Šta je psihoterapija i kako vam može pomoći?

Psihoterapija je, najkraće rečeno, lečenje govorom. Ona obuhvata niz aktivnosti i postupaka kojima se služi psiholog kako bi pomogao ljudima.

Iako živimo u modernom svetu još uvek možemo da sretnemo mišljenje da je psihoterapija za ljude koji pate od neke vrste psihoze. Međutim, psihoterapija je mnogo više od lečenja psihičkih poremećaja. Zahvaljujući njoj možemo na pravi način da spoznamo svoje misli i osećanja, kao i da prevaziđemo probleme koje nam donosi svakodnevica. Takođe, ona nam pomaže da sačuvamo mentalno zdravlje i razvijemo rezilijentnost, tj. sposobost da prevaziđemo izazove kako bismo napredovali u životu.

Psihoterapija postoji od davnina

Možemo slobodno reći da se psihoterapija primenjuje kroz vekove. Još su drevni lekari i filozofi koristili psihološke metode za lečenje pacijenata.

Ipak, psihoterapija je dobila zvanično ime 1853. godine. Naime, engleski hirurg Walter Cooper Dendy je izveo termin iz grčkih reči psyche što znači “duša” i therapeia – “lečenje”. Time je želeo da ukaže da lekari mogu da utiču na mentalna stanja obolelih, a samim tim i na njihove telesne tegobe.

Francuski lekar Hippolyte Bernheim je sa svojim kolegama iz “Nancy škole” psihoterapiju objasnio kao vid lečenja uma putem hipnoze. Njegov rad nastavio je Charles Lloyd Tuckey.

Vrlo brzo je hipnoza postala popularna, pa ju je jedna grupa naučnika odobravala. Dok su drugi osporavali njen uticaj u medicini.

I sam Sigmund Freud posetio je “Nancy školu”. Zbog čega je njegova rana praksa uključiva i hipnozu. Vremenom, čuveni austrijski lekar i psihijatar se fokusirao na stanja koja su, po njemu, imala psihološke uzroke iz detinjstva i nesvesnog uma. Na osnovu toga razvio je mnoge tehnike tumačenje snova i analize id, ega i superega. Zbog svojih zasluga u stvaranju “psihoanalize” kao sveobuhvatnog sistema teorija i metoda, Freud se, danas, smatra “ocem psihoterapije”.

Mnogi naučnici, uključujući i Carla Junga, Otto Ranka, Erika Eriksona, gradili su svoje teorije na Freudovim osnovnim idejama. Tako je 20-ih godina razvijen biheviorizam. Tri decenije kasnije racionalno emotivno bihejvioralna terapija, a zatim 70-ih i kognitivno-bihejvioralna terapija.

Moderna psihoterapija donela je nove metode.

Psihoterapija – vrste

S obzirom da je ljudska ličnost veoma složena, postoji i više različitih psihoterapija. Među njima svakako je najpoznatija kognitivno-bihejvioralna terapija. Ona nas uči kako da prepoznamo negativna, iracionalna uverenja i zamenimo ih pozitivnim. Najbolje je sredstvo za anksioznost, stres, umerenu depresiju, opsesivno-kompulsivni poremećaj, fobije, neke vrste bolesti zavisnosti i poremećaje ishrane.

Narativna terapija polazi od stava da svako piše svoje životne priče. One su, često, pune problema i poteškoća, te ponekad postaju deo našeg identiteta. Primenjuje se uspešno kao tretman anoreksije i shizofrenije.

Humanističkom psihoterapijom se čovekove sposobnosti dovode do maksimuma. Pa je odlična za manjak samopouzdanja, naročito nakon velikih životnih promena.

Konstruktivistička terapija sagledava probleme preko klijentovog sistema značenja da bi stvorila nove načine sagledavanja sveta. Najčešća primena je kod depresije, anksioznosti i fobija. Mada, može se primeti i za razvoj ličnosti.

Interpersonalna terapija se fokusira na međuljudske odnose kod depresivnih osoba. Zapravo, njen stav je da se depresija može izlečiti poboljšanjem komunikacije. Te pacijentu pomaže da identifikuje i ispolji emocije, ali i kako da se nosi sa emocionalnim problemima.

Od čega zavisi uspeh psihoterapije?

Odnos pacijenta i psihoteraputa mora da se bazira na poverenju. Jedino na taj način teraput može da prepozna problem i pomogne vam.

Naravno, veliku ulogu ima i vaša motivisanost, spremnost da prihvatite promene i novi pogled na život.

Ukoliko vas “muči” neki problem koji ne možete sami da rešite, tu je psihološko savetovalište Sana. Za one koje je stid lično da dođu postoji i mogućnost online savetovanja.