Hronični stres – Zašto nastaje i kako utiče na naše telo?
Hronični stres je česta pojava u modernom dobu.
Brz način života, mnoštvo obaveza, manjak slobodnog vremena, pritisak na poslu, finansijka neizvesnost – samo su neke od stresnih situacija sa kojima se gotovo svako od nas suočava. Na njih naše telo reaguje biološkim odgovorom oslobađajući hormone kortizol i adrenalin koji povećavaju mentalnu jasnoću, zategnutost mišića i ubrzavaju rad srca. Na taj način prirodna reakcija na stres (fight or flight) nam pomaže da se pripremimo i preduzmemo akciju kako bismo rešili situaciju u kojoj smo se našli.
Ovaj kratkoročni stres, koji nam povećava budnost, poznat je kao akutni i ne smatra se opasnim. Međutim, kada se osoba nalazi u stalnom stanju povećane budnosti, bez obzira što potencijalna opasnost ne dolazi, reč je o hroničnom stresu.
S obzirom da hronični stres traje nedeljama, pa i mesecima, te može ozbiljno da naruši zdravlje, psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate simptome.
Zašto nastaje hronični stres?
Hronični stres se javlja kada telo doživljava stresore sa takvom učestalošću ili intenzitetom da autonomni nervni sistem nema adekvatnu šansu da aktivira relaksacioni odgovor na redovnoj osnovi. To znači da telo ostaje u stalnom stanju fiziološke budnosti zbog kog je svakog trenutka spremno na akciju.
Životno iskustvo u velikoj meri utiče na to kako ćemo reagovati na stres i da li će on poprimiti dugoročni karakter. Naime, ljudi koji su preživeli neku traumu, bili zlostavljani ili odrastali u toksičnoj porodici podložniji su produženom stresu. Istraživanja pokazuju da i genetika ima važnu ulogu. Odnosno, naši geni kontrolišu odgovor na stres.
Zavisno od izvora, postoje 4 tipa hroničnog stresa. Emocionalni stres proizilazi iz teških emocija kao što su bes, tuga ili frustracija. Stres sredine izazvan je okruženjem u kome živite i radite. Stres u vezi je vezan ne samo za odnose prema partnerima, već i prijateljima, porodici i saradnicima. Stres na poslu uzrokuju pritisci oko ispunjenja poslovnih obaveza.
Kako prepoznati hronični stres?
Hronični stres dovodi do niza fizičkih i psihičkih simptoma, koji utiču na normalno funkcionisanje.
Stalni nedostatak energije, ekstremni umor, čak i odmah pri buđenju, problemi sa spavanjem – karakteristični su znaci ovog problema. Prate ih poteškoće u koncentraciji ili nemogućnost da se posao uradi brže, neorganizovane misli. Hronični stres izaziva i osećaj gubitka kontrole, osećaj bespomoćnosti, nisko samopoštovanje, pa i gubitak seksualne želje. Kod nekih je primetna i razdražljivost, te su česti konflikti sa bliskim osobama.
Javljaju se i fizički simptomi, kao što su glavobolje, problemi sa varenjem, promene u apetitu, bolovi u mišićima.
Kako stres utiče na telo?
Dugoročna izloženost stresu utiče na celo telo, ostavljajući traga na zdravlje.
S obzirom da je digestivni trakt prvi na udaru problemi sa varanjem vremenom prerastaju u gastritis, čir na želucu, gastroezofagealnu refluksnu bolest, intoleranciju na pojedine namirnice, pa i u teža oboljenja.
Osobe koje pate od hroničnog stresa u većem su riziku od razvoja srčanih tegoba, hipertenzije, dijabetesa i problema u radu štitne žlezde. Stres se odražava i na kožu, te su prisutne akne i ekcemi. Dok su anksioznost i depresija negativne posledice hroničnog stresa po mentalno zdravlje.
Upravljanje stresom je ključno za očuvanje zdravlja i srećan život, a u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Stres ili anksioznost – Koja je razlika?
