Zašto se javlja depresija nakon rastanka?

Depresija nakon rastanka, nažalost, nije retka pojava.

Rastanak znači mnogo više od kraja ljubavi. On predstavlja kraj nekih vaših planova, dnevne dinamike, sigurnosti, pa i načina života. Zapravo, to je kraj jednog dela vašeg života. Zbog toga se opravdano smatra jednim od najstresnijih životnih događaja.

Prema poznatoj Holms-Raheovoj skali životnih stresnih događaja, koja rangira događaje po intenzitetu stresa koji mogu izazvati, rastanak se nalazi čak na 2. mestu. Odmah nakon gubitka bliske osobe.

Imajući ovo u vidu ne čudi što sa sobom donosi niz emocija. Osećaj tuge i bola sasvim su normalni pratioci rastanka. Neretko se javlja i osećaj krivice, bez obzira da li ste vi bili inicijator rastanka ili ne. Ukoliko ova osećanja potraju duži period mogu da prerastu u depresiju.

Zašto se javlja depresija nakon rastanka?

Depresija nakon rastanka je izazvana kombinacijom psiholoških, socijalnih i bioloških faktora. Ona je, pre svega, emocionalna reakcija na gubitak emotivne i životne sigurnosti. Ma koliko su česti problemi u partnerskim odnosima, mnogima partner predstavlja emocionalnu, socijalnu i finansijsku sigurnost. Nakon rastanka dolazi do osećaja praznine i nesigurnosti, što može izazvati anksioznost i tugu.

U pokretače se svrstava i osećaj neuspeha. Naime, mnogi rastanak doživljavaju kao lični neuspeh, te se javlja krivica. Posledica toga može biti manjak samopouzdanja koji povećava rizik od depresije.

Rastanak donosi veliku promenu načina života. Ta promena primorava ljude da se nose sa novim izazovima sa kojima možda ranije nisu bili upoznati, što zauzvrat može biti veoma stresno. Povećani nivo stresa vremenom može dovesti do depresije.

Stres, takođe, povećava nivo kortizola i narušava ravnotežu neurotransmitera, što može izazvati simptome depresije.

Koji su simptomi depresije nakon rastanka?

Depresija nakon rastanka može imati emocionalne, kognitivne, fizičke i socijalne simptome. Oni variraju od blažih do veoma ozbiljnih.

Dugotrajna tuga i osećaj praznine su karakteristični emocionalni znaci. Prate ih bezvoljnost i gubitak interesovanja za stvari koje su ranije prijale. U pojedinim slučajevima javljaju se stid, pa i bes na bivšeg partnera ili sebe.

Osobe koje pate od depresije nakon rastanka često izbegavaju okupljanja sa porodicom i prijateljima. Zbog toga je društvena izolacija glavni socijalni simptom.

U kognitivne znake spadaju problemi sa koncentracijom, poteškoće u donošenju odluka, kao i opsesivne misli o bivšem i prošlosti. Ponekad je prisutno negativno razmišljanje o budućnosti.

Depresija donosi i niz fizičkih simptoma. Umor, manjak energije, promene apetita, glavobolje, stomačni problemi, problemi sa spavanjem – neki su od njih.

Kako se nositi sa depresijom nakon rastanka?

Priznavanje sopstvenih osećanja bez osuđivanja je ključno za suočavanje sa depresijom nakon rastanka. To će vam omogućiti emocionalno isceljenje.

Briga o sebi fizički može značajno poboljšati vaše mentalno zdravlje. Stručnjaci savetuju da redovno vežbate i vodite računa o zdravoj ishrani. Ove navike će vam podići raspoloženje i nivo energije. Samim tim i olakšati upravljanje emocionalnim stresom.

Ma koliko nemate volje za društvenim aktivnostima, morate znati da izolacija pogoršava depresiju. Umesto povlačenje u sebe izaberite druženje sa najbližima. Oni vam mogu pružiti emocionalnu podršku i utehu tokom teških vremena, podsećajući vas da niste sami.

Ne oklevajte da potražite stručnu pomoć. Putem različitih tehnika, psiholozi i psihoterapeuti mogu vam pomoći u suočavanju i upravljanju depresijom. Zato na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.