Emocionalna zaraza – Da li emocije mogu biti zarazne?
Emocionalna zaraza, verovali ili ne, zaista postoji.
Sigurno ste čuli izraz „osmeh je zarazan“. To potvrđuje i činjenica da često uzvratimo osmeh, čak i nepoznatoj osobi koja nam se u prolazu nasmešila. Sa druge strane, verovatno ste doživeli da nečije negativno raspoložanje pokvari i vašu vedru prirodu. Upravo zato postoji izreka da „nesreća voli društvo“. Možda ste, pak, primetili da ako neko do koga vam je stalo pati, osećate bol zajedno sa njim. Kada doživite bilo koji od ovih fenomena, doživljavate zapravo emocionalnu zarazu.
Emocionalna zaraza je psihološki fenomen u kojem se emocije i srodna raspoloženja prenose s jedne osobe na drugu, često nesvesno i automatski. To znači da ljudi imaju tendenciju da „uhvate“ tuđa osećanja, slično kao što mogu uhvatiti zaraznu bolest.
Kako funkcioniše emocionalna zaraza?
Emocionalna zaraza se javlja kada jedna osoba reaguje na stimuluse koje oseća kada vidi emocije druge osobe. Rane studije su otkrile da se emocionalna zaraza dešava nesvesno, kao kopirano ponašanje zasnovano na onome što je neko posmatrao.
Ljudi su društvena bića, te imaju urođenu potrebu da se uklapaju i povezuju. Samim tim, deljenje emocija stvara osećaj pripadnosti i zajedništva. Ipak, postoji i dublje objašnjenje zašto se javlja emocionalna zaraza.
Mozak čoveka reaguje na stimuluse u svetu oko nas, uključujući i emocije i ponašanje bliskih osoba. Neuroni se automatski aktiviraju kada posmatramo tuđu emociju ili ponašanje, stvarajući sličan osećaj u našim glavama. Ovo odražava njihovo iskustvo, formirajući osnovu za empatiju.
Razni faktori mogu uticati na emocionalnu zarazu ili je pokrenuti. To mogu biti neverbalni znaci, kao što su izrazi lica i govor tela. Zatim, verbalna komunikacija, tj. direktne izjave ili žalbe mogu uticati na emocionalno stanje slušalaca.
Drugi faktori okruženja, poput muzike, mirisa i atmosfere, takođe, mogu imati uticaj.
Pozitivan i negativan uticaj emocionalne zaraze
Emocionalna zaraza pomaže ljudima da se povežu i grade odnose. Deljenjem pozitivnih emocija razvija se osećaj solidarnosti i brige prema drugima. Na taj način se omogućava bolja i prisnija komunikacija.
Posebno je značajna među zaposlenima, jer stvara kolektivna emocionalna osećanja unutar grupe. Kada se emocije poput radosti i entuzijazma šire, one mogu stvoriti pozitivnu atmosferu, doprinoseći blagostanju zaposlenih. Ujedno, sinhronizacija i koordinacija koje proizilaze iz emocionalne konvergencije mogu smanjiti kognitivni napor. Time olakšavaju zaposlenima obavljanje zadataka, donošenje odluka i procenjivanje situacije.
Nažalost, emocionalna zaraza može imati i negativan uticaj, povećavajući stres. Kada se negativne emocije poput stresa ili ogorčenosti prošire, mogu stvoriti napetu atmosferu. Ovakvo stanje dovodi do konflikta i problema u porodičnim odnosima, društvenim grupama, pa i na poslu.
Studije pokazuju da negativna emocionalna zaraza, poput besa, može dovesti do većeg broja kognitivnih grešaka na radnom mestu. Imajući ovo u vidu možemo slobodno da kažemo da negativni uticaj emocionalne zaraze indirektno umanjuje produktivnost zaposlenih.
Međutim, ona može da dovede i do ozbiljnih stanja. Zajedničke negativne emocije mogu stvoriti povratnu spregu koja pojačava osećanja anksioznosti, utičući na mentalno zdravlje pojedinca i grupe.
S obzirom na dvostruki uticaj veoma je važno da naučite kako da upravljate negativnim i iskoristite pozitivne aspekte emocionalne zaraze. U tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Šta je emofilija zašto se javlja?
