Relaps i kako ga sprečiti

Relaps predstavlja povratak nekog stanja, tj. simptoma bolesti nakon očevidnog oporavka. Može nastati kod svih bolesti. Tako, na primer, multiplu sklerozu i kancer često karakteriše dug period mirovanja nakon kog sledi ponovno aktiviranje.

Ipak, ljudima je relaps asocijacija, pre svega, za bolesti zavisnosti. Nedovoljna motivisanost, stres usled povratka u normalni životni ritam, kao i socijalni uticaj, tj. društvo u kome se konzumiraju razne psihoaktivne supstance, glavna su pretnja da se naruši period apsinencije.

Problem relapsa se, zapravo, može javiti kod bilo kog psihičkog poremećaja, utičući na kvalitet života. Njegove posledice su teže, jer obično zahteva dugotrajnije lečenje od prethodnog. Takođe, negativno se ispoljava na socijalno funkcionisanje pacijenta, odnose sa bliskim osobama, pa i poslovni aspekt ili napredak u školovanju.

Kako da izbegnete relaps otkriva vam psihološko savetovalište Sana.

Relaps mnoge osobe doživaljavaju kao lični neuspeh

Povratak problema, u prvim trenucima stvara, šok i nevericu. Njih smenjuje frustracija i osećaj nemoći, pa nije redak slučaj da relaps pacijenti porede sa ličnim neuspehom ili katastrofom.

Pored karakterističnih simptoma stare bolesti, relaps se prepozanje i po određenim psihičkim simptomima. Problemi sa spavanjem, anksioznost, pojačana nervoza, depresija, razdražljivost, napetost najčešći su znaci da nastupa novi talas bolesti. Poljuljano mentalno zdravlje dodatno razara osećaj da ste stalno izloženi posmatranju bliže okoline, kao i da ste predmet njihovih razgovora. Pa pacijent počinje da čuje jasne glasove u glavi i sve češće razgovara sam sa sobom.

Relaps se svakom može dogoditi. Zato ga nikako ne treba doživljavati kao katastrofu iz koje ne možete izaći. Već kao jednu vrstu učenja koja vam pomaže da se pripremite za slične situacije u budućnosti.

Zašto nastaje relaps?

Medikamenti imaju važnu ulogu u lečenju većine psihičkih problema. Te promene u načinu uzimanja, naročito preskakanje terapije, smanjivanje prepisane doze bez konsultacije sa lekarom ili uzimanje neproverenog leka iz slobodne prodaje smanjuju njegovo dejstvo. Međutim, oni sami po sebi nisu dovoljni i uvek je potreban i razgovor sa psihologom.

Čak i preveliko konzumiranje kofeina i nikotina mogu stvore relaps. Dok upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci opasno ugrožava narušenu ravnotežu u mozgu.

Simptomi bolesti mogu se ponovo pojaviti i tokom nekog drugog zdravstvenog problema. Običan grip, zubobolja ili prehlada povećavaju nivo stresa na organizam. Što se negativno odražava na primarnu bolest. Stručnjaci zbog toga naglašavaju da je u ovim situacijama veoma važno da se pacijent što više odmara i da se pridržava terapije.

Da li se relaps može izbeći?

Najbolji način da zadržite simptome bolesti pod kontrolom je stalna saradnja sa psihologom.

Kognitivno bihejvioralna terapija se koristi u sprečavanju relapsa. Zahvaljujući posebnim tehnikama i uzajamnom poverenju pacijent uči da se usredsredi na sadašnjost. Normalno je da se negativne misli javljaju, ali one ne treba da preovladaju vašim umom, potiskujući zdrave životne navike. Naime, saveti psihologa vam pomažu da prihvatite i razumete svoja osećanja, da se uspešno oduprete svim izazovima kako biste izbegli relaps.

I sami pacijenti mogu da spreče povratak bolesti. Ukoliko pratite svoje stanje svakog dana i beležite iznenadne promene i netipična ponašanja, moći ćete vrlo lako da prepoznate upozoravajuće simptome za nastanak relapsa.

Ukoliko imate osećaj da je nastupio relaps kontaktirajte nas. Mi ćemo vam pomoći da sprečite teške posledice koje donosi ponovno suočavanje sa problemom.