Ksenoglosofobija – Zašto se javlja strah od pričanja na stranom jeziku?
Ksenoglosofobija je specifičan strah od stranih jezika. To ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „xeno“, što znači „strano“, „glosso“ tj. „jezik“ i „phobia“. U bukvalnom prevodu jeste strah od govora na stranom jeziku.
Iako je učenje stranog jezika uzbudljivo, doza strepnje i nervoze postoji kod svakog. To je sasvim normalna pojava izazvana neizvesnošću od nepoznatog. Takođe, i željom za ostvarivanjem dobrih rezultata. Odnosno, pokazivanjem dobrih jezičkih veština.
Međutim, ukoliko strah od govora na stranom jeziku izaziva esktremnu anksioznost reč je o ozbiljnom problemu. Bez obzira što ksenoglosofobija spada u specifične fobije istraživanja pokazuju da oko dve trećine odoba oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku. Ukoliko se ne reši na vreme može da dovede do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Zašto se javlja ksenoglosofobija?
Mnogi aspekti upotrebe i učenja stranog jezika mogu da izazovu anksioznost. Ipak, ksenoglosofobija je u većini slučajeva prouzrokovana strahom od neuspeha. U želji da se izbegnu bilo kakve greške pri govoru javlja se osećaj nelagodnosti. On često izaziva dodatnu nesigurnost, naročito kod osoba sa manjkom samopouzdanja.
Trauma ili negativno iskustvo su još jedan čest pokretač problema. Ranija neprijatna iskustva, poput poniženja u školi ili negativnih komentara tokom učenja jezika, mogu dovesti do dugotrajnog straha od ponovnog izlaganja stranom jeziku.
Ksenoglosofobija može biti povezana i sa strahom od javnog nastupa. Ponekad i sa poteškoćama u učenju ili kognitivnim izazovima, kao što su disleksija ili problemi sa pamćenjem. Ove poteškoće otežavaju učenje. Samim tim povećavaju osećaj frustracije i straha od stranog jezika.
Ne treba zanemariti ni kulturološke faktore i predrasude. Kod pojedinaca može postojati duboko ukorenjena odbojnost prema određenim kulturama ili jezicima. Rezultat toga jeste anksioznost pri susretu s tim jezikom.
Koji su simptomi straha od stranih jezika?
Kao i kod svake fobije, simptomi mogu varirati od blagih do teških. U suštini, ksenoglosofobija predstavlja specifičnu reakciju anksioznosti jer je ograničena na specifičnu situaciju koja utiče na ljude koji obično nemaju anksioznost.
Pojavljuje se neposredno pre strašne situacije, tj. izlaganja stranom jeziku. Mada simptomi mogu nastupiti i mnogo ranije, pri samoj pomisli na konverzaciju.
Simptomi mogu uključivati napade panike. Zatim, kratak dah, nepravilan rad srca, sušenje ustiju. Prate ih ponekad mučnina, prekomerno znojenje, drhtavica.
Kako prevazići ksenoglosofobiju?
Terapija za ksenoglosofobiju uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih pristupa, postepenog izlaganja i drugih strategija za upravljanje anksioznošću.
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže ljudima da identifikuju i prepoznaju iracionalne misli i strahove. Ujedno, da nauče kako da negativne misaone obrasce zamene realističnijim stavovima prema učenju jezika.
Terapija izloženosti podrazumeva postepeno izlaganje izvoru straha. Osoba se prvo suočava sa lakšim situacijama, kao što je slušanje stranog jezika bez potrebe za reakcijom. Svaka sledeća seansa vodi ka novim, težim izazovima u vezi stranog jezika. Na taj način se povećavaja tolerancija na anksioznost koju izaziva ksenoglosofobija.
U ostale terapije spadaju i tehnike opuštanja, kao i mobilne aplikacije koje nude prilagođene korake i podstiču korisnike da napreduju sopstvenim tempom.
Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od stranog jezika potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od neuspeha
Strah od neuspeha predstavlja emocionalnu, kognitivnu ili bihejvioralnu reakciju na potencijalni negativni ishod nekog cilja. Poznat je i pod nazivom atihifobija, koji potiče od grčke reči „atyches“, što znači „nesrećni“.
Savremeno doba nametnulo je visoke strandarde. U želji da postignemo maksimalne rezultate svako od nas je makar jednom doživeo strah od nesupeha. Da li ću izgubiti godinu ako padnem ispit? Da li ću ostaviti loš utisak u novom društvu? Da li ću uspeti da pokažem potencijale na razgovoru za posao? Samo su neke od dilema koja nas muče, a prolaznog su karaktera.
Međutim, kada strah postane toliko intenzivan da vas sputava u ostvarivanju zamisli i ciljeva, narušavajući kvalitet života, onda je reč o atihifobiji.
Zašto se javlja strah od neuspeha?
Uzroci koji dovode do ove vrste straha su različiti.
Porodična istorija je jedan od čestih. Naime, ako u porodici postoje poremećaji mentalnog zdravlja kao što su fobije, anksioznost ili depresija, veća je verovatnoća da će se javiti atihifobija.
U pojedinim slučajevima razvija se iz drugih fobija. Tako, na primer dete sa skolionofobijom (strahom od škole) može u kasnijim godinama da pokaže i znake atihifobija. Može se javiti i kod osoba koje pate od mizofobije (straha od prljavštine i mikroba) ukoliko stalno imaju osećaj da ne uspevaju da ostanu čisti.
Strah od neuspeha se često svrstava i u naučeno ponašanje. To znači da je osoba odrasla u okruženju u kojem se neuspeh smatrao neprihvatljivim ili da je bilo šta manje od savršenog neuspeh.
Traumatično iskustvo, poput zlostavljanja ili teške kazne kao rezultata neuspeha, takođe, može biti pokretač fobije.
Kako prepoznati strah od neuspeha?
Atihifobija nije isto što i atelofobija, tj. strah od nesavršenosti. Osobe sa ekstremnim perfekcionizmom nastoje da budu besprekorne u svakoj situaciji, dok osobe sa atihifobijom se fokusiraju na neuspeh. Zbog toga ne žele da isprobaju nove stvari ili da se uključe u izazovne projekte na poslu. Pojedini se čak plaše obavljanja jednostavnih zadataka, te ih odlažu. Imajući ovo u vidu možemo da kažemo da u osnovi ove fobije leži samosabotaža.
Manjak samopouzdanja je još jedna karakteristike. Obično koriste negativne izjave kao što su „Nikada neću biti dovoljno dobar da dobijem to unapređenje“ ili „Nisam dovoljno pametan da uđem u taj tim“.
Bez obzira na nedostatak samopouzdanja, osobe koje se suočavaju sa strahom od neuspeha nisu spremne da prihvate pomoć ili konstruktivnu kritiku, a pojedini pokazuju u tim situacijama i netrpeljivost. Što često rezultira poteškoćama u održavanju odnosa sa drugim ljudima.
Atihifobija može da izazove i fizičke simptome, kao što su drhtavica, vrtoglavica, prekomerno znojenje, lupanje srca, mučnina, probavne smetnje…
Kako se osloboditi straha od neuspeha?
Strah od neuspeha je kompleksni problem koji zahteva stručnu pomoć.
Kognitivno bihejvioralna terapija će vam pomoći da promenite negativno razmišljanje o neuspehu. Odnosno, da su stvari koje smatrate „neuspesima“, zapravo, pozitivne prilike za učenje i rast.
Terapija izloženosti se zasniva na postepenom izlaganju izvoru vašeg straha kako bi se on prevazišao. Psiholog će vas zamoliti da ponovo napravite scenario u kome osećate da ste pogrešili u prošlosti. Pri čemu sada to proživljavate u bezbednom okruženju sa podrškom tako da možete da vidite da nema stvarne pretnje ili opasnosti u neuspehu.
