Poslovni „burn out“ i kako ga sprečiti

Burn out sindrom je ozbiljno stanje koje se javlja kao posledica hroničnog, nagomilanog stresa i psihofizičke iscrpljenosti. Zapravo, to je odgovor vašeg tela zbog neusklađenosti ambicija, očekivanja i ciljeva, preteranog rada ili loših međuljudskih odnosa.

Razvoj tehnike i tehnologije doveo je do brojnih uređaja koji su poslovanje učinili lakšim. Nasuprot očekivanjima, slobodno vreme zaposlenih je smanjeno. Brz rast kompanija i povećanje obima posla, zapravo, su povećali ne samo radnu nedelju, već i pritisak na sve zaposlene, uključujući i menadžerski kadar. U želji da opstanu među konkurencijom mnogi radnici su prijatne vikende sa porodicom, pa i godišnje odmore, zamenili boravkom u kancelarijama, pa ne čudi što vremenom nagomilano nezadovoljstvo, kako obimom posla tako i kontaktima sa kolegama, dovodi do promene raposložanja i ponašanja.

Kako izbeći burn out tj. sindrom sagorevanja na poslu otkriva vam psihološko savetovalište Sana.

Da li je burn out sindrom bolest?

Iako se burn out sindrom vezuje za savremeno doba, studija je razvijena još 1974. godine. Naime, američki pshijatar Herbert Freudenberger u svom radu objasnio je profesionalno sagorevanje kao rezultat dugoročnog, nerešivog stresa na poslu. Svoje mišljenje razvio je na osnovu zapažanja volontera na klinici za bolesti zavisnosti opisujući njihovo izgled „depresivnim“.

Međutim, burn out, i pored sličnih simptoma, ne treba mešati sa ovim psihičkim problemom. Depresija obuhvata čitav život pojednica, dok sagorevanje se odnosi isključivo na poslovnu sferu.

I pored toga što u njegovoj osnovi leži stres, burn out ne treba poistovećivati u potpunosti sa njim, jer je u pitanju hronični poremećaj. Takođe, preopterećenje poslom nije jedini okidač nastanka, već ga mogu izazvati i konflikti sa kolegama i klijentima.

Burn out sindrom se razvija kroz 4 faze

U prvoj vlada radni entuzijazam, te vam nijedan zadatak nije težak. Druga faza je sagledavanje realnog stanja. Tada shvatate da nije sve savršeno i da, ma koliko, se trudite pred vama se postavljaju veći i veći zahtevi. Iz nje proizilazi razočarenje, koje povlači i prve fizičke tegobe. Poslednji deo predstavlja zabrinjavajuće stanje, jer počinjete da gubite samopouzdanje u sebe i svoje sposobnosti. Što vodi ka apatiji i gubitku svih životnih interesovanja.

Upravo iz ovih faza nastaju burn out simptomi, koji se mogu podeliti u 3 grupe. Karakteristični emotivni simptomi su osećaj bespomoći i ljutnje, gubitak motivacije, anksioznost… Hronični umor, iscrpljenost, glavobolje, problemi sa snom, insomnia su prepoznatljivi fizički simtomi. Nije retkost da se jave i bolovi u leđima ili mišićima i pad imuniteta. Burn out sindrom dovodi i do promena u ponašanju – problemi u partnerskim odnosima, kao i sa ostalim članovima porodice i kolegama.

Imajući ovo u vidu možemo slobodno da kažemo da burn out sindrom ugrožava fizičko i mentalno zdravlje.

Kako pobediti burn out sindrom?

Najbolji način da se oslobodite, a ujedno i izbegnete sagorevanje na poslu, jeste identifikovanje njegovog izvora. Tako, na primer, ako mislite da niste dovoljno stručni za obavljanje posla, nađite načina da se usavršite, dok nesuglasice sa kolegama rešavajte direktno, razgovorom.

Poslovni segment treba da prate i zdrave životne navike, kao što pravilna ishrana, fizička aktivnost i dovoljno sna. Na taj način bićete spremni da se suočite sa svim poslovnim obavezama.

Ukoliko niste u mogućnosti da pruzmete inicijativu, naučite kako da izbegavate stresne situacije, a samim tim i burn out sindrom. U ovome vam najbolje mogu pomoći saveti psihologa koji će vam omogućiti da razvijete svoju rezilijentnost, kako biste postali otporni na radne izazove, pa i napredovali na poslu.

Uspostavite ponovo narušenu ravnotežu, potražite stručnu pomoć psihološkog savetovališta Sana.