Emofilija je termin koji opisuje sklonost osobe da lako i često razvija romantična osećanja. Zbog toga je poznata i kao „emocionalni promiskuitet“.
Svako je nekad u životu bio toliko očaran osobom koju je upoznao da je idealizovao vezu sa njom. Vrlo brzo se možda uverio da je to, zaista, prava osoba za njega ili, pak, da je pogrešio. Uobičajeno je da se jednom ili dva puta zaljubimo brže nego ikada ranije. Međutim, ukoliko stalno jurimo za naletom zaljubljivanja i brzo ulazimo u romantične veze onda je reč o emofiliji.
Emofilija nije dijagnostikovano mentalno stanje, te se ne može ni svrstati u medicinske poremećaje. U pitanju je psihološka osobina ličnosti. Ipak, ne treba je olako shvatati, bez obzira što na prvi pogled izleda bezopasno. Ovo stanje može imati značajan negativan uticaj na vaš život, uključujući rizično ponašanje i toksične veze.
Zašto se javlja emofilija?
Nažalost, ne postoji jedan jednostavan poznati uzrok emofilije. Stručnjaci smatraju da je nastanak povezan sa neravnotežom „hormona dobrog osećaja“, tj. hormonskim disbalansom dopamina i serotonina.
Ne treba zanemariti ni genetiku. Najnovija istraživanja pokazuju da postoji individualna razlika u stepenu emocionalne reaktivnosti koja delom može biti nasledna.
Emofilija može biti povezana i sa drugim osobinama ličnosti. Posebno sa onim koje su poznate kao „Mračna trijada“. To su kombinacija narcizma, makijavelizma i psihopatije. Takođe, postoji mogućnost da ljudi sa emofilijom ne poseduju nijednu od ovih osobina, ali da ih privlače drugi koji ih imaju. Naročito ih privlače osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti, jer u prvim susretima deluju veoma zanimljivo.
U uzročnike se svrstavaju i iskustva iz detinjstva. Naime, manjak sigurnih emocionalnih veza u ranom životu može dovesti do toga da osoba u odraslom dobu brzo traži bliskost i emotivnu sigurnost u partnerima.
Pojedinci sa visokim stepenom emofilije mogu biti vođeni uzbuđenjem pri zaljubljivanju, slično potrazi za novim iskustvima. Za razliku od njih, drugi mogu tragati za validacijom i pažnjom. Ljudi koji imaju potrebu da budu voljeni i prihvaćeni mogu češće ulaziti u veze kako bi to osećanje postigli.
Kako emofilija utiče na veze?
Kao što možete pretpostaviti, emofilija može prouzrokovati probleme i konflikte u vezi.
Početni nalet hemikalija koje izazivaju dobro raspoloženje neće trajati dovoljno dugo da održi vezu. Samim tim osoba koja je drugu još na početku proglasila „onom pravom“ može imati problema sa izlaskom iz situacije.
Emofilija utiče i na dužinu veza, čineći ih prekratkim. To znači da nema mogućnosti da se one razviju u potpunosti. Mada u pojedinim sitacijama ne dozvoljava da se završi veza koja nije zdrava.
Osim toga, veza možda neće dobiti dubinu koju bi inače mogla. Pojačavanjem i lažnim preuveličavanjem povezanosti u vezi, ljudi propuštaju da budu realni, autentični i da zahtevaju isto od svog partnera.
Strategije za prevazilaženje emofilije
Prvi korak u borbi sa emofilijom jeste da naučite da prepoznate kada i kako brzo razvijate osećanja. U tome vam može pomoći vođenje dnevnika. Zapisivanje emocija kasnije daje uvid da li je privlačnost duboka ili samo trenutni impuls.
Poželjno je da pre nego što uplovite u novu vezu napravite listu „green flags“ i „red flags“ kvaliteta koje tražite kod potencijalnog partnera. Posebno obratite pažnju na upozoravajuće znake kako biste naučili da ih na vreme prepoznate.
Važno je da zaista upoznate nekoga tokom procesa zabavljanja. Umesto da ga idealizujete posmatrajte kako se ponaša ne samo prema vama, već uopšte. Na taj način ćete utvrditi da li su njegovi postupci dosledni tokom vremena.
Obavezno uključite i povratne informacije od voljenih osoba kojima verujete i koje brinu o vama i vašoj dobrobiti. Ponekad drugi mogu videti stvari koje mi ne možemo, posebno kada se suočavamo sa emofilijom.
