Šta je psihopata i po čemu se razlikuje od sociopate?
Psihopata je termin koji se u psihologiji koristi za opisivanje oblika antisocijalnog poremećaja ličnosti. Iako nije zvanična dijagnoza mentalnog zdravlja, te nije ni naveden u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, često se koristi u kliničkim i pravnim okruženjima prilikom opisavanja nekoga ko je egocentričan, asocijalan, nema kajanja i empatije prema drugima i neretko ima kriminalne sklonosti.
Prvi put je termin upotrebljen u 19. veku. U početku je imao veoma opšte značenje koje se odnosilo na sve vrste mentalnih poremećaja i društvenih aberacija, popularizovano od 1891. godine u Nemačkoj konceptom „psihopatske inferiornosti“ koji je razvio nemački psihijatar Julius Koch.
Moderno shvatanje dao je američki psihijatar Hervey Cleckley. U svom delu „Maska zdravog razuma“ iz 1941. godine Cleckley je koristio pojam „maske“ za opisivanje psihopata. Naime, primetio je da pojedini pacijenti u bolnici Uprave za veterane u Džordžiji izgledaju samouvereno i dobro prilagođeno u poređenju sa većinom psihijatrijskih pacijenata, dok otkrivaju osnovnu patologiju kroz svoje postupke tokom vremena. Na osnovu njihovog ponašanja formulisao je 16 kriterijuma za psihopatiju.
Uzroci psihopatije
Rano istraživanje o psihopatiji sugerisalo je da ona često potiče od problema vezanih za odnos roditelja i dece. Smatralo se da emocionalna deprivacija, roditeljsko zanemarivanje i nedostatak naklonosti povećavaju rizik da dete postane psihopata. Studije su pronašle i vezu između psihopatskih osobina i maltretiranja i psihičkog i fizičkog zlostavljanja.
Pored života u toksičnoj porodici, kao faktori za razvoj psihopatije navode se i genetika, neurološke promene, ali i prenatalni rizici za majku, kao što je izlaganje toksinima u trudnoći.
Kako prepoznati psihopatu?
Psihopatsko ponašanje se veoma razlikuje od pojedinca do pojedinca. Neki su seksualni prestupnici i ubice, dok drugi mogu biti uspešni lideri. Sve zavisi od njihovih osobina.
Ipak, postoje određeni znaci koji ukazuju da je neko psihopata. Patološko laganje je vodeća. Kao vešti manipulatori, oni će bukvalno izmisliti i reći bilo šta da bi postigli svoje ciljeve i pokazali nadmoć nad pojedincem ili društvom.
Nedostatak empatije je karakteristika psihopata. Ne samo da imaju tendenciju da budu bezosećajni i hladnokrvni prema bolu i patnji koje nanose drugima, već nemaju ni osećaj krivice zbog takvog ponašanja. U stvari, oni često racionalizuju svoje ponašanje i okrivljuju druge ljude.
Većina psihopata poseduju određene narcističke osobine, kao što su proračunati šarm, samozaokupljenost, uobraženost i kompleks lažne superiornosti. Upravo stav o inferiornosti daje im uvrnuto opravdanje da iskorišćavaju i maltretiraju druge.
Nedostatak realnih, dugoročnih ciljeva je još jedan znak. Cilj psihopate može biti da postane bogat ili slavan. Međutim, prilično često nema ideje o tome kako da to postigne, te umesto toga traži način da bez ikakvog napora ostvari svoj cilj.
Psihopata voli uzbuđenje. S obzirom da ima problem sa poimanjem morala nije redak slučaj da doživljaj uzbuđenja uključuje kršenje pravila, pa i kriminalno i promiskuitetno seksualno ponašanje.
Razlika između psihopata i sociopata
Izrazi psihopata i sociopata često se koriste naizmenično, ali stručnjaci ističu da predstavljaju različite oblike antisocijalnog poremećaja ličnosti, pri čemu je sociopatija teški oblik, a psihopatija najteži oblik.
Razlike se ogledaju i u samom uzroku. Smatra se da je sociopatija naučeni obrazac ponašanja, dok psihopatiju izazivaju biološke ili neurološke abnormalnosti u mozgu.
Za razliku od sociopate koji je sposoban da uspostavi određene odnose i pokazuje ograničenu empatiju i minimalno kajanje za postupke, psihopata je nesposoban da razvije bliske veze, nema ikakvu empatiju, niti kajanje. Takođe, socipate su emotivniji i impulsivniji, a psihopate proračunljiviji u svom ponašanju.
