Bolest neumerenog pričanja – logoreja

Logoreja predstavlja blaže duševno oboljenje. Naziv je dobila od grčkih reči “logo“, što znači reč i “reja“ – teći. Tako se i opisuje ovo stanje – kao neprestano, često brbljanje.

Šta je logoreja?

Logoreja u klasičnom smislu znači previše priče, odnosno bujicu reči. Manifestuje se kao stalna potreba za pričanjem i izražavanjem koje traje dugo. Takođe, povezana je sa brzanjem u govoru (tahifemijom), koje je slično, a karakterišu ga velika brzina govora i verbalnog toka.

Može doći, čak, do upotrebe neologizama, tj. reči koje nemaju očigledno značenje, a u nekim ekstremnim slučajevima, i do stvaranje novih reči i morfosintaktičnih konstrukcija.

Šta je, zapravo, logoreja, kako je prepoznati i kako se leči otkrila je u razgovoru za magazin „Ilustrovana politika“ naš cenjeni klinički psiholog Ana Stamenić.

Nija svaka preterana priča logoreja!

Svi smo nekada bili u društvu osobe koja previše priča. Međutim, treba znati da svaka previše pričljiva osoba ne pati od logoreje. Većina je duhovita, sa zanimljvim temama i anegdotama.

Ali, ako ste se susreli sa bujicom nepovezanih reči od kojih niste mogli da dođete do daha, skakanjem sa teme na temu, onda je sigurno reč o poremećaju zvanom logoreja.

Umesto da se pitate: hoće li ovaj gušitelj već jednom da prestane, razmislite kako skrenuti pažnju osobi da postoji poremećaj komunikacije.

Simptomi bolesti su lako prepoznatljivi. Pored preterivanja sa pričom, logoreja se, ponekad, opisuje kao protok praznih ili nedovoljno smislenih misli i ideja.

Može povezati sa drugim zdravstvenim problemima

Logoreja se klasifikuje kao mentalna bolest. Međutim, ona je češće simptom neke druge mentalne bolesti ili traume mozga.

Naime, može se javiti nakon povrede mozga u frontalnom režnju, kao i sa lezijama u talamusu i retikularnim inhibitornim sistemom.

Što se tiče psihičkih stanja, logoreja se povezuje sa maničnim stanjima i shizofrenijom.

Psiholog Ana Stamenić ističe da ne postoji tačan period života kada je rizik pojave povećan. Ali, ako posmatramo razvoj psihijatrijskih poremećaja, shizofrenije, onda možemo reći da se obično javlja između dvadesete i tridesete godine života. Ukoliko je u pitanju manično stanje, odnosno bipolarni poremećaj može se manifestovati i ranije, u tinejdžerskom dobu.

Prema pojedinim stručnjacima logoreja se može javiti i kod dece. Tom prilikom ona je simptom poremećaja pažnje (hiperaktivnosti). S obzirom da su deca od tri do pet godina veoma živahna i da je ubrzan govor normalna razvojna faza, problem hiperaktivnosti i logoreje se teško uočava.

Kako se leči?

Logoreja se vrlo lako dijagnostifikuje. Čak prostim posmatranjem, najbliži članovi porodice i prijatelji mogu da primete da postoje teškoće u razgovoru. Naravno, sam pacijent toga nije ni svestan, pa je prvi korak u lečenju spoznaja o postojanju problema.

Lečenje se razlikuje u zavisnosti od toga da li je logoreja povezana sa bipolarnim poremećajem, maničnim krizama ili stanjem shizofrenije. Kod shizofrenije koriste se antipsihotici. Dok kod osoba koje pate od maničnih poremećaja terapija se zasniva na stabilizatorima raspoloženja, od kojih se najviše primenjuje litijum. Kada nastupe depresivne faze, ponekad, se uključuju i antidepresivi.

Naravno, kao i kod svih psihičkih poremećaja, tako je i za logoreju ključna uloga psihologa. Kroz razgovor otriva se inicijalni problem i pristupa postepeno rešavanju.

Psihološko savetovalište Sana vam svojim dugogodišnjim iskustvom može pomoći u prevazilaženju svih problema koji sa sobom donose i bolest neumerenog pričanja.