Stres ili anksioznost, pitanje koje često muči ljude. Iako mnogima ova 2 pojma deluju slično, jer je tanka granica između njih, poznavanje razlike je ključno za pravilno rešavanje problema.
Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja se makar jednom nije suočila sa stresnom situacijom. Zapravo, stres je postao svakodnevni deo našeg života koji se provlači kako kroz privatne, tako i poslovne aktivnosti. Ovu poražavajuću činjenicu potvrđuju i statistički podaci. U 75 odsto slučajeva ljudi se lekaru javljaju zbog simptoma koje je, direktno ili indirektno, izazvao stres.
Nažalost, ni stanje u pogledu anksioznosti nije zanemarljivo. Istraživanja su pokazala da prosečno jednom godišnje osetimo anksioznost, dok je u poslednje 2 godine ta pojava učestalija. Razlog tome jeste pandemja korona virusa koja je ostavlja traga na mentalno zdravlje ljudi širom sveta. Procenjuje se da danas od anksioznog poremećaja pati 24 odsto populacije.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da znate da li je u pitanju stres ili anksioznost.
Razlika u načinu nastajanja
Odgovor na pitanje da li je stres ili anksioznost treba potražiti, najpre, u načinu nastajanja.
Prema definiciji stres je “skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz okruženja”. Odnosno, predstavlja prilagođavanje organizma na novonastalu situaciju koju karakterišu negativne senzacije. To znači da stres izazivaju spoljašnji faktori, koji se navode kao okidači (stresori).
Brojne obaveze koje moramo da ispunimo u toku dana, pritisak na poslu ili u školi, konflikti sa bliskim osobama – samo su neki od čestih indikatora za stres. Takođe, stres mogu da izazovu i mnogo ozbiljniji događaji, kao što su gubitak bliske osobe, razvod, bolest, loša finansijska situacija.
Za razliku od stresa, anksioznost ima unutrašnje poreklo. Karakteriše je konstantni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi. Prisutan je i kada ne postoji realna osnova za brigu, tj. nema stresora. Zbog toga se opisuje kao strah bez potrebe i bilo kakvog razloga. Ovaj osećaj osetili su mnogi makar jednom u životu. On je normalni pratilac velikih životnih promena i odluka koje moramo da donesemo. Međutim, kada se javlja svakodnevno, duže od 6 meseci, anksioznost prelazi u anksiozni poremećaj.
Stres ili anksioznost – kako prepoznati sa čim se suočavate?
Stres i anksioznost su prirodne reakcije tela na “fight or flight”. Kada se na bilo koji način osećamo ugroženo naše srce počinje ubrzano da radi, čula postaju oštrija, krvni pritisak raste, a telo oslobađa hranljive materije u krv kako bi osiguralo da ima potrebnu energiju za borbu ili bekstvo.
Stres prate i uznemirene misli, razdražljivost, bes, osećaj preplavljenosti, pa čak i usamljenost. Mogu se javiti i fizičke tegobe poput mučnine, vrtoglavice, stomačnih problema.
Bez obzira što je stres pokretač anksioznosti postoje karakteristični simptomi koji se vezuju isključivo za ovaj poremaćaj. Napadi panike su jedan od njih. Razvijaju se naglo i dostižu vrhunac u roku od 10 minuta. Prepoznaju se po simptomima koji odgovaraju srčanom udaru – bol u grudima, znojenje, osećaj nesvestice, drhtavica, mučnina, otežano disanje.
Tipični znaci anksioznosti su i nemir, strepnja, napetost, kao i strah.
Da li stres ili anksioznost dovode do osećaja bespomoćnosti?
Ključna razlika između stresa i anksioznosti ogleda se u našoj borbi protiv njih.
Stresne situacije, ma koliko bile velike, moguće je samostalno pobediti. Sa druge strane, anksioznost onemogućava da normalno funkcionišemo tako da može da dovede do osećaja bespomoći kao potpune kočnice u životu.
Ukoliko ste duže vreme izloženi stresu ili se suočavate sa simptomima anksioznosti potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više