Ukoliko ste prepoznali znake straha od neuspeha potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Mizofobija – Strah od bakterija
Mizofobija predstavlja preterani i iracionalni strah od bakterija i drugih klica. Naziv je dobila od grčkih reči “musos”, što znači nečistoća i “phobos”, tj. strah. Ovaj termin je uveo u nauku američki vojni pshijatar William A. Hammond 1879. kada je opisao slučaj opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD) koji se manifestovao stalnim pranjem ruku.
Vrlo brzo je mizofobija prihvaćena od strane drugih psihijatara. Čak je Sigmund Freud pokušavao da objasni njeno postojanje, navodeći slučaj žene koja je prala ruke stotinu puta dnevno, a iz straha da se ne zarazi kvake na vratima otvarala laktom.
Strah od nečistoće sasvim je normalan usled prevelike zagađenosti vazduha, hrane, pa i ljudi koji svojoj higijeni ne posvećuju dovoljno pažnje. Međutim, problem nastaje kada on preraste u nerealnu fobiju koja utiče na kvalitet života. Iako je u pitanju specifična fobija koja nije toliko rasprostranjena kao strah od visine ili strah od pauka ne treba je zanemariti naročito ako se ima u vidu da je poslednje dve godine zbog pandemije korona virusa primećen porast slučajeva.
Zašto nastaje mizofobija?
S obzirom da ne postoji jasni uzrok smatra se da je strah od bakterija i klica izazvan skupom faktora.
Genetika igra važnu ulogu. Odnosno, istraživanja su pokazala da postoji veća verovatnoća da se razvije kod ljudi u čijoj porodici već postoji neka vrsta fobije ili anksiozni poremećaj.
Iako su oni genetski predodređeni ne znači isključivo da će se pojaviti. Ipak, presudnu ulogu ima okruženje. Pretrpljena traumatična iskustva, posebno vezana za bolesti, stres, kao i odrastanje uz roditelje koji zahtevaju savršenu čistoću se svrstavaju u najčešće pokretače.
Problem danas nastaje i usled velike dostupnosti informacija na internetu. Naime, sajberhondrija, kao novi oblik straha od bolesti, može da preraste u mizofobiju. Takođe, često se javlja kod drugih ozbiljnijih psihijatrijskih problema, posebno opsesivno-kompulzivnog poremećaja.
Koji su simptomi mizofobije?
Preterano pranje ruku i preterano čišćenje doma su karakteristični znaci straha od bakerija i klica. Osobe koje imaju ovaj poremećaj trude se da izbegnu sve situacije u kojima im preti opasnost od mikroorganizama.
Obično izbegavaju da jedu van svoje kuće, da koriste javne toalete, gradski prevoz, javna kupališta i bazene. Čak se trude da ne posećuju druge domove, izbegavaju fizički kontakt sa nepoznatima i ne pozajmljuju svoje stvari.
Mizofobija se ispoljava i nizom fizičkih simptoma, kao što su vrtoglavica, malaksalost i napad panike pri pomisli na potencijalno opasne situacije ili na moguće bolesti koje se mogu javiti iz nečistoće. Prate ih prekomerno znojenje i problemi sa spavanjem, naročito košmari sa temom bolesti.
Kako se leči mizofobija?
Strah od bakterija se uspešno leči psihoterapijom. Primenjuje se terapija izlaganjem i kognitivno bihevioralna terapija.
Pomoću terapije izlaganja osoba se postepeno izlaže okidačima fobije kako bi se smanjila teskoba. Dok kognitivno bihevioralna terapija uči kako da se suoči sa situacijama koje mogu da dovedu do pojave simptoma. Na taj način se vremenom vraća kontrola nad normalnim funkcionisanjem.
Ne dozvolite da vam mizofobija ograničava svakodnevne aktivnosti, potražite na vreme pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Socijalna fobija
Socijalna fobija je jedna od najčešćih vrsta fobija.
Svi mi znamo kakav je osećaj kada smo nervozni ili se nađemo u neprijatnoj situaciji. Znojavi dlanovi i soba puna ljudi, nije baš najprijatniji osećaj za osobe koje pate od ovakvog poremećaja.
Pročitaj Više