Jačanje samopouzdanja je još jedna važna strategija. Neophodno je da naučite da usamljenost ne znači prazninu. To je prostor u kome možete bolje upoznati sebe i svoje potrebe.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa emofilijom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Aleksitimija – Nesposobnost doživljavanja i opisivanja emocija
Aleksitimija se odnosi na poteškoće ili nesposobnost da identifikujete, doživite i opišete svoje emocije.
Svako od nas je stotinu puta osetio strah, tugu, radost i ljubav. Sve ove emocije imaju veliki uticaj na naš život. Kada nam se dogodi nešto lepo, osećamo lakoću i radost. Sa druge strane, gubici i porazi izazivaju stres i razočaranje.
Verovali ili ne, ne mogu svi da identifikuju svoja osećanja. Naime, postoje osobe koje ne znaju da li su srećne ili tužne. To stanje se u psihologiji naziva aleksitimija.
Iako je prepoznato od davnina, psihoterapeuti John Case Nemiah i Peter Sifneos 70-ih godina su uveli zvanični termin. Naziv potiče od grčkih reči „a“, što je rečca za „ne“, „lexis“, tj. „reč“ i „thymos“ – „emocija“. U bukvalnom prevodu znači „nema emocija kroz reči“.
„Emocionalno slepilo“, kako je još poznato ovo stanje, nije zavedeno u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5). Međutim, nikako ga ne treba zanemariti. Ne samo da može da naruši kvalitet života, već može da ukaže na druge psihološke probleme.
Istraživanja pokazuju da pogađa oko 10 odsto svetske populacije. Mada se smatra da je taj broj daleko veći. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate problem.
Zašto se javlja aleksitimija?
Stručnjaci nisu sigurni šta uzrokuje aleksitimiju. Može postojati genetski, neurološki i razvojni uticaj. Pre svega smatra se osobinom ličnosti. Formira se najčešće u detinjstvu kao posledica genetske sklonosti. Na taj način može predstavljati rizik za nastanak psihosomatskih bolesti.
Neretko je uzrok preživljena trauma, naročito u detinjstvu. Zanemarivanje od strane roditelja, život u disfunkcionalnoj porodici, fizičko i psihičko zlostavljanje mogu biti okidači problema. Zapravo, tada se aleksitimija posmatra kao produženi odgovor na posttraumatski stresni poremećaj.
Veoma često se razvija uz već postojeća mentalna stanja. Anksiozni poremećaji, depresija, poremećaji ishrane, opsesivno kompulzivni poremećaj – samo su neki od njih. Takođe, aleksitimija može biti povezana sa medicinskim stanjima, kao što su autizam, povrede mozga, moždani udar, epilepsija, Parkinsonova bolest i multipla skleroza.
Simptomi koji ukazuju na aleksitimiju
Pošto je ovo stanje obeleženo nedostatkom emocija ili nesposobnošću da identifikuju emocije, ljudima može biti teško da sami prepoznaju simptome. Zbog toga, njihovi prijatelji i članovi porodice najpre prepoznaju problem.
Nerazumevanje kako se osećate i stalni osećaj praznine jasni su znaci. Kada vas drugi pitaju kako ste možete da kažete da li se osećate dobro ili loše, ali ne možete da konkretizujete svoja osećanja. Istovremeno se javlja nemogućnost razumevanja osećanja drugih, te ove osobe imaju i nedostatak empatije. Čak postoji poteškoća u identifikaciji izraza lica.
Aleksitimija se manifestuje i osećajem fizičke neprijatnosti kada pokušavate da ispoljite emocije. Prate je ubrzan rada srca, otežano disanje, glavobolje.
Osobe sa ovim problemom imaju i ograničenu maštu, nedostatak motivacije, konfuziju identiteta i nesigurnost u planove za budućnost. Pojedini čak koriste nedozvoljene supstane kako bi mogli da opišu svoje emocije.
Aleksitimija stvara problem i u međuljudskim odnosima. Usled nesposobnosti razumevanja osećanja drugih prisutno je nerazumvanje tuđih potreba. Posledica toga može biti izbegavanje bliskih društvenih odnosa kad god je to moguće.
Ukoliko ste navedene simptome prepoznali kod sebe ili bliske osobe potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više