umesto da se bavite nametljivim mislima.

Prihvatanje nametljivih misli i teških osećanja je još jedna efikasna vežba. Podsećajući sebe da misli nisu činjenice, već mentalni događaji shvatate da nemaju moć da povrede vas ili bilo koga drugog.

Terapija izlaganja zahteva profesionalni pristup. Proces se odvija tokom nekoliko sesija, tako da u svakoj psihoterapeut povećava izloženost ili interakciju sa stvarima i idejama koje izazivaju vašu anksioznost, strah i doživljenu traumu. Cilj je da naučite da upravljate simptomima anksioznosti, uključujući i nametljive misli.

Ukoliko sami ne možete da se izborite sa ovim mislima potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.