Najčešće kompulzije kod OKP-a
Kompulzije kod OKP-a predstavljaju jednu od 2 komponente ovog psihičkog poremećaja.
Njihovu pojavu primetio je u 7. veku monah Jovan Lestvičnik. Ipak prvi zvanični opis dao je u 19. veku nemački psihijatar Carl Friedrich Otto Westphal. Da bi detaljne karakteristike utvrdio 1910. godine Sigmund Freud u okviru tumačenja poremećaja.
Naime, čuveni psihijatar je smatrao da kompulzivno ponašanje potiče iz nesvesnih konflikata. Kao odgovor na njih razvija se “spoljna zabrana”. Kako ova zabrana ne uspeva da oslobodi osobu želje, tj. opsesije dolazi do potiskivanje u nesvesni deo uma.
U početku, opsesivno – kompulsivni poremećaj je posmatran kao anksioznost. Međutim, najnovije studije pokazale su da je u pitanju jedinstveni psihološki problem, samim tim i kompulzije kod OKP-a se tretiraju kao manifestacija koja zahteva lečenje.
Iako ih mnogi ne registruju, mogu se javiti još u detinjstvu, obično oko 10. godine života. Mada su jasnije vidljive u ranom odraslom dobu, tj. u 20-im godinama.
S obzirom da se sa njima bori oko 3 odsto svetske populacije psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate na vreme kompulzije kod OKP-a.
Šta su kompulzije kod OKP-a?
Kompulzije su prisilne, ritualne radnje koje su, zapravo, odgovor na opsesije. Imaju ponavljajući karakter i izvode se po određenim pravilima ili sve dok se ne postigne osećaj „kompletnosti“. Odnosno, dok se ne neutrališe “opasnost” na koju upozoravaju opsesivne misli.
Koliko je jaka potreba da se izvode kompulzije kod OKP-a najbolje govori podatak da je i osoba koja ih ponavlja svesna da su one neracionalne i nepotrebne, ali ne može da prestane sa tim. Razlog se krije ne u vrsti radnje, već u funkciji koju ima, a to je ublažavanje anksioznosti.
Da li prisilne radnje mogu da dovedu do nestanka anksioznosti?
Nažalost, njihovo dejstvo je privremeno. Vrlo brzo osoba gubi osećaj da situaciju “drži pod kontrolom”, pa se ponovo javlja potreba da se izvedu. Nekad čak i više puta u toku dana.
Imajući u vidu stalnu potrebu za njima, mnogi kompulzije kod OKP-a upoređuju sa zavisnošću. Sa jedne strane dovode do privremenog rasterećenja anksiznosti, dok dugoročno posmatrano podstiču održavanje opsesivno – kompulsivnog poremećaja. Osoba se plaši da prekine sa njihovim upražnjavanjem, jer je svesna da će to pojačati anksioznost, što neminovno zahteva suočavanje sa svojim iracionalnim strahom.
Koje su najučestalije kompulzije kod OKP-a?
Kompulzivno ponašanje ide zajedno sa odgovarajućom opesijom.
Najčešće je ritualno pranje, tuširanje i čišćenje. Kako je povezano sa strahom od zaraze postoji potreba da se zaštiti od bakterija, prijavštine ili otrovnih materija. Zbog čega ovu kompulziju, neretko, prati i izbegavanje rukovanja, dodirivanje kvaka na vratima ili bilo kog predmeta koji predstavlja izvor zaraze. U ekstremnim slučajevima osoba ne želi uopšte da izađe iz svog doma.
I dok je pretereno čišćenje karakteristična kompulzija za žene, proveravanju su skloniji muškarci. U njenoj osnovi leži patološka sumnja da će izazvati štetu ili dovesti do povreda dragih ljudi, pa su spremni da se više puta vrate u stan kako bi proverili da li je šporet ugašen i izbegli požar ili, pak, da iznova proveravaju da li su vrata zaključana da bi se oslobodili opsesivnih misli u vezi sa pljačkom.
Treća na listi prinudnih radnji jeste brojanje. Ova prinudna radnja se manifestuje potrebom za brojanjem do određenog broja ili ponavljanjem reči određen broj puta.
Kompulzivno ponašanje je rešiv problem. Koliko će vam vremena trebati da se oslobodite opsesivnih misli i ponavljajućih radnji zavisi od vaše upornosti i spremnosti da prihvatite pomoć i savete psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Vrste ljubomore i njeni uticaji na odnose sa ljudima
Postoje različite vrste ljubomore i svaka od njih utiče na odnose sa ljudima iz naše sredine.
