Greške koje sputavaju napredovanje
Greške koje sputavaju napredovanje predstavljaju pravi problem ne samo u poslovnom, već u svakom aspektu života.
Za mnoge posao je više od zanimanja koje vam donosi finansijsku stabilnost. Ono što radimo često daje opis nas samih. Ujedno, definiše naše ciljeve, kao i status u društvu.
Posao je, zaista, putovanje sa beskrajnim mogućnostima za rast i uspeh. Međutim, neretko donosi i niz nepredviđenih situacija. One se mogu negativno odraziti ne samo na našu efikasnost obavljanja radnih zadataka, već i na naše samopouzdanje.
Greške su sastavni deo poslovnog dana. Ipak, određene mogu ometati napredak, držeći nas zaglavljenima u ciklusu stagnacije. Prepoznavanje i rešavanje ovih zamki je ključno ako želimo da se razvijamo i ostvarimo svoj puni potencijal.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva najčešće greške koje sputavaju napredovanje.
Kašnjenje u izvršenju obaveza
Prokrastinacija je česta pojava u poslovnom okruženju. Zapravo, svako od nas je u jednom trenutku karijere svesno ili nesvesno odložio neke obaveze. Premor i stres na poslu najčešći su razlozi za to.
Problem nastaje kada prokrastinacija postane svakodnevni oblik ponašanja. Morate znati da je odlaganje neprijatelj napretka. Kašnjenje u obavljanju zadataka i izbegavanje odgovornosti može dovesti do propuštenih prilika, koje rađaju frustraciju.
Prevaziđite odugovlačenje tako što ćete postaviti jasne ciljeve. Zatim ih podelite na manje zadatke i uspostavite vremensku liniju za njihovo postizanje. Ovo je naročito pogodno kod zadataka koji imaju strogo određen vremenski okvir.
Obavljanje zadataka na vreme olakšava vam rad. Ujedno, donosi osećaj zadovoljstva i lične satisfakcije, te ste motivisaniji da nastavite sa ostvarivanjem novih ciljeva.
Ne tražite pomoć kada vam je potrebna
Verovali ili ne, u česte greške koje sputavaju napredovanje svrstava se i izbegavanje traženja pomoći.
Pokušaj da sami rešite svaki zadatak na poslu ponekad predstavlja izazov. Čak i ako ste visokokvalifikovani sa višegodišnjim iskustvom ne možete uvek da postignete svoje ciljeve bez pomoći saradnika. Zato je ključno da prepoznate kada vam je pomoć potrebna.
Traženje saveta ili, pak, učenje od drugih pružiće vam dragocene uvide u obavljanju zadataka. Takođe, pomoći će vam da efikasnije prevaziđete kasnije prepreke, što čini osnovu za dalji napredak.
Strahovi kao greške koje sputavaju napredovanje.
Strah od neuspeha je glavna prepreka koja mnoge sprečava da preuzmu rizik i ostvare svoje snove. Prihvatanje neuspeha kao iskustva učenja je od suštinskog značaja za lični rast. Zbog toga i greške treba posmatrati ne izričito kritički, već kao potencijal za drugačije ponašanje koje vam obezbeđuje korak bliže uspehu.
Stalno upoređivanje sa drugima je još jedna negativna manifestacija straha od neuspeha. Iz njega se često razvija kompleks inferiornosti i demotivisanost, koji otežavaju napredovanje.
Da biste izbegli ovaj problem stručnjaci savetuju da zapamtite da je svako od nas različit. Svako ima svoje razloge za ostvarivanje ciljeva. Umesto da ste konstantno takmičite sa drugima na poslu, fokusirajte se na svoj napredak. Pronađite najbolji način da ostvarite svoje ciljeve. Uspehe drugih koristite kao inspiraciju, a ne kao meru svoje vrednosti.
Ukoliko ste primetili da već duže vreme stagnirate u karijeri i da svaki pokušaj napredovanja nije ostvaren, vreme je da potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Sindrom “kuvane žabe”
Sindrom kuvane žabe je izraz koji se koristi za situaciju kada neka osoba živi u uslovima koji su neprihvatljivi i teški za nju, ali ona to ne primećuje, jer se situacija razvijala postepeno, te se ona adaptirala na nju.
