Šta je psihopata i po čemu se razlikuje od sociopate?

Psihopata je termin koji se u psihologiji koristi za opisivanje oblika antisocijalnog poremećaja ličnosti. Iako nije zvanična dijagnoza mentalnog zdravlja, te nije ni naveden u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, često se koristi u kliničkim i pravnim okruženjima prilikom opisavanja nekoga ko je egocentričan, asocijalan, nema kajanja i empatije prema drugima i neretko ima kriminalne sklonosti.

Prvi put je termin upotrebljen u 19. veku. U početku je imao veoma opšte značenje koje se odnosilo na sve vrste mentalnih poremećaja i društvenih aberacija, popularizovano od 1891. godine u Nemačkoj konceptom „psihopatske inferiornosti“ koji je razvio nemački psihijatar Julius Koch.

Moderno shvatanje dao je američki psihijatar Hervey Cleckley. U svom delu „Maska zdravog razuma“ iz 1941. godine Cleckley je koristio pojam „maske“ za opisivanje psihopata. Naime, primetio je da pojedini pacijenti u bolnici Uprave za veterane u Džordžiji izgledaju samouvereno i dobro prilagođeno u poređenju sa većinom psihijatrijskih pacijenata, dok otkrivaju osnovnu patologiju kroz svoje postupke tokom vremena. Na osnovu njihovog ponašanja formulisao je 16 kriterijuma za psihopatiju.

Uzroci psihopatije

Rano istraživanje o psihopatiji sugerisalo je da ona često potiče od problema vezanih za odnos roditelja i dece. Smatralo se da emocionalna deprivacija, roditeljsko zanemarivanje i nedostatak naklonosti povećavaju rizik da dete postane psihopata. Studije su pronašle i vezu između psihopatskih osobina i maltretiranja i psihičkog i fizičkog zlostavljanja.

Pored života u toksičnoj porodici, kao faktori za razvoj psihopatije navode se i genetika, neurološke promene, ali i prenatalni rizici za majku, kao što je izlaganje toksinima u trudnoći.

Kako prepoznati psihopatu?

Psihopatsko ponašanje se veoma razlikuje od pojedinca do pojedinca. Neki su seksualni prestupnici i ubice, dok drugi mogu biti uspešni lideri. Sve zavisi od njihovih osobina.

Ipak, postoje određeni znaci koji ukazuju da je neko psihopata. Patološko laganje je vodeća. Kao vešti manipulatori, oni će bukvalno izmisliti i reći bilo šta da bi postigli svoje ciljeve i pokazali nadmoć nad pojedincem ili društvom.

Nedostatak empatije je karakteristika psihopata. Ne samo da imaju tendenciju da budu bezosećajni i hladnokrvni prema bolu i patnji koje nanose drugima, već nemaju ni osećaj krivice zbog takvog ponašanja. U stvari, oni često racionalizuju svoje ponašanje i okrivljuju druge ljude.

Većina psihopata poseduju određene narcističke osobine, kao što su proračunati šarm, samozaokupljenost, uobraženost i kompleks lažne superiornosti. Upravo stav o inferiornosti daje im uvrnuto opravdanje da iskorišćavaju i maltretiraju druge.

Nedostatak realnih, dugoročnih ciljeva je još jedan znak. Cilj psihopate može biti da postane bogat ili slavan. Međutim, prilično često nema ideje o tome kako da to postigne, te umesto toga traži način da bez ikakvog napora ostvari svoj cilj.

Psihopata voli uzbuđenje. S obzirom da ima problem sa poimanjem morala nije redak slučaj da doživljaj uzbuđenja uključuje kršenje pravila, pa i kriminalno i promiskuitetno seksualno ponašanje.

Razlika između psihopata i sociopata

Izrazi psihopata i sociopata često se koriste naizmenično, ali stručnjaci ističu da predstavljaju različite oblike antisocijalnog poremećaja ličnosti, pri čemu je sociopatija teški oblik, a psihopatija najteži oblik.

Razlike se ogledaju i u samom uzroku. Smatra se da je sociopatija naučeni obrazac ponašanja, dok psihopatiju izazivaju biološke ili neurološke abnormalnosti u mozgu.

Za razliku od sociopate koji je sposoban da uspostavi određene odnose i pokazuje ograničenu empatiju i minimalno kajanje za postupke, psihopata je nesposoban da razvije bliske veze, nema ikakvu empatiju, niti kajanje. Takođe, socipate su emotivniji i impulsivniji, a psihopate proračunljiviji u svom ponašanju.

Psihopatija je ozbiljno stanje, zato ako ste kod nekog svog bližnjeg primetili znake koji ukazuju na problem na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.