Ljubomora je osećaj nesigurnosti zbog potencijalnog gubitka ili neke vrste nejednakosti u društvenim i ljubavnim odnosima. Vrlo često se koristi za opisivanje osećaja koji je povezan sa posesivnošću druge osobe, najčešće partnera ili prijatelja.
Svako od nas je nekada u životu osetio ljjubomoru, međutim ekstremna ljubomora može u velikoj meri ometati svakodnevni život.
Osobe koje smatraju da ih ljubomora ometa do te mere da normalno funkcionišu, trebalo bi da potraže pomoć psihologa, koji će im pomoći da prevaziđu svoj problem.
Ljubomora i zavist
Ljubomora se vrlo često poistovećuje sa zavišću, ali su to različite emocije i svaka ima svoju definiciju. Ljubomora se može opisati kao strah da neko može uzeti nešto što smatrate svojim, a zavist je želja za nečim što pripada nekom drugom. Međutim i zavist i ljubomora mogu izazvati osećaj nesigurnosti.
Zavist izaziva osećaj tuge i želje za promenom, dok ljubomora najčešće izaziva bes i nezadovoljstvo.
Postoje mnoge vrste ljubomore i njenih varijacija, ali ni jedna od njih ne utiče pozitivno na vaš i vaš organizam. Sva ova osećanja čine da se psihički i fizički osećate loše i neophodno je pronaći načine da se prevaziđu.
Biti zadovoljan svojim životom i onim što imate je najveći blagoslov.
Kako prepoznati ljubomoru?
Ukoliko je neko ljubomoran to može ispoljiti na najrazličitije načine. Iako su neka ljubomorna ponašanja suptilna, neprimetna i blaga, jaka osećanja ljubomore mogu dovesti do toga da jedna osoba naškodi drugoj.
Signali koji ukazuju da ljubomora postoji su:
-Bes prema osobi ili situaciji koja ometa ostvarenje cilja do kojeg vam je stalo.
-Ogorčenje prijatelja ili partnera kada ne mogu da provedu vreme sa osobom do koje joj je stalo.
-Poteškoće da se oseća sreća za nekog do koga nam je stalo čak i ako je ta druga osoba srećna (otac koji je ljubomoran na momka svoje ćerke, čak i ako zna da je ona srećna sa njim)….
Vrste ljubomore
Postoje različite vrste ljubomore i svaka od njih se drugačije ispoljava.
Ljubomora je česta emocija i ljudi je gotovo svakodnevno doživljavaju.
Kako se pojavljuje u najrazličitijim situacijama, tako se javlja i u različitim oblicima.
Pojedine vrste ljubomore uključuju:
Ljubomora u vezi
Ova vrsta ljubomore proističe iz straha da ćete u ljubavnoj vezi, do koje vam je stalo, biti zamenjeni drugom osobom.
U ovu kategoriju spadaju žene koje su ljubomorne kada njihov muž flertuje sa drugom ženom, suprug koji se oseća nesigurno kada njegova žena provodi vreme sa prijateljima i mnoge slične situacije.
Ljubomora u prijateljstvu
Kada su vrste jubomore u pitanju ova ljubomora je svakako platonska. Postoji kada je jedan prijatelj ljubomoran na drugog i to kada on provodi vreme u druženju sa drugim ljudima.
Vrste ljubomore – Ljubomora vezana za moć i status
Ova vrsta ljubomore se javlja na radnom mestu i vezana je za konkurenciju. Recimo, ljubomora jednog kolege na drugog jer je dobio unapređenje umesto njega.
Patološka ljubomora
Patološka ili ekstremna ljubomora može biti znak problema sa mentalnim zdravljem, poput šizofrenije, anksioznosti ili problema sa kontrolom. Kod ove vrste ljubomore osoba ima iracionalne brige zbog vernosti partnera i dovodi do toga da prema njemu često nastupa nasilno i sa velikom nesigurnošću.
Ljubomora u granicama je normalana, ali kada je česta, intenzivna i iracionalna, ona može postati destruktivna.
Ljubomora i mentalno zdravlje
Kada je osećanje ljubomore sveprisutno, trajno i intentivno, ono može uticati u velikoj meri na mentalno zdravlje.
Pojedini problemi sa mentalnim zdravljem i simptomi koji uključuju ljubomoru mogu ukazivati i na ozbiljnije psihičke probleme kao što je: šizofrenija, psihoza, paranoja, anksioznost, poremećaj ličnosti…
Ukoliko mislite da su vaši mentalni problemi povezani sa osećajem ljubomore, obratite se psihološkom savetovalištu Sana. Tu smo da pružimo odgovore na sve probleme koji vas sprečavaju da živite život bez ograničenja i problema.