Ovaj izraz prvi je upotrebi pisac i filozof Olivier Clark kako bi pokazao da će se ljudsko biće stavljeno u određene uslove, čak i ako mu je neprijatno, polako naviknuti na njih i ostati unutra, umesto da napusti situaciju.
Kako je nastao sindrom kuvane žabe?
Sindrom kuvane žabe je zapravo metafora priče o žabi. Ovaj hladnokrvni vodozemac ima sposobnost da postepeno prilagođava temperaturu tela okolini.
Ako se žaba stavi u lonac sa ključalom vodom, odmah će iskočiti. Međutim, ako je stavimo u vodu na sobnoj temperaturi i počnemo postepeno da je zagrevamo, žaba će prilagođavati temperaturu svog tela novoj sredini umesto da iskoči. Kada bude shvatila da je voda opasna za nju, biće kasno za bekstvo.
Kako se ova metafora prevodi u naš svakodnevni život? Suština sindroma ključale žabe je da kada se naši životni uslovi postepeno pogoršavaju, mi se prilagođavamo tim uslovima umesto da ih se rešimo, sve dok više nismo dovoljno jaki da pobegnemo.
Sindrom kuvane žabe može se javiti u svim aspektima privatnog i poslovnog života. Mada je najizraženiji u ljubavnim vezama. Kako da ga prepoznate u partnerskim odnosima otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Racionalizujete i’prilagođavate svoja očekivanja i granice zbog drugog
Na početku veze, možda ste reagovali na određeno ponašanje svog partnera koje ste smatrali neprimernim. Vremenom ste se toliko navikli na takve situacije da ste prestali da ih primećujete.
Pojedini, čak, partnerovu ljubomoru i psihološke igre tumače kao znak ljubavi, te kako veza napreduje ne shvataju da zaslužuju bolje. Drugi, pak, koriste loše odnose u drugim vezama za poređenje. Tako na primer rečenice poput „Barem me ne tuče“ ili „Moj bivši je bio gori“ koriste kao izgovor da ostanu u vezi, jer kao i u priči o žabi ljudima je često lakše da ostanu i prilagode se nego da izađu iz veze kada se pojave nerešivi ljubavni problemi.
Reagujete kada prijatelji nastoje da vas upozore da ste u toksičnoj vezi
Gotovo je uvek lakše jasno sagledati situacije koje se odnose na druge ljude, nego one u koje smo sami uključeni. Razlog za to leži u činjenici da naša vezanost prema nekom stvara emocionalne „filtere“ kroz koje posmatramo njegove obrasce ponašanja, reakcije, pa i čitave situacije.
U slučaju destruktivnih odnosa, to može dovesti do samoobmane i poricanja kada prijatelji nastoje da vam skrenu pažnju na to. Nemojte zaboraviti da ako biste situaciju u kojoj se nalazite smatrali lošom za nekog drugog, verovatno nije dovoljno dobra ni za vas.
Toliko ste zauzeti prilagođavanjem da zaboravljate svoje potrebe
U osnovi sindroma kuvane žabe jeste prilagođavanje. Osobe koje su u ovom problemu svoju energiju ne troše da budi svesni i odgovorni, te samostalno da donose odluke, već se trude samo da udovolje partneru, pritom se nadajući da će stvari biti bolje. Posledica toga jeste nesposobnost, ali i strah, od promena koje će uticati ne samo na ljubavni odnos, već i na kompletan život.
Sindrom kuvane žabe ne treba olako shvatiti. On može da dovede do povećanog stresa, smanjenog samopouzdanja i anksioznosti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Negativno traženje pažnje
Negativno traženje pažnje je česta pojava u modernom dobu.
