Overthinking – Kako zaustaviti prekomerno razmišljanje?

Overthinking, tj. preterano razmišljanje je veoma neprijatno iskustvo. Baš kao što naziv kaže predstavlja prekomerno razmišljanje i analiziranje određenog događaja, problema, pa i svakodnevne situacije.

Svi ponekad previše razmišljamo o nečemu. Međutim, ako se ono iznova ponavlja tako da narušava normalno funkcionisanje reč je o overthinking-u. U osnovi ovog problema su opsesivne misli koje je nemoguće zaustaviti, a one same ničemu ne vode.

Vrste preteranog razmišljanja

Razmišljanje na sve ili ništa uključuje sagledavanje situacije samo u crnom ili belom svetu. Umesto da posmatrate i dobre i loše strane, analizirate događaj samo u smislu da li je to potpuni uspeh ili potpuni neuspeh.

Katastrofiranje se zasniva na pretpostavkama da će se desiti najgore. Samim tim se stvari vide gore nego što jesu. Na primer, možete se plašiti da ćete pasti na ispitu. To onda dovodi do brige da ćete pasti godinu na fakultetu. Možda i prelazak na samofinansirajući status. Posledica toga može biti nemogućnost završetka obrazovanja, zatim i pronalaska dobrog posla.

Preterano generalizovanje predstavlja oblik preteranog  koji polazi od događaja iz prošlosti. Na osnovu njega tumače se trenutne situacije, dok se zanemaruje postojanje različitih ishoda.

Generalizovanje jednog događaja iz prošlosti na svaki događaj u budućnosti često dovodi do preterane brige o stvarima koje se možda nikada neće dogoditi.

Efekti preteranog razmišljanja

Overthinking nije mentalna bolest, ali utiče na mentalno zdravlje. Najčešće su to anksioznost, depresija i poremećaji spavanja. Mogu se javiti i drugi poremećaji, kao što su opsesivno-kompulzivni poremećaj, panični poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj.

Prekomerno razmišljanje, takođe, može ozbiljno uticati na veze. Pretpostavljanje najgoreg scenarija i prenagljeno donošenje pogrešnih zaključaka dovodi do loše komunikacije, pa i konflikta u vezi, dok opsednutost svakom sitnicom koju drugi ljudi rade i kažu, a tumačite je pogrešno dodatno produbljuje sukob.

Kako zaustaviti preterano razmišljanje?

Overthinking je kao neka vrsta vakuuma. Usisava vas, te uklanja iz aktivnog učešća. Što se više bavimo preteranim razmišljanjem, to manje zapravo radimo stvari u fizičkom okruženju. Srećom, uz određene vežbe ovaj obrazac razmišljanja moguće je pobediti.

Prvi i osnovni korak jeste da opsesivne misli zamenite nekim drugim. Na taj način možete da „prevarite“ svoj mozak kako ne bi iznova razmišljao.

Svakako, nije moguće odjednom oslobodite se prekomernog razmišljanja. Zato stručnjaci savetuju da sebi postavite plan kada ćete o tome razmišljati. Na primer, možete prekomerno brinuti od 16 do 17 časova i samo tada u toku dana. Vremenom, vaša organizacija umanjiće iskušenje da više sati provodite razmišljajući o bespotrebnim stvarima.

Upravo u ovome se krije i naredni korak. Naime, trebate jasno sagledati situacije koje vode overthinking-u? Da li se one, ziasta, tiču vašeg života? Da li možete da ih rešite ili su one nečiji drugi problem? Ova i slična pitanja pomoći će vam da razgraničite prekomerno razmišljanje od realnog traženje rešenja.

Da biste se oslobodili preteranog razmišljanja morate prepoznati kada je vaš mozak u režimu preopterećenja. Zato obratite pažnju na situacije koje vas uznemiravaju i kako one utiču na vaše ponašanje.

Meditacija je odlično sredstvo za pozitivnije preusmeravanje misli. Dok meditirate, radite na fokusiranju na svoj dah. Cilj nije da razbistrite um, već da ga fokusirate na nešto drugo. Vežbanjem moći ćete da preusmerite fokus kad god vam misli odlutaju.

Ukoliko ne možete sami da se izborite da prekomernim razmišljanjem potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.