Pročitaj Više
Covid 19 i mentalno zdravlje
Covid 19 i mentalno zdravlje su povezani i više nego što i zaista znamo.
Veliki deo fokusa virusa Covid 19, od kako se pojavio, bio je na tabelarnom prikazu broja umrlih. Ali šta zaista znamo o uticaju pandemije na mentalno zdravlje?
Svetska zdravstvena organizacija zdravlje definiše kao “Stanje potpunog, fizičkog, socijalnog i mentalnog blagostanja, a ne samo odsustva bolesti i nemoći”.
U ovom blogu ćemo vas bliže upoznati kakve efekte Covid 19 ima na mentalno zdravlje i pokušaćemo da vam objasnimo prirodu, obim i razmere krize mentalnog zdravlja, koja je itekako primetna u periodu koji preživljamo.
Covid 19 i mentalno zdravlje – Šta smo znali pre pandemije?
Mentalno zdravlje je vazan preduslov i za dobro fizičko zdravlje. Opšte je poznato da stres utiče na svaki organ u našem telu i vremenom može dovesti do pojave ozbiljnih zdravstvenih problema.
Narušeno mentalno zdravlje utiče na povećani broj samoubistava, nasilja, zloupotreba droga i drugih problema koji nisu zanemarljivi na globalnom nivou.
Trenutni fokus na fizičko zdravlje tokom pandemije Covid 19, u velikoj meri zanemaruje psihičke probleme koji su već postojali ili su se u međuvremenu razvili.
Šta zaista znamo?
Ukoliko premotamo film unazad i vratimo se na februar 2020.godine, setićemo se da je SZO preporučio ostanak u kući. Smanjenje kontakata među ljudima, a sve u cilju sprečavanja širenja bolesti o kojoj niko ništa nije znao.
Sada iz ove perspektive, pored poražavajućih činjenica o tome koliko života je Covid 19 odneo, znamo i kako je uticao na mentalno zdravlje i to na globalnom nivou.
Pojedini pacijenti, kao i zdravstveni radnici bili su suočeni sa diskriminacijom.
Diskriminacja se odnosi pre svega na odbijanje izdavanja stanova medicinskim radnicima koji su u kontaktu sa obolelima. Seže na žalost, sve do verbalnog zlostavljanja i socijalne distance, odnosno izbegavanja kontakata.
Pacijenti koji su se oporavili od Covida 19, imaju izvesne mentalne i neurološke smetnje. Još uvek se ne zna koji broj njih ispoljava ove simptome, ali prema nezvaničnim podacima, smatra se da je to svaka treća osoba.
Kao posledica socijalnog distanciranja, kod ljudi se javlja inherentni strah od širenja zaraze.
Istraživanja su potvrdila da se kod 28,8 ispitanika koji su preležali virus, pojavio umereno do težak oblik simptoma depresije i anksioznosti.
Covid 19 i mentalno zdravlje – Šta je ono što ne znamo još uvek?
Kada sve sumiramo, još uvek ne znamo kako Covid 19 utiče na mentalno zdravlje i sigurno će proći godine da zaista razumemo kakav je danak uzeo.
Pаndеmiја је tакоđе imаlа uticај nа pојаvu strаhа оd infекciје, каrаntinа ili sаmоizоlаciје i коd ljudi којi nеmајu istоriјu mеntаlnih bоlеsti. Pоsеbаn izаzоv zа оčuvаnjе mеntаlnоg zdrаvljа, nаrаvnо, prеdstаvljа trаumаtičnо isкustvо iznеnаdnоg gubitка živоtа člаnа pоrоdicе. Njen pratilac je nеrеtко, i еgzistеnciјаlnа ugrоžеnоst uslеd gubitка hrаniоcа pоrоdicе.
Као pоslеdicа svакоdnеvnе izlоžеnоsti brојnim strеsоrimа, u оpštој pоpulаciјi sе pојаvljuјu, pоrеd dоminаntnоg učеšćа stаnjа strаhа, pоvеćаnа zаstupljеnоst аnкsiоznоsti, dеprеsivnоsti коd svih pоpulаciоnih grupа. Kao posledica toga javlja se i čеšćа zlоupоtrеbа аlкоhоlа i drugih psihоакtivnih supstаnci. Nека istrаživаnjа uкаzuјu nа pоsеbnо pоvеćаnо prisustvо sаmоpоvrеđivanjа i suicidаlnоg pоnаšаnjа.
