Aleksitimija – Nesposobnost doživljavanja i opisivanja emocija

Aleksitimija se odnosi na poteškoće ili nesposobnost da identifikujete, doživite i opišete svoje emocije.

Svako od nas je stotinu puta osetio strah, tugu, radost i ljubav. Sve ove emocije imaju veliki uticaj na naš život. Kada nam se dogodi nešto lepo, osećamo lakoću i radost. Sa druge strane, gubici i porazi izazivaju stres i razočaranje.

Verovali ili ne, ne mogu svi da identifikuju svoja osećanja. Naime, postoje osobe koje ne znaju da li su srećne ili tužne. To stanje se u psihologiji naziva aleksitimija.

Iako je prepoznato od davnina, psihoterapeuti John Case Nemiah i Peter Sifneos 70-ih godina su uveli zvanični termin. Naziv potiče od grčkih reči „a“, što je rečca za „ne“, „lexis“, tj. „reč“ i „thymos“ – „emocija“. U bukvalnom prevodu znači „nema emocija kroz reči“.

„Emocionalno slepilo“, kako je još poznato ovo stanje, nije zavedeno u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5). Međutim, nikako ga ne treba zanemariti. Ne samo da može da naruši kvalitet života, već može da ukaže na druge psihološke probleme.

Istraživanja pokazuju da pogađa oko 10 odsto svetske populacije. Mada se smatra da je taj broj daleko veći. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate problem.

Zašto se javlja aleksitimija?

Stručnjaci nisu sigurni šta uzrokuje aleksitimiju. Može postojati genetski, neurološki i razvojni uticaj. Pre svega smatra se osobinom ličnosti. Formira se najčešće u detinjstvu kao posledica genetske sklonosti. Na taj način može predstavljati rizik za nastanak psihosomatskih bolesti.

Neretko je uzrok preživljena trauma, naročito u detinjstvu. Zanemarivanje od strane roditelja, život u disfunkcionalnoj porodici, fizičko i psihičko zlostavljanje mogu biti okidači problema. Zapravo, tada se aleksitimija posmatra kao produženi odgovor na posttraumatski stresni poremećaj.

Veoma često se razvija uz već postojeća mentalna stanja. Anksiozni poremećaji, depresija, poremećaji ishrane, opsesivno kompulzivni poremećaj – samo su neki od njih. Takođe, aleksitimija može biti povezana sa medicinskim stanjima, kao što su autizam, povrede mozga, moždani udar, epilepsija, Parkinsonova bolest i multipla skleroza.

Simptomi koji ukazuju na aleksitimiju

Pošto je ovo stanje obeleženo nedostatkom emocija ili nesposobnošću da identifikuju emocije, ljudima može biti teško da sami prepoznaju simptome. Zbog toga, njihovi prijatelji i članovi porodice najpre prepoznaju problem.

Nerazumevanje kako se osećate i stalni osećaj praznine jasni su znaci. Kada vas drugi pitaju kako ste možete da kažete da li se osećate dobro ili loše, ali ne možete da konkretizujete svoja osećanja. Istovremeno se javlja nemogućnost razumevanja osećanja drugih, te ove osobe imaju i nedostatak empatije. Čak postoji poteškoća u identifikaciji izraza lica.

Aleksitimija se manifestuje i osećajem fizičke neprijatnosti kada pokušavate da ispoljite emocije. Prate je ubrzan rada srca, otežano disanje, glavobolje.

Osobe sa ovim problemom imaju i ograničenu maštu, nedostatak motivacije, konfuziju identiteta i nesigurnost u planove za budućnost. Pojedini čak koriste nedozvoljene supstane kako bi mogli da opišu svoje emocije.

Aleksitimija stvara problem i u međuljudskim odnosima. Usled nesposobnosti razumevanja osećanja drugih prisutno je nerazumvanje tuđih potreba. Posledica toga može biti izbegavanje bliskih društvenih odnosa kad god je to moguće.

Ukoliko ste navedene simptome prepoznali kod sebe ili bliske osobe potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.