Psihopatija je ozbiljno stanje, zato ako ste kod nekog svog bližnjeg primetili znake koji ukazuju na problem na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Sociopata – Simptomi i uzroci nastanka
Sociopata je termin koji stručnjaci koriste za osobe koje pate od antisocijalnog poremećaja ličnosti. Prema najnovijem izdanju „Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje“ definiše se kao osoba koja ne poštuje pravila i društvene norme. Takođe, krši prava drugih ljudi“. Odnosno, karakteriše je emocionalna hladnoća i udaljenost od drugih, manjak osećanja krivice i kajanja, kao i iskrivljena moralna uverenja.
Kanadski psihijatar Erik Bern, tvorac teorije transakcione analize, podelio je sociopate u 2 grupe. Pasivni, tj. latentni tip se većinu vremena ponaša u skladu sa društevnim i moralnim normama, prihvatajući smernice nekog spoljnog autoriteta, kao što su religija ili zakon. Ipak, nema obzira prema drugima, već se samo ponaša u skladu sa onim što je društveno prihvatljivo.
Aktivni sociopata u kratkom periodu može da prekrije svoj karakter. Da bi počeo da ispoljava svoje pravo lice čim prestane da bude pod kontrolom autoritativnih osoba. Istraživanja pokazuju da se ovaj oblik prepoznaje kod 4 odsto ljudi u svetu.
Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su najčešći simptomi.
Zašto je neko sociopata?
Mnogi stručnjaci smatraju sociopatiju više kao adaptivno ponašanje, nego kao genetski poremećaj. Svakako, hemija mozga i nasleđeni geni igraju ulogu, ali stilovi roditeljstva i vaspitanje, zajedno sa drugim faktorima životne sredine, imaju najveći uticaj.
Deca koja ne dobijaju pažnju od roditelja ili staratelja imaju tendenciju da odrastaju učeći da moraju da se brinu o sebi, jer niko drugi neće. Sociopate se razvijaju i u disfunkcionalnim porodicama. Posebno su tome sklone osobe koje doživljavaju zlostavljanje, nasilje i manipulaciju od ranog detinjstva, te ovo ponašanje modeliraju dok se snalaze u sopstvenim konfliktima.
Studije su potvrdile da je moguće „steći“ sociopatiju. Trauma ili oštećenje prednjih režnjeva mozga, koje se može desiti kao rezultat povrede glave ili progresivnih stanja, poput demencije, predstavlja faktor rizika za antisocijalno ponašanje.
Kako prepoznati sociopatu?
Pored ignorisanja društvenih normi, sociopata ne poštuje ni zakon, te krši pravila na poslu ili u školi, a pojedini su čak spremni da se upuste u nezakonite radnje, kao što je krađa. Prekoračenje društvenih granica, uhođenje i uznemiravanje drugih i uništavanje imovine, uključujući korišćenje lažnih identiteta – samo su neke od njihovog ponašanja.
Ovi ljudi imaju problema u kontroli impulsa, te obično deluju bez razmatranja posledica. Mogu da ispolje i agresivno ponašanje, uključujući čest fizički sukob, uz zanemarivanje lične bezbednosti i bezbednosti drugih.
Poteškoće u upravljanju obavezama, samim tim planiranju budućnosti, još jedan je znak sociopata. Mnogi od njih izgledaju šarmantno i prijatno, dok njihov lični interes ne postane jasan. Tada shvatate da su vešti manipulatori, koji koristite humor, inteligenciju i harizmu da ostvare svoju zamisao.
Niska empatija i teškoće u učenju iz grešaka su vodeće karakteristike, te gotovo da ne pokazuju brigu i interesovanje za živote drugih.
Da li se sociopata može promeniti?
Kognitivno bihejvioralna terapija je osnova lečenja. Ona može pomoći sociopatama da razmotre svoje ponašanje u odnosu na ljude, ali i situacije. Ujedno, da uvide prednosti korišćenja razgovora, umesto nasilja, za rešavanje sukoba.
Terapija zasnovana na mentalizaciji ima za cilj da pomogne da bolje identifikuju i razumeju mentalne i emocionalne sklopove, kako svoje, tako i tuđe. Dok upravljanje nepredviđenim situacijama se zasniva na nagrađivanju za podsticanje napretka lečenja.
Sociopatija je ozbiljno stanje, zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više