Ukoliko imate bilo kakav problem ili ste se prepoznali u ovom tekstu, najbolji način da pomognete sebi i članovima svoje porodice jeste da potražite pomoć psihologa.
Razgovor nekada više leči od bilo kakvih tableta za smirenje. Tek kada spoznate svoj problem u potpunosti, moći ćete da se suočite sa njim i pobedite ga.
Cilj svih nas jeste da iz pandemije izađemo sto manje oštećeni, kako u fizičkom, tako i u psihičkom smislu.
Psihološko savetovalište Sana je tu da vam pomogne u svakom momentu. Pored savetovanja uživo, postoji i mogućnosti skype psihološkog savetovanja.
“Dužnost je da čuvamo svoje zdravlje, inače nećemo imati zdrav i čist um!”
Pročitaj Više
Uticaj socijalnih mreža na samopouzdanje
Uticaj socijalnih mreža na samopouzdanje je pitanje kojim se bavi ne samo psihologija, već je i brojni mediji. Veoma često, ono je tema svakodnevnih razgovora ljudi svih generacija.
Socijalne mreže su jedna od glavnih karakteristika modernog doba. Za skoro 2 decenije svog postojanja brzinom svetlosti osvojile su svet. Tako da se prosto pitamo kako smo bez njih, ranije, funkcionisali. Iako ih najčešće koristimo za privatne potrebe, socijalne mreže srećemo i u poslovanju, pa možemo slobodno da kažemo da su zavladale svim sferama našeg života.
Neosporna je činjenica da su socijalne mreže u mnogome olakšale svakodnevne aktivnosti. Zahvaljujući njima brzo i jednostavno možemo da pronađemo sve što nam je potrebno – počev od najnovijih vesti, pa do shoppinga. Njihovom pojavom obnovili smo kontakte sa izgubljenim prijateljima, dok komunikacija sa onima koji ne žive u našem gradu, pa i zemlji, nikada nije bila lakša. I što je najvažnije – potpuno besplatna. Čak i ako želite da prenesete stav o nečemu ili pokažete svoju kreativnu stranu socijalne mreže vam mogu u tome pomoći.
Nažalost, pored neverovatnih mogućnosti, sve više na površinu isplivavaju njihove loše strane. U većini slučajave one se ogledaju kroz izloženost mladih mnogim sadržajima koji nisu u skladu sa uzrastom. To za posledicu ima pojavu novih, neprimerenih navika i kršenja moralnih normi.
Koji je uticaj socijalnih mreža na samopouzdanje otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Ko je najviše pod uticajem socijalnih mreža?
Socijalne mreže imaju gotovo svi. Ipak, najveći korisnici jesu mlađe generacije, prosečne starosti oko 22 godine.
Prvo mesto zauzima Instagram, čak više od 80 odsto. Sledi socijalna mreža koja je namenjena isključivo za komunikaciju – Whatsapp sa 66,1 odsto, dok njenog konkurenta, Viber ima samo 14 odsto korisnika interneta. Najstariji, Facebook koristi skoro svaka druga osoba.
Ono što posebno zabrinjava jeste koliko vremena mladi provode na socijalnim mrežama. Verovali ili ne, preko 40 odsto više od 3 sata u toku dana provode na njima. Tri petine njih dan započinju upravo proveravanjem novosti na nekoj od mreža, takođe mnogi ih koriste pola sata do sat vremena pred spavanje.
Situaciju dodatno otežava činjenica da su adolescenti najosetljivija grupa. Samim tim je uticaj socijalnih mreža na samopouzdanje kod njih veoma izražen.
Pozitivni uticaj socijalnih mreža na samopouzdanje
Budimo realni, naš život se odvija na socijalnim mrežama, pa od načina kako se predstavljamo drugima u mnogome zavisi njihov uticaj.
Naime, kroz digitalni self možemo da očuvamo vlastite vrednosti i integritet, jer predstavlja naše idealno “Ja”. Ujedno, ova virtuelna slika, koju smo formirali na osnovu iskustvo u različitim područjima života i rada može nam pomoći u jačanju samopoštovanja.
Osobe koje su sigurne u sebe i svoje vrednosti mreže koriste kao alat za produbljivanje odnosa sa ljudima koje poznaju. Za razliku od njih, oni koji imaju manjak samopouzdanja nastoje da steknu što veći broj novih prijatelja kako bi stvorili osećaj pripadnosti grupi, što ima za posledicu razvoj kolektivnog samopoštovanja.
