Traumatsko vezivanje
Traumatsko vezivanje predstavlja psihološki odgovor na zlostavljanje. Nastaje kada zlostavljena osoba uspostavi nezdravu vezu sa osobom koja je zlostavlja. Odnosno, kada razvije bilo kakve emocije, pa i saosećanje prema nasilnoj osobi, što postaje pojačano ciklusima zlostavljanja, a praćeno je nagradama i kajanjem.
Stokholmski sindrom je jedna vrsta traumatskog vezivanja. Mada se ono može javiti i kroz druge oblike.
Traumatskog vezivanja ima ozbiljne posledice na zdravlje žrtve, ne samo dok traje zlostavljanje, već i kasnije. Nisko samopoštovanjei negativna slika o sebi su vodeći pratioci, kao i depresija i bipolarni afektivni poremećaj.
Problem dodatno komplikuje činjenica da žrtva često nije u stanju da napusti zlostavljača. Čak i ako to uspe da učini neretko se vraća, jer je naučena na traumatsku vezu.
Zašto nastaje traumatsko vezivanje?
Prema Nacionalnoj telefonskoj liniji za nasilje u porodici, traumatske veze su rezultat nezdrave vezanosti. Tome doprinosi osećaj privrženosti i zavisnosti, kao i obrazac zlostavljanja i kajanja.
Najčešće se traumatsko vezivanje razvija iz oslanjanja na nasilnu osobu i očekivanja da ona ispuni emocionalne potrebe. Na primer, dete se oslanja na svog roditelja ili staratelja za ljubav i podršku.
Ako je taj staratelj nasilan, ono će ljubav povezati sa zlostavljanjem. Verujući da je ova povezanost normalna, neće moći da vidi nasilnog staratelja kao „lošeg“. Umesto toga, dete može da krivi sebe za zlostavljanje kao način da shvati šta mu se dešava što omogućava staratelju da ojača njihovu vezu.
Traumatsko vezivanje ponekad prati ciklus zlostavljanja, a zatim kajanja. Naime, nakon što je naneo štetu, zlostavljač može da obeća da će se promeniti, pa čak i biti posebno ljubazan ili romantičan. Ovo zlostavljanoj osobi daje nadu da će se patnja završiti, te je vidi kao cenu za dobrotu. Kajanje kod žrtve stvara i osećaj zahvalnosti, čime se toksična veza produbljuje.
Sedam faza traumatskog vezivanja
Traumatsko vezivanje započinje kao odličan odnos, koji se postepeno pretvara u zlostavljujuću dinamiku. Zbog toga je veoma važno prepoznati njegove faze.
Ljubavno bombardovanje uključuje iznenadni, intenzivan pokušaj da se u vezi stvori „mi“ kroz visoke pohvale i preterano laskanje. Zlostavljači su vešti manipulatori te će navesti žrtvu da popusti i veruje u njegove namere, pa i da ima osećaj sigurnosti.
U narednoj fazi nasilnik će namerno testirati poverenje i zavisnost od njega, što obično dovodi do toga da se žrtva oseća krivom zbog ispitivanja ili nekog drugog postupka. Kada steknu poverenje, emocionalni zlostavljači mogu početi da izdvajaju neke od kvaliteta, identifikujući ih kao beznačajne ili problematične. Faza kritike je najuočljivija tokom svađa i nesuglasica. Na kraju će žrtva početi da se izvinjava na kritike i osude.
Gaslajting je karakterističan za traumatsko vezivanje. Posledica ovog prikrivenog zlostavljanja jeste da žrtva počinje da dovodi u pitanje svoju procenu i mišljenje, a na kraju i percepciju sveta.
Da bi izbegla dalje konflikte žrtva popušta u nekom trenutku. Vremenom, gubi sebe i pristaje na sve, jer zna da će stvari postati gore ako se pobuni.
U poslednjoj fazi osoba postaje potpuno zavisna od druge tako da dolazi do cikličnih stadijuma.
Ukoliko ste svesni da ste žrtva traumatske veze potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Povezani Postovi
Kako razrešiti konflikte u vezi?
U sledećem tekstu pročitajte koji su najčešći uzroci konflikta u vezama? Kako...
Pobednički i gubitnički stav
Pobednički i gubitnički stav su, prema definiciji “tendencija da se misli, oseća...