Šta je visoko funkcionalna anksioznost?
Visoko funkcionalna anksioznost čest je problem savremenog doba. Istraživanja pokazuju da ona, zajedno sa drugim anksioznim poremećajima, pogađa oko 301 milion ljudi širom sveta. Nažalost, stručnjaci smatraju da je ova zabrinjavajuća statistika daleko veća.
Sasvim je normalno da se ponekad osećate anksiozno, posebno u stresnoj situaciji. Međutim, za neke ljude, prekomerna i stalna anksioznost može biti izazovna za kontrolu i često ometa svakodnevne aktivnosti. Ovo je znak anksioznog poremećaja. Jedan od načina manifestovanja anksioznosti jeste visoko funkcionalna anksioznost.
Šta je visoko funkcionalna anksioznost?
Visoko funkcionalna anksioznost nije klinička dijagnoza. U pitanju je termin koji se koristi za opisivanje ljudi koji doživljavaju upornu anksioznost dok uspešno obavljaju svoje svakodnevne zadatke i obaveze.
Čini podskup generalizovanog anksioznog poremećaja, koji često ostaje neprimećen ili nedijagnostikovan. Razlog za to leži u činjenici da osoba sa ovim problemom može biti uspešna u karijeri i drugim aspektima života, ali se iznutra bori sa upornim osećajem stresa, straha i sumnje u sebe. Umesto da se povuče iz situacije ili interakcije ona naporno radi na suočavanju sa svojim strahovima i vešta je u prikrivanju simptoma.
Zašto se javlja visoko funkcionalna anksioznost?
Stručnjaci smatraju se uzroci anksioznosti, uključujući i visoko funkcionalnu anksioznost, uglavnom oslanjaju na genetske faktore i faktore životne sredine.
Pojavi problema, pre svega, doprinosi porodična istorija anksioznih poremećaja. To znači da je veća verovatnoća da će se razviti ukoliko je već registrovana anksioznost u porodici.
Veliki uticaj imaju i negativni ili stresni životni događaji ili iskustva. Fizičko i psihičko zlostavljanje, gubitak bliske osobe, razvod su najčešći pokretači. Mada mogu biti i konstantni stres na poslu, problemi sa finansijama i česte svađe sa partnerom.
Visoko funkcionalna anksioznost se povezuje i sa određenim medicinskim stanjima, kao što su problemi sa štitnom žlezdom. Zatim, upotrebom pojedinih lekova, ali i psihoaktivnih supstanci i alkohola.
Koji su simptomi visoko funkcionalne anksioznosti?
Iako se osoba dobro nosi sa svakodnevnim zadacima, simptomi anksioznosti su prisutni. Oni mogu biti različiti i različitog intenziteta.
Zabrinutost tokom većeg dela dana koja traje najmanje 6 meseci je karakteristični znak. Prate je nemir, poteškoće u koncentraciji i konstantni umor.
Osobe koje pate od visoko funkcionalne anksioznosti imaju poremećaje spavanja. Odnosno, ne mogu da zaspu ili nemaju miran san. Dok se neki teško bude. Razdražljivost je, takođe, uobičajena. Prisutan je i intenzivan strah od izneveravanja ljudi i neverovatno visoki standardi koji čak i kada se dostignu, ne dovode do zadovoljstva.
Visoko funkcionalna anksioznost se ispoljava i fizičkim tegobama. Tu spadaju prekomerno znojenje, glavobolje i vrtoglavice, mučnina, napetost mišića, nervozna creva, peckanje ili utrnulost u prstima.
Primetne su i određene karakteristične navike, kao što je nervozno brbljanje, „igranje“ sa kosom ili pucketanje zglobova.
Kako visoko funkcionalna anksioznost utiče na svakodnevni život?
Uprkos uspehu i dostignućima, visoko funkcionalna anksioznost negativno utiče na različite oblasti života.
Osobe sa ovim problemom teže perfekcionizmu. Zbog toga rade prekovremeno, često volontiraju ili pokušavaju savršeno da urade sve zadatke. Stalnom pritisku koji osećaju doprinose i strah od neuspeha i nerealna očekivanja koja sebi postavljaju. Posledica toga može biti sagorevanje, koje donosi mnoge psihičke i fizičke tegobe.
S obzirom da je fokus na uspehu, javljaju se problemi u odnosima sa bliskim ljudima. Posebno, u slučaju kritike i negativnih informacija.
Često zanemaruju i brigu o sebi, uključujući redovnu ishranu i fizičku aktivnost.
Imajući u vidu komplikacije koje može da izazove, visoko funkcionalnu anksioznost nikako ne treba olako shvatiti. Ukoliko ste primetili neke od navedenih simptoma još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Anksiozne nametljive misli – Kako se sa njima nositi?
Anksiozne nametljive misli su česta pojava.