Negativni uticaj socijalnih mreža
Korištenje socijalnih mreža može povećati nivo narcisoidnosti, ističući u prvi plan važnost fizičkog izgleda. Problem komplikuje postojanje brojnih beauty filtera, što neretko, doprinosi nezadovoljsvu vlastitim telom, pa ne čudi što su ulaganja u izgled oba pola kulminirala, jer svako želi da dostigne „lažnu“ lepotu koja je predstavljena mrežama.
Koliki je uticaj socijalnih mreža na fizički izgled najbolje govori podatak da već devojčice od 7 godina su okupirane vlastitim telom. Sa godinama ovaj stav se sve više ispoljava, zapostavljajući uspehe na drugim poljima i lični razvoj, pa u jednom trenutku dolazi do pada samopozdanja. Što dalje ostavlja traga na mentalno zdravlje.
Istraživanja su pokazala da 90 odsto aktivnih korisnika socijalnim mreža pati od nekog oblika depresije, anksioznosti, a neki imaju i suicidne misli. Dok su bulimija i anoreksija sa jedne i prejedanje na nervnoj bazi sa druge strane postale svakodnevna pojava.
Imajući u vidu ovu poražavajuću situaciju, moramo da naučimo kako da se oslobodimo uticaja socijalnih mreža. U tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Kako pobediti neodlučnost
Kako pobediti neodlučnost? Pitanje koje sve veći broj ljudi postavlja.
Da li da raskinem vezu u kojoj nema više emocija ili ne? Da li da napustim loše plaćen posao ili da trpim jer nemam bolju ponudu? Da li da odem iz zemlje ili ostanem iako smatram da ovde ne mogu da napredujem? Ova i slična pitanja, zaista, stvaraju dilemu. Ipak, neodlučnost koja proizilazi iz njih navodi nas na razmišljanje, jer je reč o važnim odlukama, koje mogu da dovedu do velikih promena u životu.
Međutim, problem nastaje kada je neodlučnost prisutna svakodnevno, tada onemogućava donošenje i najosnovnijih odluka, kao što je izbor jela u restoranu ili kupovinu kafe u marketu.
Nažalost, moderno doba donelo je obilje informacija i opcija. Čime dodatno otežava donošenje odluke osobama koje nemaju poveranja u same sebe, odnosno u svoju sposobnost odlučivanja. S obzirom da je prisutan strah od greške u izboru, odluku prepuštaju bližnjima ili, pak, traže pomoć na internetu. Drugi su, pak, u stalnoj potrazi za boljim, što na kraju dovodi do veće neodlučnosti, ali i do kajanja i nezadovoljstva. Mada nije redak slučaj da se razvije i prokrastinacija, tj. odlaganje donošenja odluke, samim tim i izvršenja obaveza koje su vezane za nju.
Imajući u vidu kompleksnost problema, psihološko savetovalište Sana vam daje odgovor na pitanje: “kako pobediti neodlučnost”.
Naučite da prepoznate svoju neodlučnost
Neodlučnost karakteriše određeno ponašanje. Naime, prilikom razmatranja različitih opcija može se javiti panika, preznojavanje, stezanje pesnica, pa i grčenje mišića, pa je prvi korak otkrivanje manifestacija koje se javljaju kada pred sobom imate neki izbor. Tek kada naučite da prepoznate strah od bolje opcije možete krenuti u rešavanje problema.
Unutrašnji konflikti leže u neodlučnosti. Zato stručnjaci preporučuju da prestanete da stalno tragate za boljim i boljim opcijama, već da se posvetite ishodu koje će doneti neka odluka. U tome vam mogu pomoći 2 pitanja.
Prvo jeste: “šta je najgore što može da mi se desi ako odmah donesem odluku”. Pri tome ne treba da smišljate najgori scenario u životu, već kakve negativne posledice može da donese izbor. Ovo pitanje, zapravo, ima za cilj da vas navede na razmišljenje kako da prebrodite potencijalne poteškoće donete odluke.
Drugo pitanje vezano je za nedonošenje ikakve odluke. Tačnije: “šta je najbolje što može da mi se desi ako odluku uopšte ne donesem”. Možda ćete uvideti da ne postoji, što će vas motivisani i da napravite izbor.
Kako pobediti neodlučnost? Naučite da donosite odluke
Donošenje odluke, kao i svaka navika u životu, se vežba, pa što više odluka donesete, to će vam svaka sledeća bika lakša i obrnuto.
