Stres ili anksioznost – Koja je razlika?

Stres ili anksioznost, pitanje koje često muči ljude. Iako mnogima ova 2 pojma deluju slično, jer je tanka granica između njih, poznavanje razlike je ključno za pravilno rešavanje problema.

Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja se makar jednom nije suočila sa stresnom situacijom. Zapravo, stres je postao svakodnevni deo našeg života koji se provlači kako kroz privatne, tako i poslovne aktivnosti. Ovu poražavajuću činjenicu potvrđuju i statistički podaci. U 75 odsto slučajeva ljudi se lekaru javljaju zbog simptoma koje je, direktno ili indirektno, izazvao stres.

Nažalost, ni stanje u pogledu anksioznosti nije zanemarljivo. Istraživanja su pokazala da prosečno jednom godišnje osetimo anksioznost, dok je u poslednje 2 godine ta pojava učestalija. Razlog tome jeste pandemja korona virusa koja je ostavlja traga na mentalno zdravlje ljudi širom sveta. Procenjuje se da danas od anksioznog poremećaja pati 24 odsto populacije.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da znate da li je u pitanju stres ili anksioznost.

Razlika u načinu nastajanja

Odgovor na pitanje da li je stres ili anksioznost treba potražiti, najpre, u načinu nastajanja.

Prema definiciji stres je “skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz okruženja”. Odnosno, predstavlja prilagođavanje organizma na novonastalu situaciju koju karakterišu negativne senzacije. To znači da stres izazivaju spoljašnji faktori, koji se navode kao okidači (stresori).

Brojne obaveze koje moramo da ispunimo u toku dana, pritisak na poslu ili u školi, konflikti sa bliskim osobama – samo su neki od čestih indikatora za stres. Takođe, stres mogu da izazovu i mnogo ozbiljniji događaji, kao što su gubitak bliske osobe, razvod, bolest, loša finansijska situacija.

Za razliku od stresa, anksioznost ima unutrašnje poreklo. Karakteriše je konstantni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Prisutan je i kada ne postoji realna osnova za brigu, tj. nema stresora. Zbog toga se opisuje kao strah bez potrebe i bilo kakvog razloga. Ovaj osećaj osetili su mnogi makar jednom u životu. On je normalni pratilac velikih životnih promena i odluka koje moramo da donesemo. Međutim, kada se javlja svakodnevno, duže od 6 meseci, anksioznost prelazi u anksiozni poremećaj.

Stres ili anksioznost – kako prepoznati sa čim se suočavate?

Stres i anksioznost su prirodne reakcije tela na “fight or flight”. Kada se na bilo koji način osećamo ugroženo naše srce počinje ubrzano da radi, čula postaju oštrija, krvni pritisak raste, a telo oslobađa hranljive materije u krv kako bi osiguralo da ima potrebnu energiju za borbu ili bekstvo.

Stres prate i uznemirene misli, razdražljivost, bes, osećaj preplavljenosti, pa čak i usamljenost. Mogu se javiti i fizičke tegobe poput mučnine, vrtoglavice, stomačnih problema.

Bez obzira što je stres pokretač anksioznosti postoje karakteristični simptomi koji se vezuju isključivo za ovaj poremaćaj. Napadi panike su jedan od njih. Razvijaju se naglo i dostižu vrhunac u roku od 10 minuta. Prepoznaju se po simptomima koji odgovaraju srčanom udaru – bol u grudima, znojenje, osećaj nesvestice, drhtavica, mučnina, otežano disanje.

Tipični znaci anksioznosti su i nemir, strepnja, napetost, kao i strah.

Da li stres ili anksioznost dovode do osećaja bespomoćnosti?

Ključna razlika između stresa i anksioznosti ogleda se u našoj borbi protiv njih.

Stresne situacije, ma koliko bile velike, moguće je samostalno pobediti. Sa druge strane, anksioznost onemogućava da normalno funkcionišemo tako da može da dovede do osećaja bespomoći kao potpune kočnice u životu.

Ukoliko ste duže vreme izloženi stresu ili se suočavate sa simptomima anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.