Ljudi su društvena bića, te je sasvim normalno da imaju potrebu da budu voljena i prihvaćena. Međutim, postoji razlika između uravnoteženog davanja i primanja pažnje u svim međuljudskim odnosima i želja za tim koja je toliko izražena da predstavlja potrebu od koje zavisi svakodnevno funkcionisanje. U tom slučaju osoba je u potpunosti zavisna od tuđeg mišljenja, odnosno, osuđivanja i vrednovanja.
Mnogi smatraju da se negativno traženje pažnje sreće samo kod dece. Iako se može javiti i kod najmlađih, u većini slučajeva njihovo ponašanje ne bi trebalo da se smatra nezdravim ili manipulativnim. Obično su ova ponašanja odgovarajuća za razvoj, jer deca često testiraju granice da bi razumela kako izgleda odgovarajuće ponašanje. Dok druga glume da im je potrebna pomoć roditelja, jer vide to kao deo igre. Mada ne treba zanemariti da neka ponašanja mogu biti povezana sa poremećajema pažnje.
Imajući u vidu da je tanka granica između zdrave i nezdrave pažnje psihološko savetovalište Sana vam daje savete kako da prepoznate problem.
Zašto se javlja negativno traženje pažnje?
Različiti su uzroci koji dovode do negativnog traženja pažnje kod odraslih. Najčešći pokretač jeste manjak samopouzdanja. Osobe sa niskim samopoštovanje osećaju se nesigurno u sebe. To ih navodi da traže potvrdu drugih kako bi se osećali dostojnim. Želeti određeni nivo sigurnosti od svojih vršnjaka je prirodno, ali oslanjanje celog koncepta samopoštovanja na mišljenje drugih može biti problematično.
Usamljenost je još jedan od glavnih razloga. Naime, osobe koje su dugo same i socijalno distancirane mogu u jednom trenutku da potrebu za ljudskim konktatom pretvore u nezdravo ponašanje traženja pažnje. Takođe, ovaj problem može imati korena u detinjstvu. Ovo je posebno izraženo kod starije dece kada dobiju mlađeg brata ili sestru. Oni se moraju sauočiti sa činjenom da roditelji više ne mogu svu svoju pažnju i vreme da usmere na njih.
Negativno traženje pažnje mogu da pokrenu i poremećaji ličnosti. Pre svega, histrionični poremećaj ličnosti, narcisoidni poremećaj ličnosti i granični poremećaj ličnosti. Neretko je izazvan i drugim mentalnim problemima, kao što su bipolarni poremaćaj, depresija, anksioznost…
Kako se ispoljava negativno traženje pažnje?
Potreba da se konstantno obaveštavaju drugi ljudi o dešavanjima, čak i potpuno nevažnim, iz života je karakteristični znak negativnog traženja pažnje kod odraslih. Zbog toga ove osobe stalno ažuriraju svoje statuse na društvenim mrežama i postavljaju gomilu fotografija. Sve ovo rade kako bi ljudi tačno znali šta su radili u datom trenutku.
Stalna potreba za komplimentima je još jedan znak ovog problema. Ona ide do te mere da su spremni da urade i stvari koje ih ne zanimaju samo da bi im ljudi dali komplimente. Na primer, muškarci koji traže pažnju ponašaju se previše džentlmenski prema ženama, bez obzira što im realno nije stalo do toga.
Stalno skretanje razgovora na priču o sebi je svojstveno ovim osobama. Oni će pričati o svojim poslovima, istoriji, dostignućima i o bilo čemu sve dok to znači da će ih ljudi slušati i posvetiti im više pažnje. Ujedno, žele da budu u centru pažnje, te će se potruditi da to i ostvare na svakom društvenom događaju, bilo da je to venčanje ili sahrana. Pojedini čak glume žrtvu kako bi izazvali saosećanje. Samim tim i više pažnje za sebe.
Ponekad ćete otkriti da će se osoba žaliti na to kako joj toliki broj ljudi posvećuje pažnju. Ali nikada ne preduzima aktivne korake da to zaustavi. To je zato što toliko žudi za pažnjom da čak i ako im se ne sviđa pažnja koju dobijaju, oni je i dalje žele, jer je za njih svaka pažnja dobra pažnja.