Neodlučni ljudi ovaj proces treba postepeno da razvijaju. Poželjno je da, najpre, donosite jednostvane, koje ne utiču drastično na život. Tako, na primer, sledeći put kada poželite da odgledate film, pustite prvi koji vam je pao na pamet.
Uvidećete kako ovaj izbor ne deluje nimalo zastrašujuće, pa ćete vrlo brzo moći da prihvatite i teži ishod.
Kako pobediti neodlučnost? Prihvatite “dovoljno dobru opciju”
Često nesvesno komplikujemo stvari. Verovali ili ne, razlog za to jeste težnja da idemo linijom manjeg otpora, čak i kada mislimo da se maksimalno trudimo.
Neodlučnost možemo pobediti ako shvatimo da su najjednostavniji izbori i najbolji. Umesto da stalno tražimo bolje treba da sledimo savet umetnika Mikelanđela da male stvari čine savršenstvo. To znači da treba da prihvatimo i dovoljno dobru opciju, jer će iz nje proisteći nove mogućnosti.
Nemojte da dozvolite da vam neodlučnost “kroji” život. Ukoliko ne možete sami da se izborite sa njom potražite pomoć kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više
Kako da pomognete anksioznoj osobi?
Kako da pomognete anksioznoj osobi? Pitanje kojim se bave ne samo stručnjaci, već i mediji i ljudi u svakodnevnim razgovorima.
Svako je makar jednom u životu osetio strah, teskobu i nervozu. Ovaj zdrav nivo anksioznosti sasvim je normalna pojava prilikom životnih promena i odluka koje moramo da donesemo. Zapravo, ona nas pokreće da ispunimo zadate ciljeve.
Međutim, problem nastaje kada anksioznost postane učestala tako da njeni intenzivni simptomi otežavaju normalno funkcionisanje. Upravo sa ovim se suočava oko 150 miliona ljudi širom sveta, iz godine u godine se povećava broj, pa ne čudi što je anksioznost, zajedno sa poremećajima raspoloženja, najčešća tegoba mentalnog zdravlja odrasle populacije.
Imajući to u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da pomognete anksioznoj osobi.
Da li znate šta je anksioznost?
Da biste znali kako da pomognete anksioznoj osobi morate se, najpre, znati da prepoznate njene simptome. Takođe, treba da razumete kako anksioznost utiče na naše misli i ponašanje.
Anksioznost je poremećaj koji karakteriše stalni osećaj strepnje i iščekivanja da će se nešto loše dogoditi, čak i kada za to ne postoji realna osnova. Ona se manifestuje nizom fizičkih simptoma, kao što su česte glavobolje i bolovi u mišićima, mučnina, prekomerno znojenje, ubrzani rad srca, stezanje u grudima, nesanica i neobjašnjivi umor.
Osim fizičkih, anksioznost može da utiče i na razmišljanje, osećanja, pa i ponašanje. Naime, osoba sa ovim problemom ima veliki osećaj krivice i brige, stalno je plašljiva, pa i razdražljiva i ljuta, jer joj se čini da je niko ne razume. Nije redak slučaj da počne da izbegava ljude, situacije ili aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo.
Kako da pomognete anksioznoj osobi? Saslušajte je!
Nenasilna komunikacija je osnova svih dobrih međuljudskih veza, a njena glavna karakteristike jeste slušanje sagovornika. Zato, naučite pažljivo da saslušate osobu koja se bori sa anksioznošću, dopustite da vam poveri kako se oseća.
Otvorenim razgovorom otkrićete šta je potrebno da učinite kada nastupe napadi panike. Nikako nemojte u tim trenucima da racionalizujete stanje, kritikujete ili osuđujete. Nije preporučljivo ni da se služite savetima da popije „nešto za smirenje“. Već pronađite način da dragoj osobi pomognete da se opusti kako bi panika nestala.
Kako da pomognete anksioznoj osobi? Budite spremni na kompromis
Iznenadno otkazivanje druženja sa prijateljima ili odlaska u bioskop nisu retki u dogovorima sa anksioznim osobama. Budite svesni – situacije koje su vama normalne i predstavljaju uživanje, za njih mogu da budu borba. Iako će vam delovati čudno, napadi panike se javljaju i zbog prazne baterije na telefonu, vožnje liftom, propuštenog autobusa i mnogih drugih nelogičnih uzročnika. Zbog toga je veoma važno da Aaksioznost ne shvatate olako i da osobu ne prisiljavate da uradi nešto na šta nije spremna.
