Greške i kako ih oprostiti sebi i drugima

Greške su sastavni deo života. Nijedan čovek se nije rodio naučen. Nijedan čovek nije savršen, te ne može uvek biti u pravu.

Ma koliko se trudimo da ih izbegnemo, greške su naša neminovinost. I dok preko nekih olako prelazimo, za druge se čvrsto držimo godinama, ne želeći da ih prihvatimo i oprostimo.

Imajte u vidu da je oproštaj proces. On se ne dešava preko noći i nije isti za sve. Bez obzira koliko dugo traje jedno je sigurno – opraštanje donosi mir i napredak. Biti u stanju oprostiti sebi i drugima greške zahteva empatiju, saosećanje i ljubaznost. Takođe, zahteva od vas da prihvatite da je oprost izbor i razumevanje.

Bilo da je u pitanju mala greška ili tako velika da utiče na sve oblasti vašeg života, postoje određeni koraci koji će vam pomoći da nastavite dalje. Psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da oprostite sebi i drugima.

Postavite jasne moralne vrednosti kako biste oprostili

Anksioznost, osećaj krivice i stid su osnovne negativne emocije koje utiču na naše ponašanje. Razlog za njihovu pojavu leži u činjenici da pojedini postupci kako nas samih, tako i drugih ljudi, nisu u skladu sa našim trenutnim moralnim vrednostima.

Posledica toga jeste blokada u ličnom razvoju, ali i odnosima sa ljudima.

Da bismo ostvarili napredak, neohodno je da identifikujemo sopstvena načela i uverenja. Tek onda imaćemo jasnu sliku zašto nam smeta ono što smo učinili ili neko drugi nama.

Koliko god, na prvi pogled, ovo sagledavanje bilo neprijatno, ono je jedini način da se oslobodite tereta greške i sačuvate svoje mentalno zdravlje.

Greške treba da ostanu u prošlosti

Američki psihijatar Gerald Jampolsky naglasio je da: „opraštanja znači napuštanje prošlosti“.

Ljudski život se posmatra u kontinuitetu koji počinje sa prošlošću, prolazi kroz sadašnjost i kreće se ka budućnosti. Odustati od prošlosti za mnoge znači i odustajanje od nekih neispunjenih želja. Što može da stvori nesigurnost i manjak samopouzdanja.

Umesto da okrenete glavu, prošlost treba da prihvatite kakve jeste. Nju ne možete da poništite. Stvari su se već dogodile, a vi ste u datom trenutku učinili najbolje što ste mogli. Da ste znali da će vaša akcija prouzrokovati bol, sigurno biste postupili drugačije.

Možda su greške nastale zbog nedostatka iskustva, spleta oklonosti ili je stres glavni uzrok. Svakako, oko njih ne trebate da gradite svoj indentitet. One su, zapravo, samo smernica za dalje postupke i odluke u životu.

Naučite nešto iz svake greške

Da bismo sebi oprostili, moramo prvo da priznamo da smo pogrešili. Preuzimanje pune odgovornosti za učinjeno je pravi put za razvoj.

Zato, razmislite kako biste postupili da možete da se vratite u nemili trenutak. Verovali ili ne, greške nas uče kako da budemo bolji. Ujedno, otklanjamo opasnost da ih ponovimo u budućnosti.

Sa druge strane, oprostiti nekome grešku zavisi od odnosa poveranja, poštovanja i ljubavi koje imate. Opraštanje tada znači odustaje od ponosa i sujete kojom okrivljujete drugog za nanetu bol. Shvatite da smo svi različiti. Pa i odluke ljudi ne mogu uvek da vam odgovaraju. Neostvareno očekivanje da će se neko promeniti ili priznati grešku razvija ljutnju i bes.

Prihvatite činjenicu da niko nema moć nad vama, ako mu vi to ne dozvolite. Na taj način uvek ćete imati svoj unutrašnji mir i slobodu.

Ukoliko sa nekim greškama ne možete sami da se izborite u tome vam može pomoći  klinički psiholog Mr Ana Gligorić.