Ukoliko ste prepoznali neke od navedenih simptoma kod sebe psihološko savetovalište Sana vam može pomoći da se oslobodite negativnog traženja pažnje.
Pročitaj Više
Šta je imposter sindrom?
Imposter sindrom predstavlja psihološku pojavu u kojoj pojedinac sumnja u svoje veštine, talente ili dostignuća, bez obzira na obrazovanje i iskustvo. Sumnju prati uporan unutrašnji strah da će biti razotkriven kao prevarant, koji nije realan.
Naziv potiče od engleske reči „imposter“, što u prevodu znači „varalica, preverant“. Zbog toga je imposter sindrom poznat i kao fenomen varalice ili sindrom uljeza. Termin je prvi put uveden u nauku 1978. godine kada su dr Pauline R. Clance i dr Suzanne A. Imes ovoj pojavi posvetile svoj naučni rad „Fenomen uljeza kod visoko uspešnih žena: dinamika i terapeutska intervencija“.
Svoje objašnjenje zasnovale su na istraživanju 150 veoma uspešnih žena koje su se osećale kao prevaranti u pogledu svog obrazovanja i intelekta. Uprkos tome što su ih i kolege cenile, a one imale neosporne akademske uspehe, svoje uspehe pripisivale su sreći.
S obzirom da su u istraživanju učestvovale samo žene u početku je smatrano da imposter sindrom pogađa samo lepši pol. Međutim, 2 decenije kasnije je otkriveno da se sa njim susreću i muškarci, i to visokoobrazovani – menadžeri, direktori, naučnici…
Zašto nastaje imposter sindrom?
Iako nisu utvrđeni tačni uzroci, brojne studije su pokazale da je sindrom prevaranta povezan sa brojnim faktorima, naročito u okviru porodice. Naime, stilovi roditeljstva koje karakteriše stalna kontrola ili previše zaštitnički stav mogu da izazovu problem. Takođe, pritisak roditelja da dete bude najbolje, kao i kritika svake greške pokretači su fenomena varalice u kasnijem dobu.
Verovali ili ne, obrazovanje se svrstava u potencijalne uzročnike. Problemi sa učenjem na fakultetu, nakon godina laganog savladavanja znanja u osnovnoj i srednjoj školi, nameću mišljenje da su kolege pametniji.
Određene osobine ličnosti povezane su sa većim rizikom od imposter sindroma. Tu, pre svega, spadaju manjak samopouzdanja koji se odnosi na uverenje u sposobnost uspeha. Zatim, perfekcionizam i neuroticizam, iz kojih preizilaze nesigurnost, napetost i osećaj krivice.
Strah od neuspeha je usko povezan sa sindromom uljeza, kao i socijalna anksioznost. Mada može proisteći i iz depresije i drugih psihičkih problema.
Kako prepoznati imposter sindrom?
Imposter sindrom predstavlja sukob između sopstvene percepcije o samom sebi i načina na koji vas drugi vide. Zbog toga osobe koje pate od njega nastoje, prekomernim radom i zalaganjem, da prekriju svoje nedostatke. Trude se da ljudi ne vide njihov neuspeh, a kada se dogodi imaju jak osećaj krivice.
Svaki svoj uspeh tumače kao splet slučajnosti i srećnih okolnosti, dok greške, pa čak i veoma male, intenziviraju uverenje u nedostatak inteligencije i sposobnosti.
Kako prevazići imposter sindrom?
Prvi korak jeste prihvatanje postojanja problema. Tek onda možete krenuti u učenje kako da potražite i prihvatite pomoć od drugih, kako da ne upoređujete sebe sa drugima, kao i da ne dozvoljavate da sumnja kontroliše vaše postupke. Istovremeno, otkrićete svoje vrednosti. Samim tim, shvatićete da u pojedinim situacijama ste vi sami zaslužni za postignuti uspeh.
Imposter sindrom ne treba olako shvatiti, jer može da naruši kvalitet života. Zato, čim uvidite sa čim se suočavate, potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više