Umesto toga, poštujte svaku njenu odluku i budite spremni na komprosim u pogledu pojedinih aktivnosti.
Na taj način pružićete joj sigurnost, tako da će se osećati opušteno u vašem prisustvu. Samim tim, biće spremna da razgovara o svom problemu sa vama i da vam dopusti da joj pomognete da potraži stručnu pomoć, jer podrška porodice je prvi i najvažniji korak u rešavanju problema.
Ukoliko vaš bližnji pati od anksioznosti konktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Socijalna distanca
Socijalna distanca je veliki problem modernog doba.
Čovek je socijalno biće, pa su kontakt sa drugima, ljubav i bliskost prirodne potrebe svakog. Samim tim, njihov nedostatak narušava kvalitet života.
Nažalost, sa otuđenošću se suočava veliki deo populacije. Veliki krivac za to jeste internet. Statistički podaci pokazuju da skoro 2/3 svog slobodnog vremena provodimo u virtuelnom svetu. Uticaj društvenih mreža ima brojne prednosti, ali pokazuje i svoju negativnu stranu, pa se kao posledica javljaju sve veća usamljenost i socijalna distanca.
Socijalna distanca nije isto što i fizička!
Iako postoji od davnina, poslednjih meseci socijalna distanca je ponovo naišla na interesovanje medija i građana. Razlog za to leži u pandemiji korona virusa. Novootkrivena bolest je od početka godine neverovatnom brzinom osvojila čitav svet, ostavljajući za sobom iz dana u dan veliki broj mrtvih. S obzirom da se lako prenosi proglašeno je vanredno stanje i donete su preventivne mere kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze. Jedna od njih jeste poštovanje distance između ljudi.
Upravo je ovaj pojam počeo da se poistovećuje sa socijalnom distancom, što je velika greška. Naime, fizička distanca je naložena mera držanja propisane udaljenosti prilikom kontakta sa ljudima. Za razliku od nje, socijalne predstavlja meru bliskosti, tj. udaljenosti pojedinca u odnosu na neku društvenu ili etničku grupaciju.
Zapravo, to je udaljenost između različitih grupa u društva. Obično se zasniva na socijalnoj klasi, polu, kao i etničkoj pripadnosti, pa možemo slobodno da kažemo da je u navećoj meri povezana sa predrasudama koje pojedinac ima prema određenoj grupi.
Socijalna distanca je promenljiva kategorija, jer na nju utiču trendovi u društvu, stilovi komuniciranja i drugi faktori.
Šta ova vrsta distance podrazumeva?
Afektivna socijalna distanca predstavlja gledište koje polazi od afektivne distance, odnosno koliko simpatije članovi grupe osećaju prema drugoj grupi, pa njenu osnovu čine reakcija i osećanja ljudi na druge osobe i prema drugim grupama ljudi.
Normativna socijalna distanca posmatra distancu kao normativnu kategoriju. Što znači da polazi od široko prihvaćene i često svesno izražene norme o tome koga treba smatrati “insajderom”, a koga “strancem”. Drugim rečima, od normi koje preciziraju razlike između “nas” i “njih”. Normativna socijalna distanca razlikuje se od afektivne, jer ne uključuje subjektivnu komponentu.
Interaktivna socijalna distanca se fokusira na učestalost i intenzitet interakcija između dve grupe, tvrdeći da što su članovi dve grupe više u interakciji, to su socijalno bliži.
Da li ona može da utiče na mentalno zdravlje?
Istraživanja su pokazala da ova vrsta ualjenosti može kod odbačene grupe da izazove fizičku bol, mada u većini slučajeva dolazi do manjka samopuzdanja. Vremenom, neretko, kod pojedinih osoba se razvija depresija.
Prema mišljenju stručnjaka tanka je linija između socijalne distance i ovog psihičkog problema, pa se javlja osećaj beznadežnosti, praznine i gubitak interesovanja, što se negativno odražava ne samo na život, već i na razvoj pojedinca.
Sa druge strane, socijalna distanca može da ojača karakter i da podstakne osobu da izvuče najbolje iz čitave situacije.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa socijalno distancom kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Šta je reakciona formacija i kako je prepoznati?
Reakciona formacija je pojava kada osoba oseti nagon da nešto učini ili kaže, a zatim uradi ili kaže nešto što je zapravo suprotno onome što zaista želi. Ovaj vid odbrambenog mehanizma se često pojavljuje i kao odbrana od socijalne kazne – koje se dotična osoba plaši.
