Napad panike

Napad panike je iznenadan talas ogromne anksioznosti i straha.

To je osećaj snažog lupanja srca i nemogućnosti da dišete. Usled njega imate osećaj da umirete ili čak počinjete da ludite.

Ukoliko se ne leče, napadi panike mogu dovesti do paničnih poremećaja i drugih ozbiljnijih problema.

Psiholiško savetovalište je dobra polazna tačka. Uz razgovor i adekvatnu terapiju, mogu se smanjiti i eliminisati simptomi i vrlo brzo možete povratiti kontrolu nad svojim životom. Pored psihologa, ono što je važno je da Vi budete posvećeni i istrajni u procesu.

Šta je zapravo napad panike?

Napad panike je iznenadan val straha koja se često javlja kao grom iz vedrog neba, bez ikakvog upozorenja.

Javlja se najčešće bez ikakvog razloga, kada ste opušteni ili čak i kad spavate.

Panični napad može biti jednokratna pojava, ali se može javljati i u ponovljenim epizodama.

Periodični napadi panike često su izazavani nekom specifičnom situacijom. To je najčešće situacija u kojoj se osećate ugroženo i ne možete da pobegnete ili se sklonite u datom momentu.

Periodični napadi nisu opasni, međutim, problem se javlja kada panični napadi postanu učestaliji. Tada oni mogu biti posledica nekog drugog poremećaja kao što je socijalna fobija, depresija ili pak panični poremećaj.

Bez obzira na uzrok koji ih izaziva, napadi panike se mogu lečiti!

Napad panike i simptomi

Prvi znaci i simptomi napada panike razvijaju se naglo i obično svoj vrhunac dostižu u roku od 10 minuta.

Većina napada se završi za 20-30 minuta, a retko traju duže od sat vremena.

Neki od simptoma su:

Kratak dah ili hiperventilacija

Lupanje i preskakanje srca

Bol u grudima ili nelagodnost

Drhtanje tela

Osećaj gušenja

Osećaj nestvarnosti i odvojenosti od okoline

Znojenje

Mučnina i stomačni problemi

Vrtoglavica

Ukočenost i osećaj peckanja u ekstremitetima

Strah da ćete da umrete, izgubite kontrolu ili poludite.

Napad panike nije signal da ste životno ugroženi, već da ste pod stresom.

Panični napad daje uglavnom fizičke simptome.Obično su zastrašujući, jer osoba nema osećaj kontrole nad njima i neretko ih vide kao pred infarktno stanje.

Panični napad nije ugrožavajući za vas i vaše srce. To je nalet adrenalina od kojeg osećate ubrzano lupanje srca, ali srce nije ugroženo. Usled straha u vama se upalila lampica za opasnost i vaše kompletno telo je spremno da se sa njom suoči. Dakle, panični napad je stanje pripravnosti i spremnosti za borbu, a ne znak slabosti.

Većina ljudi koji dožive napad panike traže hitnu medicinsku pomoć, jer smatraju da im je život ugrožen.

Simptomi poput bola u grudima, lupanja srca i otežanog disanja liče na srčani udar i teško ih je razlikovati.

Razlozi za brigu ne postoje ako se javi jedan ili dva napada, međutim kod nekih ljudi oni postaju učestaliji i mogu da razviju panični poremećaj.

Panični poremećaj se karakteriše stalnim napadima panike, koji su kombinovani sa velikim promenama u ponašanju i stalnom uznemirenošću praćenu strahom.

Panični napad i uzroci nastanka

Tačan uzrok paničnih napada se ne zna.

Stručnjaci ga povezuju sa prelaznim životnim situacijama kao što je diplomiranje, promena radnog mesta, udaja i dobijanje novog člana porodice.

Ono što se poklapa u većini slučajeva je da su osobe koje imaju panične napade bile ili su i dalje pod nekim pritiskom ili stresom.

Veliki stres kao što je smrt voljene osobe, razvod ili gubitak posla može takodje izazavati napad panike.

Pomoć i razgovor sa psihologom, kao i adekvatna terapija, od krucijalne su važnosti.

Psihološko savetovalište Sana je tu da vam pomogne da prevaziđete sve svoje probleme.

Informišite se kako da pomognete sebi

Postoje načini uz pomoć kojih možete pomoći sebi.

Zdrav život je uvek dobra preporuka. Izbegavajte pušenje, alkohol i kofein. Pokušajte da kontrolišete svoje disanje. Kontrolisano disanje veoma efikasno eliminiše simptome poput nesvestice i stezanja u grudima.

Vezbajte tehnike relaksacije. Joga i meditacija dovode do opuštanja mišica, koji su u trenutku napada napeti, pa tako doprinose oputanju i relaksaciji.

Kod nas u savetovalištu možete naučiti tehnike Mindfulness-a koje vam mogu pomoći da se sami opustite u svom domu ili gde god se nalazite za svega 10-ak minuta.

Upražnjavajte redovnu fizičku aktivnost. 30 minuta aerobnih vežbi je odličan način za oslobađanje od anksioznosti.

Obezbedite sebi dovoljno sna. Nedovoljan i nekvalitetan san može pogoršati vaše stanje. Upravo zato je važno da sebi obezbedite 6-8  sati kvalitetnog sna.

Psihološko savetovanje je najvažniji korak ka vašem oporavku. Razgovor sa psihologom pomaže da sagledate svoje strahove u pravom svetlu, da se suočite sa njima i pobedite ih.

Nemojte se oslanjati na medikamente, jer vam oni daju samo prividno olakšanje. Zbog nesuočavanja sa strahom, on raste i biće vam potrebna sve veća doza lekova, a nećete dobiti rezultate koje očekujete.

Vaš strah je u vašim mislima, a ne u vašim mišićima.

Jedini medikament koji vam je potreban je podrška i savetnik u učenju da upravljate svojim mislima.

Ravnoteža između čoveka i života koji živi, jedini je put ka ozdravljenju.