Da li ste se možda nekada imali uznemirujuću misao kako ćete automobilom da udarite pešaka, bez obzira što ste veoma oprezan vozač? Ili možda neželjenu pomisao da ste ostavili kuću otključanu kada ste krenuli na odmor? Zabrinjavajuća slika kako ispuštate svoju bebu je još jedna nametljiva misao.
Verovali ili ne, ovo su uobičajeni primeri nametljivih misli. Javljaju se spontano u našim umovima kada to najmanje želimo, pri čemu se nimalo ne uklapaju u situaciju u kojoj se nalazimo u tom trenutku, kako se osećamo ili kako vidimo sebe i druge.
Iako su neželjene nametljive misli normalne za sve ljude, ukoliko se često javljaju mogu izazvati osećaj anksioznosti, panike, gađenja, pa čak i stida. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da ih prepoznate.
Zašto se javljaju anksiozne nametljive misli?
Anksiozni poremećaji, pa čak i anksioznost niskog stepena, menjaju način na koji komunicirate sa svetom oko sebe i vašu sposobnost da regulišete svoje emocije. To znači da ako ste zabrinuti zbog jedne stvari, vrlo lako bićete zabrinuti i zbog drugih stvari. Problem je dodatno izražen kada postoje brojni stresori. Samim tim je i veća verovatnoća da se jave anksiozne nametljive misli.
Mogu ih izvazvati i drugi psihički problemi. Tu, pre svega, spadaju opsesivno kompulzivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i postporođaja depresija.
Kod osoba koje imaju posttraumatski stresni poremećaj anksiozne nametljive misli mogu se pojaviti kao flešbekovi koje pozivaju na proživljenu traumu. Ljudi koji žive sa opsesivno kompulsivnim poremećajem mogu imati kontinuirane nametljive misli koje se gomilaju o brojnim stvarima, kao što su čistoća sobe, kako stvari izgledaju u njihovom radnom prostoru isl. Oni su naročito uznemireni intenzitetom ili učestalošću svojih nametljivih misli, te ulažu veliki napor da ih izbegnu, zaustave ili ponište. U ovom slučaju, nametljive misli su postale „opsesije“, a pokušaji da se zaustave misli se nazivaju „kompulzije“.
Istraživanja su pokazala da poremećaji spavanja, naročito nedostatak sna, dovode do povećanja nametljivih misli. Razlog za to leži u nemogućnosti mozga da se fokusira i racionalno posmatra stvari.
Vrste anksioznih nametljivih misli
Nametljive misli je lako prepoznati, ako se pojavljuju iznova i iznova. Mogu biti specifičnog oblika, a javljaju se nasumično ili kao odgovor na određenu situaciju. Na primer, ako vaše dete padne i slomi zub, možda ćete imati uporne nametljive misli o tome da će dobiti ozbiljnu infekciju.
Ponekad se anksiozne nametljive misli pojavljuju u vidu slika. Odnosno, dolazi do vizualizacije scene kao odgovora na ono što se dešava oko vas.
Nagon, takođe, spada u neželjene, nametljive misli. Na primer, možda vam se ne sviđa vaša trenutna pozicija na poslu, pa imate stalnu potrebu da pobegnete iz kancelarije ili napustite posao. Ipak, to nikada ne biste uradili jer bi izazvalo dodatne komplikacije vašem životnom stilu i finansijama.
Kako kontrolisati anksiozne nametljive misli?
Određene strategije služe kao pomoć u oslobađanju anksioznih nametljivih misli. Najjednostavnije jesu mindfulness tehnike koje se zasnivaju na učenju da je anksioznost okrenuta budućnosti, a ne trenutnom stanju.
Vežba 5-4-3-2-1 je najbolja za oslobađanje ovih misli. Pronađite i fokusirajte se na 5 stvari koje možete videti. Zatim na 4 stvari koje možete dodirnuti. Nakon toga pronađite i fokusirajte se na 3 stvari koje možete čuti, a onda na 2 stvari koje možete da osetite. Na kraju, pronađite i fokusirajte se na jednu stvar koju možete okusiti.
Zahvaljujući ovoj vežbi preusmerićete pažnju svog mozga na stvarne stvari oko vas umesto da se bavite nametljivim mislima.
Prihvatanje nametljivih misli i teških osećanja je još jedna efikasna vežba. Podsećajući sebe da misli nisu činjenice, već mentalni događaji shvatate da nemaju moć da povrede vas ili bilo koga drugog.
Terapija izlaganja zahteva profesionalni pristup. Proces se odvija tokom nekoliko sesija, tako da u svakoj psihoterapeut povećava izloženost ili interakciju sa stvarima i idejama koje izazivaju vašu anksioznost, strah i doživljenu traumu. Cilj je da naučite da upravljate simptomima anksioznosti, uključujući i nametljive misli.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa ovim mislima potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više