Uobičajeni obrazac u reakcionoj formaciji je kada osoba pokazuje prenaglašeno ponašanje, na primer koristeći preteranu ljubaznost – kada zapravo oseća neprijateljske emocije.
Primer reakcione formacije je kada majka koja rodi neželjeno dete postane previše zaštitnički nastrojena prema njemu.
Reakciona formacija – Oblik odbrambenog mehanizma
Reakciona formacija je fiksiranje ideje, afekta ili želje u svesti osobe – koji su u suprotnosti nesvesnom impulsu kojeg se dotična osoba plaši.
Na primer, ljudi koji se dramatično i prenaglašeno suprotstavljaju nečemu zapravo pokušavaju da sakriju svoja istinska osećanja ili želje. To je reakciona formacija u psihologiji.
Reakciona formacija je vrsta psihološkog odbrambenog mehanizma. Osoba doživljava da su njena istinska osećanja ili želje društveno, a neretko i pravno, neprihvatljive – pa pokušava da ubedi sebe ili druge da misli i oseća suprotno. U toj nameri osoba često vrlo preuveliča svoj ”nastup”, odnosno pokazuje prenaglašeno ponašanje koje je u suprotnosti sa njenim istinskim željama i osećanjima.
Reakciona formacija – Primeri iz prakse:
Razmotrite sledeći primer. Tinejdžer dolazi do zaključka da je homoseksualac, ali pošto je odrastao u porodici koja smatra da je biti gej ozbiljan greh – oseća potrebu da sakrije svoju homoseksualnost. Osoba veruje da je njena seksualna orijentacija pogrešna ili neprihvatljiva, pa se zato trudi da svima oko sebe (a možda i samom sebi) dokaže da je heteroseksualna. Ovo bi se moglo manifestovati i rizičnim seksualnim ponašanjem. Takođe, osoba može postati preterano homofobna – što kroz verbalne, pa čak i fizičke napade na osobe koje su homoseksusalne orjentacije.
U većini slučajeva reakciona formacija može lako da se prepozna. Takve osobe imaju tzv. ”hiper” ponašanje – koje je nerazumno i previše efektno – kako bi osoba privukla što više pažnje.
Navedeni primer odbijanja svoje homoseksualne orjentacije kroz suprotno ponašanje je možda najjednostavniji primer za reakcionu formaciju.
Međutim, sličnih primera u praksi je zaista mnogo.
Recimo da potajno gajite ljubav prema nekome koga biste verovatno trebalo da se klonite. Ne želite da priznate svoja osećanja, pa umesto toga izražavate upravo suprotnost tim osećanjima. To znači da predmet vaše ljubavi postaje predmet vaše ”mržnje”.
Još jedan primer je i majka koja rodi neželjeno dete. Ona može svoje osećanje krivice što ne želi dete da sakrije tako što će postati izuzetno pažljiva i previše zaštitnički nastrojena prema detetu. Na taj način želi da ubedi sebe, dete, ali i druge da je dobra majka.
Kako da znate da nije u pitanju projekcija?
Često se u praksi dešava da se projekcija pogrešno protumači kao reakciona formacija.
Kako da napravite razliku?
Vrlo jednostavno. Razlika je u tome što reakciona formacija ”prenosi” vaša osećanja u suprotna ponašanja, a projekcija je kada osoba više optužuje druge za svoje greške.
Dakle, projekcija je takođe jedan oblik odbrambenog mehanizma. Međutim, u ovom slučaju se neželjena osećanja ”premeštaju”, tj. projektuju na drugu osobu – pa je onda dotična osoba kao ”pretnja” iz spoljnog sveta. Uobičajeni primer projekcije u psihologiji jekada pojedinac, ugrožen sopstvenim negativnim osećanjima – optuži drugu osobu za gajenje ovih neprijateljskih misli.
Psihoanalitičari naglašavaju da je upotreba odbrambenog mehanizma normalan deo funkcije ličnosti. To znači da reakciona formacija – kao oblik odbrambenog mehanizma – sama po sebi nije znak psihološkog poremećaja.
Ipak, treba reći da zaista postoje razni psihološki poremećaji koji se mogu okarakterisati prekomernom ili rigidnom upotrebom ove vrste odbrane. Iskusni psiholog će znati ovo da proceni i da shodno tome sprovode psihoterapiju.
Ukoliko vi ili osoba koja vam je bliska pokazuje ovakvu vrstu ponašanja i to remeti vaše/njeno normalno funkcionisanje – Psihološko savetovalište Sana može da vam pomogne.
Pročitaj Više