Boreout – Šta je i zbog čega se javlja?

Boreout predstavlja stanje hronične dosade i nedovoljne stimulacije na poslu, često karakterisano nedostatkom smislenog ili izazovnog posla. Praćeno je osećajem frustracije, nezadovoljstva i demotivacije.

Iako se u poslovnom svetu sreće decenijama prvi put je zvanično opisan 1991. godine. Naime, američki nastavnik Barry A. Farber je stanje naveo pod nazivom „nedovoljno sagorevanje“. Tek 2007. godine švajcarski business konsultanti Peter Werder i Philippe Rothlin detaljno su opisali u svojoj knjizi „Dijagnostikujte dosadu“, dajući mu ime koje se i danas koristi.

Za razliku od burn out sindroma, boreout ne dobija toliko pažnje. Međutim, ne treba ga zanemariti, jer može biti podjednako štetno kao preopterećenja poslom, dovodeći do ozbiljnih zdravstvenih tegoba. Takođe, negativno utiče i na poslovanje kompanije, usled velike fluktuacije zaposlenih.

Zašto se javlja boreout sindrom?

Mnogi aspekti mogu izazvati boreout sindrom. Najčešće su to nedostatak izazova i smislenog posla.

Ponavljanje određenih zadataka na poslu nakon izvesnog vremena stvara monotoniju. Ako se to ne nadoknadi učenjem novih stvari ili dobijanjem boljeg stimulusa, može dovesti do nezainteresovanosti zaposlenih.

Prekvalifikovanost, takođe, može biti pokretač problema. To znači da rad na poziciji gde nisu iskorišćeni maksimalni kapacitet i znanje zaposlenog čine radne zadatke nezanimljivim. Naročito ako posao ometa napredak u karijeri ili ne donosi intelektualnu stimulaciju za razvoj.

Boreout sindrom može biti izazvan i spoljašnjim faktorima, tj. radnim okruženjem. Nejasna raspodela zadataka i uloga neretko ostavlja zaposlene nesigurnim u svoje odgovornosti. Samim tim ih potencijalno učiniti potcenjenima.

U sposljašnje uzroke spada i nedostatak povratnih informacija o sopstvenom radu, kao i zasluženih priznanja. Posledica toga jeste smanjena motivacija, što vodi ka hroničnoj dosadi.

Ne treba zanemariti ni toksične odnose, koji vode ka konfliktima u radnom okruženju. Oni mogu izazvati nezadovoljstvo poslom, pa i potpunu nezainteresovanost.

Spoljašnji faktori igraju značajnu ulogu, ali kod pojedinih osoba presudni su unutrašnji izazivači, koji potiču iz sopstvenih osobina ličnosti. Obično je to neusklađenost posla sa veštinama i interesovanjima zaposlenog.

Kako prepoznati boreout sindrom?

Boreout se manifestuje kroz brojne psihičke, fizičke i bihejvioralne simptome.

Prokrastinacija, odnosno odlaganje ili izbegavanje radnih zadataka zbog nedostatka motivacije i interesovanja najčešći je znak. Neretko se javlja i socijalno povlačenje kako na poslau, tako i u privatnom životu.

Pojedine osobe tokom radnih sati mogu se okrenuti stalnom provođenju vremena na internet aktivnostima koje nisu povezane sa poslom. Drugi, pak, se okreću alkoholu ili nedozvoljenim supstancama radi suočavanja sa dosadom ili frustracijom.

Anksioznost i depresija su karakteristični psihički simptomi. Obično ih prate razdražljivost, frustracija, gubitak motivacije, pa i nisko samopouzdanje.

Osećaj fizičke i emocionalne iscrpljenosti, čak i nakon dovoljnog odmora jasni su fizički simptomi. Boreout sindrom dovodi i do poremećaja spavanja, problema sa varenjem, gubitkom apetita, pa i čestih glavobolja i vrtoglavica.

Kako pobediti boreout sindrom?

Da biste se izborili sa boreout sindromom morate najpre da identifikujete uzrok. Utvrdite koji specifični aspekti posla uzrokuju dosadu i nedovoljnu stimulaciju.

Kada saznate koji radni zadaci dovode do problema razgovarajte o njima sa menadžerom. Možete zajedničkim snagama da istražite potencijalna rešenja kao što su novi zadaci, projekti ili odgovornosti.

Osim sa nadređenim, angažujte se i sami za profesionalni razvoj. Razvoj novih veština, učenje novih zadataka, novo viđenje posla – samo su neke od opcija koje vam mogu pomoći.

Ukoliko simptomi potraju duže potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.