Kako anksioznost utiče na naše misli i ponašanje?

Anksioznost se može javiti u različitim oblicima, samim tim se različito ispoljava na naše misli i ponašanje.

Nervoza zbog ispita, nesigurnost kada dođemo na novo radno mesto ili strepnja u trenucima velikih odluka. Svako se bar jednom u životu našao u ovakvoj situaciji. Osećaji teskobe i straha, koji se tada javljaju, sasvim su normalna reakcija. Međutim, ako oni ne prestanu ni nakon 6 meseci, već postanu sastavni deo ponašanja na određene događaje, onda je u pitanju anksioznost.

Šta je anksioznost?

Anksioznost je emocionalni poremećaj koji karakteriše unutrašnja uznemirenost, strah i strepnja bez realnog povoda ili usled iščekivanja da će se nešto loše dogoditi.

Iako samu reč poremećaj mnogi tumače kao psihičku bolest, zapravo, to je stanje disbalansa organizma, koji vam otežava da se borite sa svakodnevnim problemima. Brojni stresni događaji utiču na njegov nastanak, kao što su razvod, pritisak na poslu, finansijske teškoće, ozbiljna bolest, smrt bliske osobe, velike promene u životu isl. Čak i venčanje i rođenje deteta mogu da predstavljaju “krivce” za pojavu anksioznosti.

Psihološko savetovalište, Sana otkriva kako anksioznost utiče na naše misli i ponašanje.

Anksioznost menja našu svest

Osobe koje pate od ovog poremećaja imaju pogrešno uverenje da je život opasan. Te ne čudi što im misli ispunjavaju različiti strahovi. Upravo zbog njih oni su stalno u “pripravnosti”, stalno na oprezu, čekajući da opasnost naiđe.

S obzirom da je nervni sistem osetljiviji, lako se aktivira, pa se ispoljavaju i karakteristični simptomi za anksioznost. Takođe, napadi panike verni su pratilac poremećaja. Sa njima dolazi ubrzano lupanje srca, znonjenje, gušenje, pa i probadanje u grudima. Obično, ljudi nisu svesni svog problema, te ove simptome pripisuju fizičkim bolestima.

Anksioznost utiče na samopouzdanje

Manjak samopouzdanja je još odlika anksioznih osoba. Kako važne odluke ne mogu sami da donesu, pomoć uvek traže od drugih. Nije redak slučaj da provedu mnogo vremena na internetu, panično tragajući za bitnim informacijama, kako bi bili sigurni da neće pogrešiti.

Zbog anksioznosti zanemarujemo svakodnevne aktivnosti

Baš kao depresija, tako nas i anksioznost “tera” da se povučemo u sebe. I dok ranije nismo propuštali nijednu zabavu, sada izbegavamo svaki poziv za druženje, bez obzira da li je to obična kafa sa prijateljima ili proslava u firmi.

Vremenom, počinjemo da odlažemo izvršenje poslovnih zadataka. Razlog za to leži u činjenici da ove osobe sebe doživljavaju kao žrtve, što ih sputava da se suoče sa svim izazovima i problemima. Ovakav stav se negativno odražava na karijeru.

Anksioznost dovodi i do fizički tegoba

Osim uticaja na mentalno zdravlje, anksioznost izaziva promene u čitavog organizmu.

Stalni stres i osećaj uznemirenosti odraziće se, pre svega, na česte glavobolje i bolove u mišićima, kao i pojavu insomnije i neobjašnjivog umora. Dok su tegobe u probavom sistemu direktno povezane sa ovim poremećajem, pa su i jedan od prvih znakova da postoji problem.

Anksioznost utiče na kvalitet života, te je ne smete zanemarivati. Već sa pojavom prvih simptoma, posetite psihološko savetovalište Sana. Diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić pomoći će vam da se oslobite ne samo osećaja teskobe i uznemirenosti, već i dubljih problema koji leže u osnovi anksioznosti.