Konflikti u radnom okruženju

Konflikti u radnom okruženju su česta pojava u modernom društvu.

Više od trećine dana ljudi provode na poslu. Bez obzira da li radite u malom ili velikom preduzeću kontakti kako sa klijentima, tako i sa kolegama su neminovnost. U takvim situacijama sasvim je normalno da ponekad dođe do nesporazuma, sukoba mišljenja ili, pak, dublje rasprave. Možda je u pitanju nagomilano nezadovljstvo zbog ponašanja nekih saradnika ili su stres i preopterećenje poslom izazvali konflikt. Nije redak slučaj da ste svađu iz porodice “preneli” na radno mesto.

S obzirom da konflikti u radnom okruženju utiču ne samo na međuljudske odnose, već i na produktivnost svih, psihološko savetovalište Sana vam skreće pažnju kako da se nosite sa njima.

Konflikti u radnom okruženju su socijalna pojava

Prema definiciji: “konflikti u radnom okruženju predstavljaju neslaganje dva ili više članova u jednoj organizaciji, koji dele zajedničke resurse”.

Određuje ih 4 elementa, a to su: 1. suprostavljeni interesi, 2. ubeđenje da je druga strana prepreka za razvoj, 3. prethodni odnosi između pojedinaca i 4. aktivnosti jedne strane koje onemogućavaju ostvarivanje ciljeva druge.

Iako su razlozi za nastanak konflikta brojni, u njihovoj osnovi, zapravo, leži loša komunikacija. Odnosno, nepažljivo slušanje sagovornika i donošenje preuranjenih zaključaka, loše pamćenje i subjektivni doživljaj prema poslu, kao i preopterećenost novim infomacijama koje mogu da dovedu do ignorisanja ili potpung gubitka međuljudskih odnosa. Takođe, strahovi i nepoverenje narušavaju normalnu komunikaciju. Samim tim stvaraju tenziju na poslu, koja se u jednom trenutku pretvara u sukob.

Konflikti u radnom okruženju prolaze kroz 4 faze

Faza latentnog konflikta je faza u kojoj se stvaraju uslovi za nesuglasice.

Faza percepcije je doživljaj konflikta. Tada pojedinci u sukob unose emocije, bes, frustracije, pa i svoju anksioznost.

U fazi kreiaranja namere dolazi do akcije, tj. do jasnog ispoljavanja negodovanja i preduzimanja određenih radnji. Uključujući verbalnu raspravu, a u krajnjoj meri i fizički obračun.

Nakon eskalacije konflikta sledi faza posledica. Naime, dalji tok komunikacije suprostavljenih strana zavisi da li su oni rešeni ili ne.

Kako ih rešiti?

Jedini način da se konflikti reše jeste slušanje šta ima druga strana da kaže. Tek kada mirno i racionalno, zajedničkim snagama, sagledate sve aspekte nerazumevanja, moći ćete da ih otklonite.

Imajte na umu da “napadate” konflikt, a ne svog kolegu. To znači da morate ostaviti emocije po strani, jer one vode samo ka vređanju na ličnoj osnovi i traženju krivca. Umesto toga potražite zajedničke tačke unutar konflikta. One treba da budu polazni put za rešavanje stvari oko kojih se ne slažete.

Konflikti u radnom okruženju imaju i pozitivnu stranu

Verovali ili ne, konflikti nekada mogu imati i prednosti.

Sučeljavanje različitih stavova dovodi do donošenja kvalitetnijih i boljih poslovnih odluka u odnosu na one koje zavise od pojedinaca. Ujedno, ovo aktivno učestvovanje u raspravi stvara veću motivisanost zaposlenih na obavljanje radnih zadataka, pa možemo slobodno da kažemo da konstruktivni konflikti u radnom okruženju dovode do bolje kohezije u grupi.

U suprotnom, ukoliko menadžment i zaposleni ne mogu da upravljaju konfliktima, lična nezadovoljstva prema kolegama postaju izražena, što za rezultat ima dublji razdor kolektiva.