Ekstrovertne i introvertne osobe

Ekstrovertne i introvertne osobe su dva modela ponašanja koja je definisao Jung.

Od davnina naučnici su pokušavali da klasifikuju ljude prema njihovom psihološkom profilu. Prve pisane tragove o ovoj temi ostavio je Hipokrat pre više od 2.000 godina. Njegovo učenje razvio je grčki lekar Galen. On je nastojao da svaku osobu svrsta u jednu od 4 grupe: sangvinik (pun nade), flegmatik (potpuno ravnodušan i reaguje veoma sporo i retko), kolerik (žustar, impulsivan tip) i melanholik (potišten, spor).

Ipak, najznačajniju podelu dao je Karl Jung. Ovaj švajcarski psihijatar je osnivač analitičke psihologije. Polazeći od raščlanjavanja složenih psihičkih fenomena na proste elemente Jung je definisao ekstrovertne i introvertne osobe.

Koje su glavne odlike ekstrovertne i introvertne osobe otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.

Karakteristike ekstrovertne i introvertne osobe

Iako ekstrovertne i introvertne osobe predstavljaju dva različita tipa ličnosti, stručnjaci smatraju da se ne može izvršiti jasna podela. Većina ljudi poseduje crte i jednog i drugog tipa, tj. nalazi se u sredini. U određenim životnim okolnostima ili pod uticajem porodice i okruženje karakteristike jednog tipa prevladavaju.

I dok su introvertne osobe okrenute ka svom unutrašnjem biću, ekstrovertne teže socijalnom polju.

To znači da je introvertna ličnost povučena, teško stupa prva u razgovor sa ljudima, stidiljiva i, gotovo, neupadljiva u društvu. Ona radije bira da bude sama nego u velikoj grupi. S obzirom da je sklona maštanju često ima nerealna shvatanja.

Ekstrovertna ličnost je otvorena, lako ostvaruje komunikaciju čak i sa nepoznatim ljudima, voli društvo i zajedničke aktivnosti. Kako im odgovara buka i dinamično okruženje nije redak slučaj da ove osobe vole da budu u centru pažnje.

Da li se ekstrovertne i introvertne osobe mogu da nađu zajednički jezik?

Ekstrovertne i introvertne osobe mogu da se slože, pa i da ostvare iskreno prijateljstvo i srećan brak.

Najveća zabluda kod definisanja introvertne ličnosti je da ona ne voli društvo. Naime, ove osobe ne vole veliki broj površnih prijateljstava, već imaju manji krug ljudi sa kojima se odlično slažu. Veoma su brižni i odličnu slušaoci. Samim tim ljubavni problemi kod njih su retki.

Takođe, pogrešno je shvatanje da su ekstrovertni ljudi površni i okrenuti samo svojim potrebama. Zapravo, družeći se sa introvertnima mogu da nauče kako da se prilagode ljudima kojima treba više vremena da se opuste.

Ekstrovertne i introvertne osobe imaju različit odnos prema poslu

Zbog svoje otvorenosti ekstrovertne osobe nemaju problem da kažu svoje mišljenje ili neslaganje u poslu. Lako usvajaju nova znanja, orijentisani su ka timskom radu i poslovima koji zahtevaju stalnu akciju.

Krasi ih veliko samopouzdanje, te su, ponekad, skloni poslovnim rizicima. Dok ih rečitost čini izuzetnim govornicima. Naime, ovi ljudi uživaju u javnom nastupu, prezentacijima, kao i sastancima i stalnoj cirkulaciji klijenata. To znači da im odgovaraju rukovodeći poslovi, zatim u oblasti diplomatije i politike.

Za razliku od njih, introvertne osobe vole da rade u miru i tišini. Nisu brzi na rečima, već svoje mišljenje iznose tek kada provere sve informacije. Teško izlaze iz zone komfora pa im više prijaju ekspertske pozicije i rad sa podacima.

Ukoliko vam je potrebna pomoć u prevazilaženju negativnih strana svoje ličnosti, tu je psihološko savetovalište Sana. Pored savetovanja uživo, diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić vam stoji na raspolaganju i za Skype savetovanje.