Poremećaji mišljenja

Poremećaji mišljenja predstavljaju svaki poremećaj u spoznaji koji negativno utiče na jezik i misaoni sadržaj, a time i na komunikaciju.

Mišljenje je, prema definiciji, psihička funkcija kojom čovek zadovoljava svoje biološke, socijalne i saznajne potrebe. Naime, koristeći misaone operacije, kao što su komparacija, analiza, sinteza, apstrakcija, konkretizacija i zaključivanje, čovek sagledava svet oko sebe.

Iako mišljenje smatramo normalnom aktivnošću našeg mozga, ono u nekim situacijama može da dovede do neslaganja i nesporazumevanja sa društvom, pa i negativnog ponašanja.

S obzirom da su poremećaji mišljenja česta pojava psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ih prepoznate.

 Poremećaji mišljenja prema formi

Formalni misaoni poremećaj (FTD) je poremećaj oblika ili strukture misli. Poznat je i kao neorganizovano mišljenje, jer dovodi do neorganizovanog govora. Predstavlja jednu od vodećih karakteristika shizofrenije i drugih psihoza. Mada se može javiti i kod poremećaja raspoloženja, demencije i neuroloških bolesti.

Najčešći poremećaji mišljenja prema formi su patološka opširnost, usporeni misaoni tok, ubrzani misaoni tok, misaoni blok, perseveracija, salata od reči.

Patološka, bolesna, opširnost je nemogućnost odvajanja bitnog od nebitnog. Nastaje kao posledica gubitka procene informativne vrednosti misaonog sadržaja, tako da sporedne stvari postaju ciljne. Odnosno, iznosi se niz nevažnih informacija, te ključne misli nestaju, a sadržaj gubi smisao.

Usporeni misaoni tok, baš kao što naziv kaže, karakteriše usporen govor, oskudan i obično vezan samo za određene teme. Izražavanje prati tih, nemodulisan glas. Ovaj poremećaj je čest kod ljudi koji se bore sa depresijom.

Ubrzani misaoni tok predstavlja potrebu za neprestanim pričanjem, sa bujicom reči koje se brzo smenjuju, bez prethodnog završetka misli, tako da se gubi celovitost razgovora. Pored logoreja, može imati i ekstremni oblik koji se ispoljava kao „skok ideja“ (fuga idearum). Ovaj poremećaj se sreće kod maničnih osoba.

Misaoni blok označava prekid kontinuiranog pričanja. Prekid toka pri izlaganju se često javlja i kod osoba koje ne pate od poremećaja mišljenja. Pri čemu nakon podsećanja sagovornika lako vraćaju započete misli. Za razliku od njih, osobe sa poremećajem misaonog bloka, prekid ne mogu da prevaziđu. 

Perseveracija je pojava nevoljnog ponavljanja određene reči ili rečenica. Javlja se kao posledica nemogućnosti pamćenja izgovorenih reči, uprkos nastojanjima da se izgovori nešto drugo.

Salata od reči predstavlja izgovaranje potpuno besmislenih i nepovezanih reči i rečenica. U pitanju je najteži oblik poremećaja mišljenja prema formi i vezuje se za shizofreniju.

Poremećaji mišljenja prema sadržaju

U osnovi poremećaja misaonog sadržaja su nenormalna verovanja i ubeđenja, te osoba doživljava višestruke, fragmentirane zablude. Pored shizofrenije, javlja se i pri opsesivno-kompulzivnom poremećaju i maniji.

U ovu grupu spadaju precenjenje ideje, prisilne misli i sumanute ideje.

Precenjenje ideje prepoznaju se po preteranoj zaokupljenosti jednom temom, te se sve drugo ostavlja po strani u razgovoru.

Prisilne, tj. opsesivne misli predstavljaju nametljive, neželjene i ometajuće misli koje se ponavljaju. Osoba je svesna njihovog negativnog efekta, te pokušava da se izbori sa njima, ali bez uspeha. Zbog toga ovaj poremećaj često prati manjak samopouzdanja, stid, pa i anksioznost.

Sumanute ideje su zablude nastale na bolesnoj osnovi. Što znači da nemaju pokrića u stvarnim činjenicama. S obzirom da osoba čvrsto veruje u njih, zalaže se za svoje ideje, bez obzira na drugačije stavove drugih. Ovaj poremećaj se najčešće manifestuje sumanutim idejama o proganjanju, sumanutim idejama ljubomore, sumanutim idejama veličine, hipohondrijskim sumanutim idejama…

Poremećaji mišljenja mogu da naruše kvalitet života, zato potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.